Student

Једна годишњица

Почетком фебруара навршил o се једанаест година од смрти друга Мирка Срзентића који је пао на нашем Уииверзитету као жртва у борби против фашизма. Историјат студентског покрета на нашем Универзитету тесно је повезан са борбом нашег народа. Чињеница је да је наш студентски покрет био у 01но време део општег омладинског демократског стремљења, пример повезаности интелектуалне омладине са радничком и сељачком о.младином. Основна парола за све време нашег покрета пре рата била је борба за аутономију Универзитета. То је било ОСНОВIНО питање просто из

о' разлога што се кроз ју једино могао омогућити слободан научни живот и рад на Универзитету и обезбедити организовање студената у циљу што ширег и већег уздизања на стручном и културном пољу. Слобода научне мисли у старој Југославији претстављала је страшило за тадању реакцију и она није могла бити обезбеђена докле год постоји та. ква реакција на власти. Борба за очување аутономије Универзитета почела је најпре да се одвија у знаку одузимања стручних удружења из руку реакције, да би се касније све више заоштравала, добијајући шири политички значај ван самог Униве|рзитета. Крајем 1934 године били су заказаии избори за правничко друштво. Предизборна кампања била је необично жива. У аули правног факултета дељени су летци и лепљене плакате од стране нанредних студената. Једног дана дошла је група сгудената „Орнасоваца“ да уз помоћ наоружаних агената и других фашиста подели своје летке, али су били избачени од стране поштених студената који су се тада затекли на факултету. Као одговор на то полиција је опколила зграду. Наши другови видећи овакву ситуацију поделил су се у две групе са намером да пођу на ручак у Општу мензу (која се тада налазила у Академији наука), с тим да ако прва група буде нападнута од „Орнасоваца ‘ да јој друга притекне у помоћ. Прва група је прошла а друга буде на. паднута од „Орнасоваца“ и наоружаних агената. Уз помоћ прве групе она је успела да разбше противника. Истога дана после п >дне студенти су се дотоварали и сгварали план како да се обезбеде од ■реакције, али је полиција већ у току ноћи похапсила по стан >вима двадесет и тројицу најистакну- | тијих другова. Ухапшени другови | ■били су послати у концентрациони логор у Вишеграду. Њихов живот и положај у Бишеграду био је веома тежак и услед тога су студенти тражили од Универизтетских власти да се формира комисиш <оја ће испитати положај и поднети извештај до 1 фебруара 1935 године. Комисија је утврдила тешко стање у логорима, али није могла да саопшти резултаге сво. га испитивања маси студената која је чекала извештај. Студентима је било јасно у чему је ствар. 1 фебруара око десет часова биле су подигнуте барикаде у згради старог правног ц<акултета и истакнут велики транспарент којим су студенти објављи. вали да ће штрајковати све док другови не буду пуштени из логора. Полиција је одмах блзкирала зграду и настала је борба. Полиција је навалила са пуш.чама и револверима, а студенти су се бранили клупама и циглама изваље. ним из зидова. Полицајци су брзо продрли у аулу и борба која је постајала све жешћа трајала је све до у мрак. Светло и вода су били укинути. Полицајци су бацали бомбице за сузе и кијање. У тој борби, око 18 часова, на дру-

гом спрату, пао је смртно погођен друг Мирко Срзентић. Смрт палог друга појачала је револт другова и улила им још више храбрости и борбености. На интервенцију универзитетских власти дошло је до преговора између студената и полиције. И ако је полиција дала реч да ће се коректно држати према преговарачима она их је премлатила. У пркос све жешћим на. падима полицајаца, који су стално добијали нова појачања студенти су одолевали нападу. Око 23 часа студенти реше да изиђу из зграде пошто даљом одбраном не би могли ништа нарочито постићи. Напољу су их сачекали полицајци и „Орнасовци“ и похапсили више од 500 другова. Данас, наши студенти, сећајући се годишњице смрти друга Мирка Срзентића, одају дужну пажњу палим жртвама у борби против фашизма. На овим примерима они се васцитавају да још више развију оне тековине за које су Мирко Срзентић и другови дали своје животе. Мирко Срзентић

НЕПРИЈАТЕЉИМА НАРОДА НЕМА МЈЕСГА НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Говорило се доста о њима. Народна студентска омладина је поставила себи задатак да из своје средине избаци све непријатеље, све оне који су до рата, за зријеме окупације нарочито, и по ослобођењу радили против народа и његовог напретка, сарађивали с окупатором и издали свој народ, који су својим радом упрљали част и достојанство поштеног човјека и којима је народ већ одузео основ. но грађанско право право гласа. Међутим има их који сада изгледају безазлено, који се претстављају чак борцима за народна права, који раде у својој средини врло вриједно и савјесно, само да би одбили сваку помисао да су издајице, злочинци, непријатељи. Задатак који је постављен пред Народном студентском омладином се извршава. Скоро свакодневно примају секретаријати Народне студентске омладине податке којима

поштени студенти раскринкаваЈу непријатеље. Поводом тих достава већ су на неким факултетима одржане конференције Народне сТудентске омладине на којима Су објављени примљени подаци.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ: Конференције Народне студентске омладине су одржане по годинама, 19 и 20 фебруара, и на њима су поименично наведени непријатељи и издајници који се налазе на медицинском факултету: РАЛЕВИЋ РАЈКО, студ. I године„ четник од 1941 године, завршио подофицирски курс Д. М. на Равној Гори и произведен за потпоручника, доцније био интелектуални руководилац чете Павла Ђуришића, заробљен као четник у. Словенији, провео неколико мјесеци у затвору, а потом отишао у војску бдакле се уписао на факул. тет. ВЕРА МАЈИЋ, студент 111 године, од почетка окупације се дружи са њемачким официрима, прима од њих поклоне и сарађује са њима. По ослобођењу успјева да се увуче у Главну војну болницу, али је отуда због свог понашања, несавјесности, аљкавости, избачена као Недостојна да буде војник Ј. А. Народ јсј је одузео право гласа. ОЛИВЕРА НИКОЛИЋ-„Елвира‘‘, како су је Њемци звали, прво је живјела са Франц Вебером, њемачким фелджандармом, а доцније помагала покрет Д. М. Нема право гласа. БОШКО КОТУР, студ. 111 године. Он је предводио групу од 60 омладинаца у Њемачку на курс за руководиоце националне службе и његове су слике излазиле у њемачким новинама. ДАРИНКА ПЕТКОВИЋ, студент IV године. За све вријеме окупације кретала се у друштву Њемаца, идејни фашиста још од прије рата. Потписивала се са „Хајл Хитлер“ и носила кукасти крст. Њен најсрећнији дан, по њеном причању, је дан када су Њемци напали Совјетски Савез. Избачена из Главне војне болнице као недостојна да буде војник Ј. А. Пошто су подаци врло јасни и недвосмислени, пошто студенти који су их доставили гарантују под законском одговорношћу за тачност тих података, студенти медицине који су овим конференцијама присуствовали у врло великом броЈУ, једногласно су закључили да таквим типовима нема више мјеста међу поштеном народном студенгском омладином, удаљили су их са конференција и захтијевали да они више не долазе на предавања. Закључено је да треба захтијевати од универзитетских власти да се овим народним непријатељима одузме право даљег студирања на било ком универзитету у земљи. Формиран је одбор за прикупљање података о осталим, до сада незапаженим непријатељима.

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ ; Народна студентска омладина МАШИНСКОГ ОТСИЈЕКА одржала /е у циљу чишћења непријатељских елемената свој пленарни састанак 20 фебруара 1946 године. Прочитани су ови подаци. ВАСИЋ МИЛАН, студент V семестра, који је 1944 године био шеф пропаганде равногорског покрета. издавао лист „Видовдан". ШТЕТЕР АРТУР. студент I семе-

стра, 1943 годиме био је тумач кољашког војводе Ристе Бошковића, после капитулације Италије тумач војводе Петра Драшковића, у Бргзовици учествовао у убиству два партизана. НИКОЛИЋ МИХАЈЛО. студент I семестргц љотићевац, 1941 године побјегао од партизана јер је био осуђен на смрт у Власотинцима и био и даље са ненародним елементима. ОБРАДОВИЋ-ЂУТАНОВИЋ СВЕТОЗАР, студент I семестра, 1944 године био је добровољно у четницима. Изгубио право гласа. СИМИЋ ВОЈИСЛАВ, студент I семестра, 1944 године био у штабу чачанског команданта Лазовића, иред ослобођење на његову иницијативу ухапшено је више другова. ЈОЦИЋ НАЈДАН, студент / ремеара, 1941-42 године био у добровољцима. Истакнути сарадник четника. у борби против Н. О. војске био рањен. Ријешено је да се образује комисија која ће приматл по датке и даље руководити рат,оп за раекринкавање оваквих елемечага. Сем тога треба да се упутч делегацгја г. Декану ради одстршења свих наведених са факултета. На пленарној сједници Н подпе студентске омладине ТЕХНОЛОШКОГ ОТСЈЕКА објављени су ови подаци: ЂОРЂЕВИЋ ВЕЉКО, студент / семестра, био у четничким одредима Д. М., 'повлачио се >~а њима до Њемачке одакле се вратио у Југославију, гдје је наставио да ровари против народних власти, нарочито пред изборе. Свој анкетни лист је попунио потпуно лажно, наводећи да је био и хапшен од специјалне полиције, због симпатије према Н. О. борби. ДИДИЋ МИОДРАГ, студент \И семестра. Прије рата је био питомац Драгише Цветковића и активни Љотићевац. За вријеме окупације као љотићевац се ставио у службу окупатору. Био је на полициском курсу, а доцније у специјалној полицији и Гестапоу у Нишу. ДИКИЋ СЛОБОДАН, студент П семестра, агент специјалне полиције, који је, при повлачењу Њемаца, заробљен с њима.

ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ: Поводом чишћења факултета од непријатељских елемената, одржан је 20 фебруара 1946 године састанак Народне студентске омладине. Изнијети су ови случајеви: УЗЕЛАЦ МИЛАНКА, чији је брат погинуо у Љотићевој војсцц и која је неморално живјела пре и за вријеме окупације, данас нема право гласа. РАКИЋ ИВАН, који је још у гимназији потказивао напредне ђаке, био у вези са четничким командантима, отворено иступао против НОП-а. МИЛИЧИЋ НИКОСАВА, затварана због рада у обавјештајној служби четника, нема право гласа. МАРИНКОВИЋ ЉУБОМИР радио у њемачкој фирми, кретао се у друштву Њемаца и агената с којим јс и бјежао. МАТИЋ ЉУБИЦА нема право гласа због личних веза са окупатором и својим ставом према НОП-у. ОЛИВЕРА ЈАБЛАН за вријеме окупације била васпитач десетиие „Белих ордова“. Кретала се у друштву отворених противника НОП.а и функционера „Збора“. Студентц ветерине су закључили да треба од универзитетских власти тражити да им се забрани наставак студија. Ж. Ц.

шим руководством радио у семинарима. Резултат нашега рада и начин вођења наших семинара да. ли су такв€ резултате да сам сматрао за потребно да похвалим другове и другарице студенте за успех који су показали у раду. Они су се максимално залагали да би извршили 1 задатке које сам им за одређени рок постављао. У нрредном семестру ми ћемо прод| ; жити рад у нашим семинари\|а. Жеља ми је да друговн и ДРУГ|ирице који ће бити обухваћени т* 9 у Ј семинарима покажу исто труда и воље за рад колико и хови претходници. На крају хоћу да истакнем!,и још један значајан и не мање жан моменат рада у Студенти су у присном кон4| ~у са својим професором за једн»е'/,уже време. На Патолошком Иаг/и-туту за сада семинар траје че Ј Ири месеца. За то време односи ифеђу студената и професора поЗга. ну заиста пријатељски и пуни ћоштовања. На тај пачин ствбфгне везе несумњмво постају трајкијеи студенти ће увек моћи да се’ ћбрате своме прбфесорм са којил су тако присио радили на своме стручном и дпуштвеном изграђивкњу*. завршио је г. професор КсеиАфон Шахоеић. Рп { Ј\ а

У хемијским лабораторијама Техничког факултета

У сутерену нашега факултета смештене су лабараторије технолошког отсека. Само један њихов део, за почетнике квалитативно одељење налази се у просторијамз Завода за испитивање материјала. На неколико дугачких столова налазе се разни хемијски и електрзхемијски апарати, стаклени прибор, хе.микалије, дестилисана вода и др. Тридесетак студената разних семестара повијени над апаратима експериментално решавају постављене задатке, пишу формуле, цртају диаграме. Тако је данас... А пре неколико месеци, септембра прошле године причају студенти лабараторије су биле скоро неприступачне. Знате, Нем■ци... Све је, нарочито стакло, било полупано. Апарати покрадени, разбијени или зарђали и покварени. Од двадесет два задатка у нормално време тада су могла да се решавају само три! Септембра месеца отпочела је обнова. Студенти у заједници са наставницима чистили су и уређивали просторије, апарате и инструменте. Уколико су могли набављали су и материјал са разних страла. Тешкоће су биле велике, на први поглед несавладљиве, па ипак данас студенти раде практично у лабораторијама. Не све. Не као пре рата. Обнова је вршена од готово расходованога материјала, те не може да се постигне онаква тачност у раду каква би била пожељна. Но, велико залагање студената код савлађивања теорије, по речима њихових професора, ставља их у ред највреднијих генерација на технолошком отсеку. Услови рада су тешки; лабораторије у подруму, ради се од јутра до мрака при температури од око 6 С. Учила и материјалних средстава у ларабарторијама нема довољно, али се ипак поново решавају двадесет два задатака и вежбе одржвају не само по распореду, него и у свим слободним часови- # ма.

Пре три недеље завршила је ,једна група од 27 студената медицине један од основних и најтежих предмета патологију са просечном оценом 9,59. Овај успех знатно надмашава предратне успехе на овом предмету, а резултат је правилне и присне сарадње између г. професора К. Шаховића и студената. Радећи по кружоцима, у сталном контакту са г. професором и највећим залагањем студенти су у току четири месеца најпотпуније прешли предмет. Заслуга г. професора је у томе што је он у семинаристи. ма пробудио радну енергију, развио је и омогућио да се савладају најтежа поглавља патологијг. Г. проф. Шаховић није правио никакву поделу на добре и мање добре ђаке, већ их је све заједно Упућивао и указивао им како треба прићи спремању предмета и како га треба обрадити. Крајњи резул. тат је био да су положили сви одлично. Обратили смо се г. проф. Ксенофону Шаховићу да нам каже своје мишљење о систему колективног учења који је омогућио' овакав успех. „Залагање наших студената“, рекао је г. професор Шаховић „да што боље и дубље лроуче предме-

На једном столу леже епрувете најразличитијег облика и димензије. Тога до скора није било. Али је пре времена један професионални дувач стакла почео са одржавањем курса на коме су требали да се оспособе студенти да сами праве епрувете. Одзив студената је био знатан. Но услед недовољне количине стакла, курс је морао бити прекинут. Успешним завршавањем курса каже један студент Vl| семесгрз ми бисмо сами правили епрувете, које смо пре рата могли да до-

ок-јсмо само из иностраншва, из Немачке. Универзитетске власти су обећале извесну суму из свог буџета, како би се набавила потребна количина стакла за дување и редовно могао да плаћа професионални дувач. Ова делимична обнова лабораторије је њихов први радни прилог обнови земље.

В. Митровић ст. технике

ПЛОД САРАДЊЕ наставника и студената

СА СРЕДЊОМ ОЦЕНОМ 0,59 ПОЛОЖИЛО 1Е ПАТОЛОГИЈУ 27 СТУДЕНАТ А МЕДИЦИНЕ

те тако је очигледно, да мени као њиховом професору није тешко да учиним све што могу да би им помогао у њиховом раду. Са таквом омладином наш факултет може бити поносан. Залагање наших студената у раду факултета уопште је веома значајно. Још од почетка рада нашег факултета, наши студенти необично свесни својих дужности и изванредне воље да помогну факултету прионули су не само да уче већ у истој мери да помогну што бржој обнови факултета. Сарађујући са професорима у разним факултетским одборима, они нису жалили труда од самога почетка да изврше све за. датке који су им стављени У ДУжност. Не само то, већ у многим питањима њима припада иницијатива. За мене је велико задовољство да истакнем да сам још од првих дана од почетка рада факултета сарађивао у разним ол-

борима са студентима и да подвучем њихову велику љубав за -.ракултет. њихово несебично залагање за обнову факултета и њихов необично срдачан и пун поштовања став према нама професорнма. Оваква сарадња између сту*ената и професора јесте један од основних стубова на коме се има даље обнављати и развијлги наш факултет и Универзитет. У циљу што потпунијег и дубљег разумевања и савлађивања наших предмета, сматрао сам да треба установити семинаре где би студенти заједно са прзфесорс м обрадили целокупни материјал пс требан за њихово стручно изграђивање. Семинари са студентима на Патолошком Институту установљени су одмах после рада на нашем факултету, још јуна месеца прошле године, У току овог семестра ми смо имали знатан број студената који је под на-

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 1