Student

УНИВЕРЗИТЕТ У МОСКВИ Из предавања д-р Стевана Јаковљевића, одржаног по повратку из Совјетског Савеза

... Али, ми смо видели само једну страну и један мали детаљ како се васпитава омладина у Совјетском Савезу. Требало би да зађемо сада у разне дечје домове, занатскв домове, професионалне школе и на њихове универзитете. Дуга би то била прича. Засада, осврнућемо се на Московски универзитет. После обавезног 7-годишњег школовања, многи ученици настављају даље учење док не заврше средњу школу десјатољетку и тада стичу право да конкуришу на Универзитет. То значи, не мора сваки који Је завршио средњу школу да обавезно постане студент. На Универзитет се ступа по конкурсу и одабирају се најбољи. О томе ће бити говора мало доцније. Московски универзитет је најстарији и основан 1755 године. Отишли смо у посету ректору Универзитета', професору Гаљкину. После узајамних поздрава, ректор је отпочео: Пре него што пођемо да вам покажем наш Универзитет, сматрам за потребно да вам дам мало података о структури нашег Универзитета. Универзигет носи име Ломоносова... Михаил Васиљевић Ломоносов, високи руски научник и писац. Сматра се да је он био творац новог литерарног језика и литературе, први највећи претставник науке у Русији. Био је он универзалан дух: историчар, хемичар, минералог, уметник и песник. Живео је у 17 веку... Из разговора са ректором и онога што смо лично видели, изложићемо вам следеће; Универзитет у Москви састоји се из 11 факултета и то: механоматематички, физички, хемиски, биолошки, географски, геолошкопедолошки, историски, филолошки, економски и правни факултет. Док се код нас поједини од ових предмета налазе у опсегу једнога факултета и то Филозофског, дотле је у Совјетском Савезу некадашњи Филозофски факултет подељен на 9 самосталних факултета. А сем тога, поред тих факултета постоје и научно-истраживачки институти, на којима се ради само наука. Поред ових факултета постоји катедра страних језика, која обједињује све предаваче страних језика. Затим катедра војних наука и катедра фискултуре. Универзитет у Москви, као уосталом и сви други универзитети у Совјетском Савезу, има своју Универзитетску библиотеку за све факултете. Библиотека у Москви је друга по величини у граду. У њој се налази 2 милиона књига У овој библиотеци раде студенти и професори од јутра до мрака. Постоји неколико сала за читање са 240 места за студенте. Сале су простране, светле, сваки читалац има довољно места и пред сваким се налази столна лампа са зеленим штитом. По поду су дебели ћилими да се не би чуо бат корака и у салама влада потпуна тишина. Сем ове, постоји сала са 24 места, где раде само професори Универзитета. Постоји при Универзитетскloј библиотеци и одељење за уџбенике, где су сакупљени сви уџбеници потребни студентима. И ово одељење је врло живо и сале за читање су увек пуне студената. Али, сем ове библиотеке и сваки факултет има своју приручну са врло великим бројем књига. Тако на пр. Географски факултет има библиотеку са 25.000 књига, које стоје на расположењу и наставницима и ђацима. Све ове сале за читање пуне су студената, нарочито оних из последње године, који раде дипломске радове. Студенти Универзитета поред дипломског испита обавезни су да израде и дипломски рад, који је још важииЈи, него и писмени и усмени испит. Ту се огледа како је студент схватио научну материју и како њоме влада. Он ради самостално свој дипломски рад и брани га пред наставницима Универзитета. Зато он мора да познаје до детаља литературу предмета који обрађује и факултетска библиотека, Универзитетска, па и велика, јавна Лењинова библиотека пуне су студената. Ко има право да се упише на Универзитет?... На Универзитет могу да ступе сви који су завршили 10 класа тј. десјатољетку, пошто претходно положе пријемни испит. Од испита се ослобађају само они који су са одличним завршили средњу школу. Тако је то било до 1944. за свршене ученике гимназије А од ове године установљене су

сребрне и златне медаље и ко добије једну од ових медаља прима се на Универзитет без пријемног испита. Сем ових, на Универзитет могу ступити и ученици професионалних школа техникума и педагошког училишта, ако су школу завршили са одличним успехом. Пријеман испит је обавезан за ступање на све факултете. На овом испиту ученици полажу: 1) руски језик и литературу писмено и усмено. 2) један инострани језик само усмено. Онда долази стручни испит иа појединих гимназиских 'предмета, према факултету на који ученик жели да се упише. На пр. на приЈемном испиту за улазак на биолошки факултет: ботаника и збологија, за физички; физика и ма-Гематика, за географски разне географије што се уче у средњим школама итд. Али, то још не значи да ће бити уписани на факултет сви они који су положили испит. За сваки факултет је одређен број колико може примити студената. Ако је број већи онда се узимају првенствено одлични, затим они који су најбоље положили пријемни испит. —• А шта бива са оним који су положили испит и за њих нема места? Они прелазе на друге, сродне факултете уколико тамо има места, или на друге универзитете. А ако је и тамо све попуњено, што се ретко дешава, онда се уписују на институте или разне друге високе школе. Код нас се не прави питање где ће ко учити, на овом или оном универзитету, јер сви који положе пријемни испит и упишу се на универзитет, они постају државни стипендисти, св« без разлике. Тада су нам објаснили: Студенти прве године примају месечно 225 рубаља, друге и треће 265, а четврте и пете 285. Ове незнатне разлике у стипендијама су зато што студенти прве године долазе непосредно од својих кућа и снабдевени су оделом и осталим својим потребама. Уколико се временски удаљују они то морају сами набављати. А за снабдевања имају карте радника средње категорије. Студенти живе у такозваном:; „Општежитију** станују у студентским домовима, а хране се у својим мензама. Цене су таман толике да он може из своје стипендије платити стан, храну н да му извесна сума остане за трошак. Али ако се студент истакне својим одличним радом на универзитету, онда прима већу стипендију и то, студент друге и треће године 320 рубаља, а четврте и пете 345. Сматра се, да обично око 20°/о студената прима веће „стипендије одличников". Поред ових постоји Стаљинова стипендија од 700 рубаља месечно за одличне ђаке који су се нарочито истакли својим радом. Они треба да су активно запослени у некој организацији, или да активно раде на науци, да држе честа предавања, да прикупљају иаучни материјал или чак, да и они даду неки резултат на ма ком било научном пољу. Обично на 100 студената један или двојица примају Стаљинову стипендију. Али с тим није још исцрпљена могућност добијања стипендија. И поједини факултети дају одличним ђацима стипендије у из-

носу од 400 —500 рубаља месечно и оне носе име појединих славних људи. Биолошки факултет даје стипендије Комарова, Тимирјазова и др. Филолошки факултет Пушкина итд. Универзитет и држава чине све могуће да осигурају живот младим људима и да им даду потстрека за што озбиљнији рад. Универзитет у Москви има сопствени санаторијум на Кавказу за студенте, аспиранте и професоре. Сви они који су болесни упућују се одмах у санаторијум где остају све дотле, док се потпуно не опораве. да могу без сметње нпставити студије или рад на науци. А у близини Москве (60 километара) имају и свој дом одмора. Ова појава оснивања санаторијума и домова одмора није само особеност универзитета, већ је опште распрострањена у целом Совјетском Савезу. Свака фабоика, свака већа установа, затим Удружења. као на пр. писаца, глујпаца имају своје санаторијуме и домове одмора. Исто онако као што се стара о социјалном, економском и културном положају својих грађана, држава води бригу и о здравствсном стању сваког појединог човека. (Универзитет на пр. има своју амбуланту са 10 кабинета: зубни, хируршки, кабинет за кожне болести, грудне итд.. где рзди 10 лекара а консултације врше и професори универзитета. По завршетку школске голине студенти иду са својим професорима на практичан рад или путују ради упознавања своје простране домовине. Универзитет има своје научне станице у разним крајевима Совјетског Савеза, које су снабдевене свим потребним инструментима и где студенти добијају стан и храну. При сваком факултету постоје географске карте, иа којима је стрелицама обележено где су студенти преко распуста радили. Видите на пр. једну станицу која везује Москву са Камчатком, другу са Кавказом, тоећу са Кримом итд.

Други ботевски конгрес ОСНС-а

Почетком месеца јуна ове го->ч дине одржаће се у Бутарској II I редовни ботевски коигрес бугарских народних студената. Отварање Конгреса ће бити на дан 2 јуна, тј. на дан 70-годишњице смрти великог бугарског револуционара Христа Ботева. Само отварање ће се обавити ботевским свечаностима на врху „Вола“ на коме је погинуо овај велики народни херој, а заседање Кокгреса ће бити 3, 4 и 5 јуна у Софији. Наше руководство НСО-а Универзитета примило је недавно позив Централног руководства ОСНС-а из Бугарске (Општег студентског народног савеза) да четири наша студента присуствују II редовном ботевском конгресу бугарских народних студената као делегати наше Народне студентске омладине. Као наши делегати, на Конгрес су отпутовали; Јела Стаменковић, ст. технике, Бранхо Павићевић, ст. права. Влада Петровић, ст. агрономије и Славољуб ХарисиЈадис, ст. медицине у име НСО-а Београдског универзитета. У име НСО-а Загребачког свеучилишта другови: Тичец Милен и Медвед Мирослав. ПИСМО из Лењинграда

Доносимо, због дужине, само де- , лове из писма једног од деветорице наших медицинара који се на- | лазе у Ле/њинграду на студијама медицине већ више од два меседа. Они су на војно-медицинској академији Кирова, јединој школл те врсте у СССР-у, поред још Војнопоморске медидинске академије, која се такође налази у Лењинграду. У овој старој академији, која ће ускоро да слави 150-годишњицу оснивања, налазе се три факултета, на којнма уче и усавршавају ое будући војни лекари. Но, иако су већ више од два месеца тамо, „...нијесу како друг РадивоЈе Кнежевић каже, и поред све жеље могли обићи, нити видјети све што Лењинград посједује." О самом граду, он у почетку писма каже: „... На улици, у позоришту, у биоскопу, у трамвају, срета човјек за наше појмове необичну слику. Журба свуда. Ништа необично вндјети гдје човјек трчи улицом. Сав Совјетски Савез је у пуном радном напону. Ради се за тааше прилике страховитр много, за њих ништа необично. План Iпјатиљетке је тек почео да се изводи, а већ се таовине пуне свакога дана похвалама појединаца, група, читавих фабрика или колхоза о премашивању норме или таовим рекордима. У траговима рата, који се Још осећају, може се тек назрети она сила која је довела Совјетски Савез до побједе. Сам Лењинград може иам служити за таримјер. Девет стотина датаа опсаде. Глад је била велика, дрва није било; борбе у предграђима. Од глади је умирало дневтао до 20 хиљада људи, али крађа и криминала није било. Лењинргад је пун лијепих паркова, по улицама има много дрвореда. али и за вријеме опсаде, када дрва уоташте ннје било, таиједно дрво посјечено није. Совјетски човјек зна да чува оно што је створио.“ Затим говори о совјетском човјеку: „...Тек сада видим колико смо ми мали, и поред наше стварне величине, у односу на новога совјетског човјека... Совјетски људи су необично радни и дисциплиновани. Оно што их одликује од нас и чему се и ми морамо учити јесте њихова скромност. Учествовао је у свима бојевима од Стаљитаграда до Берлина а ријетко да чујеш да то када помене, а камо ли да се похвали. Према нама су необично љубазни. Југословене необично воле.“ После тога, друг Кнежевић пише о самој Академији Кирова и систему тааставе у њој. О академији каже: „ ... Институт и клинике су прекрасно уређени. Зграде, саме узете као зграде, нијесу нешто тазрочито, али што се тиче намјештаја, лабораторија итд. изванредно је. Невјероватно је богат сваки институт препаратима и инструментима, потребним при студирању Рецимо, анатомски итаститут. Ту ми радимо већ мјесец и по дана, па смо могли све разгледати. Сви препарати су свјежи и тако удешетаи да можеш апсолутно све видјети и опипати. Зглобови одијељени са свима везама и припојима, а на костима све означено бројкама и обојепо; испод сваке кости објашњење и називи. Све је смјештено (препарирано) у стакленим орманима и у које год хоћеш вријеме можеш да дођеш да погледаш и да учиш. Библиотека Академије Је једна од таајбогатијих на свијету. Ту студенти добивају књиге за учење. Нема значајнијег дјела које није преведено на руски, а што Је ново и згодно прерађено је за школе и допуњено. Сви уџбеници су лако,

разумљиво и врло опширио написани, до детаља залазе. Овдје се много чита, па св'аког даиз гледам како из библиотеке ноое кућама књиге у куферима. Ми смо наше собе досада напунили разним кн>игама 1и уџбеницима." На првој години студенти уче, у току два семестра, 9 предмета: фнзику, органску хемију, неогранску и аналитичку хемију, анатомију, биологију, хнстологију, (марксизамлењинизам, историју СССР-а и војне дисциплине (тактику, стратеги]у санитетске службе, устав Црвене армије и др.). Као обавезни предмет учи се руске језик.“ Следећи редови, управо највећи део писма је посвећен настави и њеном извођењу. То је додуше, војна школа, али је систем рада исти и на грађанским школама, тј. факултетнма. „ ... Изучавању сваког предмета се прилази са стране дијалектике. Неколико часова из хистологије (која се овдје ради прве године) генерал који нредаје посветио је новој хистологији, коју је он разрадио и допунио, као и преправио. Он је иначе академик. Биологија је један од најважнијих предмета и ту се нарочито обрађује дио који говори о еволуцији живих бића. Анатомија није овдје она досадна анатомија, него се ту уноси многи живости. На предавања се доносе рентгенски снимци, а нарочито се обраћа пажња на то да се и анатомија изучава као нешто живо, што се развија и мијења. Ријеч „закономјерност“ је свуда употребљена, просто као да не можеш избјећи ниједну паргију у књизи а да на њу не наиђеш, Хе.мија је раздијељена на неколико дијелова: неорганска са општом, аналитичка, органска, биохемија, колоидна, физичка итд., и сзаки дио за себе претставља врло велики обим и исцрпно се изучаза. Рецимо, у неорганској у општем дијелу, атомска и молекуларна грађа је толико разрађена, а и професор (чувени научник) објашњаза толико да нам је и атомску бомбу објашњавао. Нарочита се пажња обрзћа на органску хемију. Сваки одељни дио предаје други наставник а наставници су већином академици. Физика се много ради, а нарочито има много математике, односно тригонометрије. Посвећује се много пажње таласном кретању, оптици Иј радиологији, која се учи до детаља. Историју СССРа учимо као обавезан предмет, Марксизам-лељинизам учи се темељито и врло опширно. Нарочито су нам у почетку обратили пажњу на „Комунистички манифест“ и три часа о њему причали (а час траје 2 сата). То је један од најважнијих предмета и изучава се 4 године, а обавезан Је за полагање... Не треба заборавити да су на овој Академији радили: Павлов, Пирогов, Заварјазин и други славни научници, а да су њихови ученици данашњи наши професори, такође у СССР-у чувени; они дају много, али од ђака траже много. Уџбеници се пишу много; сваки професор пише, па тако има из појединих предмета по неколико уџбеника... ...Систем учења је другојачи него код нас Предавања су обавезна а изостанци се правдају љекарским увјерењем или сличним оправдањем. Објашњава се потпуно а што је у току часа из лекције било нејасно некоме то он на парчету хартије напише и преда професору, који на крају часа исто објасни. Ако је већини било предавање неЈасно онда професор исто предавање понови. Поред тога, на свакој катедри у одређене данс у неђељи постоји двжурни који врши тзв. „консултације", тј. објашњава појединцу или групи нејасне партије из тога предмета. Исто тако постоје тзв. „контролне работе“, гдје се контролише сваки студент како ради у току пеђеље или мјесеца; испитују га, а ако има неуопјеха траже му узрок и настоје да га отклоне. На нај начин су студенти приморани да редовно прате сваку лекцију, па кад дођу на испит онда је разумљиво да знају. Предавања су достз дуга, једна за другим, слична као у нашим гимназијама, а трају од 9 до 15 часова.“ На крају писма, друг Кнежевић се са неколико речи осврће на културно-просветни рад и каже; „...Постоји „дом културе“, гдје има бноскопска сала, гдје се свакога утарка, четвртка, суботе и неђеље увече дзју биоскопске претставе, позоришни комади, конперти и плесовп. Од студената има велики број оних који изучавају музику или драмску, позоришну умјетност, и то у школама у граду...“ Руска игра. Изводи дилетантски омладински ансамбл из 'Москве

БРОЈ 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7