Student

Извештај о раду економског одбора студената Београдског универзитета

Још пре пачетка рада на Бео■•градоком универзитету образован је Економски одбор, са задатком да о&езбеди смештај и исхрану свих сиромашних студената и да обнови' мензу, Потпорно (удружење и домове. Да би се сви ови задаци извршили, биле су образоване привремене управе домова и мензе, чијим је радом руководио Економски одбор. Привремене управе домова су у многоме донринеле да се рад на обнављању и уређају домова правилно и брзо одвија. Наши домови су у току рата претрпел.и огромну штету. Требало је пристутити хитној оправци оштећених зпрада и 'инсталација у њима, истовремено се морао набавитн инвентар како би се у што краћем року довел!o све у исправно стање. Уз пуну помоћ и подршку Удиверзитесмих власти, МинистарстНа просвете и народних власти, могао )је да буде завршен посао у предвиђеном року. У ту сврху Економски одбор је послао своје чланове који су у Војводини набавили 40 вагона намештаја, постељине, посуђа и остале* потребе за домове и мензу. Нарочиту пажњу Економскн одбор (је обратио на оапособљавање I Опште студентоке мензе, јер је пи- : тање јевтине исхране студената било једно од најактуелнијих проблема. Зграда мензе н целокуотла инсталација биле су оштећене, инвентар ни'ј е постојао. Акциони одбор је новцем од сзбирне акцнје омсбгућио оправку зграде, осигуравши набавку најиужнијих животних намирница за почетак рада мензе као и набавку инвентара. Менза је отворена 1 новембра 1945 г. 'и број абонираца у почетку је био 200. Тај се број стално повећавао, тако да се у мензи хранило просечно 1500—2000 студената месечно. КвалиГет хране није био у почетку задовољавајући, јер залиха наммрница није било, а број претплатвика *је био недовољан. Повећањем броја абонираца квалитет хране се стално побољшавао тако да је сада задовољавајући. Уоlнште узевши, рад мензе задовољава и њено пословање је са извесним вишком, иако менза храни 30 другова бесплатно. Капацитет мензе је велики, јер се у њој може хравити најмање 4—5000 студената. Упоредо са радом на обнови мензе приступило се и оспособљавању свих студентсмих домоlва. Студентски дом „Иве-Лоле Рпбара“ је био за време окупације пре- ј творен у кзсарну, тзко да је пот- ј пуно изгубио свој ранији изглед. МиН|Нстарствч> просвете 'је извршило радове «а оправци дома, а Економсми одбор је набавио потребан инвентар. Пре рата дом је могао да прими 500 студената. Данас збот 'тешког станбеног питања су до максимума нскоришћене све просторије и у дому може стзновати ' 750 студената. ' За обновљени „Дом студенткиња“ намештај је велlиким делом добијен из болничког центра у ‘ Краљеву. Оно што је још недоста- , јало попуњено.је од инвентара из Всуводине. Дом може да прими 150 студенткиња. Од свих домова највише је прегрпео штету „Гајрет“, јер (је ње- ј гова зграда била претворена у фа- 1 брику. Поред тога један део згра- Ј де је оштећен од бомбардовања. , Радови на оправци били су при- ' лично обилни. Оправку дома је о- 1 мшЈућило Министарство просвете 1 Басне и Херцеговине. Дом „Гајрет“ ! мо»ке да прими 200 другова. 1 Према томе, у сва три дома мо- I гу да станују и да се хране 1100 студената и студенткиња. | ** У оквиру рада на обнови еко- | * номаких организацнја формирана . је привремена Управа потрошачког . удружења, израђена су нова пра- ј аила и обновљен чековни рачун Потпорног фонда. Привремена управа потпорног удружења добила је новац од сабирне акције у у- ' купном нзносу од 3,015.356 динара. Са овим новцем почело )је Потпор- в но удружење рад .на помагању нашнх најсиромашнијих другова, а у т прво време издало је веће суме У новца мензи. Исто тако додељива- 7 на је помоћ сваког месеца у изно- Р су од 620 динара просечно за 200 п оиромангних другова, а помоћ од 0 310 динара додељивана (је сваког с месеца просечно за 300 сиромаш- н них другова. Поред овога додеље на је сума од 150.000 днн. најсиромнијим другојвима да би могли да с, купе твкстил или обућу, од 18.000 п бонова, колико пам је доделио И. н Н. О. Београда. з

На име позајмнце сиромашним друговима Потпорно удружење издало је 493.800 динара. Црвени крст «ам је доделио 1000 пакета конзервиране хрзне која је преко Здравственог одбора подељена болесним друговима. Поред тога, од Црвеног крста добијено је 400 пари одела за најсиромашније другове. Европски фонд за помоћ универзитетима послао пам (је у два маха пошиљке са Iканцеларисмим материјалом, школским потребама, храно!М и текстилом. Све ово је додељено бесплатно оиромашвим и болесним друговима. Све економске установе студената Београдског универзитета уживале су сталну новчану помоћ од стране појединих Мlинистарстава, Извршног одбора града Беоlграда, и др. Захваљујући овој помоћи, на време су обновљени и уређени домови и мензе. Од разних државних

установа домови и мензе су добили у виду кредита или прилога преко 4,000.000 динара тако да је тим новцем урађено оно што студенти сами из својих оретстава никако не 6и успели. Према томе, у свим напорима за обезбеђење оних студената који сами својим срртствима не би били у стању да студирају, прворазредну улогу је одиграла новчана помоћ наших државних установа. Поред тога, на Београдском универзитету има 794 студента који добијају државну стнпендкју и којима се «а име стишендије иоплаћује укупно 1,042.000 месечно што чини годишње дин. 10,420.000. Наше Потпорно удружење, домови и менза потпуно су опремни да у идућој школској години развију у много већем обиму свој рад на ттомагању, смештају, и исхрани свих сиромашних студената.

Светислав В. Србинац

Са Омладинске пруге...

Другови студенти, данас Аете 1 ићи са инжењером хидротехничарем на место где ће се преко Бе-1 хремске реке поставити мост. Друг ће снимати попречни профил реке [ и уздужни профил пада корита реке. Све мора бити прорачунато, не сме се ништа оставити случају и ћуд реке мора сц испитати. Висина највеће воде и све оио што може да утиче на сигурност моста. Дајте ми коту колца осовинена ивици реке, тражи хидротехничар. Кота /е 26.216 спремно одговара техничар, читајући из попречних профила. Како су корисно послужили профили које смо јуче снимали. Хидротехничар може на време да сврши посао, да припреми све за што брже постављање моста. И док омладинци наспу насип с једне и с друге стране реке, дотле ће и мост бити готов и пребачен на радилиште, монтиран на време и радови ће кренути бржим темпом напред. Ради се неуморно, брзо, тачно. Сви се журе, али нивелман не може да прочита летву; заклониле су /е гране. Потребна је секира. Г де да се нађе. Док се оде до бригаде изгубиће се драгоцених пола сата. Другови, вама је потребна секира, пита седи муслиман, са лу| лом у устима, гледајући љубазно ј нас. Моја /е кућа ту близу. Донећу је. И док су техиичари дошли од радости себи, стари муслиман брзим кораком доноси секиру, и говори: Омладина много ради, никад се овако иије радило. Ми морамо да вам помогнемо јер ћете ви заиста да саградите пругу. Видим вас како се бојите да загазите у пшеницу и мучите сеј провлачећи се кроз шибље. Зашто? Газите, слободио газите, не губите време. Имамо ми доста жита. Много је родило, не плашите се да ћемо гладовати. Је ли, стари, можеш ли нам рећи докле је долазила највећа вода? Кад је река највише надолазила? Откако ја знам, а мени је 70 година, највећа вода /е била 1929 године и ево довде је допрла, показује стари прстом на зарез на водеиици који је он направио тада. Од колике /е то ристи за нас! Хајде другови још један про- I фил, и ми смо готови. Мало лет- 1 ву у страну! Њиши / Сувише /е близу, па се не могу видети бројеви, већ само међупростор између бројева. Тако, добро. Даљеее! разле\же се Бехремском котлином победоносни и радосни глас студента а у даљини чује се још један одјек. Потмуло одјекује далека грмљавииа, као радосни наговештај да ђе ускоро прохуктати први воз то минери буше у утроби земље, у камењару, где треба да прође тунел. Румеио сунце блиста на хоризонту, вечерњи ветриђ пирка и полако се спушта први сумрак, а око нас по брдима разасути људи скупљају прве снопове овогодишње летине. * Овде ђе бити велика станица са водоцрпом, са локомотивском шупом, тако да у самој станици не сме бити прелома. Ту одмах иза наше деонице настаје клисура

у којој ђе бити успон и биће потребна дупла вуча, објашњава инжењер студентима. Видите / Овим Цајсовим тахиметром без виска много је лакше, једноставније и брже постављање осовине. Углови кривине лако и брзо се одређују, а прецизност је сигурна. Ало, дај правац, за колац, само прецизно јер овде ће бити хектометар-почетак кривине, упозорава студент код пантљике и колца. Мало лево, мало десно о, много натраг! от! добро је, маше рукама и виче студент код полиметра. Ово мора да буде тачно јер /е овде почерак кривине и ако не буде тачно, онда се поремеђује цео правац кривине осовине, говори као за себе студент код тахиметра. Напред, само напред, ка средини и даље преко насипа ка тунелу. Прузи која тежи да се пробије напред испречио се брег који се наднео над реком. Немогуће га је заобићи те се мора да буши. Мора се направити тунел. Стигли смо до самог тунела; а ту паклена галама од компресора који брекђе, бургија, које се дубоко заривају у стену, лопата, пијука и вагонета који сваки час односе земљу избачену из тунела. Рад је у пуном јеку. Постоје неколико начина за бушење тунела, али је овде на тег реиу врло важно да ви умете да изаберете најбољи и иајбржи, штр је сад најважније, непрестано објашњава шеф деоиице. Ми смо овде усвојили начин дуплих шполни, ради широког фронта рада и брзине рада. Оне се буше једна изнад друге тако да вагонети несметано могу да примв , материјал из једие и из друге шполне.

Да, фронт рада. И ми о томе фронту рада слушамо сваки дан од нашег шефа. Фронт рада је: омогућити да по једном усеку, насипу, тунелу могу радити што више људи, тако да рад одмиче ведиком брзином.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ, ст. технике

Радови на пробијању тунела

КОЗЕРИЈА: ИСПИТИ

Да ли сте запааили шо ларковима, клупама, библиотекама, трамвајима неке људе што мрмљају нешто, зуре у кшиге или блуде погледом у бесконачност? Они по парковима што шетају у сенци дрвећа личе на пннгвине, на сове, на роде; они иго библиотекама на камене статуе и индиске факире. Нисте их запазили? Никад нисте и сами тзко изгледали? Никад нисте полагали испите? То је немогуће. Испита, кандидата и комисија има у животу свакаквих, од колевке до проба: у школи, занату, служби, браку, цркви, политици, свугде и увек се нешто полаже откад свет постоји. Посматрао сам ових дана доста испита и видео :и чуо свашта, јер нас студензта има свакаквих. Има их који се крсте, иду на вечерњу службу и пале свеће (случај са медицинског), који носе амајлије (о-ј пет медицински случај), има их за којима брижна мајка (или газдарица) излије цео бокал воде (случај ветеринарски), има их који пуI не џепове камењем и гађају сваку ! мачку иа двадесетак метара испред себе да им не пресече пут. Има их који носе специјалне предиспитне рекв:изите: детелину са четири листа, потковицу или три длаке из оџачарске метле. Украпко, видео сам свега и свашта. Између осталог и два оригинална пада у несвест, десет грчевитих наступа плача (укупан губитак суза у количини од пола литра што је изравнато на другој страни). Видео сам вегетативце (то су они што побледе и охладе се) и симпатотоничаре (они који се зајапуре и озноје), а шта сам чуо? Свакаквих одговора, и добрих и рђавих. Колектнвно учење показало је добре резултате. Изузетак чини само познати кружок; „Да смо се рапије срели.“ Иако је радио ноћу (прековремено!) на месечини уз тихо шапутање, пао је на испиту па се сад његови чланови и чланнце међусо(бно грде: „Ах, зашто смо се уопште срели?“ Хтели бисте да знате какви су резултати индивидуалног учења? Ево један прнмер. Он је учио и спремао. Укућани су ходали на прстима, посете се нису примале. Затворен сам, он је седео и размишљао. Било је досадно. Почео је да дресира муву да носи палидрвце. Три месеца је опремао и мува је понела палидрвце, а он је пдо, иарав|НО. Занима вас како су прошли „штребери"? —• „Штребери" као „штребери“, пред испит згрувају ове у главу. Сва су факта сорти-

рана као конзерве у „Гранапу“. Први раф десно друга кутија, други раф одоздо, трећи ред чеI тврта лево. Професор пита, а „штребер“ жмирка и зачас се створи одговор услужно, тачно, са малим лакејскжм поклоном. А три недеље по испиту попада прашинз по рафовима, измешају се и поизврћу конзерве и 'направи хаос. Уосталом, IИСПИТ је положен, шта их I је брига. Исувише 6и овај свет , изгледао поштен да није „штребара“ са малим лажејским поклоном. I Можда бисте хтели да знате шта су урадили „фрајери"? Не разумем се у шихов речник. али ми Iје једа н „стручњак“ објаснио да : они сад „вриште као гранате“ ' премда су „имали знаlње“. I А како су ишли писмени испити? Зли језици говоре да су били | „писмени“ дословце од речи до реI чи, наравно само у појединачним | случајевима, а специјално се зуцка I о нашим биолозима .медицинарима. ! Уосталом, кад могу техничари да 1 „контролишу“ резултате математичких задатака што не могу медицинари да „звирну“ у књигу. Уосталом, да би човек преписао потребно је извесно предзнање, ииаче се може десити (као једном медицинару) да напише овако: „Артроподи су, као што је изложено на стр. 43 В.ИДИ слику под а), састављени ...“ итд. Преписивање и шапутање су два рђава заостатка из старог доба. Шапутање има чак и психолошко оправдање, оно редовно има за цил> не да помогне оном ко одтовара, него да истакне оиог ко не одговара. Па и ту је потребно предзнање да би човек разумео шта му се шапуће. Не знам да ли је истина да је један бруцош филозоф, одговарајућ|И историју, на питање где је била прва српска патријаршија, одговорио да је „прва српска патријаршија била у фуруни". За овакав одговор сноси кривицу други бруцош који му је шанутао, давао знаке и показао прстом на пећ. Наннзао би тако човек масу увесељавајућих сцена са испита посматрајући, сушајући и кријући се кроз факултете ових дана. На сваком углу, у .сваком ходиику, пред сваком сало.м гомила људи. Нервозне шетње горе-доле, зајапуренн образи и тласови који се испреплићу, говоре, шапућу. преслишавају, људи који чекају на индексе, вире кроз кључаонице, ходају на прстима, пуше. Лето је, врућина је, много зноја и много узбуђења испити се полажу.

1 августа у целој Југославији почињу такмичења за Зрен

Првог августа ове године почиње такмичење за фискултурну значку ЗРЕН. У борбу за значку ј ступиће стотине новостворених фискултурних друштава и актива, све организације Фискултурног савеза Југославије и сва наша омладина. . Број омладине који ће кренути у борбу за значку овиси и од добро припремљене и спроведене пропаганди која ће почети у овом времену док се такмичење припрема. Зато треба користити сву нашу штампу, зидне новине, летке и плакате који ће подизати такмичарски полет и дух и жељу да се освоји значка. Мећу студентима влада оправдани интерес за такмичење. А што’ је занимљиво, нарочито међу онима који су се до сада мало или уопште нису бавили фискултуром. Стога треба настојати да парола: „Сваки бригадир-такмичар за ЗРЕН“ доживи своје пуно остварење још у току ове јесени, још на радовима при градњи „Омладинске пруге“ и Посавског канала. Тиме што ћемо остварити закључке Трећег конгреса на овом послу ми ћемо добити, нама тако потребни кадар руководилаца, који ће активно учествовати у решавању свпх организационих и доугих проблема.

У уторак 23 ов. м. отишла је на Омладинску пругу друга студентска бригада „Стеван Наумов“. Од осталих шест бригада пет ће кренути 28 а једна 30 ов. месеца.

СТРАНА 8

Одговорни уредник: Жарко Цветковић, студ. мед. Уредништво и администрација, Београд, Булевар Црвене армије 69 (Правни фачултет). Телефон 30-992. Штампарија „Привредни преглед", Београд, Стојана ул. 52.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 8