Student

Однос Народног фронта према питању цркве и религије

Из излогоњо претседнико влоде НР Хрвотскв д-р Бпкорићо Нородној студентској омлодими Зогребочког универзитето

На позив руководства Народне студентске омладине Универзитета у Загребу, претсједник Народне владе Хрватске др. Владимир Бакзрић лосјетио је Студвнтски дом. На молбу руководства НСО-е др. Бакарић је изложио значај засједан>а Мировне конференције, као и IнаЈвlажlније факторе Конференције мира, нагласивши велику улогу сл обод о љ убиви х држава на челу са СССР, које иду за остварењем чврстог мира. По питању Трста нретсједник др. Бакарић изнео је чињенице које говоре о оправданом захтјеву Југословенске делега(ције за припајање Трста ЈугославиЈи као и (истрајност по захтјевима које је изнела наша делегација. По питању односа Народне власли нрема католичмој цркви др. Бакарић је рекао слиједеће: Изабирам неколико основних питања која би могла довољно освиЈетлити положај цркве и религије у нашој Рапублици, а то 6и, од прилике, била ова питања: ка-

ко гледа на питање цркве и религиЈе у нашој домовини Комунистичка партија, је ли Народви фронт по том питању једииствен, Је ли могућ споразум са црквом и на коЈој платфррми и зашто није дошло до неког споразума? Л'опичlно би било да се у првом реду постави питање односа Комунистиике Iпартије према црквн и релитији, логично је зато што је, како је опште признато и познато, Комунистичка Iпартија рукозодећи фактор у нашој земљи и зато што ;се обично на тоЈ страни тражи главгаи носилац борбе против цркве и религије и што се често на ту страну настоЈи нребацити одговорност за практични развloј то-1 га Iпитања. Затим је др. Бакарић навео неке принципијелне ставове, који су у политици раднич!Ког покрета одавно формулисани и који се Пolклапају са нрииципима на којима се оонивају уставна уређења готово свих модер/них држава, најпре цитирајући Енгелса:

Енгелс о религији

„Међутим, свака Је религија само фантастични одраз у људским главама оних вањских сила које владају над њиховим свакодневним животом, одраз у коме земаљске силе добијају облик надземаљских сила. У почетку хисторије најприје се тако одражавају нриродне силе и у даљем развитку прелаз код различних народа кроз најразносврсније и најраширеније персонификације... Али, Јскоро, поред природних сила ступају у дјеловање и друштвене силе, које су људима исто тако туђе ,и у почетку исто тако необјашњиве које над њима владају оном истом привидном природном нужношћу као и природне силе. Фантастични облици, у којима су се у почетку одражавале само тајаиствене силе природе, добивају сада друштвене атрибуте, постају гретставници историских сила. На још даљем развојном ступњу, сви природни и друштвени атрибути многих богова преносе се на Једвог свемогућег бога, коЈи Је опе т и сам Једино рефлекс апстрактног човЈека. Тако Је настао монотеизам, коЈи Је хисторијски био последњи производ касниЈе грчке вулгарне филозофиЈе и коЈи се отеловио у жидовском искључиво пационалном богу Јехови (Јехве). у овом удобном, пригодном и на све прилагодљивом лику РЕЛИГИЈА МрЖЕ, КАО ИЗРАЗ НЕПОСРЕДНОГ, ТЈ. ОСЕЋАЈНОГ ОДНОСА ЉУДИ ПРЕМА ПРИРОДНИМ И ДРУШТВЕНИМ СИЛАМА КОЈЕ СУ ИМ НЕРАЗУМЉИВЕ И КОЈЕ ВЛАДАЈУ НАД ЊИМА, _ ДА ТРАЈЕ СВЕ ДОТЛЕ ДОК СЕ ЉУДИ НАЛАЗЕ ПОД ВЛАДАВИНОМ ТИХ СИЛА. Али, ми смо више пута видели да у данашњем буржоаском друштву над људима владају као нека туђа сила економски односи, коЈе су они сами створили, средства за производњу коЈа су они сами произвели. Према томе, стварна подлога за религиозну рефлексну дјелатност траЈе и даље, а с њом и сам религиозни рефлекс. И ма да буржоаска економија омогућава извесно разумевање узрока ове вањске владавине то ништа не миЈења на самоЈ ствари. Буржоаска економиЈа нити може да спречи кризе у целини, нити може да заштити поЈединачне капиталисте од губитака, презадужености и банкротства, или поЈединачне раднике од беспослице и биЈеде. Још уви Јек се говори: човјек каже, а бог (то Јетс вањска владавина капиталистичког начина производње) располаже. Голо сазнање, чак и кад би ишло и даље и дубље него сазнање буржоаске економиЈе, ниЈе довољно да би се друштвене силе потчиниле владавини друштва. Зато Је приЈе свега потребно друштвено ДЈЕЛО. И кад то дЈело буде извршено, када друштво путем присваЈања цЈелокупних средстава за производњу и путем планског руковања тим средствима, буде ослободило и себе и све своЈе ччанове из ропства у коме их сад држе средства за производњу, коЈа су сами они произвели, али коЈа стоЈе према њима као надмоћна, вањска сила; дакле, када човјек не само каже, него и располаже, онда тек ишчезава и последња вањска сила. коЈа се Још одражава у религиЈи, а с њом ишчеза-

ва и само религиозно одражававање, из простог разлога, Јер онда нема више шта да се одражава." Говорећи о „теоретичарим а“ и , револуционарима" који желе да отстране религију декретима, вели Енгелс: „Г. Диринг, напоотив. не може да сачека да религиЈа умре овом

својом природном смрћу: он поступа радикалније. Он у бизмаркизму надмашује Бизмарка, декретира пооштрене свибањске зако-1 не не само против католицизма, пего против сваке религије уопште; шаље своје жандарме будућности у хајку против религије, прибавља ЈоЈ на таЈ начин вијенац мучеништва и продужуЈе ЈоЈ виЈек. Кудгод погледамо, свуда налазимо специфично пруски социјализам.“ Енгелс овдје указује «а поријекло религије, «а њену стварну сснову и стварне услове њеног неставка. Т;врди да је оно ооновано у материјалним условима друштва и да те услове у првом реду треба мијењати. Истовремено исмија'В.а Диринга који мисли да се религија може отстранити декретом или добром жељом, а критнкује | Гизмарка и њего"6е законе о про! гону католика у Њемачкој. Немачки социјал-демократи су у Ерфуртском програму овако формулисали своје погледе и захтјеве: „6. Проглашење религије за «риватну ствар. Укидање свих расхода из јавннх средстава у црквене и религиозне сврхе. Црквене и релипиозне заједнице требају се сматрати као приватна удружења, која уређују своје ствари потнуно самосталмо." Затим претсједкик др. Бакарић цнтира Лењина:

Поријекло вјеровања и религије код маса мора се материјалистички објаснити

СоциЈал-демокрациЈа гради читаво своЈе схватање свиЈета на научном социЈализму, тЈ. марксизму. Филозофску основу марксизма, како су то опетовано наглашавали Маркс и Енгелс, чини дијалектички материЈализам, коЈи Је преузео историске традициЈе материјализма XVII стољећа у ФранцуокоЈ и ФоЈербахова материЈализма апсолутно атеистичког (прва половина XIX стољећа) у Немачкој коЈи се свакоЈ религиЈи одлучно неприЈатељски супротставља... РелигиЈа Је опиЈум за народ та Марксова изрека је камен темељац читавог марксистичког вавора на сви Јет у питањима религи Је. Марксизам сматра све данашње религиЈе и цркве, све и свакакве религизче организације уви Јек органима буржоаске реакциЈе, које служе за заштиту експлоатациЈе и за обмањивање радничке класе. Истовремено се, исто тако, Енгелс не Једном обраћао против оних који су жељели бити „лијгвији“ или бити „револуционарнији" него социјална демокрација и жељели униЈети у програм радничке партиЈе директно исповиЈедање атеизма у смислу објаве рата религиЈи. Године 1874 говорећи о познатом манифесту избЈеглица Комуне, бланкиста, коЈи су живјели као емигранти у Лондону, третира Енгелс њихову обЈаву рата религиЈи као глупост и каже, да Је Једна таква обЈава рата наЈбоље средство да се интерес за религиЈу оживи и отежа стварно изумирање религије. Енгелс оптужуЈе блаккисте да су неспособни увид Јети, да Је само класна борба радних маса коЈа повлачи наЈшире слојеве пролетаријата у Једну свЈесну и револуционарну Јавнополитичку ПРАКСУ, у стању стварно ослободити потлачене масе од Јарма религи Је. ДОК ЈЕ ОБ.ТАВА РАТА РЕЛИГИЈИ КАО ПОЛИТИЧКА ЗАДАЋА РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ АНАРХИСТИЧКА ФРАЗА.“ Даље: „Морамо се борити против религије. То Је абецгда ЧИТАВОГ материЈализма, дакле и марксизма. Али марксизам ниЈе материЈализам, који је остао код абецеде. Марксизам иде даље. Он каже: треба се ЗНАТИ борити са рглигијом и зато се мора МАТЕРИЈАЛИСТИЧКИ обЈаснити пориЈекло вјеровања и религиЈе код маса. Борба против религиЈе не смиЈе се ограничити на апстрактно идеолошке проповиЈеди, не смиЈе се ствар сводити на те придике; та се борба мора повезати с конкретком праксом класног покрета, коЈа Је усмЈерена на отстрањење социЈалних кори Јена религи Је. Зашто се одржава религиЈа у заоста- | лим слојевима градског пролета-

ријата, у широким слојевима полупролетаријата, једнако као и у масама сељаштва? Због незнања пука, одговара грађански напредњак, радикал или грађански материјалиста. Дакле; доље религија, живео атеизам; ширење атеистичких погледа је наш главни задатак! Марксист каже: криво! Тако је схватање површно, грађански ограничено културтрегерство. Такво схватање не објашњава поријекло религије довољно дубоко, материјалистички, него идеалистички. ...Из тог слиједи да атеистичка пропаганда социјалдемокрације мора бити подређена њеном главном задатку, наиме развијању класнг борбе израбљиваних маса против израбљивача.“ Даље: „Када је наша фракција у Думи изјавила да је религија опиум народа, она је сасвим правилно радила и створила је на тај начин преседан, који мора служити свим акцијама руских социјалдемократа, у питањима религије као подлоге. Је ли требало ићи даље, изложити подробније атекстичке посљедице? МИ МИСЛИМО ДА НИЈЕ. ТО БИ МОГЛО ИЗАЗВАТИ ПРЕТЕРИВАЊЕ БОРБЕ ПРОТИВ РЕЛИГИЈЕ СА СТРАНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ПРОЛЕТАРИЈАТА, ТО БИ МОГЛО ДОВЕСТИ ДО БРИСАЊА ГРАНИЦЕ ИЗМЕ-

ЂУ ГРАЂАНСКОГ И СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ПОБИЈАЊА РЕЛИГИЈЕ“ итд. У тим су цитатима изражене гринципијелне основе става који захтијева слободу савјести и залаже се за слободу вјероисповијести. КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈЕ УСВОЈИЛА ПРИНЦИПЕ СЛОБОДЕ САВЈЕСТИ И ВЈЕРОИСПОВЕСТИ И ОДЈЕЉИВАЊА ЦРКВЕ ОД ДРЖАВЕ

И наша Партија, рекао је претсједник др. Бакарић, темељи своју политику «а истим начелима. Она је усвојила иринципе слободе саЕјести и вјероисповјести и одјељивања цркве од државе. Ситуација се код нас још одликује тиме да радни народ има власт у рукама и да према томе може развијати и радити на мијењању оне материјалне подлоге рслигије, о којој говоре и Енгелс и Лењин. То је још >једа« разлог више, да Партија на својој борбеној застави не истиче неких других парола, парола борбе против религије и цркве. Наш* је основна ларола данас изградња наше домовине, ликвидација ње«е заосталости, стварање њеног «а-претка и баш због тога није нам пожељно стварати «ових непријатеља. Између осталог и тим се разлозима може тумачити став маршала Тита када је 2 јуна прошле године, на пријему свећеника и клера у Загребу, упутио истима позив да израде једну платформу за сарадњу с народним властима. Затим је ДР- Бакарић изложио иационалне разлоге за овакву политику. Хрватска се историја одликује тиме, што је било привилегираних и прогоњених религија. Хрватски политичари су се борили за једнакост цркава и религије због хрватских националних разлога и против бискупа и клера због проглашавања Хрвата католичким народом. —• Тако смо због учвршћења нацисналног јединства Хрвата и братства међу «ашим народима, морали религију прогласити приватном ствари. Доминација једне религије, или онакви односи према црквама какви су били раније, слабе и разбијају и наше национал но јединство и братство међу народима. Наш став према религији, изражен у члану 25 Савезног Устава, понешто се разликује од онога који је претстављао официјелии став социјалдемокрације из «а-пријед цитираног „Ерфутског програма“ у којем се каже, да се из јавних средстава не могу помагати црквене заједнице. Као што знадете, у цитираном члану Устава има једа« пасус у коме се каже да држава може материјално помагати вјерске за'једнице. Разлог за такав став била је, у првом реду, историска специфичност положаја цркве код нас и друго, што конкретна ситуација код нас омогућава и миран развој ослобођења народних маса од вјерског угњетавања, како сам ра«ије образложио.

Устав даје могућносг да држава помаже религију

— Као што знадете, Народни фронт није састављен само од комуниста, већ од људи различитог ■политичког и вјерског увјерења. У Фронту има католика, у Фронту има људи разних вјера, у Фронту може наравно бити и љу> ди, који се у питању религије битно разликуЈу од нас. Претсједник др. Бакарић говори о ставу Хрватске републиканске сељачке странке, која сачињава другу основну снагу Фронта. У образложењу става ХРСС из 1905 године вели се, да је држава и политика имала много посла са црквом, нарочито католичком. Од када Је отпочела борба против старе власти и уредаба, боре се некоји и против црквене власти, Али како има људи који вјерују, те се од своје воље покоравају својој црквеноЈ власти, дошло се на мисао да би најбоље било када држава не би са црквеним поглаварима и уредбама имала никаквог посла. Међутим држава је често добијала помоћ од све-

штенства, које је помагало владу од које је примало помоћ, а и иарод је тако упућивало. У ондашњем програму су браћа сставили решење овог питања за касније. За схватање односа вјере и политике ХРСС, значајна је критика једне бискупске посланице, коју је упутио Стјепан Радић: „Да су наши бискупи написали једно вјерско писмо, у којем би говорили о вјери, ја у то не бих дкрао. Да ли бискупи вјеру криво или право научавају, о томе има одлучивати врховни поглаваР католичке цркве, римски папа. Али кад наши бискупи пишу политичко писмо и кад они хоће да буду хрватском народу и политички вође, онда је моја и наша дужност да то просудимо и, ако треба, осудимо.“ И Радић, дакле, каже др. Бакарић, једнако као и ми објаснио је питање односа вјере и политике и по овом се ставку може ви-

дјети да се наш став у томе погледу не разилази. Образлажући даље односе према свештенству, каже др. Бакарић: Као што видите ни браћа Радић нису их никада сматрали народном организацијом, него организацијом у којој има и народних синова који су спремни да иду са народом. То су основни принципф лучења вјере од политнке, принцип народне цјелине и оратства, тежња за аграрном реформом и да и код свећенства може бити и народних људи, на којима смо се сложили. И код осталих делова Фропта имамо слиине назоре. Тако Је данас линија, која је изражена у Савез«ом Уставу линија читавог народа, линија која се темељи и н* научним начелима и на борбеним традицијама нашег народа, линија за којом стоји чврсто читав карод. Тенденција да се бискупи прикажу политичким претставницима хрватског народа није никада имала никаквог успеха. Она је нарочито дошла до изражаја под конац владавине усташа, када је Павелић сам „предао воћство народа“ у руке Степинца. Говорио сам о томе како Комунистичка партија своје погледе темељи на марксизму али рекао сам и то да нема никаквог интереса да данас развија крижарски рат против религије. Учинили смо око што је било потребно: дали слободу савјести, одијелили цркву од државе и провели аграрну реформу. Провели смо аграрну реформу зато, да уклонимо феудалне остатке, да би спријечили да сз ти остаци користе приходима од вишка вриједности, од вишка туђег рада. С друге стране унијели смо у Устав могућност да држава помогне религији и према тсме могли смо да материјално осигурамо рад потребних свећенпка средствима која би им могли дати народни одбори. Већ споменути озив маршала Тита могао је да буде искориштен у правцу давања таквих предлога. ! Тиме су се могли на разумној оIснови уклонити сви основнн неI споразуми са материјалном осно; вом.

НАРОДНА ВЛАСТ ЈЕ ЧИНИЛА СВЕ ДА ДОЂЕ ДО СПОРАЗУМА С КАТОЛИЧКОМ ЦРКВОМ

По ономе што сам досад *зложио види се да смо ми, тј. народга власт, учинили све да до једног разумног споразума дође, тј да се уклоне неспоразуми између сељака и цркве, да се уклоне неке тешкође међу људима хрватске националности, олакшају односи међу људима различитих вјера и дг се пружи рука- да би се са самом црквом начинио споразум, који би уклонио сувишна трвења и да би сав наш народ могао приступити јединственом послу обнове. Кривња да до споразума није дошло лежи на другој страни, на страни цркве. Разлози су основни у томе, што се у врховним црквеним редовима налазе редом противнародни елементи, елементи који никад нису гледали на добро народа, којима није било до братства ни до напретка наших народа. То је згло, што су ти елементи прожети усташким духом, што су ти слементи користили позиције цркве за развијање међусобне мржње код Хрвата и за разивјање братоубилачке мржње, зато што су оки постали агентура окупатора У току рата и што желе да остану страна агентура и даље. То је главнц разлог зашто они неђе споразум. То је једини разлог зашто смо неке морали хапсити и предавати суду и зашто ђемо ту агентуру као и сваку другу, уништити. СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДБНТ

БРОЈ 1