Student

Спровођење статута Народне омладине Југославије на универзитетима и престојећи избори Народне студентске омладине

„Народна студентска омладина, створена почетком ове годане на свим унив ерзитетнма у нашој земљи> ствараиа је у новим условима живота и рада, у условима обнове наших универв/итета, непосредно неколико месеци (после њиховог отпочињања са радом. Хиљаде чланова УСАОЈ-а, који су дошли ,на универзитет, укл>'учнлlи су се у НСО са жељом да што више допринеоу раду својих унивlврзитета, да преко тога што више помогну опште народне напоре н.а изградн.и и обнови земље. Народна студентска омладииа постала је широка руководећа организаци(Ја на универзитету. o;на је као део Народне омладине Југославије ушела да масовно окупи студенте и да их акгивизира по свим питањима актинности наше омладине. Народна студентска омладинд стварана је пре доиошења Статута Народне омладине Јупоолаеије и отуда долази да многе организационе фснрме и .многа питања нису Iпастављена и решена онако како је то касније учинио Статут Народне омладине Југославије. За пр»и почетак рада наше организације, а понегде и аа читав ;период, досада карактеристично је то да смо Iми морзли лутати, изналазити мно/ге форм;е и решења који су били прlивре!меног карактера у организацији То Је долазило и отуда што се карактер и улота иаших универзитета у потпуности изменио после ослобођења. у условима када ми имамо народну власт. У вези тога требало је дати и нову садржину нашем раду на универзитету, а за спровођење и остварење те садржине, било у погледу стручног, културмог, политнчког, економоког, фискултурног и другог рада требало је дати потребну организациону форму која ће то омогу|ћити. Наша органивација постала Је нрилнчно масовна ,ал!и још увек иедовољно сирганиаационо чврста. У погледу IпримаlЊа у чланство Народне студентске омладине ми смо били стали на привципу сивања у организацију, а не примања, ма да смо водшти рачуна о томе да се у организацију не уиише неки који своЈим слабим радом и држањем за време окупације и данас, није то заолужlио. Но и поред тота у нашу се организациЈу био уписао мвјњи број оних који то ниоу заслужили због свог издаЈничког рада за време окупације, што је говорило о нашој небудности, тако да смо их доцније морали уклањати из организације. Ово питање на универзитету решићемо »а тај начин, што ће се сви нови чланови примати преко актива, а како прlедвиђаl 4 чл. Статута Народае омладине Југославије: „Основни задатак и циљ Народие омладине Југославиlје јесте да чува и развија демократске тексивине извојеване у Народноослободнлачксцј борби“ Истом оном одлучношћу којом се наша омладина УСАОЈ-а борила шротив фашизма, бори се Народна омладина ЈугославlИ.је против свик остатака фашизма и реакције, ма у каквом се виду она појављивала.“ Овом, се одредбом Статута јасно изражавају задаци Народне омладине Јутославије и ионаособ сваксхг њеног члана и према томе даЈе се нашој организацији широка перспектива за развој, јачање и проширење. У погледу дужвости чланова Народне омладине 23 чл. Статута гласи: „Дужност-и чланова Народне омладине јесу; а) Да пружају свестрану помоћ влади и оргаиима народне влатти Федеративне Народве Републике Југославије у апровођењу у живот начела Устава ФНРЈ. б) Д а у предузећу, школи, установи и овуда где раде учвршћују и развијају радну дисциплину и Ударништво, да буду у свему пример. в) Д а усваЈају културу и науку и д а овладају техкикоlМ, да марљиво уче и развијаЈу позитивна зма(ња како би стекли што правилнији и потпунији научни поглед на Iсв.ет и друштво. г) Д а стално подижу своје стручно знање, како би постали што

бољ)и грађани Федеративне Народне Републике Јупославцје. д) Да редовно плаћаЈу члански улог. ђ) Да активно учествују у радУ авоје органнзације, да редовlно посећују састанке, да брзо и тачно нспуњавају Обавезе које су примили у органиlзацији. е) Да у себи гаЈе и даље раЗвиЈаЈу све мораине особине које је наша омладина изградила, нарочито у Ослободилачком рату, међусобну љубав и другарсгво, чист и здрав однос између младих другова и другарица, а и да спроводе Iпрограмска начела организацјиЈс. ж) Да се активно оистематски баве фискултуром и предвоЈничком обуком.“ Спроводећи у живот ове одред-6е Статута, наша организац.ија ће постати чврста организација која ће активно да учествује и даље, још више, као део Народне омладине у IСВ©страном животу и јачању наше Федеративне Народне Републике Југославије. УчвршћуЈући и р^звиј ајући радну дисци-

гглину и ударништво на шослу, ор-Iганизација као н сваки појединац омогућиће остварење наших велнмих задатака које нам је поставила нарадиа власт н народ као иародној интелlигенциlји. Данас на уииверзитету, а стура на разним привредним и друштвеним пословима наше државе, наша иителигенције јављаће се да делује нндивидуално као разни стручњаци, настављајући и даље да раде оиако како нх је ваопитала, припремила и научила наша организација. Збскг тога је од огромне важности како ћемо данас тај рад ноставити. Сеlм тота обавеза је сваког чдана Народне омладине да „усваја културу и науку и да овлада технико(м“. Ово је наронито важно за нашу нову интелигенцију која се у основи од старе. Народна Iинтелигенци.ја не оме бити уоко стручна, она мора бити широко образована, културна и као таква деловати у својој средини, изlро(ду, за масовно стодизање народа на један виши културии ниво.“ Из реферата другарице Вјере КоваlЧввнћ одржалом на међууни верзитетском састанку у Загребу.

Омладино Србије , Програм Народног фронта у исто време је и програм читаве омладине Србије. Ми, омладинци Србије, не видимо другог пута осим оног којим нас води наш Народни фронт. Под руководством Народног фронта читав наш народ, читава омпадина Србије изградила је себи нове услове живота који се без тога руководства не би могли замислити. Без руководства Народног фронта наша мпада генерација би данас проживљавала горку судбину омладине капиталистичких земаља, која се злопати у јарму експлоатације, беспослености и незаштиЂености. На нашзм путу било је и има тешкаћа, али ми се тих тешкоћа не бојимо. Узалуд ће реакционарни политиканти, непрнјатељи народа покушавати да ма кога омладинца уплаше тим тешкоћама. Наше поколење ведро гледа у будућност, јер знамо и поносимо се тиме што знамо да савладамо све тешкоће које стоје лред кама. На сваки покушај одговориће омладина Србије још чвршћим окупљањем у својој јединственој организацији Народној омладини Србије и све већим залагањем у изградњи наше земље Из прогласа Главног одбора Н. О. Србије

ВЈера Ковачевић, претседница НСО-а Београдског универзитета

ПУТЕВИМА КОМСОМОЛА

Град се завршавао иза последњег одељења фабрике „Црвени октобар“. Трамвај Је Јурио још три километра поред утрина и јаруга, док кондуктер није рекао: фабрика трактора. Али фабрика трактора још није постојала. Постојала је само степа разривена лопатама градитеља, обележена моткам.а и кочићима. Московски комсомолди су стигли до ф-абрике у подне. Надали су се да ће бити прв!и од седам хиљада комсомолаца, који су имали да стигну ов-амо из свих крајева Совјетскот Савеза, Али претекли су их волжани, астраханци, саратовци и јарославци. Они су дошли ујутру. А ростовљани и смолепски комсомолци су живели код фабрике трактора већ т,ри дана и стигли да положе по 200 цигаља у зидове будуће фабрике. Увођење у посао нових раднкка спроводило се брзо. Сваки комсомолац је добио бон за храну и лопату коју је са гордошћу држао у руци, као војник пушку. И већ идућег дана нико није могао да разликујс тек приспелог комоомолца од прекаљених копача и кубикаша. Наравно да зидање станова није могло да иде у корак са огромним приливом смладинаца на место градње. За московљане, на пример, била је предвиђена специјална зграда. Према плану, тај дом се већ налазио у самом центру Горњег села. Поред њега клуб, мало даље сквер. Па ипак, када су моаков љани стигли на место, нису затекли ни сквер, ни клуб, па чак ни свој дом. Шта вам треба? упита један од радника организатора. Имамо упут за кућу број 17 рече неко од московљана. Организатор погледа упут и насмеши се. Прерано сте стигли рече он ми тек зидамо темеље, а ваш стан је на трећем спрату. Па шта да радимо? Што год хоћете лукаво је адговорио радник. Можете да останете овде, а можете да дођете на готово кроз три месеца. Дотле ђемо ми завршити са градњом.

I То је, свакако, било изазивање и мстсковљани су га прихватили. Уселили еу се у једну од барака омладинског градића. А својој будућој згради дошли су не кроз три месеца, већ исто вече. И од тада, свакога дана, комсомолци су долазили после овог редовног посла и градили свој дом. Стрпљење је увек недостајало овим градитељима. Прву фабрику, прве стаљинске пјаI тиљетке, требало је што пре стазити у ред гтрсдузећа која раде. Земља је чекала тракторе. По целој непрегледној земљи Совјетскога Савеза стварали су се колхози. Гвозденог коња чекали су у селима како би што пре преорали међе и отворили пут колхозном богатству. ; Рок за отварање прве фабрике | био је предвиђен најпре за октобар 1931 године, а затим скраћен ћа ок| гобар 1930 године. Комсомолци аису жалили труда да скрате и чај рок. ј Ових седам хиљада комсомолаца је требало да сачињава оановио језгро будућих радника завода. Сваки од њих је једва чекао час, да ста,lе на своје место у фабричком одељењу. Али одељења, на велику жалост комоомолаца, нису још бипа готова. Будући козачи и стругари ргдили су сад као столари, монтери и лимари. У свим одељењима појавиле су се омладинске ударне бригаде. Комсомолци су поставили пред себе задатак: док се не заврши фабрика, бригада не иде кући. Бригада комсомолца Бердикова псплочала је дрвеним коцкама 8 хиљада квадратних метара пода у монтерском одељењу. То је био херојски рад У хладним децембарским данима, по страшном стаљинградском ветру; комсомолци су долазили без ваљенки и рукавица, довозили грађу, сипали омолу и постгвл.али хиљаде коцки дневно. Зозула је била организатор прве женске бригаде утоваривача!. Ни на једној другој градњи није било таквих бригада. Па и у Стаљинграду их је било много, који нису веровали да девојке могу да се такмиче са мушкарцима у том тешком послу. Сезонски радници су се просто смејали њиховој намери; али девој-

ке су остале верне својој ксимсомолској речи. Рекорд сезонских радника је био 5 вагона на дан, а девојке су почеле са два вагона. Кроз кедељу дана већ су истоваривале 4, а на крају месеца —• шест. У зиму, када је изградња одељења дошла до крова, комсомолке из бригаде Зозуле. постале су квалификовани стаклоресци. Девојке су пузиле по залеђеном крову и стављале стакла у окна ковачнице, ливнице и других одељења. Понекад су се прсти девајака толико смрзавали, аа је изгледало да се једним ударцем могу сломити као стакло. Из очију су текле сузе од хлздноће, али комсомолке нису остављале посао. Само таквим, самопожртвованим радом, било је могуће скратити рок изградње. Амерички инжењери, који су били саветници на градњи, предвидели су за (постављање и састављање мскнтерског одељења 163 1 дана. Совјетски радници и инжењери извршили су тај посао за 28 дана. Ковачница је била саграђена за 45, уместо за 170 дана. Најзад је дошао дан када је 7 хиљада комсомолаца прешло на изградњу тракторских делова, а затим и радосни и свечани 17 јуни 1930 године дан пуштања фабрике у рад. Стаљинградску фабрику трактора украсили су заставама и плакатима. На тргу је трибина. На вратима монтерскоlГ одељења причвршћена је трака, По бескрајној врпци креће се трактор. Омладинске руке додају му последње делове. Ево, девајка у белом аделу сече црвену траку и први трактор излази кроз врата одељења у двориште, а затим на трг. Громогласно „Ура“ прати га до саме трибине, где градитеље очекује нова радост. Велики Стаљин поздравља цео колектив радника и инжењера стаљ.инградске фабрике трактора и њихо(ву велику победу. „Педесет хиљада траквора писало је у повдравном телег.раму које ви треба да дајете земљи сваке године, претстављају 50.000 рафала који уништавају стари буржоаски свет и крче пут новом социјалнстичком уређењу у селима." Чувена радна традиција ових гра-

ДРУГОВИ ЗА КОГА ЋЕМО?!

Дуго су ишле колоне студената свих факултета да ту, у нег осредној близини порушене физичке сале симбола борбе папредних студената још једном густо збијени манифестују своју приврженост програму Нарсдног фронта. Нзиховој радости није било краја. Грмели су поклици нашој Истри. Истра је наша Трст је наш, клицали су омладинци који су са браћом из Истре поклонили својој Републици своју пругу пругу младости. Туђе нећемо своје не дамо! проламало се из хиљаде грла. То није био глас људи за зеленим столом, већ глас омладине коЈа јв својом крвљу ослободила крајеве који јој се данас споре. Трст је наш! Туђе нећемо своје не дамо! И као да смо се понова нашли на Омладинској прузи, на мосту где стоји уклесано љубављу: „Тито, Приморска те кличе“. Маса се заталасала. Дубоко уверење да је омладина Југославије данас једно са браћом из Истре, прожнмала Је цело тело. Истра је наша Трст је наш! —о Иснод пароле: „10 новембар нова победа Народног фронта“ стоје они, градитељи Омладинске пруге и Посавског канала. Парола као да је исклесана од њиховог ра-1 да на прузи и каналима, из ње, ре-

као би, избијају јарком светлошћу кубици, трасе, постављене шине... Друтови за кога ћемо? За народ, за Тита, за републику! Народна студентска омладина улази 10 новембра у изборе ма да је досада гласала за Народни фронт и на Омладинској прузи и на Посавском каналу. Гласала је својим радним бригадама, хиљадама својих радних дана, гласа својим свакодневним залаган>ем. —о— Ура, ура, ураааа... често је то био узвик који се, као валови преносио с једног краја масе на другу. У њега као да се слила сва наша снага. „Варвари" са Балкана још једном су данас показали да шима није непозната цивилизадија и култура и да су спремни у сваком тренутку, ако то захтева прогрес човечанства и добро отаџбине да је одлучно бране.

Тешко је било направити корак-два а не наићи на ревере које су неупадљиво красиле значке Посавских канала и Омладииске пруге. На многима су и ударничке значке. Ту је Јанковић Живорад на прузи и бригадир и економ —. сада Iпотпретседник Удружења ветериl»ара. Ту је и Шуловић ВоЈин, некада вођа тројке која је двадесет дана узастопце носила прелазну заставицу на каналима а сада дописник „Студента“ и демонстратор на Медицинском факултету.. Ту је и Миловановић Добривоје, студ. фил. и Јевилић Шкепа, студ. технике и Шупица Бранко, студ. права и хиљаде других чије: „Ура, ура, урааа“ казује да су сдремни за нова прегнућа, за решавање нових задатака. За њих све као да говО|ри Ракић Цветко, студ. II год. Медицинског факултета, ударник, једсн из тројке „Булдфер", такмичар за сребрну значку ЗРЕН-а, хоровођа и продавац наше штампе, када каже: На каналима с.мо ударнички радили, културно и политички се уздизали и са нашим наставницима марљиво спремали испите. На избсрима 10 новембра гласајући за организатора наших великих радних победа за Народни фронт ми ћемо пстврдити нашу жељу да и даље идемо тим путем. Њиховој радости није било краЈа

Омладина Београда спрема се за изборе

У току прошле недеље, 24, 25 и 26 октобра одржани су омладински зборови у свим рејонима Београда и Звмуна. Око 25.000 омладинаца с*куишло се на овим зборовима да саслуша своје кандидате, њихове заменкке, своје најбоље другове: ударнике предузећа, фабрика, ударнике омладинске пруге као и руководиоце својс организације —• прегставнике Градског и рејонског одбора Народне омладине. Говорници су изнели резултате рада Народне омладине својих рејона као велики део постиг нутих резултата Народног фрзнта Србије. Једна од најуспелlиј|их конферснција, којој је приствовало око 5000 омладинаца, одржана је у I рејону. На овој конференцији, поред Станића Родолуба заменика кандидата, Небојше Ковачввића, претседника Народне омладине I рејона. говорила је и другарица Матилда Барух, ударница фабрике „Елка“. Својим одзивом, својом масовношћу и одушевљењвм, ксије је унела у све ове конференције, омладина Београда је показала још једном своју спремност да прими нсве обавезе у оквиру програма Народног фронта.

И. Рашовић

дитеља —• ксмсомолаца, одржала со у фабрици трактора до данашњих дана. И нови одред комоомолаца, који је дошао у Стаљинград, у пролеће 1943 године да обнови фабрику, коју су разрушили немачки фашистичии варвари, својим херојским радом још више је увећзо те славне традиције.

БРОЈ 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3