Student

НАШЕ ПРИРЕДБЕ у предизборној кампањи

У току предизборне ка!мпање по иашим факултетима развија се живо рад на културно-просветном пољу. Велики број ириредби које су дате било на факултетима, било по реонигма ил,и селима, говоре о залагању другова да и на овом сектору памогну нашу предизборну агитацију. Медицински факултет дао је у Дому ратних инвалида приредбу са предизборним програмом, ветеринарски (две), фармацеутски, агрономски и правни другарске вечери са предизборнии програмима. Јасно да том питању избора материјала треба посветити нарочиту пажњу; њега нема много, али песме Зоговића, Давича и др., козерије Бранка Ћопића, цртице са Омладинске пруге и Посавоког канала, одломци из позоришних комада могу да послуже за стварање прикладног и солидног програма. И досадашње наше приредбе у великој већини имале су такав карактер. Али ипак на појединим приредбама запажене су појаве које уствари чине продужетак прошлогодишње праксе, које морамо подвући и настојати да се нарочито сада не појављују. Програми су, с малим изузетком, спремани са две-три, неколико проба највише. Због тога се дешава да другови медицинари застају приликом певања врапца, јер не могу да прочитају текст; да се квартет фармацеута смешка погрешно су почели, па ке могу да се сложе. Једночинка „За народ" коју су медицинари спремили за своју приредбу треба да прикаже дубоке промене ноје су настале у нашем народу, нови пут којим иде наша омладина, и сву гадост и беду старих политичких кортеша који су некада разним начинима приморавали радни сиромашни свет да гласа за кога они желе, па и данастопокушзвају. Сем ликова слуге Аћима и сеоског ћате и донекле Милке, који су са пуно духа и разумевања оживљени, остале улоге су игране безосећајно; јасно се видело да другови очекују скоро све од шаптача. Слика, када народ говори свом некадашњем „газда Живадину“ сеоском зеленашу, о успесима народних власти, слика која треба да буде најјача, да прикаже љубав радног народа према својој новој држави, оставила је неубедљив утисак. Ликови Живадинове ћерке и сина, ударника са Омладинске пруге, остављају нам утисак нечег неодлучног, млаког, не види се да су то смели, снажни омладинци.

Све ово показује, да и најбоље одабране тачке моггу да буду упропашћене рђавим извођењем. На другарском вечеру Правног факултета реферат „О развоју Народног фронта“, трајао је пун сат! Цео програм једне другарске вечери треба да се изведе за ово <време. Није оцда никакво чудо што Оу присутни, ма да се говорило о врло значајној теми, за време читања разговарали, неки шта више, дпемали. Овако дутачком реферату место је у дебатном клубу, а не на другарском вечеру. Ово је искуство из кога треба извуђи поуку. Дуге ствари замарају публику и услед тога, што се не могу брзо и добро да спреме, не делују у пуној мери. Оне треба да буду кратке, живе, пуне динамике, да прнкажу јасно резултате нашег рада на изградњи земље, да буду израз наших прегнућа и стваралачке снаге, да буду у окладу са нашим извођачким могућностима.

Изошао је нови број часописа „Младост"

Изашао је десети, октобарски број о'младинског часописа за књижевност и културу „Младост". У овом броју часопис доноси: Николај Погодин: О машти; Миодраг Ђурђевић: Јесен; Др. Коста Грубачић: О писмености наше школске омладине; Бранко В. Радичевић: Пет песама; Мира Алечковић: Три пролећа; Антоније Маринковић: Између две паљбе; Дејан Медаковић: Из рата; Иван Кркљуш: Велеград; Скапе Митић: Мин-нет; Лазо Каровски: Надгробна песма; Радоња Вешовић: Вечером; Мартин Идист; Маша Халамова-Јан Костра: Из словачке лирике; Н. Г. Чернишевски: Рахметов; Лењин о Чернишевском (Аграрна реформа и Про л ет ерск о-сеља ч к а рев ол уц и ј а); Плеханов; О Чернишевском; Георги Диlмитров: Младом читаоцу). Сем тога богат фељтон и ликовни прилози Рјепина, Шантића и Харамије.

СА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ „Причаћу вам о нашим људима. о нашем тунелу"

На радилишту минерске ударне бригадс велика живост. Киша недрестано пада а бригадири раде са еланом невиђеним за странце, за људе, који никада нису радили на пруз;’. Раде минери «а тунелу број 3 дугачком 190 м. Већ су 19 прстенова готовји. Последњих дана њихов рад стално прате хладне јесење кише, понекад и снег а тунел ипак, као упркос овим временским неприликама. расте, прстенови се завршавају један за другим, радови се приводе крају. Данас је у логор стигао страни новинар. Он дуго гледа покисле бригадире који раде у блату до колена а поглед му је пун неверице и бчитог дивљења. Један минер у покислсим и каљавом оделу прича са тумачем о оном што су они дуж пруге видели а што је за њих јединствено, 'ново, несхватљиво. А како, најзад и схватити оног пстнаестогпдишњег малишана из чачанске бригаде који стално певуши кроз зубе и понекад с досадом отире воду која се слива низ ситно, црвено лице и који већ шест сати без преставка копа тешку земљу? Свуда су видели исто. Све бригаде од Брчког па до Бановића су такве. При прилазу ма коме радилишту дуж пруге још из даљине увек их је сретала снажна, омиљена омљадинска песма: „Брчко —Бановићи“ то је наша ме т а, Изградити пругу још овога лета“... А минер прича тумачу: „Зашто

да вам причам о тешкоћама? Ви их донекле и сами видите. Али причаћу вам о нашим људима, о и з шем тунелу. Вама је несхватљив овакав однос према раду, чудна вам је песма која се чује са наших радилишта у влажно јесење јутро. А ми волимо свој рад. Овај тунел је наше дело, волимо га као део нас самих, драга је свака кап зно ја дата за њега. „Мајевица" је била тежа, обимнија а ми омо је 30 дана пре дате обавезе завршили. Ми, трећа смена на прузи, обавезали смо се да 7 сжтобар наша земља прослави као двоструки празник. А дате обавезе ми умемо ваљано да испуњавамо. 88.500 км. главне пруге и 45 км. станичног колосека већ је готово. 1.500 омладинаца који досада никада нису зидали утрошили су 7,589.605 ком. цигаља, 1,062.652 ,кг. креча и 870.170 црепова. И пруга расте огромном брзином. Дуж пруге сваким даном ничу станичне и друге помоћне зграде. А седмог новембра нашом пругом пројуриће први воз из Брчког за Баковиће. Седмо-г новембра ми, трећа смена, завршићемо велико дело. Минер прича новинару из стране далеке земље. Тумач преводи. Његов поглед остаје на плећима мокрим од кише бригадира минерске ударне бригаде и он кроз њега види целу трећу смену, свих 62.000 омладинаца, учесника трију смена, целу омладину Нове Југославије. И новинар почиње да схвата. Бруцош нам пише

Гледам, крупним снажним словима на Техничком факултету, написано: Изложба рударства и металургије. Но не интересује ме она! Ја тражим: Просторије НСО-а? За моменат се замисли мој старији колега. Право, на лево, па лево мислим ту су! Нисам дуго лутао да бих ушао у доста пространу просторију. Тражио сам драмску секцију, али нисам могао а Да онако успут не запазим неке ствари које дају праву слику овог одељења. Преко два дугачка стола ко;а треба свакако да служе за читаоце, растурене су новине, хартија, плакате... Незнаш да ли је већа ларма или гужва. Рекао 5и човек да се у овој просторији испуњеном дуванским димом, воде само пословни разговори, журно решавају најважнија питања. Отуда, ваљда, толико различитих коментара о претстојећим изборима. Неколико рамова ОД парола изломљених стоје одмах поред врата. Боје, мислим чак и масне, на једном орману ту је видим пише техничка секција. Где је драмска секција? упитао сам мислим било их је дво>јица другова. Ха ха ха! Нови глумац! Не, нисам чуо да је почела са радом! Има изглед „новог Отела“. Ја Отело! Не, моје амбиције нису биле толкко велике. Но у том тренутку збукио сам се, зајапурио, нисам могао да мислим, брзо сам се ка излазу окренуо... Идем улицом већ смирен (паде ми на памет она слика) сетнх се просторија НСО-а. И мислим кгко би било дивно да је у соби мир г мзње дувана, а људи лагано, без буке приступају столу за обавештавање, (или. табли). На столовима прегледно распоређени дневни листови и часописи. Читаоница за пример. Фарба на своме месту у орману, изломљени рамови оправљени и стављени У угао. Тада се нико преко њих не би спотицао. На табли за обавештења стојало би крупним, великим словимат Драмска секција Соба бр.... Сећам се да сам у оној гужви приметио и једног друга са траком на којој је писало: Дежурни НСО-а. Чини ми се тако бар ја као бруцош резонујем да би он о овом требао да води рачуна 1 . Тада ја не бих лутао. Додуше не бих испао ни Отело али бих верујем, корисним чланом драмске секције.

Дебатни клуб на ЕКВШ „СРПСКИ НАРОД ПРЕД ИЗБОРЕ"

На ЕКВШ је одржан први овогодишњи (састанак дебатиог клуба. Реферат „Српски народ пред изборе" је одржао професор Ненад Поповић. Пре реферата он је. истакао да наш дебатни клуб, који толико користи студентима, почиње са радом свега неколико даиа по почетку предавања, први од свих дебатних клубова на нашем Универзитету. Затим је прешао на излагање реферата, који је завршио речима: Наше изборие пароле су грачнице, које сте ви положили на прузи Брчко —Бановићи, то су канали који се светлуцају у Посавини, то су наше фабрике и наши путеви. То је оно што нас све везује чврсто, као челичном опругом, у једној речи Тито. У живој дискусији која се развила, студенти су постављали питања и допунили излагање изнетп у реферату. На крају је узео реч друг професор, закључујући дискусију. Ова дискусија, према нашим ранијим, показује велики напредак. Проблематика која је изнесен.з у реферату, допуњена је, носматрана са различитих страна. Тс је допринело да ово не буде

само реферат онога који говори г него дебата у правом смислу речи.. ДеЗатни састанак, ако га сведемо на најпростије, састанаlк је ДР>гсва и пријатеља, где једни говоре о теми шта зпају, други питају што не знају.

На овом састанку, за мене имаг једно пријатно изненађење. Један друг, Зоран Пјанић, је исправно изћео мишљење, које се није слагало са мојим. Ово Ми доказује да ме ви сматрате својим другом, сматрате да можете и да ме допуњујете. Ја сам вам необично захвалан, јер ми се чини да сам данас још потпуније ушао у вашу заједницу.

Са састанка дгбатног клуба

ИЗ ИСТОРИЈАТА СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА ФОРМИРАЊЕ УЈЕДИЊЕЊЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

Повољан развитак борбе с реа.чцијом, долазак др. Драгослаеа Јоваковића за ректора Београдског универзитета, повезивање и сарадња студената Београда, Загреба и Љубљане створили су услове и могућности да студенти почну срганизован рад На учвршћивању стечених позиција. Ствара се атмосфера искреног пријатељства и сарздње између студената и напредних професора, студенти озбиљно почињу да уче. Стварају се културна удружења која одржавају низ врло успелих културних и забавних приредаба и веселих студентских вечери. Студента су правилно схватили да се не може бити добар стручњак, ако се сем стручног знања не победује једно опште широко образовање и култура. На појединим факултетима отварају се дебатни клубови студената коЈи су убрзо постали центар живота студената. То су биле говорнице истинске науке, ту су студенти могли слободно да воде научне, стручне као и политичке дискусије. Дебатни клубови су о-диграли врло важну улогу у васпитавању студентских из њих су израсли кадрови руководилаца студентског покрета. Почиње да излази и студентски лист „Студент“ у Београду. Овај лнст је постао средство васпитања и руковођења студентских маса, моћко оружје у борби протиз ре- | акције. Сем ових листова почињу да излазе разни културнн, литерани и сл. часописи као „Младост"

и „Млада култура", који су почели да излазе на иницијативу Лоле Рибара који Је и даље остао један од главних уредника тих часописа. Културни живот студената се развија не само у кругу Универзитета. Образовано је „Академско позсриште" у коме играју врло талентовани млади уметници- студенти. „Академско позориште« заједно са „Академским хором“ даје низ врло успелих и за јавност у Београду, а често се сбразују културно-умегничке екнпе које одлазе у унутрашњост земље и дају приредбе за раднике и сељаке. Брзо јачају и рапвијзју се екокомске организације. Формиран је на сваком Универзитету одбор економских организацијз који РУководи радом студентских менза којих бива све више (по.једина стручна удружења формираЈу своје мензе), затим радом студентских домова као и радом потпорног удружења. Све економске организације студената располажу већ прилични.м могућностима и омогућзвају великом броју сиромашних студената да се школују. На универзитетима су формирани мировнн одбори студената који су тесно сарађивали са мировним одборима омладине Југославије. Кроз ове мировне одборе, у борби против жжушаја реакције дг у земљу уведе фашизам, учвошђивале су се борбене везе студената са омладином, стварао се мођни антифашистички покрет омладине Југославије. Формирају се разна студентска спортска удружења са разним дисци'плинама, развијају се могућкости за правл>ење излета', оргаиизује се логоровање у току распуста, као и размена студената са пријатељским земљама. Основан је фонд за здравствену заштиту студената. Материјална средства за овај фонд били су улози самих стуДената, дарови разних добротвора итд. Значајан успех овог периода је и доношење уредбе о смањењу школарине која је до тада била врло висока. Смањене су и уписне и лабораториске таксе и донесене су нове уредбе за поједине факултете, које су, иако не у потпуности, одговарале потребама студ('ната и олакшавале студије. Ови успеси су довели до потребе стварања једне јединствене студентске организације. Тако долази 1938 г. до уједињења разних напредних политичких група студената под именом „Уједињена студентска омладина" у Београду. „Уједињена студентска омладина" одмах је приступила учвршћивању сзојих редова као и што ужем повезивању и сарадњи са другим универзитетима у земљи. У стварању „У.једињене студентске омлалине“, њезином даље.м развоју и руковођењу нарочито се истичу Лола и Јурица Рибар, Рифат Б\рџовић. Бајо Секулић, Махмут Бушатлија, Милинко Кушић, Јожа Барух, Ђуро Стругар и многи други. Студенти Југославије у борби против фашизма Непоколебљива борба против фашизма постаје нарочито оштра неколико година пре почетка другог светског рата. Остварујући са-

радњу са фашистима, ненародни режими Југославије су настојали да угуше сваку слободарску тежњу народа а наронито напредпе антифашистичке омладине. Борећи се за демократско уређење зе, мље а против увођења фашистичких метода и схватања, омладина Југославије под руководством Комунистичке партије Југославије 1 организује читав низ акција, демс нстрација итд. којима је пока! зала своју снагу и онемогућила рсакцију да остварује своје плаI ове. У Југославији су гушене нацио, налне тежње народа, спровођено ! ј? насилно посрбљивање Македонаца, хрватском и сл-овеначком као и осталим народима Југославије I тиранија великосрпских хегемони)сга спречавала је културни и екојшмски развој и успон. Омладина ’ Југославије је на многобројним митинзима и демонстрацијама захтевала праведно решење овог питања на бази националне равнопрзвно^ти. Познате су велике демонстрације против фашистичког експонента, издајице српског народа Димитрија ЈБотића, затим дем-онстрације против Грофа Ћана и фон Нојрата приликом њиховог доласка у Београд, Антифашистичка омладина Југославије је видсла пут безбедности и очувања мира у чврстом пријатељском савезу свих демократских земал,а, и зато приређује одушевљење маиифестације претседнику Бенешу и Делбосу приликом њихове посете Југославије. Кала је 1938 г. Хитлер извршио „аншлус“ А' стрије омладина Југославије одговара масовним демонстрацијама и тражи да се онемогући даљи агресивни развој фашистичких зе-

маља. 1938 и 1939 г. долази до одушевљених манифестација за: псмођ братској Чехословачкој. Преко 60 хиљада омладинаца јавило се за добровољце да иду да бране Чехословачку од хитлеровских банди. Било је јасно да влада Југославије води капитулантску профашистичку политику. Комунитичка партија Југославије даје г.аролу „Бранићемо земд,у“ од фашистичких нападача а уз помоћ демократских земаља. У акпијн подизања борбености и ја.чања духа отпора у народу нарочитс су активни студенти. ФормираЈу се многобројне екире студената које одлазе у све крајеве Југосла 1 вије, ч одржавају културне прифедбе и позивау народ на се спремазг борбу против завојевача. Профашистички режим Стојадиновића а после њега Цветковића врши притисак на универзитетске власти да би забраниле одржавање јавних приредаба и зборова студената и онемогућиле рад студентских удружења. Као једну сд најреакционарнијих мера власти доносе злогласни „Закон о заштити државе“. По овом закону је суђено свима онимз који су се борили против фашизирања земље, који су позивали народ у борбу за слободу и своја права Међу другим родољубима и стотиненајнапреднијих студената су осуђени по овом реакционарном закону. Као одговор на овај закон формира се на Универзитету удружење названо „Правна заштита студената". Ово удружење је много урадило за помагање ухапшених студената снабдевајући их храном, оделом, плаћајући бранисце на суду итд. (Свршиће се)

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 4