Student

Велика октобарска социјалистичка револуција и словенски народи

Велика Октобарска социјалистичка револуција је важни чинилац у борби словенских народа за националну независност. Октобарска револуција је отворила путеве стварању самосталних словенских држава. Руски народ, стекавши слободу искористио је плрдове своје победе не само за своје националне интересе него и за интересе других угњетених народа. Пре свега ослббо дилачки утицај Октобарске социјалистичке револуције су упознали између осталих народа који су улазили у састав бивше руске империје и Украјинци, Белоруси и Пољаци. Први свеукрајински конгрес Со-

вјета, који /е био сазван у децембру 1917 године, прокламовао је власт Совјета и изабрао владу независне украјинске совјетске републике. Влада Совјетске Русије /е одмах обећала „пуну и потпуну помоћ“ украјинској републици. Млада украјинска република је нарочито онда осећала потребу у 'таквој помоћи, јер је она била позорница жестоких борби не само са унутрашњим непри\атељима украјинских и руских народа (контрареволуционарна Централна Рада, банде Петрљуроваца и др.), него и са спољашњим непријатељима са немачким и аустроугарским империјалистима који су се налазили у земљи. Украјински народ /е на иностране нападе одговорио ослободилачком, отаџбинском борбом против окупатора и ослањајући се на помоћ великог руског народа је изгнао окупатора из своје земље. Велика Октобарска социјалистичка револуција је отворила исто тако путеве за остваривање самосталности белоруског народа. Белоруски народ /е организовао совјетску власт уз помоћ совјетске Русије, очистио /е своју земљу од немачких завојевача и у децембру 1918 године створио самосталну Белоруску совјетску социјалистичку републику. Јосиф Стаљин /е у свом чланку „Владина политика по националном питању“ 9 фебруара 1919 године, писао, да се национална политика совјетске власти „ослања цела на узајамно братско поверење народа Русије. Још више та политика у данашњој међународној ситуацији, /е једина стварна, једина револуционарна... И тако, после распадања старог империјалистичког јединства, кроз независне совјетске републике народи Русије стварају ново добровољно братско јединство". Остваривање добровољног савеза једнаких братских народа било је завршено 1922 године стварањем Савеза Совјетских Социјалистичких Рспублика, у чији су састав ушле са истим правима заједно са другим народима и три словенске државе: Русија, Украјина и Белорусија. Победа Велике Октобарске социјалисгичке револуције /е дала могућност пољском народу да одреди своју даљну судбину. Али, пољски народ није могао искористити ту могућност да би створио независну народну државу. За разлику од Украјине и Белорусије, у Пољској су неизвесност ситуације искористили буржујско-нациоиалистички реакционарни елементи, који су превторили земљу у оруђе крупних империјалистичких држава у борби против Совјетске Русије, Совјетске Украјине и Совјетске Белорусије. Утицај Велике Октобарске социјалистичке револуције се осетио исто тако и на ширењу и јачању народно - ослободилачке борбе Чеха, Срба, Словака, Словенаца и Хр-

вата. Октобарска социјалистичка револуција је указала пут решавања националног питања. Крајем 1917 године и почетком 1918 године у Чехословачкој организован је широки народни покрет под паролом националне независности и у јесен 1918 године је била прокламована Чехословачка Република. Победа Велике Октобарске социјалистичке револуције и успостављања диктатуре пролетаријата у Русији, који су сасвим изменили међународну ситуацију, створили су услове за стварање нове државе Срба, Хрвата и Словенаца Југос чави је. Али државна заједница народа

који насељавају Југославију, због иностраног мешања, пошла /е по таквоме путу који није одговарао народним интересима. Власт у гославији /е узела у своје руке шовинистички расположена српска буржоазија, чији су се егоистички циљеви сукобљавали са другим интересима сличне клике хрватске буржоазије. Борба тих двеју клика, које су проповедале шовинизам, водила /е ка државном расцепу југословенских народа. Револуција у Русији /е потстакла бугарски народ на борбу против својих пронемачких владара и утицала /е на доцније излажење Бугарске из рата и на прекид односа са Немачком. Тако /е победа Велике Октобарске социјалистичке револуције утицала на стварање словенских држава, Пољске, Чехословачке и Југославије, на ослобоћење Бугарске од немачког ропства, што /е на

реду са стварањем Совјетске Руси/е, Совјетске Украјине и Совјетске Белорусије отворило нову еру у животу совјетских народа. Од првих дана стварања совједске власти револуционарна Русија, која /е уништила велики државчч царски панславизам и која је истакла на својим заставама братство и јединство великих и малих народа, стала је на чело борбе за праведан демократски мир. И ако је Немачка претрпела пораз у првом светском рату, опасност од Немачке за словенске народе је и даље постојала, јер се немачки империјализам ослањао на помоћ версајских „стваралаца мира и , а доцније минкенских политичара и брзо обнављала своје снаге. Новостворене словенске државе могле су да сачувају своју независност и да се одрже пред теутонским надирањем, само створивши чврсто јединство словенских народа. Али на путу учвршћења пријатељства словенских народа за заштиту од немачке опасности била >е антисловенска реакционарна политика владајућих кругова Пољске, Југославије и Бугарске. Само у једној словенској дпжави Чехословачкој Републици влада јс воднла пријатељску политику према Совјетском Савезу и штитила идеју словенског јединства. У таквој ситуацији када није постојало јединство словенских и ђругих народа Европе, Хитлер /е започео свој крвави поход, којп је поставио себи циљ поробљавање света од стране Немаца и пре свега истеривање и истребљење Словена. Тек у току Великог Отаџбинског рата против немачко-фашистичких завојевача /е поникло и ојачало братство • и јединство словенских иарода. 8 маја 1945 године фашистичка Немачка, која је бачена од стране Црвене армије и војске наиих савезника на колена, потпуно је капитулирала. Вековна борба слсвенских народа за свој опстанак и своју независност, рекао је Стаљкн 9 маја 1945 године, обраћаЈући се совјетском народу. завршена је победом над немачким завоЈСвачима и немачком тираниЈOМ.“ После рата кад су словенске државе чврсто пошле путем демократског развитка јавили су се неопходни услови не само за учвршћењс постигнутог јединства слопснских народа, које је поникло за иреме рата, него и за даљи његов развитак, за претварање словенског прпЈатељства у чврсту гаранцију мира у целоме свету. Николај Пухлов

Лењин и Стаљин у радној соби

Студенти ЕКВШ-а обишли петнаест села

Секција за село ЕКВШ-а постигла је у току предизборвде камшање лепе резултате. Она је за последње три недеље обшпла петнаест села, прегледала књиге у двадесет и осам задруга и обавила низ других послова у месним н>ародним одборима. Прошле недеље екипе студената ЕКВШ-а обишли су пет села. Ми омо сви нови, у овО(М раду «едоlвољно искусни рекли су Iнам сељацн у Железнику па нам је зато ваша помоћ добро дошла. А књиговођа једне задруге у Рипњу каже; Курс који сам свршио оопособио ме је да се снађем у свом послу али... Курс наравно није мотао да му укаже Iна све случајеве из праlксе. Зато се он као и други, из других села, обрадовао помоћи коју су наше екице хтеле да укажу. Када смо чули да ви студенти обилаеите задруге гговерава нам књигосођа кумодрашке задруге с нестрпљењем смо очекивали да дођете к нама. Сауда су слушали пажљиво нашц објашњења у вези са књиже-

њем. Књиге су свуда углав«ам уредно вођене, али било је ту и тамо неправ'ИЛНости, на које омо им ми указивали. У Кнежевцу смо, у Меоном народном одбору, помогли сређивању администрације. Деловодни протокол, ззвођвње поште, лосао који по речима једног одбориика из Кнежевца ;н.е 6и друш сврцгили ни за три дана, брзо је завршен. У Кумодражу смо после прегледа књита учествовали на збору АФЖ-а. Жене су пзжл>иво слушале једну нашу друта>риlцу која им је објашњавала знаlчај избора. Све ћемо заједно ш>ћи на изборе кажу сељаике. Док им у рукама шушти последњи број „Зоре“. У Рипњу је непосредно пред одлазак, наша културна екипа дала ириредбу. Пре приредбе у сали Омладиноког дома коло, разиграио. весело и дугачак разговор о електрификацији њиховог села, нг-редној великој акцији. О -приредби сви имају лепо мишљење: омладинци, који су на Прузи видели многе приредбе, чланице АФЖ-а, сељаци...

458 студената ветерине на раду у Малешкој улици

Пред иама је био каљави пут Када смо пошли са рада, за накоји 'Се стрмо спуштао као проду- ма ј е o ,стало наших 1466 радних жетак Малешке улице. Требало је .. ту проконати усек у брду и сма- ч,IСОва > продужен пут ј. алешке уњити пад новопројектованог пута. лице скрро нивелисан за поНа овом послу радило је 458 сту- , стављање камена. дената ветерине, у две Iгрупе.

У Малешк ој улици..

У посети код грађевинских радника

Сала радмичке каморе пунила се радницима „Комграпа" и студентима архитектуре. Радници „Ко>мграпа“ славили су годишњицу оснивања као \и проглаlша(вања ударника у новембарском такмичењу. Двеста педесет студената архитектуре прославило је зајед;нlички са радницима ову свечанаст. У првом делу програма руководиоци предузећа износили су извештај о раду. а иза тога приступило се проглашавању ударника. Ми смо заједно са присутним радницима одушевл>ено поздравили нове ударнике. Салом су се разлегали поклици радничкој кла-

си Југославије, као и новопроглашевим ударницима, иосиоцима таммичења у обнови и изградњи земље. Студент Дрзгић 'поздравио је и честитао радницима у име својих другова. У другом |Делу ттрограма дала је Iкултурна група нашег факултета мали програм. Песма „Паргија“ од Мајаковског, коју је рецитовао друг Татић, одушевила је све присутне. Иза ирограма дуго смо разговарал-и са радницима узааамно се распитујући б животу и о могућностима рада. Миловић, студ. технике

Помоћ Црвеног крста студентима Пољопривредно-шумарског факултета

Економска секција Пољопривредно-шумарског факултета примила је од Главног одбора друштва Црвеног крста Србије извесну количину текстила с тим ла расподели сиромашним студентима нашег факултета. При томе је Економска секција упутила захвалницу следеће садржине: „У име 2.000 студената Пољо привредно - шумарског факултета ова комисија вам захваљује на дсдељеној помоћи. Ваш дар студентима нашег факултета ;ош једнсм доказује правилно разхмевзње и свесрдно залагање које нам наша народна власт показује на сваком кораку. Дар који сте н?м доделили из ваших минималних могућности обавезује нас, народне студенте овог факултета да се са још виШе снаге и елана заложимо за што боље своје усавршзвање, кзко би као добри стручњаци што

више допринели изградњи наше земље и побољшали економски и културни живот наших народа". Економска секција Пољопривредно-шумарског факултета Земун

Агрономи у селу Јакову

Група од 45 студената Пољопривредно-шумарског факултета одржала је 3 о. м. у оквиру предизборне кампаше, приредбу у селу Јакову, којој је присуствовало окр 450 становника села. Приредбу је отворио краћим говором друг Брдељан. Остало време студенти су провели у присном разговору са сељаиима. Приход од 1.885 динара са ове приредбе предат је Изборном фонду.

СТРАНЛ 2

НАРОДНИ СТУЛЕНТ БРОЈ 5