Student

НАРОДНИ Студент

СЛАВА НАРОДНОМ ХЕРОЈУ ИВИ-ЛОЛИ РИБАРУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОД. XI. БРОЈ 8 Изпазн једанпут недељно БЕОГРАД, среда, 27 новембра 1946 ЦЕНА 2 ДИН.

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ИВО-ЛОЛA РИБАР

поводом ТРОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ

Лола потиче из оне славне генерације београдских студената који су од 6 јануара па до овога рата били не само савест нашег друштва, не само најбољи и најнапреднији део народне интелигенције, него и јарки сигнал који се бурно, омладински, покретао против свега што је ненародно, реакционар\чо, пр\отив свих попуштања и издаја властодржаца. Лола припада оној дивној генерацији београдских студената која се нарочито од појаве фашизма борила и славно падала за ствар свога народа од демонстрација на самом Универзитету, на улицама Београда заједно са радницима, у Шпанији и најзад у овом гигантском рату своје домовине. Лола је пао али његово дело и његови пламени позиви још живе, још горе и оглашавају се у прикупљању нових хиљада младих, у њиховим неодољивим јуришима, у њиховој љубави за изучавање ослободилачких идеја марксизмалењинизма, у њиховом сталном, силном, упорном раду на славу, част и срећу народа, на пораз и уништење немачко-фашистичких завојевача и њихових скутонрша. Лола остаје жив и незабораван као човек, друг и политички радник и за оне који су га знали и за хиљаде и хиљаде младих. Ми знамо да су у велика дела која остварује наша Партија узидане кости њених најбољих синова. Бесмртност тога дела чини и њих бесмртнима и •незаборавнима. (Мижзван Ђилас у „О-младинској бор|би“ 1943 Иво Лола Бибар се родио 1916 године у Загребу, у породици која /€? била истински демократска како по својим политичким схватањима тако и по свом унутрашњем животу. Растући од првих својих грдина у условима који су му омогућавали да већ као дете често путује, да много види и научи, да добија објашњење за све што му је било нејасно и што га је интересовало.

Лола је у породици, у родитељској кући стекао једну широку културу и срдачни, присни однос с људима. Када је навршио пет година знао је да чита и пише и од тада је жедно читао и набављао књиге, у почетку дечије а касније и друге. Нарочито се интересовао за народну историју и књижевност, и већ у основној школи прочитао је много књига. У школи је сем \ знања показивао и необичну сна- 1 лажљивост као и поверење у самог себе. У гимназији се истиче међу најбољим ђацима, познавање језика омогућава му да чита страну литературу у оригиналу и он чита у гимназији дела француских, немачких и енглеских класика. Поред језика, он врло исцрпно проучава и природне науке, историју, књижевност а нарочито математику и физику. Исто тако живо се интересује за сликарство и музику. Већ као врло млад гимназиста, у првим разредима се интересује за питања унутрашње и спољне политике, за актуелне политичке догађаје. за политичке партије. Његов отац д-р Иван Рибар му је често објашњавао питања која у штампи он нијр могао разумети. Када је 1929 дошла Александрова диктатура Лола је био врло утучен пошто је од свог оца чуо да је та диктатура велико зло за државу и за народ. У осмом разреду гимназије Лола студира Канта, Хегела и Маркса, а показује много интереса за дарвинизам и вишу математику. Свако вече он с друговима проводи у очевој библиотеци дискутујући о разним питањима и проблемима. Његови родитељи који су познавали његове способности с поверењем су пустили да се Лола слободно развија и да сам себи изабере животни пут. Лола је све своје слободно време користио за своје културно образовање. У часовима одјнора био је нежан и добар син сво/их родитеља, а весео и пријатан друг својих другова. (Наставак на другој страни)

ДВAДЕСЕТ ДЕВЕТИ НОВЕМБAР

Д-Р ИВАН РИБАР

Велики успеси наше Народно-ослободилачке борбе извојевани јуначким делима и незапамћеним напорима и жртвама наше Народно-о-слободилачке војске и партизанских одреда, омогућили су нам оснивање Антифашистичког већа Народног ослобођења Југославијз 1942 године у Бихаћу пре пуне четири године. Пред само оснивање, а прије ослобођења Бихаћа, у стану Врховног штаба у Бос. Петровцу окупили смо се на позив врховног команданта друга Тита, да би припремили све, што је потребно за организацију и сазив Већа, које би обухваVnno претставнике свих наших народа, бзз разлике на верску, нациокалну и политичко страначку припадност, дакле претстазнике и плисталице свих политичких странака, група и струја, које се нису огрешиле о наше основне националне интересе за време владавине диктатуре и реакције у старој Југославији. Друг Тито образложио је хитност оснивања и састанка Befca, како би ово могло што скорије споразумко са Врховним штабом да преузме дужности по свим питањима народног живота: управне, привредке, социјалне, финансијске, здравствене, ппопагандистичке, просветне и верске природз, а нарочито и по питању организирања помоћи нашој војсци и партизанским редовима. Антифашистичио acfcc Нзроддког ослобоЈђења на свом заседању у Биxafcy донело је резолуцију и проглас народима Југославије, у којима излаже сврху и задатке због којих се основао и изабрао први извршни одбор, за вршење функција по свим горе поменутим питањима народног живота. Према томе АВНОЈ је sefc при самоме своме оснивању и саставу постао заиста претставник и носилац свих народних демократских снага, повезаних међусобно на линији Народно-ослободилачке борбе, без обзира на све до прије nocrojefce разлике. Он је добио обиљежје једног највишег политичког тела, које је одговарало тадањем развоју унутарње и вањске политичке ситуације. И На тај је начин он постао мерило та-

дање снаге наше нарр&но-ослободилачке борбе. Прије оснивања АВНОЈ-а, Врховни је штаб на челу са врховним командактом Титом претстављао искључиво не само борбено јединство народа Југославије, не само војно, oefc и политичко руководство. А обзиром на развитак наше народно-ослободилачке борбе, а у вези са тадањом стварношћу по питању политичких и војних догађаја, морао се sefc 1942 год. у Бихаћу учинити корак капред и остварити јединствено политичко воћство за целу Југослгвију, које fce уједно бити и носилац впасти на ослобођеној територији. Тај највиши политички претставник борбеног јединства и власти, који је израстао у току наше народкоослободилачке борбе, узео је свесно име Антифашистичког sefca, да би се и на тај начин доказало нашим савезницима и целој нашој јавности, да из нашега народно-ослободилачког покрета уз подршку борбене свести народно-ослободилачке војскз и партизанских одреда, поред Врховне команде, може да ниине и да се оствари једно врховно политичко тепо, које fce убудуће политичии дејствовати на разбијању и уништењу фашизма. У току године дана после образо, вања АВНОЈ-а одиграли су се крупни војнички и политички догађаји код нас и изван нашз земље. Офанзивне снаге и премоћ наших савезника, а нарочито на Источном фронту, где је непобедива Црвена армија задавала тешке ударце хитлеровг ским разбојничким бандама, а затим стално јачање, као и велики успеси наше народно-ослободилачке војске, па капитулација Италије, све су то били важни војни догађаји. А чињенице, да се тадања избегличка влада срозала на чиновничку и привремену тако звану владу у Каиру, да је Радићева хрватска сељачка странка активно приступила у народно-ослободилачку борбу, напуштајући своје покварено бивше воћство са Мачеком на челу, које је одобрило пакт закључен са Хитлером и позвало одмах након капитулацијз старе Југославије, хрватски народ, да

се покори усташкој власти са Павелићем на челу, а на крају, да су основана Земаљска Befca за Словенију, Хрватску, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Санџак, док је Главни одбор за Србију основан 1941 roдине опстојао и даље, доказују и крупне политичие догађаје. Једни и други, војни и политички догађаји снажно су утицали на ширење и јачање покрета и борбе нарочито у Хрватској међу Хрватима, као и братства и јединства наших народа. Тежње и захтеви наших народа у току 1943 године били су већ јасно опредељени. Политичка свест захватила је широке народне масе свуда и свагде по селима и градовима на ослобођеној и неослобођеној територији. Та свест дала је динамику нашем масовном народно-оспободилачком покрету, а нарочито здраву и трајну реалну идеологију за једну нашу народну политику, која извире одоздо од широких маса, остварујући тако истинску и праву народну демократију. Тако се рађала и ковала политика Народног фронта. Кроз ту политику, а још за време народно-ослободилачког рата дошли су до пуног изражаја, основни принципи наше нове уставности: демократија и федерација. Кроз ту политику остваривана је од почетка демократија не само политичка, већ и социјалка и економска. Извојевано и стечено у борби право самоопредељења наших народа, да fce они сами и једини кројити себи судбину, д а су они једини носиоци и извор свеколике власти у својој земљи, нашло је свој дубоки и трајни корен неприкосновености. И зато је веl> тада било јасно и недвоумно једно: да наши народи xofce и захтевају, д а живе у једној федеративно уређеној демократској заједници. Народи су наши у борби и кроз своју народну политику остварили све предуслове за овакву заједницу и обезбедили гаранције за њену одбрану и напредак. У борби извојевано и стечено ово право, које ми зовемо народним тековинама, наша су снага. Оно је оригинално, јер се родило у нашој борби, а није наста(Наставак на трећој стра/ли)

Са другог заседања Антифашистичког Befca Народног осло бођења Југославије