Student

Универзитетски оркестар

Прошле године су у Београду постојала три омладшкжа студентска оркестра и то: оркестар друштва „Лола Рибар“, Култур«lоуметнlи.чког друштва Универзитета и оркестар Музичке академије. Сви су они имали поред својих добрих страна и извесне недостатке којима је био најбитнији узрок оскудица у сталним члановима, поглавито виолинистима, виолистима и дувачима. Услед тога су другови који су свирали на овнм инструментима морали да учествују у раду сва три оркестра, те нису имали довољно времеџа да се припреме. С друге стране појачања која су тражила друга два оркестра, Музичка академија често није могла да да, јер је велкки број њених студената свирао у Београдској филхармонији, оперском или радио-оркестру.

Предлог студената Музичке академије пов!ољније решава досадашње недостатке. Он се састоји у стварању студентског оркестра коме би оркестдр Музичке академије био језгро. Њиме би руководио професор диригоеања као и студенти његове класе, те би на тај начин сам оркестар био под надзором наших најбољих с.тручњака, а тиме би му се створили и услови за потггун развој. Истовремено је то и најбољи начин да се око овог оркестра, као језгра, окупе и друти студенти моји свирају. Оркестар формиран на овај начин, уз сталан и озбиљан рад, моћи ће достојно да репрезентује студенте и у исто време да допринесе и њихов!Ом музичком васпитању. Арсен Трива, ст. Муз. акад.

Припреме за изложбу нп Правном факултету

Ускоро ће се на Правном факултету отворити изложба, која треба кроз уметничке радове и дртеже самих студената, фотографије и статистичке податке, да прикаже живот и рад студентске омладинске оргзнизације Правног факултета. Изложбу је припремио за то опецијално одређен одбор, уз сарадњу сликарске и фото-секције. Ова последња изнеће на изложбу 50 својих најуспелијих снимака из живота нашег факултета; док сликарска секција прнпрема специјалне радове, који ће, поред осталог, приказати сликовито и рад оваке поједине секције. Изложба ће бити лохалног карактера, намењена углавном сту-

дентима Правног факултета. Поред чисто естетске, она ће имати још једну корисну стрзну наиме, она ће пружити могућности нашим младим друговима са прве године, моји сада чиве своје шрве кораке у студентски живот, да се на један заннмљив начин упознају са радом омладинске организације нашег факултета.

Нова библиотека на Пољопривредно-шумарском факултету

У току такмичења ка Пољопривредно-цгумарсмом факултету ових дана је извршено свечано отварање библиотеме. • Амција за обнову факултетске библиотеке дала је добре резултате. Библиотека за сада број(и 910 књига од којих су 586 стручног карактер.а, док оу остале из лепе књижевпости. Отварањем библиотеке која располаже и <приличним бројем стручних књига пружиће се студентима могућност за лакши рад. Ипак, овај број књиге је прилично скроман и студенти Пољопривредно - шумарског факултета неће се на овоме зауставити, већ ће своју библиотеку и даље попуњавати сакупљањем књига међу самим студентима.

»ПОСАВСКО ВЕЧЕ«

Враћајући се једне вечери са рада, иеки бригадир VIII или IX студенггске бригаде са Посавских канала предложио је да се да приредба. Предлог је прихваћен и приредба је изведена у, шатору, без бине, декора и завесе. Ложе и гагаерије били су двоспрагни и трослратни кревети... Ову шриредбу поновили су нам „IпосаlВЦи“ у недељу увече. Кроз низ живих, добро изведених слика, другови су нам приказали долазак на канал, прво радно јутро, прве забушанте, којима је опавање милије од свега и који имају свој засебан дневни ред; приказали су нам васпитну улогу рада на каналима. На програму су биле хороке и соло песме, рецитација, одломак из „Сумњивог лица“ и неколико слика сз рада. Извесно претеривање (мимика, гестови, патетично читање конферансијеа), непотребни дијалози и импровизације, наивна обрада појединих детзља што је лоследица дилетантизма неких извођача ишло је на уштрб уметничког нивоа приредбе. Приказаии одломак из „Сумњивог лица“ својом дужином и развученошћу разбијзо је јединство програма, умањивао његов значај, чинио првостепеним нешто што није било основно. Одломак би тре-

бало свакако скратити, прилагодити основној идеји приредбе, извести га негде напред. Васпитни карактер рада на каналу, преображај који је он вршио над својнм градитељlИlма није у довољној мери Iнаглашен, остао је готово непримећен. Лик четири студента „којима је дисциплина тешко продирала У свест“ није жигосан као што је то била намера извођзча. Они jry својим недисциплинованим испадима и хумором постали симпатични публици. На каналу су се такви појединци издвајали. Њих је средина у којој су живели истискивала из себе или стварала од њих нове људе. Па ипак, приредба је остав'ила добар утисак, створила присну и топлу атмосферу (Студентску химну са Посавских канала прихватили су сви присутви. Насгуп извођача на позориицу, жива завеса, кзо и приказивање пројекција, снимака са канала, праћене хором IX студентске бригаде су оригиналн)ости ове приредбе, које су много доиринеле њеном успеху. У извођењу приредбе учествовало је око четрдесет бригадира. У току спремања приредбе јавило се много више другова, око деведесет, али због мале бине нису сви могли учествовати. Приредба

стручне зидне новине

тара дужине а број сарадника је у сталном порасту Сем уређивачког кружока има низ другова са сталним задужењем (нра(ћење једног лредмета, једног часониса, превођење стручних књига, реферати са ваншколскиlХ предавања итд .) а општи прннцип је да сваки студент приложи повремено бар по један лист на коме предаје своје искуство из неке области струке молекткву. Ратомир Беговић, ст. арх.

је спремана месец дана. Другови који су организ-овал.и приредбу, обратили су нарочиту пажњу на то, да се сваки (појединац осети на бини, јер се, при овако масовном наступу, може врло лако десити Да другови на сцени не проговоре ни једну реч, стоје скрштених руку, и тиме упропасте извођење. Ова приредба је деловала на студентске масе и не може се порећи њен ушех, ако се узме у обзир то Да су студенти сами припремали програм, пнсали сценариО', располагали оскудним техничким средствима.

Хоризонтална галерија

На другом спрату Техничког факултета, дуж зидова ходника архитектонског отсека налази се такозвана хоризонтална галерија. То су стручне зидне новине тог отсека које се састоје из низа типских листова, величине 41 са 30 см. На овим листовима налазе се разни чланци, исечци, белешке, пртежи, графикони и др. Кад се ови листови скину са зида ови иду у фасцикулу албум који преко целог дана стоји на расположењу студентима: за читање, преписивање Рад хоризонталне галерије дели се углавном на три дела: исечци из штампе, самопомоћ (настава) и рацнонализација рада. Циљ је да се сарадњом свих студената створи албум колектива где ће сума знања, чланака и др. који су у вези са архикетмуром биги Iстављени на расположење сваком члану УСА. За исечке из разних лнстова задужени су поЈедини друпови који прате те листове исецајући све што је од HHTepeca за будућег архитекту. За одељење „самошомоћ“ задужени су другови да приложе наставне проблеме, добре изводе, уредне белешке, разрад

гаоједииих логлавља у вши са предметима и настаиом. „Рациоиализација рада“ износи методе рада, ‘учења и грађења, које icy рациоlналlније, као и све оно што је у вези са лланоким радом и побољшањем квалитативног и квантитативног ефекта рада. Прошле шмолске године галерија је радила у удружењу и објављено Је преко 150 листова и два скраћена курса. Ове школске године први број има преко 30 ме-

Њива Брунчевића

Н>ива од рала, под гол>ом Бороboim Главицом, оадњивом од циганских огњишта, крај Дрмјењског потока махните ћуди. то је цијело имање највећег сиромаха у селу Какзризавићима, Радована Стијо— Тако му је крштено име, ко откако га ноп Никола са Заруђа уписао у матицу живих, нико ra њиме није зовнуо. Ружно, разроко дијете, које је шарлах унаказио мутавошћу, сви сељани су познавали и звали: Врљо, Лако, Брунац, како је коме ћеф био и како је које име »а језик долазило. Од кад он својим разроким очима гледа свијет и памти, њихова се њива орала последња. Лединила се, док је на другим око ње нмцао кукуруз модар од једрине. С прољећа, кад све своје смире, орали су је дјамаћиии Црвљевнна и ‘Багане „аа севап јаду“, заборављајући да је Брунац преко цијеле аиме чистио њихове избе и торове од ђубрета, да би заслужио пролећну угару. А преко љета данима би бос и без кошуље везивао снопове на њиховим широким њивама, док је сунце вреле међудневице сажижало дрво и камен, да би заслужио јесење орање. Орали су је последњег љета два Бихарца за четири банке, које је Радован тешко скунаторио, продавајући читаву неђељу дана, на хаpeM'OKOM беглаку, дрво на ожуљеном, 'скоро липсало.м магарету и, cbih су је орали бездушно као све туђе, орали једну бразду, а двије заоравал'и.

Некад је њива била велика. У шрисојној страни њеие сјеверне међе, испод седам Iпрутастих бреcroißa из једног коријена, врио је силан извор, звани „латински". Њ'иву су 'Плааили водом и суша јој није могла досадити. Кад се Брунчевићи подијелише старијем брату Раку, допаде онај дио њиве иа

коме је извор био, а Радовану остаде право да се водом служи. Сад је њива храиила двиј|е куће Брунчевића и једва им је хљеба давала. Па кад Раку дозлогрди сиротовање, теслими сву своју бабовину газда Мину Прљевиии и отсели се у Метохију, Мино још сјутрадан, тамо где је само бразда раздвајала братске њиве, поби високе медњаке и првог љета не даде воду Радовану. Извор је иа мојој земљи, па и вода моја, ако ми је ћеф не дам ти ни да пијеш. И тако ствар преко кмета и општине дође до суда. Правиици расмотрише и изрекоше правду, да Радоваи Марков Брунчевић у име Њ. В. Краља, а иа основу одредаба закона, члаи а тога и тога итд., губи» ;редовничко право на извор, и њива сасвијем омршави без воде. Сваког прољећ а срце му је пуцало гледајући. како се модре кукурузи на комшијским њивама, а по његовој још расту штир и пиревина. Па иако се пооре и кад врагозоб никне биће штирав да та У иглу уђенеш и жут ка лисица ие може да расте из тврђе и груде. Мудри су рекли да њива сиротињска не може бити добра, нит је ђубриш. иити ореш вактом, а земља неће лажу. ...Ено, виђи једн а њива била, једна земља ,само медњици раздвојили. па чнм је Мино купи прве јесени, ено пшениц а ка море, а у мојој се не би јеж сакрио. Тако ти је то. Све је газдино боље од сиромапгког и живот и кућа и мал ,па и њива. Тако је често мислио и разговарао сам са собом и у том љутом монологу било је отров а својственог људикоји осјећају неправде, али им узрока «е знају, и не видећи другог пута постају кивни на судбину. !

Са Драгом, жеиом ружиим створењем малот раста и ситиот тијела изтубљеног у ритама мучио се сваког прољећа о вршидби. Било је увијек тврдо као да станац камен разбијаш и жуљеви су расли на длановима и бољели ко очи. Од Рачин-Вира. бука у клисури Будимке, јазовима, које су ископали чукундеди Радоваиовог покољења, одводила воду до дна села и тглавила све баште и шиве у сушна љета- Старо обичајно <право одредило је, да вода иде редом: једн)Ог љета од Лука Гајдуровића, сврх села, а Другог са дна, од Ливадица крај Лима. Сваког прољећа сељаци су бирали одбор да надгледа ред иглављења. но „комисијун“ како су одбор звали није мрзио што по неко краде воду, Јер су од таквих узимали глобу и огили сваке неђеље у сеоској крчми. Тако се дешавало да вода свакога љета прескаче ред, а редовно и Брунчевића окутњиlчицу. Једном се Радован посвађао оа најамником Миновим, кад је одводио воду и кад није могао да му забрагги, он онако љут бану пред кмета Нова и загалами: Па какав је то ред? бујери ваде кад им душа зажели* а сиромашка пржи звијезда, да ии ручак не роди, позобао ђаво! Та ти се жали ако ти се криви, надвикао га кмет и насмијао се ггодругљиво, као човек који зна да је власт његова и да га „раја“ не може контролисати. Криво ми ie до неба, ал жалит се нема коме фала Богу, но све куга до крвопије... Онда је добно штап ио глави, а кад се освијестио крај плота, крвав, осјећао је вртоглавицу и повраћало му се. Проклео је њиву и вукући се малаксао дуж плота ношао кући. , Слабо рађена њива давало Је мршаву жетву: три крстине јечма или 12 врећа кукуруза. Но, ип.ак се некако деверало. До Дмитровдана. док трају вршидбе, док се гљиве тресу и комишаЈу кукуру-

зи на 'њиховом се огњишту ни-je зажижала ватра нити niperao хлеб. Храиили су се за туђом оофром кад се домаћи и мобари прекрсте подригујући. Од Дмитров дана до Великих поклада жито би некако ивдурало, а онда нахију на очи па у надничење. Тако је сиротовао на злдј баштини. Тако је пролазила година за годином и свако догодине доносило лањско трпљење немаштине. Око Илин-дзна 1939 тодине на лонџи, под БадовИхМ дудом рекоше: „Оће рата“. Ако ће вала и превратак, мене све барабар! Ко то вели. Муч аивану! Чуј богобитине! Камен ти у језик бездушниче! развикали се људи, кривећи вратове да виде ко Је то рекао. А што, да ми голу Борову Главицу не однесу, или да ми ајлук не прекину... Онда се дигао Панорнћ, Жlустри, јектнчави сељак, блијед и младолик, скинуо мачугу са чивије уковане у стабло дуда и подвикнуо: Вуц се отале пустаћијо шугава и да те никад више нијесам видио ђе људи сједе и нричају. Но те године рат ноче далеко од Какаризовића и брзо се нренрича о њиму. Послије двиЈе године, тек је прољеће било дошло, једног јутра опет рекоше „рат“, али сад кратко и стрављив'о као „глад“ или „пожар“ и одиста рат дође и прође за десет дана. Тали Јани уђоше уз тутањ мотора у Беране, а наша преварена војска, уморна. гладна и јадна изгледа враћала се, далемо од нутова, засеоцима и причала о издаји на фронту. Те јесени прве године робовања Талијани почеше да сијеку гајеве по бреговима изнад села .Реско су пнштале ниле и суво јечале сјекире у забранима мучно одњивљеним на кршевитој врлети. Док су ч Једии сјекли, други су чували мазге и гредом крали кром-

пир и воће. Да улазе дубсхко у село су се, и њива Радованова, најближа шум'и, зато пострада. Ломили су класове а струкове давали мазгама. Пуни су им били џепови, њедра, рукави блуза при врку завеззни прућем; у шљемовима су носили кромпир а јаја украдена с полога у фишеклијlама све су пустошили као скакавци. Радован тога дани није sио код куће. Драга је истрчала и молила их. Сваки клас ју је болио мао да су јој руке ломили. Хтјела је да им објасни да им је то једина њивз; да су пуки оиромаси; да ће умријети од глади... А они су се шегачили и чаврљали: Ње ражумије, ње ражумије, шињора и ломили. Кад ништа не помаже, жена у очајању удари у кукњаву и поче да куве. А кривоноги солдати дивизије „Венеција“ кривили су се од омијеха и дивљачки вриштали: Еооо, Ribelli-i Montenegrini!... А кад су отишли, њива Брунчевића остала је сатрвена. Те јесени Радован поче да проси по нахији. Данима је пред сваком кућом причао како су Италијани утјерали мазге у њиву сиротињску и род утабали. Људи су слушали тамњели од мржње, псовали, пријетили и давали помоћ. Платиће то иама мишоједице крваво, рекао му је Вуко Дубица оставиће они и гаће и цријева по овијем њивама, ђе мазгама табају! До Дмитров-дана, накупи жита и више но што је н>ива могла да роди « Радован се смири. (Свршиће се)

Иѕашао je нови бpоj часописа „Младост“

Изашао је једанаести, новембарски бро.ј омладинског чаоописа за књижевност и културу „Младост“. У iobom броју часопис доноси: Максим Горки; Разговор с младима Ристо Тошовић: Прва ласта Алексеј Толстој: Хлеб Ђорђе Витез: Под Мајевицом Ацо Шопов: За пругата наша Олга Јовановић: Усјек број деведесет и девет Маријан Савиншек: Рударјево писмо Војислав Чолановић: Друг Павлов Славко Јаневски: Нок’ над Босна Душан Роксавдић: Поздрав Мира Алечковић: На тувелу Михаило Цагић: Бригаде у Посавини А. Зерчанинов, Л. Рајхин и В. Старжев: О Добрlољубову Н. А. Доброљубов: Шта је то обломовштина. Сем тога богат фељтон и цртежи са Омладинске пруге Вуксана Булатовића. „Младост“ излази једанпут месечно. Годишња претплата 160 динара, полугодишња 80.— динара.. Претплату слати на чвкlавни рачун 63.333. Адреса Уредништва и администрације; Београд, Краља Милутина 37/VI

Дилетантско секција Пољопривредног факултета

Дилетаитска секција Пољопривредко-шумарског факултета от'почела је са радам. Досада је два пута на селу давана једночинка „Ђокица у борби против реакције“. Засада се вежбају и усноро ће бити изведени: Чеховљева комедија „Проаидба““ и позоришнн комад са пвсмом „Кад срце говори“ од Рамашова. Пристуlпил'o се тамође вежбан>у Нушићеве трагикомедије „Покојгаик“. Члаиови секције су се обавезали да ће ово до 15 децембра 'оспособити за позорницу. Зато се одмах приступило инструктивном раду како би се ова обавеза Iишунила. Душан Шуша

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 8