Student

КРУЖОЦИ СВЕ ВИШЕ ПОСТАЈУ ФОРМА НАШЕГ СТРУЧНОГ РАДА

У почетку прошле школске године наставна секција при Акционом одбору Универзитета бацила је тежиште свога рада на увођен>е новог, колективног начина учења увођење кружока. И та »ова колективна форма рада међу студентима у прошлој школској години, обухватајући У 813 кружока 36% редовних слушалаца, уг.тавном је задовољила, мада је у самом спровођењу и организацији рада у кружоцима би,ло доста грешака које су се, углавном истог типа, јављале по -свим факултетима. Основни недостатак прошлогодишњег рада кружока састојао се у непостојању најосновнијег једииственог плана, тако да се рад у њима одвијао доста неодређено и без јасних перспектива за успешан развој кружока као целине и студената у њима појединачно. Неуредно и неспремно долажење на састанке кружока где се, скоро свуда, материјал уствари учио, а не продубљивао и дискутовао, с друге стране сувише често, непотребно састајање појединих кружока, закашњава)ње на састанке, претварање већих кружока у Iмање, фамилијарне групице којима стручни рад није био основни циљ све то доводило је, у много случајева, до нестајања, распадања кружока. Честопута се догађало, на пример на Филозофском факултету, да ситни, технички проблеми, као тгроблем просторија за састајање и др. буду, због недовољно схваћеног значаЈа колективног рада, једини разлог распадања једног кружока. Због свега овога, наставна комисија у току свог прошлогодишњег рада није успела да одржи све у почетку формиране кружоке и спречи њихово распадање. Са исправљањем ових грешака почело се већ крајем прошле године, тако да је рад кружока ипак дао добре резултате што доказују и 26.874 положених испита или 68% од укупно пријављених испита током прошле и почетком ове године. Ове школске године пришло се одмах колективном учењу постављајући рад у кружоцима као контролу и допуну индивидуалног рада сваког студента појединачно. Рад и успех кружока не сме се У овој години препустити једино самоиницијативи појединих руководилаца кружока, већ наставне секције факултета морају спровести пуну контролу и надзор над њима. Овако постављени, уз сарадњу са господом професорима и уз помоћ штампарских секција које се старају о снабдевању кружока потребним скриптама и књигама, кружоци треба постепено да постану све виша форма нашег стручног рада. Међу млађим студентима који још нису имали прилике да осете корист колективног учења као и међу старијим студентима. још несубухвајћеним колективним радом, потребно Је непрекидно агитовати за заједнички рад износећи стварне успехе најбољих кружока и појединаца који у њима раде. Упоређујући овогодишњи рад кружока са прошлогодишњим, опажају се промене како по резултатима рада тако и по броју студената обухваћених радом кружока. Тако се број студената у кружоцима, повећао за 27% а у вези с тим и броЈ самих кружока попеО се од 813 на 989. На Пољопривредно - шумарском факултету у 192 кружока ради 776 студената чиме је обавеза овог факултета да обухвати у кружоке 1020 студената, иснуњена са 76%, а на старијим годинама са 100%. Кружоци старијих година организују се по предметима који се најнре атолажу, а после испита се распадају и формирају нови за предмете чији испити претстоје, Осим тога било Је тзв. дивљих кружока које би требало оформити у праве кружоке у коЈнма _ б и се рад одвијао много ефнкасниЈеи озбиљније. На овом факултету је уведена једна врло практична новина која доста успешно решава питање такмичења, досада најосетљивиЈу тачку у раду кружока овог факултета. Увођење зидних новина „Кружок" посвећених искључиво раду кружока и у којима се истичу успеси најбољих кружока и појединаца, а износе неуспеси и недостаци других слабијих, подвлаче искуства једних и других у многоме оживљавају дух такмичења у кружоцима. Тако су студенгги Пољопривредно - шумарског факултета у новембарском року своју прошлогодишњу оцену од 7,53 повећали на 8,2. У раду кружока Правног фа-

култета донекле се још увек провлаче грешке из прошле године. Неправилно схватање колективног рада и многих активиста НСО-а, непотпуна сарадња наставних подсекција и недовољна контрола наставне секције доводи до сталног распадања. Слаб успех на обухватању за рад у кружоке на I и П години долази и због слабог посећивања предавања. Међутим, на 111 год. рад 6 кружока са 28 студената даје добре резултате: средња оцена на испитима је износила 8.73. Недовољна контрола од стране каставне секције препустила је претварање кружока у „дивље“ кружоке типа журева и седељки који са озбиљним радом немају много заједничког. Обавеза Правног факултета обухватити у кружоке 40% студената, засада Је испуњена само за половину. На Медицинском факултету кружоци ће се формирати у самим такмичарским групама. Обавеза од 80% сада је испуњена за 60%. По овим радним групама спремају се заостали предмети, а на старијим годинама кружоци су у непрекидном формирању и распадању у вези са сталним полагањем испитз). Из досадашњег рада ових радних група може се очекивати да ће обавеза за ликвидирање 95% заосталих испита моћи да се испуни. Рад кружока на Филозофском факултету, нарочито на Једном броЈу група, омета доношење нове уредбе, нејасности око испитних рокова и недостатак најпотребнијих књига. Услови за рад кружока су на свакој групи другачији тако да на неким групама они раде сасвим добро, док их на другим скоро и нема. Дата обавеза од 85% за обухватање у кружоке показала се као нереална, а према непотпуиим подацима за сада је испуњена са 65%. Због нејасности у вези са новом уредбом долази до слабљења, па и распада кружока чиме би наставна ко-

мисија, која досада није имала јасан преглед и контролу над кружоцима, требало да се позабави. На Ветерииарском факултету кружоци I год. организовани су по улицама, а на II год. по предметима. Контрола кружока I год. спровсЈди се преко 30 другова који цедовно обилазе и помажу кружоцима у раду. Кружоци старијих година формирају се ,по , потреби по предметима. До 10 новембра на Фармацеутском факултету формиран је 71 кружок. На I години обухваћено је 8%, а на II 47°/о, на 111 65% и на IV 60%. На свим годинама свих отсека Техничког факултета постоје и раде кружоци, изузев рударског отсека на коме не поетоје кружоци на другој и грађевинског на коме постоје само на првој години. Код свих отсека највећи број обухваћених студената је на првим годинама: електромашински има 47 кружока са 193% од обазезе, рударски 9 кружока са 42% студ., технолошки 20 кружока са 88% студ., грађевински 17 кружока са 85% студ. и архитектонски отсек са 32 кружока и 35% студената. ЕКВШ дала је обавезу да ће у кружоке окупити једну'осмину од укупног броја студената што значи 450 —500, а досада је у 58 кружока који се редовно састају, обухваћено 93% од обавезе. За колективне часове, обавеза је износила 70% студ., испуњена 125%, а до фебруара ће се вероватно остварити са 250%. У овој школској години већина студената прилази кружоцима све озбиљније. На наставним секцијама, руководиоцима кружока и самим студентима, који раде у њима је да не дозволе провлачење прошлогодишњих грешака кроз своје кружоке, да уведу радну самодисциплину и да од кружока стварно створе место где ће продубљивати и проширивати своје индивидуално стечено знање.

Кроз наше факултете

ДОБАР ОДЗИВ СТУДЕНАТА IV И V ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА ЗА РАД НА ОПШТЕМ ПРЕГЛЕДУ СТУДЕНАТА На инидијативу Удружења за здравlствlеиу заштиту студеиата Београдског Уlниверзlитета, ових дана отпочео је општи преглед студената Тежина и обимност овог задатка се може одмах оценити кад се (има У ииду да 16.000 студената треба да буде прегледано. Поред лекароког особља учешћа у том !раду узимауу и студенти медицине. На Медицинском фаlкултету обрааована је читава радна бригада од преко 200 студената са свих годана. С обзиром ва вршење Мантуреакцице и давање вамцине против тубермулозе, осетила се нарочито нотреба за медицинарима старијих година. Осим тога, приликом регистрације прегледаних студената, коју ће вршити сваки дан 4 групе медицинара, потребно је да сваком од ов'их група руковади по један медицинар са V године, који би могао правилно да интерпретира налаз лекара-рентгенолога односно интернисте и др. 'Студенти медицине V године схватајући своју дужнаст према друговима са осталих факултета и сацијални значај Iапштег студентокаг нрегледа, јављали су се добровољно на позив нретседника актива, ма да су сви доста заузети било око шремања иапита, било у секцијн демонстраторз или по осталим дужностима. За давање вакцине против туберкулозе одређено је 6 другова, а за реги. страцнју 26 друтова, тако да свако ради једанпут иедељно по 2 оата. ОБАВЕЗЕ I КРУЖОКА IV ГОДИНЕ ФАРМАЦИЈЕ Први кружок на IV години фармације, који сачињавају другарице: Зора Благојевић, Ана Клдјић, Софија Милутиновић и Славица Вујчић. показао је прошле године врло добре резултате. Средња оцена им је 9,1. Како Је студентима IV године овај семесгар последњи, то су они обавезали да ће до краја овог семестра, тЈ. 10 дана по апсолвирању положиги све испите IV године и уЈедно ДИпломирати. То ће бити прва група дипломираних фармацеута, прве генерације студената фармациЈе на Београдском универзигету.

СТУДЕНТИ IV ГОДИНЕ И АПСОЛВЕНТИ ПРИМАЈУ ОБАВЕЗЕ Студенти IV године и апеолвеати ЕКВШ-а одржали су прошле кедеље састанак на коме су дискутовали о питањима учења. Већина студната је запослена, па тако не може да долази редовно на предавања. Да би се тим другоаима помогло, организоваће се кружоцн који ће радити под контролом наставника. Сви студенти који су присуствовали овом састанку узели су на себе обавезе у коме ће року дати заостале испите и дипломске радове. Настојаће се такође да и сви остали студенти IV године и апсолвенти даду обавезе кад ће завршити студије.

АМБУЛАНТА НА НОЉОПРИВрЕДНО-ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ 20 новембра је иа Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну отворена амбуланта за студенте, која ради свакодневно ло 1 час. Заузимањем народних власти и залагањем здравствене секције факултета за вршење дужности у амбуланти дошао је др. МихаЈловић који се стара да студентима пружи потребну лекарску помоћ. АмЗуланта засада има само најпотребније лекове, али ће ускоро добити све потребне инструменте. Исто тако здравствена секција располаже извесном количином конзервираног млека и рибе за еиромашне, болесне студенте. Отварањем амбуланте решено је питање које је било досада велика тешкоћа, тако да се сада оболели студенти не морају обраћати амбуланти у Београду. Г. А., ст. агр.

КУРС РУСКОГ ЈЕЗИКА Пре две недеље отпочео ]е на ЕКВШ-у курс руског језика који одржавају демонстратори. За овај курс влада «а првој години велико интересовање што доказују и 350 редовних посетилаца. На другој години, која такође нема «а-ставника из руског језика за овај курс влада слабије интересовање, другови нередовно долазе као и на остале часове.

БУДИТЕ СМЕЛИ

Драги другови, Совјетска наука пришла је сада новоме ступњу свога развитка. У историском говору Јосифа Висариновића Стаљина 9 фебруара 1946 год. пред наше научнике постављен је веома тежак задатак: „Не само достићи, него и превазићи у најскоријем времену оно што се постигло у науци изван граница наше земље.“ Један од неопходних услова за испуњење овога јесте недложно укључивање нових младих снага у рад на научним истраживањима. Због тога старије покољење научника, више него икада, са надом упире сада своје погледе на омладину која учи на универзитетима и у другим велнким школама. Ми се поносимо историјом наше земље, њеном културном прошлошћу, славним именима великих научника. Као резултат њихове делатности израсла је наша рођена, сопствена наука, а у многим научним областима ми располажемо данас одличним снагама, имамо истакнуте стручњаке. Ти стручњаци су у недавној прошлости неуморно решавали проблеме, које Је стално постављао фронт и рат«а индустрија. Али да би се постигао циљ коЈи је сада пред нас поставио друг Стаљин, досадашња научна армија ниЈе довољна. Она се мора попунити. у помоћ и на смену старим научницима дужна је да приђе омладина која има знања, која Је талентована и енергична. Права напредна наука увек Је прогресивна, тј., она се стално мења, постаје боља и сложени Ја. Таква наука никада се не ограничава само на предавање једнога и истог знања од стране Једнога покољења другом покољењу. Чак и у делатности једнога научника научна мисао и гледишта стално се развијау и мењају. Приликом усвајања старе иауке од стране новога покољења она се неопходно мора усавршавати и расти. Ученик Је позван да се поступно преобраћа у борбеног друга свога учитеља и да тежи да га превазиђе и по ширини знања и по новом прилажењу задацима. Добра висока школа никада није остајала само чувар традиција. Омладина, студенти, усвајајући старо, дужни су да га мењаЈу, а понекад чак и да га одважно руше. Ако се осврнемо на прошлост, на то, како су расли и како су у-

АСТРАХАНСКИ ГАС ЗА ГОРИВО Испитивању природног гаса за гориво посвећена је нарочита пажња у Совјетском Савезу. У Астрахану се у циљу експериментисања буши први бунар на дубини од 450 метара. Одређена су места за бушење киза других бунара, те ће у току 1946 и 1947 године у граду бити избушено 13 бунара, од којих ће Један ‘бпти дубок 2300 метара. Радови на сондирању организују се такође и Урочишту и Азау, који су 'око 60 км. удаљени од Астрахана. Овде је предвиђено бушење три бунара. Велики испитивачки радови врше се у стаљинградској области, у којој се слојеви терена богати га•сом простиру чак до реме Дона. Исто тако врше се ишитивања У другим областима. опсерваторија академше НАУКА УКРАЈИНСКЕ ССР У близики Кијева подиже се једна од највећих опсерваторија на свету. Уређаји за ову опсерваторију израђени су утлавном у домаћим фабрикама и претстављају последњу реч саиремене технике. Читав механизам ће бити електрифициран што ће много побољшати технику посматрања, Кијевска онсерваторија претстављаће читаво научио насеље са астрономским кулама, специјалним лабораторијумима, оптичко-меха-

чили Н>утн, Ломоносов, Мендељејев, Лобачевски, Павлов и други револуционари у науци, ми ћемо увек видети да су они још у студентској клупи постајали научници, усвајајући традицију, борећи се са њоме и ствараЈући нову науку. У XVIII веку спахиница Простакова у комедиЈи Фонвизина „Жутокљунац“ питала се, има ли смисла да њен син учи географиЈу кад постоЈе кочи Јаши. У недавним, предреволуционарним годинама, било је код нас људи коЈи су сматрали да ће место нас створити науку они на Западу, а ми Је можемо само позајмити или купити. Али та су се времена неповратно завршила. Сваком совјетском човеку Је Јасно да Је нама као ваздух потребна сопствена, створена сопственим рукама наука и техника. И сада са још више основа, него пре 200 година, може се поновити нашоЈ омладини, нашим совЈетским студентима поклич првог руског академика М. В. Ломоносова: Будите смели, сада охрабрени, Марљивошћу својом покажите, Да може и сопствене Платоне И великог ума Њутоне Руска земља да рађа!.. ПартиЈа и совЈетска влада помажу рад наших научника. У новом петогодишњем плану, примљеном на Првом заседању Врховног Совјета СССР, дато Је развитку «а-уке почасно место. Започиње изградња нових научно-истраживачких института, развија се производња научних апарата, расте научно-издавачка делатност, популаризација науке, радикалним начином побољшаваЈу се животни Услови научника. СовЈетски студенти, управивши сва своЈа стремљена и способности на савлађивање науке и на њен нови развитак, могу у великоЈ мери да олакшаЈу савлађивање огромних тешкоћа коЈе сада стоје пред нама. Студентима су широко отворена врата лабораторија и научних установа. Тамо их очекују и активно ће им помоћи у научном раду. Колективним напорима читаве наше научне армије од академика до студената оправдаћемо поверење друга Стаљина и створићемо нову велику науку, достојну нашега народа и његовог великог вође.

кичким радионицама и другим потребним зградама. » АКАДЕМИЈА СОЦИЈАЛНИХ НАУКА У СССР-у ће се према одлуци ЦК ВКП(б) образовати Академија социјаотних наука. Задатак Академије ће бити да ирипрема теоретске раднике за централне и месне партиске органе, као и да спрема настаинике за више васпитне установе и научно 1 особље за истраживачке инсгитуте. АкадемиЈа ће обучавати политичке радннке у следећим специјалним наукама: политичкој економији, економским доктринама, политици страних држава, теорији о држави и праву, о међународном праву, историји Совјетоког Савеза, општој историји, историји ВКП(б), дијалектичком и историском материјализму, историЈи руске н западноевропске филозофије, логици и психологији, литератури и уметности. ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА М.Т.С. У СССР У оквиру нове пјатиљетке у СССР извршиће се потпуна електрификација села, машинско-тракторских станица, колхоза итд. У току 1947 г. монтираће се велики број малих ел. централа са капацитетом од око 300.000 киловата часа. За овај посап утрошиће се око 1.000.000.000 рубаља.

Академик С. Вавилов Претседник Академије наука СССР

О ЦИЉЕВИМА И ЗНАЧАЈУ РУБРИКЕ „НАУКА И ТЕХНИКА"

Наша рубрика има за циљ да упознаје студенте са изумима на пољу науке и технике. У том циљу она доноси у виду кратких вести све оно што је модерна наука постигла. Сматрајући да Је веома важно да се студенти упозиају са оним резултатима науке који се могу директио применити у лрактичиом животу, рубрика је себи поставила за задатак да не доноси оне изуме који су само од теоретског значаЈа. Осим овога,

редакција нашег листа жели да ова рубрика постане трибина са које ће говорити сви они студенти који се баве научним радом. Ми знамо да на нашим факултетима има таквих студената и због тога, у жељи да ова рубрика буде васпитач и стимулус за самостални научни рад, позивамо све другове који се баве научним радом да се ставе у везу са нашом редакцијом и да нам помогну да испунимо задатке које смо себи поставили.

ИИРОШШГПШЕНТ

СТРАНА 5