Student

УНИВЕРЗИТЕТСКА ПРИРЕДБА Први наступ КУЛТУРНО-УМЕТН И ЧКОГ ДРУШТВ А у овој години

Предвиђени план рада Културио-уметничког друштва тражи да се реши низ проблема како би приредбе по своме квалитету билс на завидној висини, по својој идејности и садржини одговориле спштем настојању наших организација да правилно васпитају и уздигну нове кадрове. И Културно-уметничко друштво учинило је у том погледу знатан наиредак, Хор је обиовљен, добио је потребан број гласова; фолклорна секција бројно је оЈачала; драмска је почела озбиљно да ради; литерарна, као најмлађа, показује прве резултате. Но недостатак просторија и недовољна дисциплина чланова секција онемогућавају често правилно одвијање плана. То ствара забуну, ради се на брзину, 'ствари не добијају свој коначни изглед, постоји опаспост да се дају као сирове, неуобличене. И када се оцењује први наступ наших централних секција одржан на дан годишње скупштше Народне студентске омладине, те чињенице треба имати у виду. И може се рећи без обзира на то што програм у целини није

успео, да културно-уметничко друштво располаже снагама које ће, током времена, отклонивши организационе недостатке и слабости које се, ту и тамо, јављају у раду успети да оствари основне задатке. Први део програма (квартет, хор, рецитација) потврдио је то. При наступу хора осетило се да он још нема довољно рутине, да у њему има много нових чланова, да хоровођа из њега није извукао још све оно што чланови могу да дају, да су се неке ствари спремале на брзину. Но, ипак, хор је својом бројношћу и гласовним материјалом показао да ће ускоро бити способан и за извођење много тежих ствари, него што је те вечери била „Муха и комарац“ од Милојевића. Рецитација „Сунце у рукама“ од Јована Поповића, деловала је снажно и утисак који је оставила на посматраче био би знатно већи, да је друг Милићевић, члан драмског студија, могао више да влада својим темпераментом, и уклони сувишну гестикулацију рукама. У другом делу програма насту-

пио је само фолклор. Фолклорна секција хтела је кроз неколико сплетова да упозна гледаоце са народним играма- готово свих на* ших крајева. Та замисао је лепа, похвална, но она изискује, ако већ жели да се да у једном оваквом облику, много више труда, пажње, концентрације, него ч што су те вечери чланови фолклорне секције имали. Онако дугачак програм замарао је гледаоце, утицао на општи утисак о приредби. Наши фолклорци те вечери преценили су своје снаге. Они су, додуше, многе игре савладали, но њихово држање на бини било је круто, нису се уносили, схватили, саживели са садржином игара. Те вечери појаеила се једна опасна тенденција: уношење балетеких примеса (Прица) у народне игре. То квари општи утисак, народна игра губи од своје лепоте. И у свом будућем раду наша фолклорна група мора оштро да се бори против тога; обради народних кола треба прићи врло Iтажљиво. Наступ наше фолклорие групе не трба да делује на посматраче својим квантитетом, већ високим нивоом изведених игара. Нека их буде неколико, али нека нас не засени толико лепа народна ношња, колико техника играња, обрада мотива, правилно схватање народних игара. На крају, треба похвалити одлуку Културно-уметничког друштва да на нашим универзитетским приредбама наступају и културне секције наших факултета. Хор Правног факултета отпевао је две песме. Њихова обрада је била оригинална, али нису добро отпеване. Чудно је само што је „Студентска химна“ отпевана на крају програма. Њој ту, без обзира чији је хор пева, није место. Следећи иаступ нашег Културно-уметничког друштва треба по својој садржини и извоћењу да буде снажни потстрек за рад наших секцнја по факултетима, треба да значи још један корак на = пред у реализацији предвиђеног плана.

Недостаци наших зидних новина несадржајност и слаба техничка обрада

У плану за такмичење на културно - просветном пољу обухваћене су и зидне новине. Факултети су се према својој снази и могућностима обавеза’ ли на један одређен број новина које у овом семестру треба да изиђу. Може се одмах приметити да се другови нису користили прошлогодишњим искуствима у раду, када се приликом давања обавеза мислило само на го да пи ће се издати 15 или 20 бројова, док се о квалитативном побољшању мало водило рачуна. Због тога су се на појединим факултетима доста пута појавиле новине које по садржини не задовољавају ни најосновније захтеве, а по својој техничкој обради су право ругло. Огромни успеси на свим пољима делатности наше земље јесу резултати новог односа према раду, такмичарског елана који се увлачи у сваки кутак. Људи до јуче непознати постају ударници хероји рада. И на нашем У ниверзитету се осећа тај нови однос према задацима. Осетили смо га летос на прузи и каналу, осећамо га приликом учења и полагања испита. Наше зидне новине ко• је треба да буду огледало тог новог радног духа не дају нам често ни најблеђу слику онога што се код нас дешава. Примери наших добрих ђака и активиста, нове форме учења, акцијв НСО-а, испуњавање и неиспуњавање обавеза са конкретним примерима и низ других ствари директно везаних за наш живот не налазе место на зидним новинама. Али зато надугачко и нашироко пишемо о мрском фашистичком окупатору и његовим слугама, сећамо се безначајних догађаја из времена окупације, или запетљавамо јасне и разговетне ствари тешким фразама и високо-ученим стилом. Новине број 2 Музичке академије имају овакав садржај: Прича о виолини (на централном месту), затим [едан чланак са Омладинске пруге, Човек уметник (о Златку Балоковићу), и о зиачају конференције НСО-а. Не видимо овде проблеме, не видимо студентски живот, другови не осећају стварност иначе би на прво место дошла конференција НСО-а, па онда све остало које је у овом моменту мање важно. Нека се другови запитају коме користе овакве новине и има ли смисла издавати их зато да се попуни број. Дописничка секција са Музичке академије /е млада, нема довољно искуства, али за њу то не може бити оправдање, јер кад већ издаје новине онда се мора заннтересовати како се то ради. Зидне новине се не могу све-

сти само на бележење догађаја. Оне морају бити потстрекач за сваку нашу акцију. Кроз њих ћемо развијати одговорност, дисциплину и самокритичност. Има много примера неуочавања проблема и пропуштања најважнијих ствари готово на свим факултетима. Штампарска секција медицинара је једна од најбољих на Универзитету. Да није било годишње скупштине удружења, велики број студената не би ни сазнао за низ успеха ове секције, за дисциплину и одговорност њених чланова, Другови се нису сетили да о томе пишу у зидним новинама. При техничкој обради осећа се често тежња да се безсадржајност надокнади техником која понекад испадне и накарадна. У аули Правног факултета истакнуто је неколико бројева (Народни правник.Фискултурне новине правника, Ветеринар и Новине бруцоша ветцринара). Ни за једне се не може рећи да су технички добро опремљене. Ветеринари су поставили новине на црну подлогу. Наслов је од мртвачки мрке хартије, чланци на белом, а наслови чланака на зеленкасто} хартији. Ова комбинација црно - мрко • зелено - бело оставља сасвим рђав утисак. Техничка обрада не треба да нам компликује посао. Основно на шта треба да пазимо при шремању, јесте да је подлога на на коју стављамо чланке чиста, једноставна, без шаренила, без разних боја које се никако не слажу, без кривуља. Затим, да /е чланак читко писан, са читким насловима који се не морају одгонетати. Најважније чланке потенцирати, било стављањем на највидније место, било на неки други згодан начин. Не треба дозволити- да чланци буду подређени опреми. Дцкор /е само пропратни елеменат; новине су за то да се читају, а не да се гледају. Новине бруцоша ветеринара су типичан пример како се иовине са добрим еадржајем могу упропастити рђавом техничком обрадом (нечитко писани наслови, скоро ишкрабани, наслов новина покривен једним већим чланком тако да се види само Вете—). 'Зидне новине, техничара су примерне и по садржају као и по техничкој опреми. Оне потврђују да се јелноставном обрадом може постићи много већи ефекат. него неким оригиналним цртањем, и шарањем које пре може да упропасти новине, него да их удепша. Разборитост, јасноћа, без принципнјелиости и начешности треба па буду одлике наших чланака за зидне новине, а /е-дноставност, уррдност и разговетност наше техничке обраде.

„Бели се усамљено једро“ Биоскоп „Луксор"

Сценарио за овај филм написао је познати совјетски књижевник Валентин Катајев. Радња филма се одвија у Одеси, граду на обалама Црног Мора, у време штрајкова против царистичког режима 1905 године. На оклопњачи „Потемкин“ избила је побуна. Морнари су поубијали омрзнуте официре, истакли заставу револуције и упловили У Одесу у којој је био генерални штрајк радника. Неорганизованост побуне, глад и (недolстатак угља и оружја приморали су побуњенике да се предају румунским властима. Упоредо са историјом морнара Родиона Жукова развија се и историја два одеска дечака Гаврика и Пеће. Два различита и карактеристичва дечака који на догађаје реагирају онако како их је васпитала србдина у којој су живели и расли. Гаврика је сиромашни рибар који се брине и скрива Жукова дајући кроз своју улогу живи израз љубави радних маса према новим револуционарним снагама и мржњу према угњетачима. Неискусни Пећа, Гавриков

школски друг, је из грађанске, учитељске породице. Његов отац је тип руског интелектуалца који осећа сав бес и пустош болесне аристократије и дубоку беду радних маса, али се зато не интересује и затвара очи пред стварношћу. Дружећи се са Гавриком, Пећа се упозанје са револуционарима и постепено долази до нових сазнања о животу и узроцима бурних догађаја. После бегствв морнара Жукова, Гаврика и Пећка спремају му барку којом он бежи. Улогу Жукова, револуционара из 1905 год. са пуно успеха тумачи А. Мељников. Улогу Гаврика, дечка револуције, који извршава најтеже задатке и бори се за хлеб, дао је мали глумац Игор Бут. Наиввог Пећу буржујског сина пуног живе маште и узбудљивих дечачких доживљаја играо је Борис Рунге. Режисер Љегошик и композитор Раухвергер дали су филму живу, динамичну и духовиту снагу.

„МАКСИМ ГОРКИ" Биоскоп „Београд"

Ових дана у биоскопу „Београд“ приказује се ноаи велики совјетски документарни филм „Максим Горки“. У овом филму, посвећеном великом писцу социјализма, .приказује се животни пут и величина Максима Алексејев.ића Пјешкова. Иако докуlментован флим је пун садржаја и радње. Истина радња у овом филму ние проткана заплетима и акцијом, радња овога филма Је велики живот једног великог човека. Садржај филма то је ГоркиПрве сцене филма воде нас У Нижњиј Новгород, место рођења Максима Горког. Преко куће деди Каширина, преко прљавих уличица и мрачне тврђаве видимо дивну руску земљу, земљу за коју је живео и радио Горки. Детнњство, а и младост Горкога биле су непрекидна борба за живот. Напуштен од свих, он је у раној младости осетио сву тежину усамљености и беде. Науку, за ко;ом је толико жудео, и којој је стремио, доsи o је прво из псалтира и часловца, а основну школу због сиромаштва није могао да завршн. Живот „међу туђим људима“ оставиће дубок утисак на Горкога. што ће се одражавати и у његовим каснијим делима. Машта!ући о универзитетима и школама, Горки је читао и читао, јер је био жељан да што више научи. Жегове речи „Ми живимо да бисмо нешто створили“, лепо карактеришу његово схватање животног циља. Путујући кроз Руси Ју. Горки упознаје живот руског сељака и радника и већ отада. постаје веран тумач њихових осећања. У Тифлису започиње сво.ј књижевни рад и први пут се пбтписује са Максим Горки. Отада почиње трновит пут његове славе. Упоредо са порастом његове популарности у народу, расла је и његова непопуларност у очима полиције. Обраћајући се народу 1905 Горки изјављу.је: „Позивам све грађане Русије на неодложну, упорну и заједничку борбу против сампдржавља“. Познанство са Лењином зиа-

чи важан догађај у животу Горког, њихово пријатељство постаће темељ њихове касније најуже сарадње и заједничке борбе. у Америци, приликом одласка у емиграцију, Горки је написао своје најпопуларније дело „Мати“. Ово дело преведено је на све језике и ужива велику популарност у целом свету. Ово дело је уствари позпв за још жешћу борбу за победу пролетаријата. Иако болестан, Горки је 1917 године у земљи и он изјављује: „Код нас је ударен темељ нове историје“. Отада, па све до својих последњих дана Горки посвећује свак.и слободан тренутак добру и јачању Совјетске државе. Горки је свуда где треба поучити, похвалити и указати пут. Горки постаје најсветлија личност Совјетске државе уз Лењина и Стаљина. Међутим руке изрода и непријатеља пролетаријата окомиле су се на овога великог сина руског народа и од њих Горки гине 18 јуна 1936 године. Међутим, Максим Горки је жив међу нама! Он Је жив зато што је дело коме је он предао свој геније победило! Он је жив зато што „љубав побеђује смрт“. Иако на изглед веома проста темат.ика, она је у суштини веома дубока. Кроз сваку његову реч, било да ју је изговорио он или спикер, осећамо сву дубину његови.х величанствених идс.ја. Приказати жинот Горкога чисто документарно, сгварно Је био тежак посао. Требало је створити филм коЈн бн обухватио све оно што Је најбитније за живот овог великог човека, Јер обухватити све није било могуће живот Горкога је општа ствар, то је велика ствар о којој се не може причати. већ сл којом се мора саживети. Сценарио Л. Никулина веома Је успео. То је нов доказ високог уметничког квалнтета совЈетских дОкументарних филмова и њихових стваралаца. Кроз режиЈу С. Бубрика оживљавањем најбитнијих места, призора и сцена из живота Горкога

осетиди смо сву снагу Горког* као човека. Композитор Лев Шварц дао је музичку пратњу, ту и тамо осећајну, ту и тамо динимичку, сасвим у складу са самим сценариом. Веома су успеле сценске илустрације Горкијев.их драма: „На дну“, „Непријатељи“ и других, у извођењу Московског художественог театра „Горк,и“. Овим филмом, који треба да виде сви, постигнуто је много. Цев свет ће бити упознат са животом овог писца који је цео свој живот посветио успеху пролетерске револуције. Колико је Горки волео пролетаријат најбоље сведоче ове његове речи упућене омладини; „Историја вас позива да продужите дела ваших отаца, не само у својој земљи него и у читавом свету“. Поздрављамо стварање о-. ваквих и сличних документарннх филмова који омогућују широким народним масама Да се упознају са животом, радом и стварањем великих људи. Совјетски филм који је уистину и филм народних маса, продужиће тај свој рад. То сведочи неколико нових филмоца којк такође обрађују животе великих људи, а које ћемо ускоро видети (Римски Корсаков, Глинка итд.). К. Царина, ст. филозофије

Обавештења

У суботу, 21 о. м. на Правном факултету амфитеатар бр. V. у 20 часова г-ђа Марија и Олга Михајловић одржаће солистичк и концерт за студенте Београдског универзитета. Позивају се сви студенти да присуствују овом концерту. Цене су приступачне.

ННРОДНН СТУПЕНТ

СТРАНА 7