Student

Француска омладина и њено учешће у обнови своје земље

Ол наших другова студената, /оји студирају у Фраицуској, добили смо следеће писмо ко)е у целости доносимо: »Говсшити о француској омладини. њеном жнвоту, раду. успесима као и тешкоћама на које наилази, немогуће је без освота на опшгу ситуаиију V којој се данас Фран_ цуска налази. Тешко економско стање. зависност од страног капитала. американски аеродроми по цело! Француској све то тешко пада на ДУшу милиоћа ситних Фоанцуских људи, који траже излаз, желе да створе једну нову, лепшу и срећнију републику. То ру они исти који дају поверрње првој партиш француске Комунистичкој паотији. која под паролом За обнову и повећање продукције води здраве кос свих тешкоћа и саботажа које подмећу реакционарне снаге. Го је бооба две Француске свудз било V напору оадних маса за повећање индустриЈе против отвореких саботажа оне друге стране, би_ ло на интелектуалном пољу измсНу здраве и истините уметности је_ дног Арагона, и болесног и подууклог екгистенционализма једног Жзн-Пол Сартеа. Поиродно је да се и целокупна француска омладина у таквој ситуациЈи налази подељена V два табора. Најздравији елементи, највише мећу радничком. затим мећу студешском, а у -последње време све више и мећу сељачком омлади_ ном. окупљени су око републиканске омладине ШКР (Савез републиканске омладине Француске). Све остале ооганизације којих ииз доста са разним именима. поогоамима, задацима итд., могу слободно рећи претстављају реакционаоне снаге почевши од социјалиста. либералних демократа, клерикалаца (МНР), до чисто фашистичких органнзација (РЕХ.), анархиста и тррцкиста. У тој шароликој ситуацији често срећете француске скауте (они стоје под руководством католичких организација). који недељом праве излете по околини. али у њиховим прогоамима и паролама нигде нем-а оечи о обнови земље и т.сл. Често ћете срести гоупе студената и гимназијалаиа које под руководством попа обилазе споменике Париза. и гледајући их пред неком старом црк_ вом, која без сумње има своју истооиеку и уметничку вредност, не. хотиодо се питате зашто их је поп водио тамо и какво им је објаши>ен>е дао пред зидом где су стрељани комунари. Интересовало ме је шта раде те пазне опганизације: хришћански студенти, хпишћанска младеж итд. и састајао сам се с појединим њиховим воћама. Њихов поограм је: помоћ њиховим сиромашним члановима, бескра.јна предавања с темама о томе. рецимо, да се Хриохос жртвовао за нас, а ми смо то заборавили. Чудно се осећате кал видите те снажне мла-

диће и девојке како стрпљиво слушају та бесплодна наклапања и ником не пада на паиет да се постаоа о обнови. о заштити радничкг омладине о преваспитавању омлалине и њеном лечењу од корумпиоаности. инертности н црне берзе. Ради објективности. напомињем, јелан болан проб.пем ко.ји постоји мећу омладином Француске. Дугогодишња окупација, оскудица. затим американски утицај са својим доларима и црном берзом, навикао Је масу младића на лаку зараду. Бооба поотив Тога лежи V програму ШКГ-а, најздравије омладинске организације. Учешће француске омладнне V обнови ни.је ни издалека слично ономе што ради омладина Југославије Ипак. попед свих тешкоћа било те пеколико омладинских акциЈа које су дале добре резултате. Главна организација која спроводи учешће француске омладине V обнови земље је Bегу;‘се (Је 1а јеипегзе створена и воћена почетком 1945 од стране Рогсез ипlе« <3е 1а јеипезве раlпоllдие. sегсуlсе је одмах сгупно V сарадњу с ШЕГ и данас је њихов заједнички рад постао недељив. Током 1945 1946 године 1е BегуЈсе извео читав низ мањих акција по целој Француско.). У његовом прогоаму )е обнова земље, појачање продукције. рад у шумама обезбећење огрева, помоћ старцима и стаоицама. стручно подизање чланства у том циљу раде разни стручни курсеви, затим уздизање омладинаца у моралном погледу. Ево шта се говори у једном васпитном чланку билтена Bегуlсе ср »Bегу!се мора да уложн врло много труда да би поново чао појам моралних вредности св »јим младим члановима који су кроз четири године окупаци.је могли те вредности да забораве. Без те моралне обнове, целокупна обнова земље је немогућа.с Највећа акција била 1е обнова порушеног Авра. Године 1945 на лето у тој акцији је учествовзло 1.200 омладинаца кош су дали 199.882 радна часа и обновили 31 кућу, сваку са по седам одељења. Године 1946 та је акција настављена и у њој је учествовало 3.000 омладинаца. Било Је и других ак_ иија, нарочито на обнови порушених фарми Алзасз, као и планииских насеља на Плато де Глијер. Ове акци.је трајале су од 1 јуна до 30 септембра. Редовни билтени Bегуlсе дају детаљне извештаје свих аКција по градовима и департманима. Из њих се јасно може видети да (едан лео омладине иако Iош не већина. иде право и непоколебљиво цил>у за стварање нове Француске Републике. Јасно се види да се данас V Француској боое две снаге. а омладина узима учешћа V тој борби. и са сигурношћу можемо оећи. упокос свих тешкоћа. напредне француске омладинске масе ипак налазе свп.ј прави пут и јачају из дана у дан.

Писмо из Питсбурга

На иницијативу задоуге студената технике нашег Унивеозитета успостављена Је веза са Српско-амеоичким савезом међународног радничког реда из Питсбурга, од кога Је задруга ових дана примила следеће писмо: »Здраво другови и другарице, Не знамо да ли вам је познато ла је Српско.змерички савез међу_ наоодног реда примио ваш апелза инструменте и лзуги прибор потребан вама, студентима Техничког Факултета Београдског универзитета Тај апел је отштаипан н објављен у нашим српским борбадим новинама »Слободна реч« два пута. а сва наша друштва су замољена ла сакупљају прилоге за ову племениту сврху пружање помоћи нашим студентима технике који ће много допринети да ге но, ва и слободна Федоративна Народна Република Југославија подигне и опорави. да развије своју привоеду и технику. што ће донети за све граћане Југославије бољи и соећниЈи живот. Наша браћа и сестре одазвали су се вашем апеДу и до данас је сакупљено и од одбора за Југославију одобрено хиљаду долара за тај прибор. И овде је тешко набавити тај матеоијал по умереним иенама. али су поедузети кораци ла се наће све што год буде могуће и да се то што пре пошаље. Наш Савез је досада сакупио на десетине хиљада долаоа за оатну сиоочад и другу помоћ нашим херокким народима у нашој драгој оодној груди Југославији, Ми се поносимо тиме што смо, као ваша боаћа и сестрс. са вама били и у борби и сада V изгоадњи наше лоаге домовине Спби. чланови и чланиие нашег Савеза. непоестано су нападанн за та! оал од наше и стоане реакције. али сви ти напали још нас више јачају да.ју нам нове снаге за тај оад. Ви, другови и другарице студеити, наша омладино, наша узданицо, ви који нзрраћујете вашу слоболну дожаву заслужујете сваку помоћ првенствено нашег целокупног народа V Југославији и нас. ваше боаће и сестара V исе. љеништву. који смо били поиморани да поћемо са својих огњишта и своје домовине ла тражимо хлеба и слободе. Ви. омладино и узданицо наша, бићете ти који ћете оазвитати нашу индустрију. Садашн>им и будућим покољењима неће бити потребно да оставља.ју своју домовину. своје миле и лоаге као што смо морали ми који се налазимо сада у Америии и дРУгле. Наша Управа савсза и иелокупно чланство жели вам успеха V вашим студијама и ваптим напорима за бољу будућност. У то име ми вас све боатски и доугаоски поздоављамо.« Цртице из скорашње борбе бугарских студената

Годинв 1923, кад је на власт у Бугарској дошао фашизам, стотиле и хиљаде бугарских студената и уче. ника активно је учествовало у борба. ма против фашизма. Неки од њих били су у руководству славног соп. тембарског устанка 1923 године, којим је руководио наш драги учитељ друг Георги Димитров. Они су лили своју крв свесни да се боре лротив фашизма, за слободу и демократију, за срећнију будућност бугарског народа, а у исто време и у корист свчх слободољубивих и демократских на. рода. Више од 1-200 студената и ученика пало јв у овим тешким и славпим борбама бугарског народа, којн је са своје стране у овом устанку дао 40.000 жртава. Година 1928 је година нових студентских борби. Света права бугарског Универзитета, тј. његова аутономија јв не само нарушена, него и потпуно уништена. Десетине шпијунских елемсната постају агенти фа. шистичке Цанковљеве полиције. Тај. на и јавна политшја стално крстари кроз наш 'славни „Алма матер“. 0бичне појаве су: блокада Универзите. та и појединих сала, хапшења и сла. ње студеиата у концентрационе ло. горе, осуђивања на неколико година робије, па чак и на доживотну робију. Све ово није поколебало напредне студенте Бугарске. Свакодневне конференције и крвави митинзи, ширење хиљаде летака доводе до уједињавања свих свесних студената идо објављивања штрајка. Штрајк траје месец дана. Фашисти. чка влада прнморана је да успостави аутономију Универзитета, али не за дуго време. Чаша стрпљења лочиње да се прелива кад се за профссора Универзитета поставља Александар Панков, крвпви неиријатељ не само студената већ и целог бугарског на. рода, Године 1938 и 1939 појачана је фашистичка диктатура, а исто тако по.

јачана јв народна и ггудентска бор. ба. Борба почиље приликом отстраље. н>а студената, чланова поједннх организованих група. Тада су најбоље биле организоване студентске групе: “Академска омладина" н БОНС. У име свих ових група од власти и тражн да врати отспрањеп в другове. Студентска омладина има у својим рукама добро оружје штрајк. Он је објављен. Влада одмах жури да врати право школовања истераним отудентима. У оваквим тешкнм борбама бугар. ски студенти дочекали су најтежу борбу борбу против немачког оку. патора и његових лакеја у Бугарској. Студенти се више нису борили само на Уннверзитету онисубилн у првим редовима бугар;ког партнзанског покрета. Они су били живи но невидљивн агитатори, пропагато. ри и аутори стотиие брошура н леУ овој најтежој борби бугарскн студенти дали су хиљаде жртава, којима стоје имена најискренијнх ж вврних бораца студената чланозаЦК БОНСА-а и ЦК РМС-а; Саша, Малчика, Љиљана,, Овићен, који супоганули у неравној али славној борби. Жртве нису отишле узалуд. Фашизам је уништен скоро у свим аемљама. Дошло је до слободе свих ’:ло. венсжих народа. дошло је до братства и јединства целе демократске светскв омладине. Ми, бугарски 'зтуденти, вернл бор. беним традицијама студентског покрета, идући за примером наших по. гинулих другова.хероја и под мудотгм руководством нашег хероја на Лајпцига друга Димитрова, обећавамо л» ћемо, улажући све своје снаге, ради. ти на реализоваљу још јачег братства и јсдинства мсћ.У свим народима све. та, а пре свега за братзтво и јединство словенских народа.

П. Пвтров

Бугарски студенти архитекту ре посетили су нзшу земљу

ГРЧКА СТУДЕНТСКА ЧЕТА „ЛОРД БАЈРОН"

У оним крвавим и срамним данима енглеске издаје грчког народа децембра 1944 године, међу многим борбеним четама-херојима у Атини, жггакла се нарочито једна. чији је водннк била двадесетогодишња жена Махи чета шездесет студената, која је кро-з славне борбе поноснв пронела име лорда Бајрона.' Лорд Бајрон! Како контрадикторно звучи у први мах име енглеског лорда-песника, које носе јединице непокореног народа у борби против песникових с.ународника-тлачитеља. Али, оветао прнмер свог великог пријатеља, лорда Бајрона грчкн народ неће никада заборавити.

-1821 године, када је турска најезда озбиљно угрозила опстанак Грчке, међу борцима грчког народа налазимо и великог енглеског песника. Он је оставио богату средину V којој се родио и у којој је могао безбрижно да живи. Одлазн у Средоземље где су сазревали народноослободилачки покрети. Бајрон уче. гтвује у ослободилачком покрету Напуља и прелази затим у Грчку, чијој борби ставља на расположење сву овоју имовину. Ту се, раме уз раме, бори с а грчким народом с којим дели све: радост, тешкоће и опашост, Својим стиховима учи народ, раскринкава домаће издајнике

у служби туђих интереса. Оа пише: „Ви који сте наследили само ропство и ланце треба да се ослободите својим сопггвеним снагама како слободу не би дуповали друтима.с Он оштро напада и протестује кад епглески освајачи одвозе грчкв стари* не из ПартеноНа V Енглеску говорећи: „Отаџбина слободних људи отимала је старине једног малог вршећи дело које нису радилн ни Турци ни ма који други варварски народи.“ Већ зе онда очитовала незајажљивост западних империјалиста у гажењу, пљачкању. и уништавању малнх народа, која се данао сваким даном свв више Открива у свој својој срамној в одвратној гоЛОТИН.И. Бајрон је пао 1823 године у Месолонги као жртва V борби за независнозт Грчке, чијем је нзролт оставио завет да се ослободи својим рукама како не бн слободу ду* говао другима. Носећи његово име, након 123 године, чета од 60 атинских стулената пронела је његов завет кр»тз све окпшаје. 2ћ депембра 1944 године. у бици код Техничког факултета, убијено је и рањено пола чете, али њен број брзо попунио и она, -з једним одрелом ћартизана из Триполиса. заузима читав предео града „Каура Канингос". Ту студенгн заплењују један противтенковски топ и камион с ратним материјалом н 28 децембра, после жестокв битке, иреотимају клинику „Сабаруњи“ коју др. же три дана. Првога јануара Внглези отпочињу напад тешким тенковима „Шерман". Употребљују батт»че мина и бомбе с отровним гасом Клнника је имала за одбраиу с-амо јелан пушкомктраљез и неколико пушака, од којих све ииеу биле из-

правне, а кад теик проваљује врата и улази у унутрагањост клинике, чета „Лорд Бајрон“ повлачи се с неколико мртвих у улицу Дидоту. Ево, како ту борбу описује јодан бо. пац у књизи „Велики децембар“ од Менелаус Лудемиса: „Запосели змо зграду у улици Дидоги број 47. Свуда око нас су енглески тенкови и јединице „Етнофилатес“. Нас је остало свега 21; има и прекаљених, старих бораца који су дан-два раиије дошли да би нас упутили. али некима од наз је то првд борба. Све куће око наз, па и наша кућа срушене су. „Етнофнласи„ нас зову да се предамо. Ради одбране ми градимо бапикаде на Vлазима кућа, по ходнииима. Главин улаз бпани ол напада пешадије Костас Папулијао својим аутоматом, а ми остали двориште за петнаест пушака и неколнко ручних бомби. Изненада непријатељ оспе на нас јкку артиљериску ватру. По задимљеном -бојишту трчи капетан Василис, бодпећи наше другове. Уз огром,ну буку руши се предњи зид зграде и ми се повлачимо на први гпрат. Ватра захвата читаву зграду. Ужарене гре. де и комади пигли палају на све стране. Гуши наз дим. Рушевиче нас затрпавају н због велике прашинв наше су пугаке неупотребљиве. Ако нас понова заспу артиљериском ватром потпуно ће нас затрпати. Другови са осматрачнице јављају ла је апотека поред нао још слободца. Запгче наз ноћ. Силазимо V полрум који је поплављен водом из прскинутих водоволних цеви. Покупивши оружје н скинувши ципеле ла се пе чују кораци почињемо с пребацивањем у суседну апотеку. Први излази капетан Василис. Тампу ноћ осветљава ватра запаљених кућа и ра-

кете нз авиона. ВасИлис је примећен; са енгле:ке стране разлегао се глас: >Убијте га!« Засула нао јв митпаљеска ватра, опкољавају нас жан. дарми. Пада смртно раљен капетан Василис, а Костас Папулијаз је мг»тав. Са ттш рањеника пробијамо се из апотеке кроз ископане рупе н ходнике и после шестонасовног пребацивања стижемо у улииу Валтеулу у 4 часа изјутра. У прозторије наше чете ушли омо трећег јануара сви загрљени. радосни извојевавши још : едну по беду. Улицама пролази један дечко носећи новине „Ризоспастиг<‘ ор. ган Комунистичкв партије Грчке. Узимамо га и читамо: „...Очекују се велике борбе у улици Дилоти. Енглези туку разноврсним оружјем.. Чета „Лорд Бајрон“ одлучила је битку.“ Књига „Велики децембар“ настав. ља -зв борбама у Атини и зчвршава овим речнма: „Атина данас нзгледа као сиромашан човек који ; г изгубио све своје у поређењт са Европом, која се диже и оно т >ав.ља из ратне пустоши. Али Атина ие спава, она није та која се на пови поглед види. Атина својим дтхом припада оном свету који јг је прозлавио и који је спремац да се понова жптвује за демократију. Атиио/ ти си срце Грчке, излржи | јуначки до краја, јер су очи пелога »света уперене у тебе! То је твоја ве*лика част, али, и велика одговорност. Пођи путем Варшаве, која јв горела од Немаца, путем мале Бекаки, која је спаљена од Енглеза ти која си упаљена од обојиие идл чврзто напред. за тобом лолази народ!“ Шкребпин Стела, ст. мед.

Из децембарских бојева у Атини

број 2*

НАРОДНИ С Т У Д 5 Н'Т

3