Student

СКУПШТИНА КУЛТУРНО УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА ДИСКУСИЈА ЈЕ ПОКАЗАЛА ДА ПОСТОЈИ ИНТЕРЕСОВАЊЕ И ДОБРИ УСЛОВИ ЗА РАД У ИДУЋОЈ ГОДИНИ

У просторијама Правног факултета Културно-уметничко друштво нашог Уннвсрзитета одржало је своју рсдовиу ГОДИШЈВУ скупштнну. Скупштини ;е присуствовао у име кљижсвника Југоолавије кшнжовник Ду_ шаи Костић, а у име про<l>есора Упивеозитета Д-р Душап Недељковић. Скупштину је отворио друг Богдан Богдановић. Извештај о раду Културно-уметничког друштва дао Је друг г Бока Лазаревић- Он је у свом оеферату између осталог ргкао следеће: Почетком »рада на Универзисслу после ослобођења осетила се потрсба за стварањем Културно-умепшчког друштва које ће имати за аиљ да лРбко културно-уметничких отадија, са заиста уметничким про. грамом, садржајниЈМ и идеш. гм, ом.>ггћи да уметлост постане сзо гча сттдедата. Година лана рада нашег К тлтурно-уметничког др.уштза ; "вори да су сс постигли нзвесни резултати. како у погледу омасовљЈзашд нашег друштва, тако и У давану и_ дешо и садржајно добрих пвчолма решавањем низа организацноних пнтања. која гу воликим делом у првој половини годнпе заиста кочила вал друштва. Хор је од почетка свога оадг имао добат) гласовин матеоијал и настојао је са уиорношћу и удубљивањем

Пошто се V своме предавању освонуо и дао укратко слику оомантизма. Глигорић је прешао на приказ реализма V коме. по речима Светозара Марховића; »Лиризам све више и више ишчезава и на место њега јавља се крнтичко расматоање савременог друштва са његовим потребама«. »Реализам 1е вратио писцнма стваоност. Писац ,је схватио да ниЈе његова личност алфа и омега света. да V њему и поред њега постоти човек, саставни део доуштва. Писац доноси V свотим делима живу стваоност. улази у оДносе жи_ вота. у сукобе дггчптва који се одигравају, V његове противуречности. Више се не иде за илузијом V маштању. него за истином оеалног живота. Уметници узимају из стваоности, од проблематике дрУштва теме за своја уметничка ства_ оања Уметник V реализму је посматоач, објективизиоа се. прати појзве V друштву. уочава их и да>е им у.метнички израз. Улази се у психологи.ју људн. у формиоање човека V односу на сукобе V доуштву, у његову судбину, не вишс као поедмет мистичких сила, већ као оезултат друштвених односа и противуречџости. Развита се роман V коме се доносе типови доуштва, слике друштвених наоави. а испод њих сплег мећусобних сукоба ко1И се оцр.таваЈу на ширем плану класних односа и класних сукоба. Поглед се све више удубљуте у стваоност. тражи поесеке широких пззмеоа. не заловољава се фрагментима. хоће да у целини обухва. ти све што 1е каоактеристично. ти. пично у животу. не само појединпа већ читавог друштва У једном •тицу. једном јунаку Фабуле хоће Да се истакну тежње. интеоеси, психички комплекси, идејни видокоузи читавог друштвеног слоја, читаве друштвене класе. Не задржава се само на Iедном јунаку, већ иде за генеолошким повезивавише лица истог оода код коЈих се у сваком чланм показују Љазе пазвитка. успињање моћи влаДајуће друштвене класе«.

да подигне програме на уметничку висииу. Фодклорна група, састављена од дарошгтих играча, ушела да за кратко време увенјба у слободној обради велиглг број народннх нгарц. Другови из АкадеЈиског позоришга показалн су озбнљност и упорно;т у гавлађиваљу објективзгих потеш; ћl. Истнна да су супротности у раду волн ке. Оне су биле условљене тиме што у нашем култу рно-лрооветном раду шпе било >елннствоног планског туковођења. јер нлан Културно-умех. ничког друштва, као и културпопросветног одељења, није био реалан, нити је V потпуности обухватио и разрадио задаткв који су се ггостављалн. И сама Управа Културно-у-метничког друштва није бнла потауна, јер је известап део другова добдо друте задатке а ово се одразило у раду и резултатима оада. Огк> се осзтило и на факултетима где је културно уметнички живот био веома слаб. Преко без-идејних и без-садржајних проррама приредбе оу давале слику гсао да њима не.руководи органнзаднја Народне 'зтудентске омладиде. Ова појава се није могла иичим оппавдати ни недостатком материјала или људи, јер је каснија реоргапизагшја рада, друштва и њеГОIВНХ секцнја и рада по факултетама показала да имамо велики броЈ сту_ дедата ко!и поседују одличпе квалитете и смисао за учествовање бнло у хорм, или Академском позоришту. >!>олклорна група отајала Је под већим тешкоћама у погледу стручног руководства. Начин обраде игара претстављао Је такођр проблем. з»sог чега је била нужна ефгокасна, стручна помоћ. Било ,је чак и теплеицпЈе да се од фолклора гтвопи балет га претрпапим позориштгим ефгкгимаОдабирање игара, кроз иагтупе није било извртено у потпуности. Академско позориште својим не_ давним наступом показало је добое резулуате како појединапа тако и целине. Извођење »Јубилеја« показало Је способност доугова да се издигну изнад оквиоа дилетантизма. њихову способност да се уживе у драмскм проблематику. Расписивањем конкурса за најбољи књижевни рад. окупљањем сту. дената који се баве књижевним радом. објављивањем тих радова V »Наоодном Студентм«. преко пеколико књижевних вечери, видело се ла се баш на том пољу могло постићи много више Кмлтурно. уметничком друштву намеђу се нови. важии задапи V окупљањудругова по факултетима и на Универ-

зитету кроз литерарне секциЈе ооганизацијом књижевних вечери, још бољом сарадњом м листу, поужањем помоћи студентима почетнииима. У следећој години, м вези оазвоја економских и политичких поилика V нашој зе.мљи, у периоду остваоења Петогодишњег плана, поед нову управу постављаЈу се нови задаци. Треба водити Упоону бообу за идејну чистоћу и уметннчки квалитет. повезујући све то са решавањем пробле.ма коЈн су се до садд наметали V оаду. Културно - уметничко друштво бооиће се да наши студенти изађу са Универзитета као свестрано обоазовани. внсоко квалификовани стручни радницн. У дискусији. која је настала после извештаја, констатовано Је Да појелине секције V свом раду нису показале онај успех који су по својим снагама могле да покажу. Једаи ол узрока оваквнх резултата Јесте недостатак унутрашњег живота секције. Оне се нису осетннштпт(11ит111111111111111111111111111111111111111111111111 тиле радном јединицом, кола решава све своје проблеме; уметничке. културно - политичке и питање стоучног кадра. У Академском хору наЈвећи недостатак Је пракса пеоиодичног оала и она се мора током даљег рада безусловно отклонити. Ради подизања квалитета хооа потоебно је завести теоријска предавања. треба полићи интеопоетаиију. учврстити озбиљност у оаду као и диспиплину. Фолклоо мора престати са досздашњом сво.том поаксом V оаду а то је неудубљавање у народне и. гое које се изводе. Психолошко поодубљавање народних игаоа ко)е су везане за народне обичдје, са детаљном анализом покрета неопходно су потоебни V даљем оаду... Јелан од највећих недостатакл у раду нашег Културно - уметничког друштва су литерарне секције. Пи. тање једног јединственог руковолећег тела пои нашем Културноу.метнцчком друштву, које би ко IтllтllllllтlllllштшпшlllllllШlllllllllттllтlllllllll

оодинирало рад по факултегимз. намеће се као неопходии. Његовнм стварањем проширила би се п?рспектнвност Рада наших лцтер-ш-них секција. Сем тога осећа се као неопходна потреба V раду ових секшла повезивање са нашим омлалинским културним лруштвом »Иво-Лола Рибар«. Највећих недостатака V рзлу иа културно уметничком узДнзанУ студената имају наши културно* поосветни одбоои по Фачмлтсгима. Најбоља илустрација њихозог оада су приредбе по факултетима. Шаблоннзам. а често и безидејчост V нашим поограмнма захтевају систематско и озбиЛ>но оешавање ових пооблема. Из целокупне дискуси!е као неопходност пробнја се бооба за квалитет. То важи за све секцше. После завршене дискусите прешло се на биоање чланова нове Vпоазе За поетседника управе изабоан је друг Миленко Бојић. студ. Филозофије.

Мајски фестивали Народне студентске омладине Загребачког свеучилишта

Тоећег маја V Малом казалишту, свечано Је отворен културно-уметнички мајски сђестивал Народне студентске омладине Загребачког свеучилишта. Отварању мајског фестивала пои.. суствовао те министао правосућа Народне Републнке Хрватске Ни кола Секулић-Бунко. ректор Загребачког свеучилишта просћесор д-р Грга Новак. бројни претставници нашег јавног и културног живота и многобпоши студенти. Поздоављајући присутне, претсед. ник Универзитетског одбора Народне студентске омладине Марко Шаоић. истакао 1е важност мајског сћестивала који ће се олпжавати сваке године. На овогодишњем Фестивалу. који траје недељу лана. учествује преко хиљаду студената. а наступиће и фолклорне гоупе Љубљанског и Београдског универ_ зитета. У току фестивала прирећено је неколико дра.мских приредби,

вече оперскнх ариза. вокално ин. струментално вече, смотга фолклооних група и изложба оадова студеиата Акаде.миЈе ликовних уметности. На свечаном отваоању Фестивала Централно позориште Пародне студентске омладине извело Је с великим успехом дрзму совтетског писиа Бориса Горбатова »Младост отаца« V режији професооа Владе Хабупека. Четвотог маЈа у модерној галеоији отвореиа Је изложба оалова студената Академије ликовних Vметности и пројеката станичних згоада за .пругу Шамац —СараЈево, коЈе су изралили студенти аохитектоиског отсека Техничког факултета. Изложбу је отворио Боројевић Славко. члан секоетаријата Унивеозитетског одбора Народне студентске омладине. Он Је поздравио претставника Министарства поосвете Паподне Републике Хр-

га човечанства Масовнп хол оеволуционарног поолетариlата чућсмо V кораку с патосом хероизма V поез:гји Мајаковског Вера напода коЈн 1е лобио власт V своје оуке има моћне изразе V литеоатури. Литература нам показује V реалистичкој слици чосека. позитивиог, опоедељеног. пргг.пизовапог. човека у коме се фогмипа кроз бообу свест о огромном превоатничком значењ\ његове епохе. Нови јунак је V колективу. носи јунак је идеслсшки наоружан |аснии видипима и испуњава уметност снажиим тахом полити I п<е организације која плански остварује дела и подвиге који би се некал називали сћантастичним.«

ватске Фрању Мраза, ректора Загребачког свеучилишта л-п Гргу Новака, проректора Академије ликовних уметности Ђуру Тиљка. нооФесоре и поисутне студенте н гоаћане. Проректор АкадемиЈе -мковних уметности Ђуро Тиљак осврнуо се коаћим говором на важност ове изложбе. , Затим су прнсутни са пажњом оазгледали изложене радове, мећУ којима има и неколико радова студената архитектуре београдског Техничког факултета Мајском фестивалу Народне стг. дентеКе омлалине Загребачког свеучилиштз присуствуту и делегати Народне студентске омладине Беогоадског универзитета студенти књин<евниии. Они см 6 маја V Малом казалиптту оложали V заједниии са студентима Загребачког и Љубљанског Универзитета вече младих књижев. ника. који је по свом квалитету по. казало лобое оезултате. Сви прочнтани радови топло су поздоављеин ол публике. Каоактеристично је да см се сви оадови одликовали илетношћу. ла су били одпаз тековнна наоодно-ослободилачке бопбе и ствапалачког оалног елана наших иаоода. Ово гостовање студената из Београда и Љубљане допринело Iе, пооед осталог. да се млали књнжевншш студенти наших верзитета 10ш боље зближе. измењају мисли и чвршће повежу V своме затедничком паду кпоз часопис »Младост«.

ШБи бдиегрлФи јаг /7 1. КостиЦ Душзн: 11 јесме: Изпози- 6 Харпанов М-: Екснанзнониаам- у јсст, Листаl горо, Срие у оклопу, Оал, послератиој политици САЛ и ЕнглеЛприка дана. Издање и штампа ..Иро_ ске Всликанов К*: Амеоички мо-нопосг.ета 4 ’. Издавачко предузсћв Србите, ли и спољна политика САД. Издање Београд, 1947; 19x13. 100 -Г (2 + 1), Политичка бнблиотока". Штлмпа тиранг 5-000 примерака. Цена 30- Нздавачко предузећв Иароднпт'Фрон2. Феђин Константин: Прве радо- Та Србије. Бвоград 1947: 20.5x14.5.32 сти. ромањ Поевео Живојин Пегро- ТГена в. вић Издање мећтнародне књижариице- Штампа Приврелки преглед“ Политнчка библиотека. св- 6 Беотрад, 1947 21x14. 399 -+ (Л. 7, Д-р Острсзски Георгије: Историја Пена 886. — Са три каоте ван текста. 4. Белинков С. Ј. Грчка у канџама ~ Из * реакгогје... 0 ен-лес.кнм трупама у ] 047 . о 4хl7 206 тираж 4 ооо и°гиме Л ’ Грчтсој... Покоет отпора V Грчкој све 1947 ' г4хl7 ' 29в тараж 4 ’ ло ° пгиурвигао |ача. Издање Политичка би_ с а ’ т , блиотека“ Штампа Издавачко пг>елл г - ‘ * на ’ 4 зеће Народво-” фронта Србије. Бео- 8. „Тридесет дана": Часппи<- мро ~ п“ , „ . пис изла-зи почетком месеит ћитчгпи5. Д-р Нешковић БлагоЈе: Народпи „„„ „ - Ј цсм и латиаипом. Уре.дник Влалнмип ФРOIНТ у борби за- остварење плана. -, . _ Издање и пггампа Народвог фронта Лели,№ - Влагник Издавачко Србнје. Београд 1947: 15,5x5x12,32 ..Култура“. Београ.д гол- \Лин7, Цена 4. бр. 13-14—15 19 5x14 153 + (1).

О РЕАЛИЗМУ (Изводи из уводног предавања Велибора Глигорића)

Говооећн о критичком реализму, Глигооић каже: »Он објективно доноси стварност, поетставља унутрашње распадање типова Д руштвепе класе поетставнике друштвених класа V сукобу ко!и се изоажава у њиховим мећусобним односима. као и V одиоснма поема животу и човеку уопште. Иза дела стоји снажни писац који је повезан са његово.м садржином. који се не мкри са стварношћу. Он такој стварности V којој је човек роб. прилази са оштоином духа која не подноси ругобу Оштрина критике доби;а облик сатиое- Критика својом суштином поставља питање неопходности да се та стваркост мора ме. њати Писац не даје поенту уметничког израза на своја лична стоадања. већ на страдања човека V оопском положају. пол суровошћу власничких односа. Погоешно је схватање да Је V делима критичких реалиста изоажена борба добра и зла. Критички оеалисг доносио те V својим делима човека с Iедне стране не идеализиоајућн га. г друге стране не чинећи од њега вићење пакла. Он га доноси са свим његовии каоактеоним особинама и сволствима Воедело би з а д р ж а т и се на оеализмм дела Максима Горког. У њему је синтеза класике коитичког оеализма и новог доба које Vводи у соиијалистичко друштво. Објективно удубљивање V живст друштва и класне оукобе, пратн постанак идеје о остваоењу социјалистичког друштва кооз оеволуционаону бообу. Развој оеализма нашао је нову Фазу уметничког стваралаштва V совјетској књижевкости. Теорети. чаои књижевности су ту Фазу пазвали социјалистичким реализмом. Ми смо видели да у делима ступз V литературу пролгтаоијат отваоајући борбеним патосом врата будућности. Ступао је лик јунака ко-

ји је најпвљнвао борбу и победу нове друштвене класе. пад и смог буржоаске класе. Социјална револуиија 1е имала весника V њгму. Но он ни|е био само гласник повога века. он је био бораи за победу социлалистичких идеја. за укидање ропства човека. укидање експлоатације човека над човеком. Код критичких реалиста будућпост (е била V сну. V визиопарСтву V коме се огледала вера и пвавдољубивост генијалног уметника. Ио овде је тај сан био ствариост. Гlомаљале су се коикретне контуре дубоког преврата друштва. Човек поолетаријата V делима Горког ко1и је снажно оцртавао стварање новога друштва на развалнпама капитализма. није био сћикциЈа већ дело стварности. Литература је имала V њему перспективе, хоризонте са сунчанои 'светлошћу над мраком литература V који.ма су sеснели оазни видови појава. разлоања мисли као што су потаве симболизма в ирационалног, беспућа, као што су разне манифестацше лаопурлатизма. Октобарска револуција кооз коју се рушењем капитализма стзооило ссцијалистичко друштво донела је и нову књижсвиост. Борац из реализма Горкијевих уметничких дела постао је нова. дејствујућа. активна. жива стварност. појзвио се у триумфу свега онога чему су тежили реалисти критици као победник. Видимо га на раду V великом ствара.тачком подухвату да изгради социјалистичку отаџбину. Видимо га како кзграђује моћну организацију. како поеображава из основа физионоии1у државе и друштва. како чини чуда ол подвига да од онога што 1е срушено изгради грандиознс дело које ће се одупрети свим империталистичким најездама и светлети као светлост водиља напредној мисли и напредним тежњама цело-

Број 26

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7