Student

Поводом 4-годишњице смрти Песник Карло Дестовник-Кајух 0922-1944)

О Кајуху не може да се говорки као о једном потпуно оформљеном писцу, пао у борби против немачких фашиста у двадесет другој години, он је иза себе оставио обимно дело углавном фрагментарног карактера, више наговештаја и могућности него лостигнућа. Али ипак, својим у неку руку прилично специфичним квалитетима, и овако фрагментарно, Кајухово дело се одваја јасно од дела осталнос сасавремеиик словеначких песника оно има своју, личну физиономију, свој корен и своје путеве. Кајух је почео да се бави пиеањем стихова (сем тога цртица и чланака) још дре рата, као средњошколац, па је тада већ штампао неке своје написе у ~Сло®енској младини“ год 1938, (sр. 2, 3, 4) али његово глјзвно. у пуном смислу те речи, свесно поетско стваралаштво датира из дана »ародно,ослобo'дилачког рата. Вероватно зато што је до рата ипак мање знао и од опште културе и оД пескичког заната. његове песме из рата су не само тематски (а са овим и идејно_политички) него и песнички бол>е од оних предратннх. Може да ое претпостаlВи да је један у неку руку сиров таленат, какав је био Кајухов, могао боље да се онађе, у доба рата, кад није требало толико тражити, него више оставити поетском резврвоару осећања на вољу, Плах по темпвраменту, са јсд»ом безграничном љубављу за оаенародно и словеначко, а оз. јасним сазнањем од куда долазн све зло и како се против њега треба борити Кајух је песмички реаговао на ове са чим ее сретао и што је држивљавао. Кајух не пробира теме оне му се саме намећу, н, читајући малу збирку његовик песама из партизана, човек стиче уверење да песник просто није имао времена кад све то да изрази. Кајух је у себи носио много. Кајух је хтео што више да каже, скоро прозничаво шшгући, на предах, између два покрета његова збирка пар тизанских песама носи и по томе, као и по осталоме. све атмосферске елементе борбе. Тематски, Кајух је ретко широк и разиоврстан (по чему може да се стави ва исту линију са Матејом Бо— по тој разноврсности, Кајух је доиста добро и ретко јако фундиран песник. Њему су блиске свачије патње, о« зма психологнју словеначког борца. словеначког кмета. Он чак покушава да се уживи у психологију иепријатељског војнива (~3аплењено писмо с фронта”) ношен силвом осећајношћу. Кајух ваеу|е брво и много, И та осећајност, повезана са поменутим навероватним позиавањем људи живо-3» и борбе за право и човечност . претстадаља оно битно и оно најбоље у Кајуховом делу, оно ради чега његове песме имају толико популарности и љубави код словоначвих људи, оно радн чега су превођене на друге језике наших народа. Кајухова емоаншносг, интензитет Кајухове тодлине. простота и лавоћа његовог стиха чине његово песнич • ко дело ретко лепим постигнућем и, за нас који смо све то преживелн, сигурно блиским, драгим н по томе трајним. Кајух јје успео да своје лично ја повеже са колективним расположењима народа. к заК> он са правом каже: МоЈа песем нн ле моја песам, то је бој всех нас! Моја песем ни ле моја пвсем, к> је крик всех нас! И занста Кајухова песма *мје само његова пасма. Н>егове песме се певају, народ пева често Ђ не зиа|јући ко нм је аутор. Кајух позивв у борбу, храбри и прегсказује. (..Пет ин двајсет ’, „Не клонимо товаршпи”. ~Словенска песем”, „Јеоенска’.) Али гладаа, освовна тежња њаговог песничког дела је у напону да одразк лик савременог човека.

његово херојско срце које храбро подноси и најтеже патње. Његова песма „Матери падлега партизана“. или песма. „Кје си мати“ спадају у најбоље творевине те врсте у нашој литератури уопште. Осећање мајчине бескрајне светиње, вечне и незаменљиве, ооећање т»г акта мучеништва и борба рађања чести су Кајухови акценти. Интонација н>егових песама досвећених мајци дубока је, мирна, и по тој привидној мирноћи и својој ДУбини. управо невероватно експреоигвна, делујућа: Морда николи веч не бова зрла си в образ, ввндар никдар не бом позабил нате, А желел би. да не утихне преј мн глас, Доклер не речем: Мама, свет је туди зате! Високо човечно и право истински борбено то је основна и. дејна потка Кајухових песама, Кајух није ни пред чим затварао очи, о« је схватио да је живот многострук у његсхвим афирмаци јама, и да о свему треба да се говори у поезији као што се то чини у животу. Његов израз нијв сложен он је до краlЈности прост. Ту се Кајух креће на линији од словеначке народне лирске песме до совјетских песнпка. нарочито Мајаковског и ту се) »аЈвише, огледа неуједначеност и фрагментарност његовог дела. Он је читао много, нарочито руску лнчературу, почев од Тургењева и Толстоја д о Алекоандра Блока; као петошколац пратио је редовно францусии омладински чаоопис ~Каје д ла жанес” и трагао свуда. овом сииином свог ужареног, младалачког темпераманта начине и форме казивања, То тражење ое нарочито огледа у његовим доратним песмама, па ни тамо. о« није одступио од правилне социјалне тематике и отворене прогресивнв речи није лутао по естетско-формалистичким водама нити је западао у апсурдности и површности псеудо-социјалие литературе. Па ипак, о« није могао да достигне авој сигурииди. дефинитивнији израз он често прелази из једне методе у другу, из ритма у безразложну аритмију. итд. Али то није о«о битно код Кајуха (како се учинило «еким тичарима и приказивачима његовог дела) битност Кајухове поезије и лежи у њеној повезаности оа народним тажњама и народном борбом, у познавању психологије словеначког човека н

највише у високо уздигнутом ингензитету његове осећајности, нарочито на местима где прелази у интимнији додир са читаоцем. Погибија Кајухова је велики и осетми губитак за словеначку младу литературу. Кајух је био један од оних ретких пссника који су умели да доведу у склад лично са општим, и да на тај начин са једне стране песми да уметничку онагу и истину, а с друге странс вредаост и значај. Многи савремени словеначки млади песници носили су дуго, па и оад неки носе. непосредан Кајухов утицај баш због ове гове способности. Неки од н»их претекли су Кајуха У погледу израза, али ниједан га до данас није достигао на основном поетском пладау плану осећајности. Мучан живот кога јс водио храбро. у Кајуху је раавио све племените особине човека борца и револуционара. Његова биографија ј*е кратка али пуна, о н»ој најбоље говоре његове песме: Бити млад в теас тежких часих, то се прави, брез младости бити млад, зрети старега света пропад, скривати премного над, то се прави бити млад^. Рођен 19 децембра 1922 у Шоштању од свђромашних родитбља, он свршава основну школу У роднсм месту, а потом одлази у Цеље на гимназију. Због свог политичког уиерења буде из седмог разреда избачси, те м®ра да одлази у Марибор али ни у Марибору не налази мира. те се премешта у Љубљану. У Љубљани је свршио осми разред и мату ру и упиоао се на Филозофски факултет, »а славистику, Рат га налази у Љубљани, где буде затворен за неко време а наскоро пуштен. По пуштању из тамнице, одлази у партиаане, где се бори оа пушком у руци или на разним друтим дужностима. 22 фебруара 1944, у бо>рби између Четрнаесте дивизије и немачких фашиста, у свом родном у двадесет и другој годинц, Кајух Је попшуо. Када се мисли на његову прерану, касилну смрт треба се оетити завршних стихова једне његове песме. у којима о« каже: Лепо је, веш. мама, лепо је живети, тода, за кар сем умрп. би хорел ше нкрат умрети! То баца на Кацухов жмвот и на његову личност пеоника бориа нацпуније и најбоље светло. Радомир КОНСТАТИНОВИ п

Ноћ у Титовом Ужицу

Ноћ у Ужице. Кораци мраком. Да ли то и сад старим, знаним ходом пролазе овде, уским сокаком прве патроле пред нашом слободом? Знам да су прошли многи, многи дани: сад се бригада са природом рве... Ал-фве ноћи, док се не раздани, опет сам дете из Четреспрве. Памтим... на Штабу пеггокрака замени све небо роднога краја . хиљаде звезданих слама и трака и мајка барјак поче да прекраја... Да ли ће остати у нашем граду? питах с вечери, с јесени, за распевану босу бригаду. Прошла је остала... у граду, у мени. Три су године по нама тукле камџије и лажи сваком згодом, али су нам срца бригаде вукле за својом стопом, за слободом. Почуј, почуј... и сад у мраку у сваком човеку иду знаиим ходом... Целе сам ноћи осто на сокаку сновима ношен као шљунак водом. Тако је било... улица... ноћ пада; гурају сандуке, кажу: „И ти вуци..." Вучем, и осећам, први пут тада, да нешто држим у својој руци. Рујем су руделе крушке караманке... Све је рудело под нашим сводом... и ми сазревасмо уз пуцње, устанке, заливани крвљу, грејани слободом. И онда су брзо, брзо ишли дани сад се бригада са природом рве... Ал, ето, опет, док се не раздани, опет сам дегге из Четреспрве. Ноћ и Ужице... Кораци у мраку, кораци, кораци иду до раздања, и овде у знаном, уском сокаку још онај дечак у мени сања. ...Прошла Је ноћ и седам лета, и зора румен над градом точи. Пуне су бојом новога света крупне и сјајне дечије очи.

Славко ВУКОСАВЉЕВИЋ

"КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ"

Свакено д|а је та прјава врло зм»ча(]|на у нашем мулгурном животу. тр!е*тир<ашем зктуелних проблема из о|3»ласш литерапуре и умјјотносш уопћ«, указивањем м борбом против ие«ик недоСтагама, негатиаииж поцава ко)е ое ту и тамо по(ј|авlЉ(ују (о иомл, у овом бррју, члзмак Р. Зого®и|Ка: „Чудне икжре у загребачмсУј и АР-Х ттромо размик качелник радова, ооартл, критима мо+ии Ке да се праге, рравмлно сквагге и рааулчију многа питагња авјвФОког и нашег кн*омевног, умјетмииког ЖИВОГРв, У овом бро(ју трвба нарочнло нога+»и увсчдннк Јована ПонжзвиКа „Реч мнаижевннка’ 1 . Чламак по 1 овзмо: „Моокв ли бши књижеонж оиау опиоатвљ ко(ј|и својом даровмтошКу не прима ове битне моменте ствзрнооти из моје је нимасх, шји се не хвата у кошгац с утисцмв|, не згушн>ава гкхјаве у јарме слике. ме мучи се да лиМовкмlа из живота д а тм. пичноот и траиност, не одговара на питања овог друшггаа и овога доба, и та пигтања не поставља надаоснупо пред јавмост?" Јован ПопозиК одмаос одооввра; ~'Нашим иотннокнм мн>ижев«ицима јаоно је да не лложв. Ја)оно је и нашем народу мо : и је по. оттао тосподвр у земљи, пуноправ»м власник и сгвзралац мултуре, и моји мњимсеенику указује иајаеКу чаот

тимв што од њопа мИого тражи захтева да изрвзи његава осеКања, њ©товв Авкитн. твтобв, проблеме, зинсзсв и уверењА захтева да га у**т и пкжвзулје му пут". Наша књжевмосгг зикжггајв иза отеа!рносгги: ома ниц« sилв у стању да у оопоуМооти умјвтмичњ« забиљвжи многе важне оркж-ујенв у квшвм друшпввИolМ животу (на пр.: агрврну рвформу. нациоиализвмиЈу *•*дустрцјв Игд.) Аиоо ов о заостацању гово ри, мооИв д а ое госорм кОзмо у однооу ма нашу друштвекну огварноог, а нв у одмооу на звмљв загтадв; јор ,јпо ооаалању стварнссти, по освКању одтовормокти, по поимању ногориоког раовмтма, по агктмвмам угтицању на збивањв, по ораслости с народом, по иде.иослм м 3|Дравл.у нашвг отваралаштва ми стојимо у првим редовима на оввттоком културновА фромтту". >овам ПоловиК, »■ тим, укаоујв да наш књижввнич учвотву)в у иапорима нзродз но он осјеКа њвпову душу и његавв твжње, да оу мисши народа и књижев. ника ис-пов»]втме, нврасздвојивв, ор»слв у борби зв љвпшу будуКносгг. ~Но нзш мњижевник не можв да буде заокупљен оамо ©вликим и узвншвним што ое у начкхј земљм сггвара. Ои нв мсже о великим прдвизима да ствара ввлики д«ла амо нема шнрег длерила, амо је мао чо-

век, *оа*о грвђанин, као Јевш радник# мао претапааник овота време+«а и чо-вечзнсгпва равнодушан дрема ономе игпо се дешава у овегу, према онодлв шпо је нераадеојмо ввзамо оа судбмном новвнаногва. Трауноот нн*l- дела завнои од мере мо(јо(м је захааггно бипне пзјзве, дубине продиран=е у оуИЈтину и Праве адноое тик поуавак Овиу први број ~Књижев+*тх новнна" обилујв развоаронмм припозима. Кнлнжевннк Иво АкцрнК у чпамму „Са пута по АзербеГџану" приказујв уокгу пове-заноот, пријвтељство сов втоких кн>ижевнкх раднмкв. Интервоанпан је и у мноро чему чламак Мнлана БогдаНовнКа „Прнјвтељи’', али несвнпимеlнгтlалан осаргт на „СеМгимемтално лутовање гоопође Елае Три_ II оле . Франце Бевк, у крагпмом приказу повадом јубмлвја Отона ЖупанчиКа, дав« У науссиоlвни.јнм цргама живоп' и дјела пјеанима, тварна мадерног словвнзчккзг мњижевног јвоима, чов ена моји јв увјек био оа овоунм нгродом: „Њишли омо нз народв, оа њим омо овосе+уали и њвговв нас јв оудбина оувише интервоовала. Наша домвКа ствврноот натеривела нас је да мнслимо. Она нам јв нзлагала да ое бавимо ообиљно и иститгпо нвроАним и соцкЈапним пи-

пањмАла. Ттдле суло спучтили на тнршр до-маКе тле” (О. Жупанчи+|). И квда уђемо у све оно што је плод њепх. БIOГ духа, ислинаке, дубок© ннопираци|.'е, виднмо дз је то звисша ко ботатогво, каиоо кеже Франце Бевц, ко|је је пеонкк ианео ио свог срца и дао па овоме насод у". У чланкгу и Андре Жшд добитник кагрвде “ Бли Финци но јвоа«, сзажет начнн о6'ашн>ава ста+ве кепи , талиогтlИчкlв „културе" к»_ ја НоБелову натраду додељује друштвенкнчч и литерарном ревжционаргу, издв):-*иму оаега проореоивмог, пикзцу морбидних ИНви казмих страсти и лло<тивв“, пиоцу ко_ ји је , мрачни идеолог овета гкусног, срамног и изооачемог у нашој епоови". АЛетоде и праву слчкгу америчке демокраци'је изноои Велибор Глипори+l у чланку ~Волоприттоки Алетоди уцен>ивoн.а**. 0 жмвсту Удруженл кничивевнима пише Марин Френммеви+l: ~0 дискуоијн и критици ка рвдним састан. цима" На крагу, у сескм броју, нилаои се и прилог Ч. Миндерови+>в: „Речите иЈифре" и зобиљешчв М. Пани+lпоердом стогодиилвице М»нифеста Ком-униОгшчке парти.је‘*. Б.

БРОЈЗ

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

14