Student

Други конгрес Народног фронта Србије преузео нове обавезе

У Београду је 20 и 21 марта одржан Други конгрес Народног фронта Србије. Претседник Изврхнног одбора Народног фронта Србије др. Благоје Нешковић поднео је на Конгресу извештај о раду Народног фронта Србије у 1947 години и о задацима у 1948 години. О организационом стању Народног фронта Србије, одржао је реферат Милан Поповић, секретар Народног фронта Србије. После читања финансиског извештаја Немања Марковић дао је преглед радо_ ва извршених у прошлој години и план радов.а које ће организација Народног фронта Србије извршити у овој години. Конгрес је претресао резултате рада у 1947 години и обогатио искуствима организације Народног фронта. Постигнути резултати показују да је Народни фронт оспособљен да „поред оггште мобилизације маса за изградњу социјализма, врши и конкретну акциону, мобилизаторску улогу, да акционо мобилише масе око конкретних задатака у изградњи социјализма на најшире могућо.ј основи“. Конгрес је указао на опасност коју за мир претставља агресивна политика америчких империјалиста и спровођење њихових поробљивачких планова о стварању „Западног блока“. На њему је подвучена потреба свестране мобилизације демократских снага у свету, међу којима угледно место заузима наша домовина, у борби за демократски мир, На Контресу су изиети недостаци у раду организација Народног фронта и донете одлуке које he још више поболлиати њихов рад. Коигрес је преузео нове задатке који се пред Народ_ ви фронт постављају у 1948 години. Тп су задацн: Даље јачање Народног фронта као јединств-еие, општенародне, полнтичке оргакизацнје; још шира мобилизација масаза

потпуно »спуњење дроклвних планови друге године‘Петолетке; Испуњење планова организације Народног фроита који су помоћ и допуна државним плановима. Посебни задаци стоје пред органнзацнјама Народног фронта на селу, које треба да се заложе на оспособљавању и унапређивању задругарства, као и на успостављању правилних односа између социјалистичке ин-

дустрије и индивидуалног сеосмог произвођача. У плаповима које су израдиле за 1948 годину, организације Народног фронта поставиле су себи крупне задатке. „Укупна вредност предвиђених радова организације Народног фронта у 1948т. достиже 6.190.000.000 динара. То значи да су радови у 1948 години дупло већи него у 1947 години“. Завршну реч на Конгресу дао је др. Благоје Нешковић.

Предаја заставица Градској сфгаиизацији Новог Сада

Закључна реч претседника др Благоја Нешковића на Другом конгресу Народног фронта Србије

Другови и другарице, дозволите да изразим оно што сви ми овде који смо присуствовали нашем Конгресу, осећамо: то је увереност да he Народни фронт Србије оправдати оио поверење које друт Тито има у српски народ, у све пациопалности НР Србије, и да ће наш Народни фронт извршити оно што пред њега постављају наш Други конгрес и наше народне власти. Наш народ ствара велико дело. Ми руководиоци трудимо сс да само правилно усмеравамо те народне снаге према изградњи тог великог дела. Али, вш увек нисмо свесни величине дела које изграђујемо. Не могу се само цифрама изразити оне крупне промене које се дешавају у нашој земљи, у нашем народу, у сваком грађанину наше земље. Велике племените промене које се дешапају код наших љуци, које од њих стварају нове људе, не могу се никако изразити у цифрама. Поред тога, другови, познато je да у социјализму врсдн припцип: од сваког према његовим

способностима а свакоме према њсговом раду. Тај принцип важи и за нашу земљу. Међутим, стварно наш народ, наше народне масе, грађани наше земље дају и више од себе него што добијају. То је чињеница, и то само захваљујући високој свести наших народпих маса. Та појава бссплатних, добровољних радова то је оно ново што ми уносимо у Фонд изградње социјалистичког друштва, што је израсло у нашој земљи и под приликама у којима она живи, у коЈима се изграђује и развија. Тај високи самосвесни дух, радпи дух нашег народа, јесте управо та снага која ће убрзати долазак оних дана када ће наши људи све више примати за свој рад који друштву дају. Сматрам да није потребно па крају нешто више да кажсм сем ово неколико речи. Ја у то име завршавам и кличсм: Нска нам жпви наш вслики учитељ, наш велики друг Тито! (Сви делегати устају са својих места и стојећи приређују дуготрајне овације Маршалу Југославије J'oсипу Брозу Титу).

Пренос посмртних остатака Народних хероја Ивана Милутиновића и Иве Лоле Рибара

На дан 27 марта биће пренети у Београд посмртни оогаци народних хероја генерал* лајтнанта Ивана Милутиновиha и Иве Лоле Рибара чланова Врховног штаба Народно.ослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије. ★ Није прошло много времена кад је полиција пробијала врата тамо гдЈо су становали најнапреднији људи наше земље, тамо гдје су становали наши другови који су, под тешким, често немогућим условима, ширили идеје марксизма —лењинмзма, борили се, први осјвћали и схватили, насто Јали да и други дубље осјете и схвате сву ооесправљо»ост, друштвену i*oправду, класу која на власти, својим опстанком, намеће зло. У суштини тај рад је претстављао логични наставак свих позитивних револуционарних акција у нашој даљој историској прошлости. Он је претстављао одређену линију наше Партије, која )e одгајала људе OectpajHo одан!е народу, партиЈе Koj'a се ширила, црпила снаге из огрсмног резервоара истинских бораца против капитализма, експлоатације, Партије која ји никла из народа, увјек држала везу са н,им, гјротСгављала авангарду. она je, тиме, несвјссни отпор иарода претварала у свјесну борбу против експлоататора, расла и разви Јала се, постала чврсгта и несаломљива. наравно, улоредо са 'Партијомц н'а тај начин, расла је и народна снага. Иво—Лола Рибар, родио се у демократској породици, гдје Је имао могућности за развоЈ, већ од најраније младости учи, стиче основка знања. У гимтазији он је међу наЈОољпм ђацима. Једнако се интересира за књижевност. ис. торију, природне науке. У осмом разреду гимназије студира Ианта, Хегела и Маркса, дискутира са друговима, користи све слободно вријеме за своје културно образовање. Лјсти, за вријеме распуста, одлазио б“и на море (мајка му је Сила из Сушака), дружио се са рибарима, сељацима, разговарао са њима. Они су га много вољели. Послије завршене гимказије Лола долази на Унивсрзитет. Ту ускоро постаје руководилац напродног студентског покрета. Он учествује на MehvHanoaHOi омлазинско! конференцији у Брислу (јесен 1935). Руководи штрајком против покушаЈа реакције да уведе „Универзитетску стражу", штраЈжом који С0 завршио побједом студената, Лола учествује на Свјетском омладинсиоад конгресу у жемевм; покреће часопис „Младост" и „Мла да култура"; он је и уредник „Студента". 1937 године постаје секпетар Централног комитета СНОЈ-а. Посљедњих година пред рат Иво-Лола Рибар је стално прогањан. Влада Цветковић —Мачек наређује и шаљу га окованог у лч>гор Билеће. Ту је био неколико мјесеци. 25 марта 1941 та влал.а склапа споразум са фашистичким силама. „25 март 1941 дак пркласка званичне Југославије, на челу са реакционарним деловима јутословенске буржоазије и монархиЈом, на страну фашистичког блока, значио io логичан завршетак политичких странака и друштвене класо које

су по ueK'V наиионалне издаје и ропства хтеле да одрже сзоје noзиције и да спрече кретање историје напред, односно остваривање демократсног урећења v Jvrocnaвији. 27 март као снажна и смела политици владајућих кругова значио је победу и будност народних маса свих наших наоола. 27 маот ie био важан латум v истооиж наших народа и предзнак народних устанака против окупатора 1941 годинв“, (д-р Јован Ђорђевић: Уставно право ФНРЈ, стр, 71—72). 27 март је дан мржње према непријатељу, дан љубави према слободи и самосталности. Носилац тог наг родног расположења била је Комукистичка партија Југославијо, која је својом правилном политиком, својом борбом и досљедношћу стекла симпатије и повјерење народиих маса. И 27 маот ie баш и значио, претстављао вољу наоода: државом треба да руководе патриотске, демократске снаге, треба да се води борба за народна права, за чврст савез са СССР-ом. И кад је отроман број људи изишао на улице, кад се народ окупио да каже своју ријеч, cnpeман на борбу против издаје, ту Је био и Иво-Лола Рибар. И он је говорио против реакционарне владе, говорио у име Партије о опасности која пријети нашој земљи, о енергичним мјерама које треба предузети. Свака се његова мисао, мисао Партије, ширила од срца до срца, узбућмвала, и тисуће и тисуће присутних већ је ступало у бсрбу. У њима је расла љубав према земљи упоредо са мржњом npeма поробљивачима. То су били будући борци НОВ-е, непобједива народна армија. „Међутим, промена у државном апарату која јо дошла после 27 марта, значила је само промену највишет владајућег персонала. •-* Иако су народне масе биле вол>не да се у расположењу од 27 марта боре и гину за одбрану своје слободе и независности, политичка и војна организација крат котрајног рата поотив Љашистичког агресора трајала је неколико дана и завршила се срамно капитулацијом" (д-р Јован Ђорђевић: Уставно право ФНРЈ, стр, 72). Државно и војно руководство било је потпуно неспоссбно да пружи отпор, грађанске партије, углавном, нису биле припремљене за неке смјолије покрете, оне су и по свом устројству, изнутра, биле слабе. нагињале. поготово v таквој ситуацијм, више распадању него одлучним, ооганизованим акцијама против фашизма. Оне су по свом духу и ставу биле буржоаске партије. Организацију народног устанка преузима Комунистичка партија Југославије. И Иво-Лола Рибао ради, нарочито на окупљању и организовању омладине. Под његовим руководством створен je у борби Антифашистички савез омладине Југославије. Он као делегат ЦК КПЈ свршава важне задатке за Партију и Народно-ослободилачки покоет. Данас сваки поштен младић наше земље носи у себи лик Лоле Рибара: он тежи да буде такав, да буде пун љубави према народу, у. поран и несаломљив. И, заиста, из наше средине ће све више да излазе људи као што је био народни херој Иво-Лола Рибар.

БЕОГРА/ 24 МАРТ 1948* шмвшмнмннш_нв^тмн

„УКУПНА ВРЕДНОСТ ПРЕДВИЂЕНИХ РАДОВА ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАРОДНОГ ФРОКТА У 1948 Г. ДОСТИЖЕ 6. 190. 000!000 ДИНАРА. ТО ЗНАЧИ ДА СУ РАДОВИ У 1948 ГОДИНИ ДУПЛО ВЕЋИ НЕГО У 1947 ГOДИНИ“