Student

У свенародној акцији на подизању наше пољопривреде учествује и наша организација

Пе-пагодишн>и план поставља обимие задатое и пред к'ашу пољопри&реду. Палјизање нове индустрије, пораст прадског ста. »овништва као последица убрзане индустријализацице, наизад и повећање животног стандарда наших трудбеии(ка, све то захтева и већу и бољу продукцију прехјранбених артикала и пољопри®редних сировина уопште. Наша индустријализација, супротно капиталистичкој« која води разарању пољогчривреде и заоштрава сутиротност између града и села, тражи њено снажење и даје усло®е за такав преображај пољопривреде ко»ји he допринети ликвидац|иЈи супротности између града и села. „3®мл>ораlдничка зарруга —пише ДIРУТ Кардељ ггочев од најпро. стијих до најразвијенијих обл/и-ка јесте основна арганизациона форма у барби за рекоиструк. цију наше пољопризреде, за повећање пољопривредне продукци(је и за обезбеђење благостан>а и подизање културног нивоа нашег радног сељаштва.” Јачање земљарадничких залруга омогућиће план/ирање у пољопривреди, помоћ земљорадиицима у стручннм каироаима, потребу бољих техничких средстава за р/ад и прк/мену научник метода у обради земље. У низу мера за подизање наше пољопривреде нарочиту важ. ност има акццја на изградњи задружиих домова. Оии he бити значајан корак јачању нашег залругарства, у пресбражаЈ/у наше пољоп|ривреде. Нов/и систем трговиие по везаинм ценама, поред економског јачања нашег сељака, допримеће и развитку задругарства, што значи да и наша трговина претставља Јелну од полуга за подизање пољоприиреде. Осми пленарни састанак Централног већа Народјне омладине Југославије п)рlИхватио је позив Нарадког фронта за укључивање наших масовних органидација у рад на преображаЈу пољопривреде и међу прее радне за. дапое НаролЈне омладине, у другој плаиској ГОДИНIИ. ставио акцију на изгра)дн>и задружтиих домова. У раду на јачању задругарства и преображају пољопривреле учествоваће и већ учествује Народна стшентска омладнна нашег Универзитета. Студенти Економског факултета обилазе сеоске задруге и пружаЈу пом'оћ у стручном >lздизању задружних кадрова, прегледом рада аЈЛЈМ'ИНlИlСтрације и књиговрдства. Сем тога они су, приликом обиласка залруга, одржали већи броЈ предавања из области задругарства. Студенти архитектуре сарађују на изради смнца за залружне домове. Секција за стручна предавања при Заводу за аграрну политику и задрутарство на А пгакомсксм факултету развија научни и инструкторски рад на подруч|.у из. Пр/аллне сељачких радних задруra. Група за сељачме радне задруге о<зе секлшје обилази радне залруге, помаже у плаиирању и решавању арганизационих п/и. тања, држи предавања и грикупља податке о развитку радких задруга, чиме доприноси бржем раЈзвоју нашег задргугарства. У акцији 'Kia изградњ/и залружних Д|ОМolза учествозаће и чланави наше органиlзаци.lе. Својим политичмим радсм они ће помоћи нашем радчом сељаку да са_ гледа значај јачања задругарства и ширрке перспективе које ано отвара пред нашим оглом. Пред иашим студентима који одлазе на практгтчне ратоое у оела, као и шред онима којн ће

из било јоог разлога баравити тамо, стоји задатак укључивања у свенародну акциу за подизање пољопр-ивреде. Поред развитка задругарства, ремснlстру'кција пољапривреде претпоставља високи степен раз. в-итка anpo - техничких наука, шираму мрежу истраживачких радова на подручју селекци|је бил>а и стоме и мрнмену њихових резултата. Зато се у вези са пиlтањем реконструкције ггољопривреде, оштро поставља и питање кцдрова. Наш Пол>опрнlВредно-шумароки факултет треба нз CBioije средине да да кадрсве способне да унапреде нашу ггољопрнвреду. Преа њима оу отворене широке могућности за рад.

Соладшо знање, стечено на факултету, биће за наше агрономе предуклов да извршењу плана цруже oiho што од њиос очекују наши народи. Унап|ређење пољошр'ив'реде обезбедиће пшнзање животног стандарда н>аших трудбеника и бити даљи потстрек ва привредни развој целе земље. Оно ће сузити далатност ких елемената на селу и поста. Еити чврсте осново за уклањање супротности између града и села. Зато је рад на преображају шше пољопривреде услов за пуио иовршење Петогодишњег плана, усло® за даљи развитак наше земље путем социјализма.

Немачки студенти у појединим окупационим зонама

У акупац.ио.ним зонама западиих земаља многи ратаи злочин. ци и нрипадници нацистичке парти|је ст. дирају несметано, док се деци сељачких и радничких родиггеља спречава ntpHCrvin на више школе и захтеза да сваки кој|и жели да се упише на факултет иреда потврау да је учио латински и грчки. На универзитету у Муничу, у америчкој ску. пационој више од 1.400 студената су нацисти. „НЈова омладина”, орган Слободне немачке омладкие гашлући о потреби реформе на универзитетима исти/че да се ратни зљочкнци не смеЈу примати на студије, на које у првам реду има право омФадина ррагзњДна под Хитлеровим режтиом. Гаворећ.и о гтотреби промена социјалнбг сдс. тава студената, ли/ст наглашава да треба отвор/ити специјалне школе и куроеве кроз коЈе ће проћи омладкна пре ступања на више обраоовање. Професори каји су припадали нацистичкој партиСи треба да се cmich€ а на

њихова м©ста позову демокЈратами »аучнlици коди ј-ош да:нас жш€ изва-н своје земље. У совјетској омупациоиој зони, у 14 немач:кlик уписано је 1947/48 године 19.861 сту|де;нт од којих су 23% радничког порекла, 3,5% сељачког, 23,5% из занатских ггородица, 37,6% из чин | о®lНlич)ких породица и 22,4% ив породица са академ. CKiHM образовањем, од њих су 63% студентшlње. На ун.ивсроитетима су отворене две нове ка. тедре sa социцалне науке и педагогију ,на мој.има ће се васпитав/ати бушући држаеници и учњтељи средњнх и осшвних ш,кола. На уттис имдју предност они којц у прошлим годинама због поститичких или социјалних разлога KKicy могли да се ушишу. Парола напредних немачких сгудената Је иста она са којом су марта 1848 године полазили с бврлииског укlив.ерзитета у борбу против елемената реакциЈе Једкнствена, слсбодна Немачка републшка.

АКАДЕМИЈА посвећена 4 априлу

На Правном факултету 3 о. м. одржана је свечана академија поводом 12-годишњице смрти друга Жарка Мариновика и великог 25-дневног студентског штрајка 1936 године- У присуству професора и великог броја студената реферат о „Предратном студентском покрету и борби за аутономију универзитета прочитао је Драго Радуновик, члан секретаријата Универзитетског одбора Народне студентске омладине. Између осталог он је рекао: „Први пут у нашој новој домовини ФНРЈ одржавамо једну овакву академију посвећену предратном студентском покрету и борби за аутономију универзитета. Одржавајући ову академију ми евоцирамо успомене на славне студентске жртве друга Мирка Срзентића и Жарка Мариновића ст• права, који положише своје животе у одбрани аутономије универзитета . Ми се такође сећамо жртава 14 деџембра 1939 године када дадоше своје животе у борби против ненародних режима студентски борџи Мирко Луковик ст• медицине, Живан Седлан ст> технике и Боса Милићевић ст ■ ЕКВШ. Ми се поносимо са студентима: Ђоком Ковачевикем, Мојсијем Шкепановићем, Ратком Вукикевићем, Мијатом Машковићем и др . који сврстани у славним интернаџионалним бригадама дадоше своје животе за слободу шпанског народа. Ми одајемо највеку пошту студентима нашег У ниверзитета који учешћем у Народно-ослободилачкој борби још више уздигоше славу нашег студентског покрета, Будуке генераџије омладине ке се васпитавати на примерима студената Народних хероја: Иве Лоле Рибара, секретара ЦК СКОЈ-а и члана ЦККПЈ, затим Баја Секулика, Сон>е Маринковик, Мике Митровића „Јарџа'\ Живорада-Жикице Јовановића, Рифата Бурџевика , Слободана Принциna „Сеље" и многих других- Ми се поносимо тиме што је на нашем Универзитету студирао и провео известан период своје политичке делатности члан Политбироа ЦК КПЈ Народнн херој генерал-лајтнант Иван Милутиновић У наставку реферата истакнута je борба студената за слободу и демократију, за боље услове живота за слободу науке и аутономију универзитета, за мир и културу кроз коју је Београдски универзитет био познат као један од најнапреднијих универзитета у свету. После реферата изведен је програм у коме су учествовали студенти Драмског студија и хор Економског факултета. ФИСКУЛТУРА И СПОРТ

Саветовање фискултурник руководилаца нашег Универзитета

Због конгреса ФИСАЈ-а који ће се одржати 16-ог априла, а који треба да донесе читав низ организа! ч ,’оих промена, с;кр'таријат Уиверзитетског одбора Народне студентске омладине j© решио да оснујз комЈ.сију при Универзитетском одбору, која he руководити фискултурнмм радом

огранака. Послв конгреса ФИСАЈ -а, задатак комисиј© tse бити да према одлукама конгреса пронађе најбоље организационе форме за што бољи развој фискултур« на Универзитету. Зато је и одржано током прошле недеље саветовања фискултурних руководилацз. Реферат о раду одр-

жао , : е Властимир Пурић који се осврнуо на фискултуру као на наш други важан задатак. Он је подвукао важност агитације и пропаганде коју трзба системзтскц* спроводити, да би се у групе општег образовања укључио што већи број студената и такмичио за Зкачку фискултурника. да до пролећног крооа има још неколико дана, фискултурни огранци треба да изврше псследње припр"ме После реферата друга Пурића, из дискусије се в)l'дело да је једино група другарица општег физичког образовања са Филозофског факултета показала добре резулта те. Но осталим факултетима узроци слабог рада група су били; недовољна агитација, слгба самоиницијатива у погледу терена, мали број учесника и инструктора група (Пољопривредно-шумар ски факултет). Због тога fce се формирати кратки куроеви за оспособљавање нових инструктора група општег физичког образовања по факултетима. На крају је састављена комисија која ise руковод) .ти фискултурним радом до формирања фискултурног одбора на Универзитету. У састав комисије су ушли: В. Пури-h, Б. РадуловиЈн, Ђ. TeiuHfc, М. БратиЈн, М. Павловић, Ђ. Геренчевић, М. В Волков, С. СтанlИсављевиЈ\, М. УрошевкК и В. Петкови^. С. А.

ОВЕ НЕДЕЉЕ

Поново инциденти

Дешава сс да судија слабо суди, играчи због тога постају нервозни, на игралишту додази до инцидената. Али, чешће је, да до тога долази због неспортског понашаља самих играча. Тако је било и на футбалској утакиици Економски Пољопривреднч) —шумар. ски. Данило Пејин и Трајво Замфировић, играчи Пољопривредно —шумарског факудтета препирали су се, бунили се против судпјпних одлука. Замфпровић је, шта више, и ударио судпју! Они то ппсу смели да учине ни да је судија грешио, то је сгвар капигена тима, он заступа интересе цслпне. Тпм пре они то пису смели да учнпе јер су судијине одлуке, у овом случају, биле на своме месту. Због таквог понашаља искључени су из игре. 3'бог тога ће одговарати н пред дисциплинсвим одбором друштва. Алн гпм треба да се позабаве и фискултурни огранав и групе НСО-а Пол.опривредно —шумајрског факултета. Пејип и Замфировић су на терену ре. презентовали свој фавултет, својим понашаљсм пеодговорно каљади образ целом тиму, довели у тежак положај својих девет другова каји су морали да издрже тешку борбу да би поправили оно због чега су њих двоје вривп. Њпма треба указатп па погрешке, помоћи им да пскорене те лоше навико које су постале на предратпим терснпма, али још живе у невим нашим фискултурннцима. ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА ЕкакОмски Пољопривредношумарсми 2:2. Правни Филозофски 8:1 Технички. Виша педагошка 10:1. ВеТеринароки ФармацСутсми 5:1.

4

Одговорни уредли:.: Г'-'Да Митровић студент правд. Уредништво и администрација: Београд. Булевар Црвене армиј е бр. 73, Техиички фамултет, телефон 41-602, број чековког рачуна 1—9060014 Штампарија ~Омладина” Београд, Војаоде Мишића улица брсцј 19

„НАРОДНИ СТУДЕНТ«

БРОЈ 0

ИОШАРКА Дом војних студената — ВетеСубота 10-IV-, игралиште Црверинарски, не Звезде на Малом Калемегдапу Виша педагошка школа — Др14,30 часова: Државни институт жавни институт за фискултуру, за фискултуру — Правни (другоТехнички — Филозофски, ви); Музичка академија — Правни. 15,30 часова: Фармацеутски ФУТБАЛСКО ПРВЕ.НСТВО —Државни институт за фискултуРУ (другарице); ДРУГО КОЛО 16,30 часова: Техннчки — Ветеринарски (другови). Игралиште „Студент", 10 априла 1948 године; Недел,а 11-IV- у 9 часова Меди13,30 часова: Виша педагошка цински — Фнлозофскл (другови); школа — Правни 10 часова: Ветеринарски — Еко. 15, 15 часова: Технички — Економски (другарице); номски 11 часова: Економскн — Дом Игралиште „Ваздухопловство" у војннх студената (другови). Земуну, 10 априла 1948 године; 15 часова: Пол»опривредно —шуШАХ марски — Филозофски Игралиште „Студент", 11 априла IV К«ло 1948 годпне: 8-1V- од 18 до 22 часа. 8.30 часова: Ветеринарски Економски — Фармацеутски. Дом војних студената Медицннски — Поаопрнвредно 10,15 часова: Државни институт за — шумарски, фискултуру — Фармацеутски