Student

Вести са факултета

Умро је др. Ђорђе Злоковић ванредни професор педологије на Пољопривредно-шумарском факултету

26 марта о. г. умро је др Ђорђе Злкхковић, ва)нред|ни гврофесор педологије на Пољопциивре днп - шулгар ском фа. мултету. Ст\рие‘нти су у њему изгубили доброг орофеоора Профеклар Злокознћ octaßiHtc је око 30 наувдих радова. што претставља знача.јан nipwлог за гвознавање раашоврсних типова земљктпта у напгој пољопрlИ1 п (гелlИ. Он је мнопо лопрннео струвдlпм vsлгнзањл’ демlоН'СТlратора. По." њвгов(ии руковод|Ством исгатта<н jie коМ'Плек)с зеlмљиlпта у зогн)и канала Дунав Тиса Дунав. На тозде послу ort ,?е оогlo«соsиlО лемонстратгнге зг самосталне теренске руково диоце. ♦ Стуленти треће ro.nmie По. љо nP'HBp pt лно- шум anc к ог факултета били су на поактччним ррдовима на Гочу. Рад на tencwy се mo пла_ ну пол рлlМП|РП'Д|Ством ппогће сора јована Дпамтлића. Сту. ленти cv се на пратсси vno знали Сч Шпадпч лшбчЈчња awXm ои orp’p'3'tr Btjc’toiroirmdir поерадом •'гвета ча стплтаaoße'Htor hciMvna,, са пдма K«n i* ол r'MT-’Њ'иlм , а из облакти и га : »ења шума ★ Нелавно су ш ТТоЉбЦлНУ* Гlеднlo-птумарlскlгим факултет\ погпказани совl : егСк)и ti&vrtiir фгалмогаи „0 памгчку** и „Жи

ћот бнља" крји је рађен но књизи ТиlМlирјазева. Уволlно прелавање одржао је шрофеоор Чврњански. Ова нова форма рада много ће допринети студентима у савлађивању градива. зв ,|унске иопитп, Научни фрлмовн пр|икази(ваће се и убудуће. Студвнти прве подине МеЛlШlинlСмог факултета налазе се ипед испитом из хемнје Да би се стулентима олакшас рдд организован је мурс и? огшптег лела KeMtHie ко : м води Пlпофваоlр Трпинац. K l ypc cf одпжава јетгом недељно. На њему ппосћесоо mp важни : е ЛАртије из већ пређеног прал|иаа. Курс посећује омо 85 rto сто сту лег-ата. ОБАОЕШТЕЊЕ У ВЕЗИ СА ОДЛАСКОМ СТУДЕНАТА У ОПОРАОИЛИШТА НА ЗЛАТИБОР И МОРЕ Сгуденппн који ж"пе ла користе наша опоравилишта треба да оду на Лекарски нреглед у сТудентску амбУ»панту, а затим на!даље до 25 априла да полнесу молбу здразствеиој секци’и свога факултета у којог ће назна. чити који месец желе да riipoведу на опораввлишту. За блтка обавештења обратити се злравственој секЦНЧ|и свога факултета. Улгужсње за одрчвствену заштиту сту'дената ског универзитета

ВЕСТИ ИЗ ЗЕМЉЕ 4.000 градитеља почело је градњу Новог Београда

По завршетку припремних радова, 4.000 младих градитеља почело је градњу предвиђених објеката на градилишту Новог Београда, Градитељи аутопута „Братство и јединство" позвали су градитеље Новог Београда на танмичење. * За који дан почеће радови на доградњи фабрике „Иво-Лола Рибар“. У првој групи прве смене радиће две бригаде из Србије и једка из Босне и Херцеговине. * На прузи Никшић —Титоград 60 оМЛадиНских и фрбнтовснмх бригада у ббрби и<а савлађивању каменитог терена* показују све већи успех: брига. де у Острогу славиле су ових дана своју наЈновију радну победу пробили су велини тунел Башине воде; радови на великом насипу код Никшића и на тунелу Будош сада се завршавају. ДесеДог априла НарбДна омлбдина Македоније, уз помоћ народне омладине осталих република, почвла Је градњу Мавровских хидроцентрала. У првој смени учествује 2.000 омладинаца и омладинки. « Омладина Босне и Хепцегбвине даће око 2.000 градитеља за Градњу објеката републикансног значаја. Омладинци и смладинке радиће на изградњи индустрисних објеката, н« продужетку железни п*" ,г а. на изград•• '•f’.r.'iHr.Kor летовалишта у Хан и ПиоИирСког дома у Čapaјеву. * Омладинске бригцде СловечиЈе отпочеле су 10 априла радове иа градњи железничне пруте Сежана—Дутовље. Ова пруга везивеће пругу Љубљана —Трст ća Пругом Трст —Горица.

Студенти машинског отсека посетили су „Белсап“

Студенти прве године машинског отсека Техничког факултета са наставником који предаје металургије метала 1, д-р Недомиром Маринковим посетили су „Белсап“. Посета је имала за циљ прак тично упознава№е материјала и процеса који је претходно теорИски обрађен на часовима металургије метала I. Студенти су у току преподнева обишли разна одељења.

Највише су се задржали у ливници, где су се уПознали са добијашем ливених делова кроз све њихове фазе. Радници ливнице су објашљавали студенти(иа све процесе и одговарали на њихова питања. Велики сликар ФРАНЦИСКО ДА ГОЈА шпанске „гериље"

Сто двадесет година од уметникове смрти (1746 - 1898)

Живо* и дело Франциека Гоје. блистав, импулсиван, да кажемо noмаман у младости; у зрелости окреHyt току историје, на прелому ХУШ и XIX века. раскида великог уметника и човека између позитивних реформн Жозефа Бонапарте и лламене „герлл.е’’ шпанског народа. У тој дилеми Гоја уметник се окреће патњама бвога народа. У крви и огњу наћоДеоновске најезде превагнуо је Гоја уме^ник. ХерОјСки „гвриљери 4 , Majctopn, сељаци и пастирн, чнтав шпански нароД. усправљен, у кошТацу са страшилом „рагНог генија" везује за себв топло људско срце всликог уметника. ~Ја тражим у овим платнима калке Гоја исмејану националност, херојнзам који је знао како да се освети за њу, пламениту срџбу која је претворила чнтапо наше полуострво у шНроко ббјнб Ноље, а његове браниоце у бесмрДШе хвроје. Овде налаЗим све то и he тражНм од уметиостН да ослаби истнну, да баци вео на измучене жртве обднвене крвљу, да осећаше ужаса које ме увбуђује учини слабпјнм.” У пролеће 1808 Наполеон се баца на Шпанију. Међутим, „ . .. догодило се да се Наполеон, који је као и свп људи његовбг доба сматуто Шпанију за деш без животне снаге, са запрепашћењем морао увђрнтН да иако . је шпанска држава бпда мртва, НтансКо је друштво ипАк било пуио живота и да су у свакоМ њбговом делу мн>бијалб čhare отпора.” (Маркс) Гоја је радио црозничаво, мвого h брзо. Слпкао је чегкама, прстима, супђером и »ожем као помаман. Признавао је три учитеља; приу>оду, Веласкеза и Рембранта. Велнкн портретист, ЈреалисТа Rojrt храбро ynoćrt сатиру и ироннчно открива иегативне карактере својих краљсвских модела (породица Карла IV), или слика топло ламетну, лепу главу Изабеле Кобос, затпм пркосно, Смело и ća љубављу порТрет Фердинанда Гијмардеа, револуци'ollарног посла. нића ДНреМторијума, кога је шпански двор оДбпо да прими. Тај „слнкар који је НМао главу као џслат“ ннје презао да скапдалпзује илемените мецене, и под оком инквизиције у сорији графика „Los Kapriohos“ у тренутку када је француска револуција била на врхунцу (1795) оштром сатиром шпба фсудалпу господу, гомилу наказа под ноћпнм звбзданим иебом („Отићи ћемо када свапе”), као да им дЗ,И и cftetaoct ОДуЗимај? ripafto на оНстапак. Карло IV се одфекао престола на роД 66 радује збацивању „Е1 choriecra“ (~Rosacuropa“) Годоја. Међутим Фернаида Vil и Карла W Наполеоп позпва у Бајану. 8а време преговора о предајн шИанске круие Жозефу Бонапарти, у Мадриду се 2 маја 1808 стичу судбоносни догађаји. Народ је огорчбн присуством француске aojcfee у Hpectonrtitn. Mača jyptttna iva фрапцугку пратњу ФрансОа де Пола у улНцН Puerta del sol.. КоМапдаит Наполеонове коњице. Мира. интервеиише, и одјекују први пуцњи. ПрОзори Старца Гоје гледају на крваву позорнпцу. Његово срце дрхти као челик кратких мамста Нојима шп&НСкп рбдољуби јурпшају иа Ми{>а ов,у коњНцу. У aptriлернСком Нарку касапиНца. Мамелуцн и Маврн еинају убнпчне плотуне у улнци Алкала. У ноћи 2 маја, Мнра је наредио да се стрељају зћробЉени родољуби иза града на иоДножју Montagna del Prinsipe Pio. ђеликп Сликар није чуо убнтачИе илотупе. Његовп искидани нерви их наслућују. Рањено патриотско срце Геннјалног сликара води га у тамиу ноћ. У пратњн старога слуге, са драматичиом светиљком у руци, шИансЛп националии геније, глуви старац, у глувој самртној историској ноћи, спушта се на стрелигате и црта лст по леш. Исте nohrt у атељеу разапео је бесмртно платно и по. чео слику (~2 мај 1808’’ музеј Прадо. Мадрид). Гоја је створио, источио из срца можда најпотреснију слику у ИсРорнјп: хладни, неумитни стрељачки строј у полутами; простп фсљер-један од обнчних недужиих

фењера-анемично осветљава падину брежуљка Prinsipe Pio. На земљи крваве локве и лешсви. Наредна група умире одлучно и дврдо. Родољуб у белој кошуљи поетскИм жаром узДНже широко руке и претвара их у пламену претњу. Гоја је осетио да је народ непобеднв. Догађај у Бајони запално је народне устанке у Валенсији, Бадахосу, Торгози, Кадузи. Никлс су шИанске народпе шрмије: валенсијска, астурска, арагонска, мурсијска. »Гернља’’ је захватнла Шпанију и бацила се крваво, очајном одлучношћу на иајбољу војску света, на генНјално ~cri>amHло”, на Наполеона. Гбја је сликКо pat као Иародну трагедију: брда лешева, стрељања, казнеие ексНедпцнје, пожаре, насиље над женама, плач деце над мртвим родитељима и муке глади. У ееријн графика ~Los dezastros dela guera“ („Ужаси рата”) одвијају се видови страшне шпанске народне драме под најездом. У јесен 1808 Гоја креће у свој родии Арагон у Сарагосу. Пламен устаннчког пожара се развнја. У исто време »овембра 1808 ПаИолеон лично на челу 180.000 војннка долази у Шпанију, разара је „огњем и мачем“ и унада у Мадрнд. ШнансКИ народ је почео период »,трагичних епизода и херојсКНх напора, унстину jdдне од најдирљивијнх И најпоучнијих глава савремене исторнје’’ (Маркс) Сарагосу 1809 опседају Французи. Гоја је у цАнтру догађаја. Месец Има је маршал Лан стојао под зиДпнама града. Град се бранно бесно, Са Мржњом, у рнтама, без оружја, без хлеба. Борбе се воде по улицама. l!a највншој зг]>адп вије се крвав-а застава. Болннца Mlzerokotdia под кншом грапата. УлпЦа t »,ltoao” повраћепа као маСовна гробн.ица. Глуви ctapau је у очајању, Он не чује ништа, алн он све вндп; жене које цепају чаршаве, завесе, кошуље, пуне их песком ва барнкаде. Он видн батерију на ~Porttiljo“ и он је слика у херојском отпору; он види Марију Аугустииу, девојку-;уНакињу у белом. како над мртвом посадом батерије пуНи Тонове Сама и пуца „Какћа храбрпст!’’ запнСује На npteiK. На ~Rozu“ рушевИпе, Смрад

трудежи унакажеиих лешева. Срцв дрхтп, адИ рука великог сликара говорн својим језиком. Ннкада će ниво још није боље одужио свом народу, око ii pyfea нијбдног сликара није тачније извршила задатак. ,|Постеља мртвих” записује М цртеж. Гомила очајника, гсморуког становништва, бежи: ~Ја сам то виДбо’’ бедежи на дну крбкија. Он је видео све: и ~Rozo“ и болницу И батерију на ~Porttiljo“. ШесТ дутих година трајала је ~гериља”. Занатлије, сељаци и сиромашии овчшри су победили Наполеона. Жозеф Бонапарта је напустио престо и ћратио се Фернандо УП „БЈфбон жељеНи“, а са њим Тешћа реакција, иНћвнзиција и језуити. Хунта је укинута, а њени најистакиутији чланови послати на галије. Стари сликар је очајаи, oft тужно окреће оЧи према ФранЦуској ,ломовНии слободе’*, бежи из отаџбИИе и огорчећ чека смрт у Бордоу. Montagfta del Rrlhsipe Rio. (caда универзктетски кварт МаДрида) видела је горке херојсКе смрти. ПосЛе читаћОг сТолећа газиле су је стопе Мароканаца у служби Франковог фапшзма. Лево од сцене ~2 нај 1808“» одмах у подножју брда је некадашње довиште Карла Ш, дана« tiapK „daža đel Iошро“, којн је по. после читавог столећа видео јуначку одбрану Мадрида од Франкове Тенерадске побуне. Десћо од исторнске сцћнв ~2 мај“ је река Moanzanares којв је чула rtCTopftcKii плетућ 1808-ме —> и едућшла Јгрмљавипу канонаДе народне борбе 1938 h данас слуша бДјек битака пеумрлс народнб „гернље" прогнв Франковог фашизма, А снуда су тамо шетале очн и стоrte још увек ж.ивог народног уметника Шпаннје Франциска да Гоје-

Т. МРКШИЋ

ГОЈА

„2 мвј 1808”

КУЛТУРНЕ ВЕСТИ

ЦЕНТРАЛНИ ДЕБАТНИ КЛУБ ОДРЖАЋЕ У ЧЕТћРTAK, 15 О. М. У 19.30 ЧАСОВА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У АМФИТЕАТРУ V ПРЕДАВАЊЕ: „О РЕАЛИЗМУ У СВЕТС ОЈ И НАШОЈ КЊИМСЕВНОСТИ”. ПРЕДА-BАЧ ЈОВАН ПОПОВИЋ, КЊИЖЕВНИК. Културко просвстно одељење Универзитетског одбора Народне тудентске омладине откупило је улазнице за колективну посету студената дпамској позоришној претстави од Островског,

ноја ће се одржати у недељу 18 \ м. у 20 ч. Улазнкце се могу подићи у нултурно-просветним одбориМа факултета. * У оквиру Такмичења кулУуриоуметничких друштава нашет Униасраитета, културио-уметничка сен ција Правног факулДета даће приредбу „Вече посвећено изградњи земље". Приредба ће св одржатм у петак 16‘IV-1948 у сали Дома кулуре I реона (палата „Риунионе“) у 20 часова. Као гости учествују студенти Музичке академије и чланови Радио-драмског студија. После програма игранка.

БРОЈ 10

НАРОДНЈФ СТУДЕНТ

3