Student

СЕПТЕМБЛРСКИ ИСПИТНИ РОК

САМО СА ШЕСТ ФАКУЛТЕТА ДОСАДА ОДУСТАЛО 3623 СТУДЕНТА

Бећ из досадашших резудтата септембарских испита види се да ведики број студената није обратио довољно пажње ликвидирању испига, за које се обавезао у претконгресном такмичењу. У табеди резултата прво падају у очи цифре у рубрици „одустало“. Оне на неколико факултета нзносе трећину од броја пријављених испита. На Пољопривредно-шумарском факудтету пријављено је 3.670, а одустало 1.329, што значи више од je-, дне трећине; на Ветерипарском факултету иста је ситуација: од 870 пријављених одустало 295. Није боље ни на Правном факултегу, . Медицннском, Природно-математичвом. Економски факултет који је у јунеком и ранијим испитним роковима показив.ао добре резултате. у овом испнтном року предњачи у погледу »дустајања. Број од 1.083 одусталих према 2.895 пријављених испита јасно сведочи о томе. Према овим подацима, данас, последњих дана испитног рока, јасно је да број од 32.374 пријављених испита не само што неће бити испуњеи, него да је он неочекпвано подбацио. Томе још треба додати да на многим факултетима ни квалнтет знања не задовољава. Случај- на Медицинском фкултету на испитима из фармакологије најважнијем предмету треће године, на Економском, Прпродноматематичком и другим. Разумљиво да овај неуспех у септеибарском року долази као резултат несистематског и немарног односа према учењу, иако, су постојале објевтивне могућности. Прво, времена за спремање било је за све студенте, и за оне који су бпли на пракси, и за оне који су бпли на радним акцијама или летовању. Друго, уџбеннва и сврипта такође је бидо више него раније. Поред тога, на неким факултетнма стручни одбори су организовали курсеве и предиспитне вежбе (Ветеринарски, Економски), којима су руководиди демонстратори.

Медицинска велика школа СЛАБ УСПЕХ СТУДЕНАТА ТРЕЋЕ ГОДИНЕ НА ИСГШТИМА На испитима из фармокологије на Медицинском факултету резултати су слаби. Велики број одусталих доказ је да се није довољно радило на овом најважнијем предмету треће године. За последњих десет дана од 66 пријављених студената, одустало је 26, док је и укупан резултат слаб. Честа је појава да студенти, чак и они који су били на пракси греше у медицинској терминологији, што је опет резултат недовољног и цовршног рада.

Техничка велика школа Делимични резулхати са септембарских испита на Технинкој великој школи показују да је успех веома слаб. Нарочито је велики број студената који одустају са испита. Тако је на трећој години ТехНолошког факултета са испита из хидраулике одустало 44°/о а на четвртој години са испита из механичке технологије 32%. На Архитектонском факултету на испитима из архитектонике и нацртне геометрије проценат одусталих износи 32%. На Машинском факултету од 134 кандидата пало је из машинских елемената 67, а одустало 14. На Електро-техничком факултету на другој години из истог предмета од 86 пријављених 36 је пало а 3 одустало. Овај испит не претставља ни-* какву тешкоћу за студенте који преко године савесно спремају колоквиуме и самостално израђУЈУ прорачуне, Према изјави наставника већина студената није самостално радила преко године и до испита није израдила минимум од пет, шест задатака колико је потребно за успешну израду писменог задатка. Преглед досадашњх резултата са испита

25 РАДНИКА - СТУДЕНТИ ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

Ових дана били смо сведоци новог догађаја на путу извршеИе демократизације наших факултета. Двадесет пет радника из Београда и шест радника из Крагујевца,. који су са просечно врло добрим успехом завршили Школу за општз образоваше радника, уписали су се 10 септембра на разне факултете Техничке велике школе у Београду. Они привремено напуштају своје творнице и радионице ,да би се после неколико година вратили обогаћени теоретским знањем, 'као нови стручњаци своје социјалистичке домовине. Још једна тежња радничке класе остварена је у новој Титовој Југославији. Доследно спроводећи начело стручног и културног уздизања радних маса, наша Влада је низом уредби омогућила трудбгницима даље школовање и отворили им врата наших највиших научних установа. Некад, кад је радник претстављао само објекат експлоатације снагу која је пунила .епове ненаситих послодаваца, било је готово немогуће замислити масовно културно уздизање радника. Ако Је радник запослен, из њега Је це-

ђена и последња кап енергиЈе за добро капиталистичке класе. Живот и младост остављени су по рудницима, творницама и радилиштима, да касниЈе радници, прерано остарели и истрошени, буду избачени на улицу. У случаЈу незапослености беда и осећање непотребИости и умргвљавали су и онемогућивали стваралачки рад. Циљ послодаваца Је баш и био да радничка Дласа остане у беди и незнању, како би била што Лакше експлоатисана. Народна власт Је, као и свуда другде, и»на овом пољу извршила корените промене. Стварањем Школе за опште образовање радника пружена Је могућност трудбеницима да упредо са своЈим свакодневним радом постигну онај ниво

претходног знања и културе, КоЈи Је потребан за даље факултетско образовање. Ове школе су прошле школске године дале свршене ученике и они са сада уписују на наше факултете. Путем којим Је некад пошао велики совјетски биолог Лисенко крећу ове године по први пут наши радници. На пријавним листама читамо имена осмоструког ударника и најбољег радника у штампариЈи ~Просвета“ Боре Илића, двоструког ударника и рационализатора Николе Николића, ра!гионализатора Карла Корошца, четвроструког ударника Чедомира Милетића и других. Њима се сада омогућује да остваре своје давнашње жеље и замисли. Никола Николић ће наставити школовање коЈе Је морао прекинути у сво Јој три-

наестоЈ години ,j‘ep је његовим родитељима било постало немогуће да га издржавају. За све време мучног шегртовања није га напуштала жарка жеља за читањем и учењем. Чедомир Милетић се одувек одушевљавао авионима и ваздухопловством. Нису га примилн за пилота из здравствених разлога. Сада ће свом омиљеном предмету прићи с друге стране: постао j'e студент аеронаутике. Лзубав са koj’om су они досад прилазили повереним машинама, трудећи се да на њима постигну максимум ефеката, пренеће они на предмете које буду изучавали. Борбу за квалитет и квантитет производа замениће борба за број и квалитет положених испита. Они нам доносе дух ударништва и такмичења у испуњавању обавеза, којим је прожет сав њихов досаданашњи рад. Радили су, постајалн ударници и завршавали школовање. Доносе нам и дух колективног рада, другарства и другарског пожртвовања. Николу Николића су другови једногласно изабрали за слушаоца школе општег образовања, јер је био омиљен међу њима. Из истих побудћ је и радник Петар Каприш радио две годиће у друroj' смени, да би његов фабрички друг Борислав Илић могао редовно да учи . Тако синови радничке класе, који су били први у данима тешких борби протиз окупатора, први у напорним радовима на обнови ieмље, почињу да пуне ауле наших факултета. Лик нашег народног студента биће обогаћен новим цртама карактера наиЈНх бораца на пољу производње . Т. М.

Студенти-радници уписују се на Еле..|рмехнички факултет

Пленум Универѕитетског одбора Народне студентске омладине

У суботу, 2 октобра 1948 год. у 7.30 часова рдржаће се на Правном факултету пленарни састанак Универзитетског одбора Народне студентске омладине са следећим дневним рздом: 1 Задаци Народне омладине на нашсм У: г.г на почетку нове школске године.

2. Извештај о преткокгреснол! такмичењу. Пленуму ће присуствовати и чламови факултетских одбора, члаиови секретаријата актива и чланови свих при Униварзитотском одбору Народне студснтске омладине.

ОДЛУКА ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКОЈ-а И ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

О САЗИВАЊУ ЗАЈЕДНИЧКОГ КОНГРЕСА СКОЈ-а и НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

1) Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне омладине Југославије у потпуности усвајају оцену Петог конгреса КПЈ о развитку и ртању омладинских организација у Југославији и одлуку о спајању СКОЈ-а и Народие омладине у једну. организацију. Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне омладине Југославије полазе од тога да ће спајање СКОЈ-а и Народне омладине у једну организацију значити корак дал.е у развитку омладинске организације, да ће она имати великог значаја за још одлучније васпитање омладине на основу марксизма-лењинизма, да ће омогућити још јачу мобилизацију омладине у социјалистичкој изградњи наше земље. Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне омладине, на основу тога, одлучује да се заједнички конгрес СКОЈ-а и Народне омладине ,на коме ће се извршити сливање СКОЈ-а и Народне омладине у једну организацију, сазове за 15 децебар 1948 године у Београду. 2) Конгресу ће бити предложен следећи дневни ред; Извештај ЦК СКОЈ-а и Централног већа Народне омладине Југославије; Пети конгрес КПЈ и задаци омладине; Усвајање Статута организације; Избор централног -руководства. 3) Утврђујв се следећи поступак делегата за избор: На сваких 850 чланова бира се Један делегат. Делегати се бирају на заједничким конференцијама СКОЈ-а и Народне омладине. Изабрани делегати биће заједнички делегати СКОЈаи Народне омладине. Избор делегата врши се тајним гласањем. До конгреса треба да се одрже заједничке конференције свих група СКОЈ-а и актива Народне омладине за избор делегата за среске (градске, реонске) конференције, те среске (градске, реонске) конференције на којима ће се бирати делегати за Конгрес. Централни комитет СКОЈ-а и Секретаријат Централног већа Народне омладине израдиће упутства за одржавање конференције и избор делегата. 4) Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне омладине упутиће пре Конгреса Пројекат Статута јединствене организације свима организацијама и члановима на дискусију. Дужност је свих организација СКОЈ-а и Народне омладине да до Конгреса на заједничким састанцима проуче Пројекат Статута и да до првог децембра писмено доставе своје евентуалне примедбе и предлоге. 5) Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне омладине поздрављају иницијативу омладине села Даљ срез Осијек, сељачке радне задруге „Марко Орешковић“ из Накова, пољопривредно-машинске станице Ниш и „Титових завода Литострој“ о покретању такмичења и узимању обавеза за спровођење одлука Петог конгреса КПЈ и припрема за заједнички конгрес СКОЈ-а и Народне омладине. Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне оиладине позивају све организације и чланове СКОЈ-а н Иародне омладине да прихвате eey ииицијативу и широко развију такмичење како би заједнички конгрес СКОЈ-а и Народне омладине, омладина Југославије дочекала са новим радним победама у социјалистичкој изградњи наше домовине. 6) Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне оиладине Југославије обавезује сва руководства и организаиије СКОЈ-а и Народне омладине да темељно објасне оиладини одлуку Петог конгреса КПЈ о спајању СКОЈ-а и Народне омладине у једну организацију и да је ангажују за њено спровођење. •

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ЦЕНА 2. ДИНАРА ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНГГЗЕРЗИТЕТА Бр °ј 22 БЕОГРАД, 29 СЕПТЕМБАР Година XII

ФАКУЛТЕТИ. Датум Пријављено положило Пало Одустало Медицински 22 970 '554 85 331 Економски 23 2,895 * 1.587 225 1.083 Правни 23 1.921 1.184 187 560 Пољ. шумарски 23 3.670 2.033’ 308 1.329 Филозофски ' 22 12о 89 12 25 Ветеринарски 22 870 451 124 295 У К У П Н 0 10.452 5.898 931 3.623