Student
Двадесет седми март 1941 године
Резултат дугогодишље владавине буржоаске профашистичке клике старе Југославије био је Двадесетпети март 1941 године. Политику 24годишњег угњетавања наших народа, ропства, еканомске и културне заосталости, националне неравноправности, глади, биједе и стварања од Југославије прирепка великих капиталистичких земаља, завршила је влада Цветковић —Мачек срамним потписивањ£м пакта са земљама осовине Хитлера и Мусолинија и покушајем предаје наших народа фашистичким зверима. За 24 године своје владавине буржоаска клика старе Југославије водила је систематску антинародну политику, угушујући сваки напредни и слободарски крик нашег народа, да би ra најзад, на сраман начин, предала на милост и немилост фашистичким хордама. Међутим, разумљиво, овај покушај издајничке владе Цветковић —Мачек није успео. Он није успео због тога што народ није био уз ту издајничку клику, као што ни она није никада била уз њега и за њега. Слободарски дух, патриотизам и интернационална свест и дубока мржња према фашистичким звјерима Хитлера, која је код нашег народа била на висини, захваљујући у првом реду активном раду, снази и будности наше славне Комунисгичке партије, која се за овај дан припремала, омели су планове ових издајника. И на дан 27 марта стотине хиљада трудбеника наших народа устали су по свим градовима наше земље, манифестујући одлучност и спремност да бране своју земљу. То је био сјајан подвиг угњетаваног, али не угњетеног народа. Наши народи свргнули су издајничку владу пљунули на срамни пакт предаје и дигли заставу слободе, под којом су одмах послије априлске катастрофе, под воћстврм Комунистичке партије Југославије, дигли устанак и неокаљано је пронијели кроз тешкеданеОслободилачког рата, кроз осам непријатељских офанзива и коју данас неокаљано носе, под воћством КПЈ изграђујући социјализам у својој земљи. Због тога 27 март, на светлим страницама историје наших народа остаје као величанствени споменик слободарских тежњи и израз несаломљивог и непоколебљивог борбеног духа наших народа. Са њим је отпочела нова епоха наше историје. Варнице слободе 27 марта ускоро су се претвориле у пламен борбе који je захватио све наше народе. Прошло је осам година од Двадесетседмог марта 1941 године. За то време наши народи под руководством КПЈ и друга Тита извршили су такве промјене у нашој земљи, таквим темпом и брзином да то претставља јединствен примјер у историји борбе поробљених народа. Наши народи успјешно су завршили Ослободилачку борбу и народнуреволуцију у условима те борбе, створили нову власт, решили национално питање, створили морално-политичко јединство наших иарода и у другој години после ослобођења прешли на планску изградњу. Они су успешно испунили прве две године Петогодишњег плана, а данас с пуно успеха испуњавају задатке треће године Петољетке. Оно што је још 27 марта био сан, била тежња паши народи под воћством Комунистичке партије и друга Тита, кроз крваву и тешку борбу претворили су у стварност. Они сопственим снагама, не чекајући ничију помоћ изграђују социјализам и бољи срећнији живот наших народа. Због тога никаква Резолуција Информбироа, никаква лажна и клеветничка хајка која се као олуја окомила на нашу Партију и наше народе, од стране рних истих који су се одушевљаваЛи снагом наше Партије и нашег варода још 27 марта 1941 године, Који су се дивили снази наше Партије и народа кроз све време тешког Ослободилачког рата, учили се од fce, који су се одушевљавали величанственим подвизима те исте Партије и истог народа да пре 10 месеци у изградњи социјализма, неће и не може помутити наш народ, скренути га с правилног пута изТрадње социјализма и одвојити од своје Партије и њеног вође друга 9?ита. Наши народи схватили су правилно ту хајку, њене циљеве, схваТили су правилно те „принципијелВе” критичаре. И то им даје још веfcy снагу. Лажима се не сруши оно Хпто се стварало и ковало пуних оСам година преко крви и лешева Вајбољих синова наших народа. Нове фабрике које наши радни људи подижу, нови рудници, путеви, нова Поља-оранице, хиљаде нових сеЉачких радних задруга, нов жиВот ,кога наши радни људи осећају Свуда и на сваком месту јаснији су Бокази, него клевете и лажи ма са које стране. Они остају, ничу, развијају се, они су најбољи необориви теориски и практични доказ правилног пута наше Партије и наших народа, и наши критичари, данас-сутра, убедиће се у томе и стидеће се својих сопствених поступака. Као што су сви успеси наше ПарТије и наших народа и дело наше омладине тако и Двадесетседми март. Омладина Јутославије Двадесетседмог марта била је у првим редовима борбеног народа. Она је и данас у првим редовима борбе за изградн>у социјализма. Заједно са њом и Омладина нашег Универзитета, нарочито наш студентски покрет дао Је значајан прилог ошптој борби наших народа. Данас, после осам година, Народна омладина нашег Универзитета, сећајући се заједно са читавим нашим народом Двадесетседмог марта, надахњујући се славним примерима борбе наших предратних другова, студената бораца и хероја Народноослободилачког рата, још већим полетом и одлучношћу испуњава своје задатке у извршењу Петогодишњег плана, у спровођењу правилне линије наше Партије на изградњи социјализма.
ПРИПРЕМЕ ЗА МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ Прошлогодињи првак се спрема...
После предавања студенти Пољопривредно-шумарског факултета и чланови секција културно-уметничког друштва „Соња Маринковић” припремају се за наступ за Мајски фестивал. Врше се пробе хора и фолклора, • • • Данас, као и увек вежбаћемо по групама напоменуо је Младен и групе са својим руководиоцима пођоше свака у своје просторије. Српска група вежба на другом спрату, а македонска и врањанска вежбају заједно. Прве кораке прате опомене руководиоца. У групи има доста нових другова, а македонске игре захтевају извесну рутину и гипкост, која се може постићи само вежбом. Нижу се кола: „Малешко”, „Потрчана” и „Тешкото". Група се уиграва, игра постаје све уједначенија резултати рада могу да се опазе врло брзо и пред крај пробе руководилац задовољно трља руке. Боље, само још динамичности, још чврстине и моћи ћемо да се такмичимо и са најбољима! А на другом спрату у српској групи узнемиреност. Проба је данас живља него обично. Сутра наступају на приредби за раднике у Земуну а при прелазу са кола „Ти момо” на „Чачак” већина греши. Зато их je страх пред наступом. Зато је и проба данас тако жива. Сви гледају да се грешке исправе одмах још при првим понављањима. Започињу са „Старом Влахињом”, прелазе на „Колубарку”, на „Ти момо” и ево код „Чачка“ нема заплитања. Игра ' се одвија лако и брзо. Па, ипак, још нису сигурни. И ова група је састављена од нових другова. Тек су двојица из прошлогодишње победничке екипе.
А на завршетку пробе обнзвљају прво крштење а до фестивала треба да обиђемо државно пољопривредно добро „Соња Маринковић”, коју сељачку радну задругу, па опет Земун. До фестивала страха пред наступом нестаће ко плеве смеје се Жика, један од најревноснијих играча. Проба се наставља. Уз стручна објашњења и опомене савлађује се игра. * • • Сишли смо у приземље. Ту нас дочекује мелодија „Приморских напјева” која продире кроз затворена врата сале бр. 77. Полако отварамо врата и улазимо, но нико нас не примећује. Око 100 младића и девојака поседало на столице и клупе и са свескама на коленима пажљиво прате објашњења диригента. Вежба се нова песма „Под оном јелом зеленом”. „Сваки треба да пази, скале још нису сигурне”, каже диригент. Песма се понавља неколико пута, мелодија се разрађује, додају се детаљи у интерпретовање. А на завршетку пробе обчављају се већ научене песме. Полетне мелодије одјекују снажно и сигурно. „За данас доста, а сутра опет у један сат. Само тачно!” опомиње диригент. Столице и клупе зашкрипаше, гласан и жив разговор испуни дворану. Певачи се разилазе. Тек неколико групица остају у клупама преслишавају се. И тако сваки дан улази у учконице песма и игра. Пробе се одожавају редовно чланови културноуметничког друштва „Соња Маринковић”, студенти Пољопривредношумарског факултета, системагски се припремају за фестивалски наступ. Шта је било добро на другарском вечеру архитектонаца IV године
Недавно је актив архмтектонаца IV године дао другарско вече. Овим другарским вечером покушало се отступити од конвенционалности и шаблона у организовању сличних приредби. Питање је колико се у томе успело. Читаво вече је организовано у облику конференције где се они који учествују у програму јављају за реч. У виду записника дата је козерија о претходној приредби. Није изостао ни реферат. То је била „нова форма” која је требала да даде оригиналност другарском вечеру. Међутим, ова „оригиналност” би се пре могла назвати произвољношћу и као таква ни у ком случају није примерна. А какав је био програм? Рецитована је песма Душана Кости-
ћа „Ја кажем да” и пројектоване слике наших сликара T>. Јакшића и К. Данила. Читан је текст из романа И. Андрића „На Дрини ћуприја”. Отпевана је соло песма из филма „Легенда о земљи сибирској”. Кроз карикатуре у пројекцијама приказани су недостаци културног и стручног рада студената IV године архитектуре. Ту ie дотакнуто питање наставе, дисциплине, испита итд. На крају је приказан документарни филм „Турчићев систем зидања”. Сигурно је да у овом програму има недостатака (мало квалитетних уметничких тачака) но, с друге стране он доноси неке новитете који би могли да се користе. Приказивање наших уметничких дела преко пројекција свакако ie добра тачка у овом програму. Исто се може рећи и за уметничко читање књижевних текстова. Добра страна овог програма је и покушај да се захвати проблематика свакодневног студентског живота и рада кроз пројекције и карикатуре. Похвално у тражењу оригиналности управо је то да су другови архитектонци унели у свој програм ову свакодневну радну про-
блематику. Приказивање документарних и краћих научних филмова је још једна корисна новост која може да се користи на другарским вечерима и сличним приредбама. Међутим, у тражењу оригиналности, у жељи за нечим новим приређивачки одбор је зашао у потпуну произвољност. Форма конференције за једно другарско вече не само да није подесна него ни у ком случају не може васпитно да делује. Зато она, како смо већ рекли, не може да послужи као добар пример оригиналности. Претерујући у „оригиналности” приређивачки одбор једнако је погрешио у изабирању неких тачака програма. Он се углавном задржао не на уметничким већ на ефектним тачкама, Зато и јесте недостатак програма сиромаштво у уметничко квалитетним тачкама, што никако не сме да буде случај на нашим приредбама. Другарско вече IV године архитектуре може да послужи као још једно искуство у тражењу нових форми и побољшавању квалитета другарских вечери и сличних приредби.
Са пруге Кучево—Бродице
Луковић
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Вече Љермонтова пример добре приредбе
У свечаној сали Филозофског факултета студенти славистике дали су вече Љермонтова једну од најуспелијих приредби ове године на факултету. О животу и раду великог руског лиричара говорила је другарица М, Царичић. Успешно и занимљиво дата је слика друштвених прилика и бсрбе великог Пушкиновог наследника. Затим су рецитоване познате Љермонтовљеве песме: „Поводом песникове смрти”, „Бородино” и одломак из поеме „Мцири“. Нарочито јак утисак оставила је Л. Прохорова са својом рецитацијом „Поводом
песникове смрти”. Затим су певане три песме Љермонтова и све три са много успеха. Ова приредба је показала да постоје могућности за одржавање добрих, садржајних, технички припремљених, уметнички успелих при редби само када се организатори довољно заложе и покажу довољно упорности као што су то слависти показали. Овај пример добро припремљене приредбе може послужити и другим групама са Филозофског и осталих факултета.
Б. Кажић
УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ ИЗВОР КОМУНИСТИЧКОГ ВАСПИТАЊА (Уводник часописа Литература в школе бр. 6 од 1947)
ОзначаваЈући задаткв коЈи стоје пред совјетским писцима и свим идеолошким радницима друг Жданоа Је говорио: „Совјетски писци и сви наши идеолошки радници постављеки су сада у лрву бс»рбену лииију, јер се у условима мирног развитка не смањују него, напротив, повећавају задаци идеолошког фронта а у првом реду књижевности. Народ, држава, партија хоће, не удаљавање књижевности од савремености, већ активно продирање књижевности у све стране совЈетског живота. Бољшевици високо цене књижевност, они Јасно виде њену велику историску мисиЈу и улогу у учвршћењу моралног и политичког Јединства народа, у васпитању народа, зби Јању његових редова." (реферат Жданова о часописима Звезда и Лењинград). Те речи друта Жданова су данас, за предаваче књижевности и идеолошке раднике уопшге, руководство за акцију. У борби за васпитање ковог човека ови радници се налазе у првоЈ борбеноЈ ликиЈи. У условима совјетске власти уметничка књижевност Је позвана да служи народним интересима, т.Ј. да буде уџбешгк живота, да формира диЈалектичкоматеријалистички поглед на свет, да утврђуЈв социј алистичку државност, да учвршћујв комунистички морал. У рукама совјетских педагога изучавање уметничке књижевности треба да буде потчињено задацима комунистичког васпитања. У васпитању комунистичког сазнања извакредна улога припада совјетскоЈ књижевности, која живи са интересима социјалистичке домовине, са осећањима, замислима и надама совЈетског народа. Баш она. наша књижевност „коЈа одражава поредак виши од ма ког буржоаско-демократског поретка и културу кудикамо вишу од буржоаске културе има право на то, да учи друге новом општечовенском моралу- (ЗКданов исти реферат). ОваплоћаваЈуКи идеЈе марксизма-лењинизма, утврђуЈући велике принципе Стаљинског устава у области државног уређења и учвршћујући социјалистички морад, совјетска књижевност постаЈе заиста моћан извор комунистичког васпитања. Али, било би погретно ггретпостављати да Је задатке комунистичког морала могуће остварити ослањајући се само на совјетску књижевност. Тим задацима неопходно се мора потчинити и изучавање у школи све класичне књижевности прошлости, почињући од наЈстариЈих времена. Комунистич ко васпитање претпоставља спремање људи са широким знањима, с дубоком друштвено-политичком културом, људи добро аријентисаних у светскоЈ историји, а варочито добро упознатих са животом и обичаЈима свога народа. „Комунист можеш постати само онда говорио Је Лењин хада обогатшд своЈу памет знањем свих тих богатста-
ва квЈа Је створило човечанотво" (Лешин Задаци савеза омладине). , Уметничка књижевност даЈе сјајне могућности за откривање пред учекицима идејно-политичког облика народа и класа, за објашн.ење смена епоха, друштвених обичаја и људских карактера. Потчињавајући изучавање књижевности задацима васпитања совЈетског грађаника, ми смо обавезни да ce користимо потпуно њеним уметничким ликовима као уцбеником живота, не само на часовима, већ и у читавом систему ваншколског рада. Комунистичко васпитање не претставља само освајање извесне суме фактичких знања опште културног и друштвено-политичког карактера, него пре свега дијалектичко-материЈалистичког погледа на свет. Уметничка кшижевност даЈе најбогатији материјал за васпитање диЈалектичко-материјалистичког, бољшевичког погледа на свет. Њега треба cauo маЈсторски искористити. Необично Је занимљив материјал за откривање материјалистичке условљености сазнаша, диЈалектичног развитка књижевних поЈава, класности књижевности, проучавања пута Жуковског, коЈи Је ишао од класицистичких утицаја (ода „Срећа РусиЈе коју Је изграђивао њен самодржац павле I“) ка сентиментализму („Сеоско гробље“), а затим к реакционарном романтизму („Људмила“, „Двадесет девојака коЈе спавају“ и „Светлана“); пут Л. ТолстоЈа коЈи почиње своЈе стварање као претставник идерлогиЈе вишег племства („Детињство, дечааптво, младост“), а завршава га заштитом интереса патриЈархалног сељаштва („Васкрсење“); руазлика у приказивању демократске омладине код Тургењева („Оцеви и деца“) и код Чврнишевског \-Шта да се ради“), и борба и смена књижевних праваца, стилова и школа. Наше тумачење књижевности Још Је често емпириско, описно. Ми излажемо сижеје, дајемо карактеристику личности, одређуЈемо идеЈе уметничких дела, али их често расматрамо изоловано од историско-књижевког процеса, заобилазимо суштину њихове морално-филозофске и друштвено-политичке проблематике, не откривамо довољно дубоко њихов сазнајни значаЈ у светлости Лењинске теорије одраза. Врло интересантна питања идејне и уметничке еволуције писца, његовог погледа на свет и метода, класности и идејности, садржаја и форме, која могу да изоштре марксистичко-лењинистички поглед, немају Још у нашој школскоЈ пракси правилне примене. Али она га мораЈу добити и тада ће задатак формирања код ученика марксистичко-лењинистичког погледа на свет наћи своје истинско остварење. Формирати материјалистички поглед на свет, ослањајући се на марксистичко-
лењинистичку науку о књижевности, могуће Је на материЈалу маког књижевног дела, а руска књижевност даје многоброЈне примвре не само стихиЈног, већ и свесног утврђивања материјалистичког односа према свету, Довољно је сетити се стваралаштва Радишчева, Херцена, Червишевског, Салтикова-Шчедрина. ПотчињаваЈући књижевност циљевима комунистичког васпитања, потребно Је на часовима књижевности шире и дубље поставити питања марксистичко-лењинистичког погледа на свет. Али та питања мораЈу с природном неоггходношћу истицати из конкретне анализе уметничких дела. М. И. Калињин Је врло правилно приметио да се „комунистичко васпитање у нашем схватању увек замишља конкретно, У нашим условима оно треба да буде потчишено задацима који стоје пред Партијом и Совјетском државом. (М. И. Калињин „О комунистичком васпитању“). Ми треба да покажемо нашим ученицима преимућства совЈетског државног уређеша, да усадимо у њих безграничну љубав према социЈалистичкоЈ отаџбини, најдубљу оданост њоЈ, Карактеришући дооктобарско друштво, Лешин Је писао, да Је оно „било засновано на угњетавању радника и сељака од племића и капиталиста“. Говорећи о капиталистичком друштву, он Је приметио, да Је оно „било и увек се Јавља као страхота без краја“. Ако се обратимо напредноЈ рускоЈ књижевности видећемо да Је тамо уметиичким ликовима илустрована лењинска карактеристика старог друштва. Напредна руска књижевност коЈа Је дубоко повезана са народом и ослободилачким покретом даје Јасну слику живота, обичаЈа и посто Јања владаЈућих и подјармљених класа дооктобарске стварности. Није се узалуд, карактеришући продирање капитализма у село, Лењин у евом „Развитак капитализма у Русији“ позивао на уметничка дела Г. Успенског. НиЈе случаЈно Плеханов писао о демократима-белетристима, да „никаква специЈална испитивања не могу заменити слике живота коЈе су они створили". Показујући преко ликова уметничке књижевности страшну сл>|ку феудалнокметске и капиталистичке прошлости РусиЈе, ми помажемо ученицима да прегледниЈе и ЈасниЈе схвате велике предности совЈетске државности, праведност нашег социјалног уређења, шегову крвну повезаност са трудбеницима. АнализираЈући уметничко дело еовЈетски предавач Је обавезан да откриЈе не само шегов садржаЈ, који условљавају његови социЈални узроци, већ и да изрази своЈ однос према њему, да да о њему своју оцену. Совјетски педагог не може анализирати на примеч Радишчевљево „Путоваше из Петрограда у Москву* ако не разоткриЈе недостатке феудалнокметског система. СовЈетски педагог не може анализирати, на пример књижицу", од Г. Успенског, ако не негира капиталистички систем и одобрава оовЈетско друштво у ком су сви облици експлоатациЈе људи за увек и неповратно лкквидирани. У процесу правилно постављеног проучавања уметничког дела, предавач од-
ричући прошлост (негативно у прошлости прим. прев.) учвршћује садашњост. Ако тога нема, ако се уметничко дело анализира обј ективистички, непартијно, без изражавања свог совјетеког, бољшевичког гледишта, онда предавач не оотварује пред њега постављене задаткв ксмунистичког васпитања. Нажалост, елементи објективистичког, беспартијног тумачења матери Јала нису се још потпуно иживели у нашоЈ школској пракси. Против њих треба још водити општу борбу. Неопходно је потребно да начело партијности прожима часове књижевности постепено и систематски. Совјетска књижевност, супротно дооктобарскоЈ, открива широке могућности за директно и непосредно утврђивањв соци.l аЈтистичке државности у конкретним облицима њеног практичког изражавања и за њено супротстављање не само-држављу прошлости, већ и постоJoheM капиталистичком уређењу у иностраним земљама. Уметничку књижевност, како савремену тако и дооктобарску, ми треба да искористимо за формирање код ученика марксистичко-лењинистичког погледа ва свет и за учвршћење социјалистичког морала. „Старо друштво Је писао Је Лењин засновано на таквом принципу да или ти пљачкаш другог или он тебе, или ти радиш за другог или други ради за тебе, или си робовласник или роб“. Ликови угњетача и угњетених, господв и робова, џелата и њихових жртава, пролазе у бескраЈном низу кроз сву напредну руску књижевност. Угњетачи и џелати то су Скотињини и Простакови, Фамусови и Скалозуби, Тројекурови и Верејски, Собакевићи и Сквазњиг Дмухановски, Дивљи и Беркутини, Утјатини и Оболт ОболдуЈвви, Головљеви и КолупаЈеви, Цибукини и Пјатигорови, Мајакини и Артамонови.. . Са потресном снагом су насликани у напредноЈ књижевности ликови оних претставника експлоататорских класа за коЈе су карактеристични: уска себичност, груби животни интереси, духовна трулеж, срамна ограничецост, ничим необуздана власт над правним и економским поробљавањем бедних људи. Морална атмосфвра племства и буржуазиЈе коЈа Је дата у лхковима руске напредне књижевности то Је атмосфера дивљег насиља и самовоље, друховног распадања. Тумачећи ликове претставника експлоататорских класа ми треба да разобличимо и диекредитујемо морал племства и буржоазиЈе, како домађе тако и иностране. Ми треба такође да покажемо да таЈ морал, који Је условљен производним односима друштва заснованом на угњетавању радника, није могао нити може бити друкчији. Изобличавајући и одричуђи иорал експлоататорских класа ми морамо утврђивати други морал морал коЈи је условљен интересима народа, социЈалистички морал. Позитивни лихови вапредне рускв књижевности даЈу сЈаЈан матеркјал и
васпит-ање осећања и љубави према отаџбики, људског достојаиства, доброте, части, верности, дуга, другарске узаЈамности. А.ти наЈвиши израз људског морала срећемо само у совјетскоЈ књижевности. Наиме, у њој иступаЈу људи наЈвишег хероизма, као што су Павлв Корчагин и Олег КошевоЈ. Наиме, у њоЈ дејствују људи чисте савести, коЈа се Јавља само у условима социјалистичког друштва. У делокупноЈ светскоЈ књижевности совЈетска књижевност Је та, у којоЈ Је наЈпре дат процес стварања ковог, Још невиђеног човека, који социјалистички мисли и oceha. У том Је изузетна друштвено васттитна вредност совјетске књижевности. УсађуЈући у ученике комунистички морал, ми морамо, излазећи из књижевног материјала, шире и дубље поставити питања социјалистичког односа према отаџбини, друштву, раду, другарству, породици, друштвеној имовини и тд. Активно учествуЈући у моралном формирању учекика, смело постављајући најсложенија питања совЈетског иорала и немилосрдно разобличаваЈући лицемерни, скроз лажни, грубо себични и зверско-жестоки морал савремене западно-европске буржоазије, ми, разуме се, нећемо замењивати часове књижевности часовима моралне филозофи Је. Све оцене, расправе и дискусије морално-друштвеног морају произлазити из књижевно-уметничког дела разоткриваЈући његову идејно-уметнимку сушткну. Задаци формирања бољшевичког погледа на овет, васпитања совЈетског патриотизма и учвршћења с-јци■Јалистичког морала налазе се у органској вези, Јављају се само као саставни делови комукистичког васпитања, и ради тога Је природно да ће се у пракси предавања на часовима остваривати у сложеном комплексу Јединственог педагошког процеса. Тумачеђи уметничку књижевност као извор комунистичког васпитања, ми немамо право да сладимо пажњу према питањима уметкичко-естетске вредности, према питањима Језика, композициЈе, жанра. Уметнивко дело као специфична форма сазнања, само he онда бити потпуно уевоЈено када се изнесе пред ученике у потпуноЈ целовитости свога ид ej но-естетског облика. Руска прогресивна књижевност криЈе себи величанствене могућности за формирање социјалистичаси усмерених радких и веселих људа способких да савладају све тешкоће. Али у питањима васпитања, сем одговараЈуђих оредстава и начина има огромно зиачење и саи васпитач. Да би достојно испунио својв задатке он мора да овлада не само високим нивоом исторкске, филозофске, дијалектичко-материЈалистичке и политичке културе, него и да се ггрожме страсиом жељом за остварење тих прекрасних идеала напреднсг човечанства, који су са ванрелном снагом логике н изразитости изражеии у учењу Лењина и Стаљина. Да би се превела ученицхма велитса стремљен,а кародног духа, изражена у напредној књижевиости, мало је бити чак сјајан предавач. Ззто Је пеопходпо потребио бити косилац хаЈиааредакјмх идеЈа, потребно Је бити учитељ, потребно Је постати касттокмгк. С русжог оревео М. К.
Из писма Истранки Корнели
Желео бих да тих буде даи кад угледам шириие истарскот мора, и вебо да }е плаво ио детињи саи и суипе да је купач иза ropa ... И да тебе иађем у рибарској луци како помажеш на мрежи оцу, и да ми буде дуго твој поздрав у руци и да ми причаш о грожђу што зри у сеоцу.., И дп наиђе отац стари Иве и да се злравим дуго с њим, и све давие cpehe да опет оживе жадом, шумнпм жал ом, драгим путем тим ... И да отпловимо у сумрак до Цреса, до топле траве испод маслињака, па море кад пљусне од пеие, од беса, да ми будеш дража од свих девојака. Желео бих да тпх буде даа јгс.г ie опет угледам, Корнели, и пебо да }е плг.по ко дегињи саи, и осмеси да су галебови бели.
Слободап Марковић
Оснива се музичка секција клуба младих књижевника и уметника
Клуб младих књижевника и уметника који је досада обухватио две секције: литературу и кружок позоришно-филмских критичара, оснива* и музичку секцију. У току рада, од свог оснивања до данас, Клуб је извршавајући свој главни задатак подизање културног нивоа студената све вишв ширио поље рада и тражио нове, погодније форме. Досада се рад углавном одвијао кроз две постојеће секције. Да би деловање Клуба било што боље и шире пришло се оснивању нових секција, међу којима и музичке. Главни задатак музичке секције биће, са једне стране, детаљније упознавање широких маса студената са том граном уметности, а са друге стране уздизање младих музичких кадрова на факултетима. Према томе секција треба да обухвати све студепте који се, поред свог стручног рада, баве ма којом граном музике, ученици су једне од музичких академија или школа или су ванредни студенти Музичке академиЈе, Чликози учествоваће, поред студената Музичке академије, као извођачи на музичким вечерима које ће се приређивати за студенте. Осим тога, сскција ће организовати вредапања са дшдусиЈом, Ту ће се чланови детал>није упознавати са појединим композиторима и њиховим делима. Ова предавања, у првом реду, треба да послуже за васпитање музичког критерија и укуса будућих музичких критичара и стручњака. Такође ће се посветити већа пажња квалитету музичких вечери. које треба да буду основна форма рада секције међу студентским масама. На овим вечерима he се одржавати предавања илустрована музиком из појединих музичких епоха, предавања о правцима у музици и о оиим основним теоретским појмовима који су неопходни за културно образовање.
Београд, 28 марта 1949 год.
Иарлдни cuiggcHiu
3