Student

O НЕКИМ ПИТАЊИМА РАДА НАШЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ТОКУ ЛЕТА

Искуство из прошлости и услови у којима радимо навели су на одлуку да се живот наше организације у току љетњег одмора организује друкчије, него досада. Умјесто фактичног (иако не формалног) распуштања организације на два мјесеца треба организовати одмор студентима и рад организације, сачувати континуитет у њезином раду, обезбиједити успјешно рјешаваше специјалних задатака у току љета. Чиме је оваква мјера проузрокована, а чиме омогућена? Велика већина студената биће у току љета окупљена у радним бригадама (преко 3200), на пракси (близу 7000), у студентским одмаралиштима (3600) и у Београду (на спремању испита за септвмбарски рок). Природно је и неопходно да се организација брине и о бригадама, и о пракси, и о љетовању, и о учењу и о свим другим питањима својих чланова и организације у цјелини. Изузетне околности у којима ми градимо социјалистичко друштво, међународни и историјски знача) улоге коју данас игра наша Партија и наша земља, траже појачане напоре у социјалистичкој изградњи, интензивнији живот организација, све виши квалитет њиховог рада путем (поред осталог и прије свега осталог) идејно-политичког васпитавања наших трудбеника организованих око Партије у масовним организацијама. Стога се у невиђеном темпу нашег напредовања у социјализам не може дозволити никакво застајкивање, никакве паузе, које са своје стране праве посебне и непотребне тешкоће, јер се рад, колико-толико, мора поново организовати. Све се ово односи и на нашу (и понајвиme на нашу) организацију. С друге стране, захваљујући бризи и помоћи народних власти, омогућена је великом броју студената летња пракса и одмор у студентским љетовалиштима. Шта и како ћемо према томе радити? Још сада на састанцима актива Народне омладине треба тачно утврдити, гдје he се, у које вријеме налазити и како he радити поједини чланови актива. Утврдиће ce како ће актив абезбиједити сталну везу са групама и појединцима, који се неће налазити у току љета у Београду, како he организација руководити њиховим радом на пракси, у љетовалишту, на селу и сл, (извјештаји, упутства, обилазак итд). Учење као наш основни задатак у социјалистичкој изградњи, наш први политички задатак, биће и прва брига у раду организације преко љета. Такво мјесто овоме задатку треба дати у плановима рада организација које ће радити на Универзитету, у дневном распореду рада групе или појединаца на пракси, у кућном реду љетовалишта и у дневном распореду живота студентске радне бригаде. Ми морамо, баш у овогодишњим испитним роковима, дати највеће. резултате да бисмо се што прије ослободили од заосталих испита и других неиспуњених обавеза како би уредбе о режиму студија у идућим годинама изазивале што бољи ефекат и како би што више унапредиле студије на нашим факултетима. Баш зато што су овогодишњи испитни резултати у том смислу најзначајнији, ми смо дужни да у корјену уништимо опортунизам на „оштрину*’ уредби и стриктно спроводимо задатак ликвидирања заосталих испита не дозвољавајући никакву аљкавост код појединаца, нити попустљивост код појединих руководилаца. Ради тога је одређево вријеме за учење у љетовалишту четири, а у бригадама и на пракси по три сата дневно. Учење ми кисмо никада посматрали као искључиво стручни рад, јср социјалистички стручњак не може одговорити као висококвалификовани специјалиста, ако ради тек толико да ради, ако не зна друштвену вриједност свога рада, ако се не инспирише вишим идеалима, тежњама свога народа или конкретније. ако се не надахњује социјалистичким патриотизмом, програмом и линијом Компартије. Према томе, политичко-васпитни рад и у току љета мора да буде неопходна надопуна у нашем главном политичком задатку, у учењу. Има, међутим, недостатака у нашем идејно-политичком васпитању отудената, које је нарочито потребио отклонити у раду преко љета. Овдје, прије свега, мислимо на недостатак самоиницијативе и огравхчавање у овом раду искључиво ва епровођење готових планова политичко-васпитног рада, које доноси mraie руководство. Има случајева да ее сматра добрим овај рад

у једном активу Народне омладине, ако је актив проучио све планиране реферате, говоре наших руководилаца, резолуције и сл, Овакво схватање у пракси нам се освећује као погрешка најгоре врсте, јер је шаблон мало гдје тако штетан као овдје. Ради таквог схватања догађало се да су остали непроучени веома значајни садржаји из дневне штампе, „Комуниста” и других наших часописа, само зато што нису предвиђени козна откада створеним планом. Стога he у нашим бригадама, у групама на пракси. у организацијама на Универзитету и другдје бити неопходно потребно потггшо отстранити овакве појаве. Поред осталог и на том задатку треба ангажовати групе агитатора, које ћемо организовати и у бригадама (једна чета, једна група агитатора), и у групама на пракси, и у љетовалиштима и, разумије се, у активима Народне омладине који ће радити у Београду. Зато је потребно да факултети редовно снабдијевају своје студенте на свим мјестима са дневном штампом, часописом „Комунист” и другом сличном литературом, којом he се они у свом раду користити. Из свега изложеног произилази закључак да студенти који ће провести читаво љето, или неко вријеме, у Београду продужују са радом у својим организацијама, учествују на редовним састанцима и слично. Садржај рада у основи остаје исти као и у току године. У читавом ситему идејно-васпитног рада особиту бригу ћемо посветити сталним политичким информацијама, као обавезној тачки дневног реда на састанку актива Народне омладине, групе агитатора и рз г ководства организације. Објашњавање политичке ситуацијеу свијету, у нашој земљи и у властитој организацији досада је било, умногоме, непотпуно. У многим организацијама политичке информације су биле ријетке или их није било никако, ако се изузму вијести наших радиоемисија. По Резолуцији П пленума ЦК КПС оне се морају завести као сталан обичај и морају се далеко брижљивије припремати. Тамо где је тај обичај донекле постојао, било је других недостатака. Реферат би напабирчио из штампе или радио вијести по неколико догађаја (често и без неког значења) и препричао их сваки понаособ без икакве везе и дубље анализе. То је досадно, без неког васпитног значаја. У ово вријеме, када се наша Партија бори за велике принципе марксизма-лењинизма, када је наша борба тако дубока и интернационална и толико судбоносна за данашњицу и будућност прогресивних снага у свијету, у ово вријеме анализирати правилно политичку ситуацију могуће је једино кроз ту призму. Сваки политички догађај је потврда истинитости науке марксизма-лењинизма, дубоке марксистичке принципијелности наше борбе и ревизионистичке контрареволуционарности информбироовштине, па, према томе, у таквом свијетлу морамо сваки догађај и објашњавати. Добро припремљен реферат о политичкој ситуацији помоћи he у марксистичком разумијевању послијератног револуционарног збивања у свијету, помоћи he дубљем разумијевању наше стварности, прошириваће идејно-политички хоризонт код слушалаца, изазваће живу, принципијелну и плодну дискусију, развијаће политичко интересовање, мобилиcahe и допринијети дубљој и плодоноснијој анализи свога рада и организационом учвршћивању своје организације. Тиме треба да се руководимо у своме раду. У ту сврху одржаваће се и посебне политичке конференције актива Народне омладине, радне бригаде, групе на пракси, у љетовалишту и сл. Велики број студената провешће одређено вријеме на стручној пракси у фабрикама, установама, болницама, сељачким радним задругама, државним добрима и другдје. Тим прије, поред свега изложеног, дужност нам је да вријеме праксе свестрано искористимо. То не значи да студент само задовољи основној обавези тј. да у практичном раду на терену усавршава своје стручно знање и, да учествује колико може као градитељ-стручњак у фабрици, лабораторијуму, фарми. задрузи и сл. Наши чланови су Дужни да, активно учествујући у раду синдикалних подружница, тамошњих омладинских организација и цјелокупном животу предузећа, пруже све своје знање и способности и што више науче од средине у којој раде. Студенти могу много да помогну у стручним, политичким и другим предавањима, предлозима.

у културном раду итд. Својим радом и држањем треба нашим радним људима показати лик новог студента достојног револуционарнв славе нашег Универзитета и правог народног интелектуалпа. Радно одушевљење које расте код наших трудбеника, борба за план, за социјализам, метода рада и начин рјешавања свакодневних планских задатака у организацијама и колективима. све то треба изблиза запазити и изучити, јер знање о путевима изградње социјализма ми смо стицали готово искључиво из књига, а пракса he нам га тек употпунити и продубити. И у том смислу праксу треба искористити као праксу. па ће наше групе практиканата озбиљно повести рачуна о своме специјалном задатку и тражити помоћ од руководстава предузећа и организација (предавања, информације и сл.). О свему овоме треба писати у редовним извештајима о раду на пракси. Све ово још више важи за оне студенте који he провести љето код својих кућа на селу, гдје се води велика битка за социјализам. Народни студену не може бити пасивни посматрач масовног напора радног сељаштва у борби за социјалистичку пољопривреду. Шта можемо ми помоћи на овоме фронту за социјализам? Потребно је, прије свега, посавјетовати се са комисијама за село при партијским комитетима и са масовним организацијама и добро ce упознати са конкретним задацима које примамо. Рад на своју Руку у средини чије је расположење < недовољно познато, може бити веома штетан. Неправилно је, такође, ослањати се на неке научне формулације из политичке економије и сл. и држати којекаквв предикб пред сељацима. Стога треба настојати да нам се дају најконкретнији задаци за које смо дорасли или за које се можемо добро припремити. Појединачан разговор са својим пријатељима и познаницима из села о предностима задругарства, о линији наше Партије, 0 њезиној данашњој борби, често he више користити него ако организујемо званичне конференције. Стога je потребно учествовати као најактивнији у раду организација дотичног села, у политичком раду, У културним задацима и сл. О свему овоме, такође, треба извјештавати повремено своје факултетско руководство у Београду. Наше радне бригаде започињу рад У двије групе, на два радилишта, 1 и 2 јула. Дотада тр>еба завршити са свим припремама. Пред полазак одржати радне састанке бригада, тачно утврдити број бригадиста, да ли су сви вакцинисани, како је бригада опремљена, упознати свакога са његовим дужностима, организовати активе агитатора по четама итд. итд. Учење и политички рад, поред специјалних задатака бригада, биће пре ма раније изложеним упутствилта један од основних брига штаба бригаде и свих бригадиста. Наше радне бригаде на многим радилиштима прошлих година дале су свијетлв примјере преданог рада и социјалистичке свијести народних студената. Развијајући живо социјалистичко такмичење међу бригадама, четама, радним групама и појединцима, овогодишњим радом ми ћемо не само оправдати традиције, него их даље развити, заслужити нова признања и одликовања. Овдје ћемо непосредним учешћем у социјалистичкој изградњи опет доказати свој социјалистички патриотизам, љубав наших студената према Партији и Титу и своју рјешеност да пружимо све од себе за нашу велику побједу. Досада факултетске ортанизације нису пружиле потребну помоћ у организацији одмора нашим студентима, иако су прије свакога одговорне за своја љетовалишта. Поред учеља и политичко-васпитног рада према већ изложеном (десетодневне политинформације, евентуална предаваља, сатирични лист љетовалишта и сл.), треба нарочито припазити на организацију друштценог живота у љетовалишту како би он био и добро организован (кућни ред и др.) и што пријатнији одмор. Зато је сваком љетовалишту потребно обезбједити малу библиотеку, снабдјевање штампом, музичке инструменте, фискултурне реквизите, а у већим љетовалиштима радио апарат, инсталирати звучник итд. Ово неколико напомена о раду нашв организације у току љета помоћи he нам не само да одржимо континуитет, него да сачувамо и интензивност рада, да што боље искористимо услове, у којима he радити поједине организације и њезшти чланови. Тако ћемо се у идућој години на почетку наставе ослобоДити разних организационих послова, а добро организован рад у току љета, донијеће плодове и у идућој години, нова знања и искуства у раду и руковођењу.

А. Крешкћ

Испнти из старословенског на Филозофском факултету

На јунским испитима и даље добри резултати

Досадашњи резултати јунских испита изражени у процентима мно_ го су бољи од резултата свих досадашњих испитних рокова. Од испита 22.203 колико их је у томе року било пријављено 16.287 испита тј. 77 процената је положено, 2.790 палих или 12®/e а одустало 3.196 тј. ll«/e. Но не само у броју положених испита; успех се одражава нарочито у дисциплини која је на завидној висини, а још више у пооштреном критеријуму испитивања. Висок критеријум испитивања, односно солидно савлађивање градива јесте карактеристично за све фа_ култете, те претпостављајући ову чињеницу сваки положени испит добива још више на вредности. Пре него пређемо на анализу полагања испита и на његове карактеристике, потребно је задржати се на појави која се у последње време oceha међу студентима па и у грађанству. Наиме, док још нису ни почели испити могло се ту и тамо чути о томе како he „овај испитни рок” из „непознатих” и „необјашњивих” разлога бити лош по резултатима. А чим су испити почели, почеле су и приче о „масов_ ном падању на Универзитету”, о „незапамћеном одустајању”, о „кри теријукоји и није критериј” итд. Јасно је да су такве причице одраз нечијих жеља (и само жеља), кон_ кретно оног малог броја колебљиваца и дезертера из борбе за соци. јализам који, а у немогућности да нам другчије наштете и поред опипљивих и по свуда објављиваних добрих резултата сеју кли_ це неповерења и панике (нарочито међу студентима првих година) у облику „поузданих” прича о ве_ ликом неуспеху. Наши студенти на те приче одговарају још бољим резултатима и појачаним залагањем. А сада конкретно о испитима. Резултати су добри, нарочито у од. носу на прошле године. Но то наравно не значи да нема и негатив_ них појава, нити значи да се ми не треба да боримо за још бољи успех. Општа карактеристика досадаш. њих испита јесте, поред већ набројаних, да скоро на свим факултетима студенти старијих (IV и V) година много боље полажу од студената првих година. Управо због тога су и лоши укупни резултати са неких факултета Техничке велике школе, Пољопривредно.шумарског и Ветеринарског факултета проузроковани, углавиом, неуспехом студената првих година. Нарочито карактеристична је прва година агрономског отсека Пољопривредно-шумарског факул. тета. Колико су они покварили укупни успех овог факултета говоре најбоље ове чињенице: на првој години је досада положено свега 44% од пријављених испита, док 37% отпада на одустале, а 19% на пале. Од 1656 (22%) колико укупно има одусталих на Пол»ооривредношумарском факултету 49% одусталих отпада на прву годину агрономског отсека. Заиста незавидни резултати! Њих не треба нарочито коментарисати, али утолико више*треба подвлачити степен од_ говорности читаве организације Народне омладине а нарочито њеног руководства, за овај заиста јединствен неуспех на нашем Универзитету, Пример првих година на факултетима Техиичке великв школе још један доказ до чега мо_ жв довести запостављање политичког рада и контроле учења од стране организацијв Народне омладине. Резултати испита на другим, трвћим и четвртим годинама свих факултета овв Школе су неупоре-

диво бољи од прошлогодишњих, но укупни резултати ипак не задово. љавају. И опет су прве године те које кваре резултат. Студенти првих година у великој већини случајева показују основно незнање из средњошколске математике и физике (на Машинском факултету и из хемије). Тако на Рударском факултету од 230 кандидата математику је положило 8 (и словима осам), на Технолошком од 137 испита 17 !) итд. Питање које се ауто_ ритативно намеће јесте; помоћи да се реши проблем математике.. Зар се ту не може више да учини? Наравно да се (као што је то изјавио један руководилац Народне омладине са Пољопривредно-шумарског факултета) „не може сести и учити место њих”, али зато по_ стоји маса примера како се контролом учења и пружањем индивидуалне помоћи постижу и те како добри резултати. На конкретним примерима Филозофског факултета, Новинарске и дипломатске ви. соке школе итд. разбијају се све теорије о томе како је „студента I године немогуће чврсто обухватити у раду организације Народне омладине и контролисати његов стручни рад”. Насупрот овим појавама стоје резултати Новинарске и дипломат. ске високе школе коlа засада има само прву годину. Од 394 испита положено је 388 (98%) испита, док је 6 (2%) студената пало. Одусталих нема нити их по правилима школе може бити. Средња оцена на овој школи је преко 8.5. И успех студената првих година Медицинске велике школе јесте резултат интензивног рада организације Народне омладине. На I години Медицинског факултета од 1331 пријављених испита положено ie 1071, пало 187, а одустало 73. На Фармацеутском факултету од 206 пријављених испита 158 је поло. жило, 33 палих, а 15 одусталих. На СтоматоЈЈОшком факултету Медицинске ‘велике школе од 198 пријављених 161 испит је положен,

33 пало, а само 4 одустало. Зар треба речитијих доказа од ових примера? Најбоље резултате на Универзптету и великим школама дали су досада НДВШ, Филозофски и Правни факултет. Основни зада_ так на овим факултетима је борити се да се одрже па и побољшају ови резултати, зашто постоје сви услови (на МВШ-у на пр. појачаном борбом против одустајања на ста. ријим годинама). До краја испитног рока остајв још десетак дана. За то време могу се на свим факултетима резултати побољшати. Организација Народне омладине појачаће у овим последн>им испитним цанима свој рад, а нарочито на пољу очигледне агитације истичући добре, а жигошући рђаве ггримере. У пракси се такрђе показало да Је позивање на од. говорност чланова Народне омладине који су одустали и падали на испитима, на Правном факултету на пример, дало врло добре резултате. Са таквом праксом треба наставити. Циљ кажњавања јесте по. ред осталог и у томе да се студент осети обавезан према својој организацији, ца према извршењу задатака осети максималну одговорност. Но све то, неће уродити жељеним плодом, ако студенти сами не буду свесни важности редовног полага. ња испита, нарочито у вези са применом Правилника, који ће се од следеће године без изнимке сттроводити. То другим речима значи да у следећој години заостали испити повлаче за собом и губитак године. Извршење обавеза ко}е су дали својим организацијама Народне омладине, а преко њих својој Пар. TiijM и друту Титу, јесте питање части сваког Народног студента. Оно је у исто време и велики допринос нашег Универзитета и великих школа изградњи социјализма, којем наша земља крочи гурним корацима све ближе и ближе.

Први резултати из предвојничке обуке

Предвојничка обука као редован наставни предмет уведена је на Универзитет први пут ове године. Као код сваког новог предмета тако су се и коД спровођења предвојничке обуке требале да преброде почетнв тешкоће и недостаци у организацији наставе. Посебно се морало савладати погрешно схватање неких студената да је предвојничка обука „Мање важан предмет и да се она неће полагати и бележити у индекс.” У спровођењу предвојничке обуке, може се рећи да су, уз свестрану помоћ доугова настааника предвојничке обуке, многе тешкоће савладане, низ недостатака отклонило и тиме створили услови за нормално, успегано изучавање предвојничке обуке у идућој школској години. Досадашњи резултати испита из предвојничке обуке на Универзитету ово потзрђују. Исход мспита на свим факултетима није исти. Тамо где је организација Народне омладице од почетка сватила сву важност предвојничке обуке, тамо је и успех задовољавајући. На пример; на Музичкој академији, Академији ликовних уметности, Вишој педагошкој школи, где су студенти редовно долазили на предавања и испитне консултације, правили прибелешке, предвојничку обуку су скоро сви положили. Тамо пак, где омладинска организација није пружила потребну помоћ, резултати испита не задовољавају. На Правном факултету изишло Је на испите само 50%'студената, ма да je решено да сви студенти полажу

предвојничку обуку у свом испитном року. Иако су током године имали киз недостатака у спровођењу предвојничке обуке, Економски и Филозофски факултет показали су на испитима добре резудтате. Неки активи Филозофског факултета са својим врло добрим резултатима спадаЈу међу најбоље на Универзитету. Овоме успеху су нарочито допринелв испитне консултације, које су на молбу студената одржали наставиици, а на којима су студенти употпунили знање из предвојничке обуке. На Техничкој великој школи испити теку прилично слабо, због слабе помоћи деканата и старешина група у припремању испита. Тако je, на пример, на Електро-техничком факултету испитне спискове морао да саставл»а сам наставник ма' да је то био задатак старешине група и деканата. Испити на Ветеринарском факултету открили су штетну праксу која није карактеристична само за Ветеринарски факултет, те о шој треба више говорити. На овом факултету студенти су најуредније похађали часове предвојничке обуке, организација Народне омладине имала је уредну евиденцију доласка и добро је организовала часове тако да су изостанци били ретки. Па ипак је 75 студената Ветеринарског факултета пало из предвојничке обуке! Где је сад узрок овако слабом Наставник предвојничке обуке Ветеринарског факултета. капетан Љубомир Зец, дао је најбољи олговор на ово питање у оцени испита студената Ветеринарског факултета. Он је истакао да редовно похађац.© предавања само по себи не може да обезбеди успех наставе, ако тл ревност није пропраћеца пажњом, ин, тересовањем и вољом за савлађиван>о градива. Резултати испита намеhy констатацију, да су студенти долазили на предавања само ради тога што су иа то Урелбом обавезни и Да ie прича о предвојничкој обуци као неравноправном прелмету овде доказала сву своју штетност Но бил ° 3® ипак знатно више примера уредног учења и озбиљног схватања овога предмета. Одлични отовсри Злравковић Велимира, Даниловић Љиљане и других, показују да и сту денти Ветеринарског фахултета могу лобро да савлалаlу пгелвоlничку обуку Пошто he се на неким факмдгетима испити из прелвојничке одржати у септембру месецу. џгткно }е, користећи се досадашњим исктствима, обезбедити њихов пуш успех. А Штрбац

Мсшгг кз аредвојончке обукв

•VfK ФЛШИЗМУ СЛОЂОДА ВАРОДУ! ОРГАН НАРОДНЕ О М ЛАД ИНЕСРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШНОЛАМА agg- ■' " 1 ... , _ ■ . ГОДИНА XI БРОЈ 18 БЕОГРАД, 27 ЈУН 1949 ГОДИНЕ ЦЕВА 8 ДИН.