Student

Информбировска трговина

ГJf ставу који је после Резолуције Ииформбироа мађарска влада заузела према новој Југославији има таквих ствари које објективно зна,че потпуно саглашавање са свим оним зверствима и разарањима која су у нашим северним крајевима починили Хортијеви фашисти. По завршетку рата, у којем је Мађарска учествовала на страни Хиглерове Немачке, наша влада је прешла преко свих недела која су мађарске трупе починиле у Војводиии; ми смо, у интересу борбе за победу социјализма у свету, први пружили руку помирења новој мађарској влади. Наши репарациони захтеви, предвиђени уговором о миру са Мађарском, као бившом непријатељском земљом, претстављали су само мали део оне материјалне штете коју су мађарске трупе нанеле Југославији за време рата. Такав интернационалистички и пријател»ски став југословенске владе према новој Мађарској и њеној младој демократији истицали су у своје време (наравно неискрено, што се доказало после Резолуцмје) и многи мађарски руководиоци, а нарочито руководећи комубнисти. Југославија је била иницијатор јсклапања првог трговинског угово'ра између наше две земље, чији је циљ био размена робе на бази равноправности, тј. социјалистичка трговина која би била у интересу јачања економске моћи и Мађарске и Југославије. Међутим, економску сарадњу између наше две земље нису тако схватили и мађарски руководиоци. Док је Југославија уредно и поштено испуњавала своје обавезе на основу трговинских споразума, Мађарска је, много пре Резолуције Информбироа, отезала са уговорним испорукама и на тај начин кршила трговинске споразуме склопљене са Југославијом. Са отезања прешло се, временом, на потпуно обустављање испорука Југославији. После Резолуције Информбироа мађарска влада (као да јђ једва дочекала срамну букурештанску одлуку) сматрала се потпуно необавезном да Југославији, на основу склопљених трговинских уговора, ма шта више испоручује. И не само то. Мађарска влада није ни покушавала да бар изравна билана трговања са Југославијом. Отуда данас имамо такву ситуаци- . ју да Југославија потражује од Ма-

ђарске робе у вредности од 23 милиона долара. Може ли се овакво мађарско трговање назвати икако другачије него саботажом изградше социјализма у Југославији? Кршење трговинских споразума са Југославијом у крајњој линији највише штети интересима мађарског народа. А од колике је важности за мађарску привреду трговинска размена са нашом земљом, најбоље се види по томе што је Југославија у мађарском извозу била на првом месту (са15,07%), а у увозу тек на четвртом, тј. после Совјетског Савеза, Велике Британије и Чехословачке (са 8,66%). Мађарска влада искористила је Резолуцију Информбироа и за то да избегне обавезу плаћања репарација у Југославији; ове године влада у Будимпешти потпуно је обуставила исплату репарација нашој земљи. Ово, међутим, не значи само обично кршење трговинског споразума са Југославијом; то такође не значи ни обично кршење Уговора о миру, нити само саботажу изградње социјализма у Југославији. Када данас мађарска влада, надахнута Резолуцијом обуставља исплату репарација' Југославији, којој су мађарске трупе у току рата нанеле штете у износу од милијарду и 280 милиона долара, онда то објективно значи саглашавање са злочинима и разарањима која су у нашој земљи починиле Хортијеве фашистичке хорде. А да је заиста тако, ево још једног доказа. Мађарска влада одбила је ту скоро да на тражење владе ФНРЈ изручи Југославији регистроване ратне злочинце Фрању и Звонимира Жнидарића. Иако се зна да ова двз усташка злочинца носе на душама многе невине животе наших људи, Фрањи и Звонимиру Жнидарипу мађарска влада пружа данас уточиште и штити их од праведне казне народа над којим су вршили своје зверске злочине. Ето. до чега све доводи Резолуција Информбироа. Наш народ каже; ~Од главе риба смрди“; због тога ће он за све оно што се данас ма из које информбироовске земље чини према новој Југославији умети себи да протумачи једино као последицу односа прве земље социјализма према земљама које данас граде социјализам. (Из ~Омладине“)

Акт дискриминације према социјалистичкој Југославији

На VI заседању Савета министара иностраних послова СССР-а, САД, Велике Британије и Француске, које је одржано у Паризу, од 23 маја до 20 јуна ове године, постигнут је споразум, да, поред осталог, „границе Аустрије остаће исте какве су биле 1 јануара 1933 године”, као и то „од Аустрије се неће захтевати плаћање репарација...” Ова одлука коју је донео Савет министара иностраних послова претставља дискриминациони акт уперен против интереса словеначког народа и социјалистичке Југославије. Он крши принципе истинске демократије и одриче словеначком народу у Корушкој право на потпуну националну слободу. Савет министара иностраних послова донео је одлуку не узимајући у обзир праведне и правилне територијалне захтеве ФНРЈ, не узимајући у обзир оправдане захтеве наше владе у вези плаћања репарација, накнаде за велику материјалну штету и ратне злочине које су аустриске окупационе јединице са немачким фашистичким хордама починиле на територији наше домовине. Савет министара донео је ову одлуку насупрот вековној тежњи словеначког народа у Корушкој да се прикључи ФНРЈ, насухгрот упорним настојањима наше владе да се питање Корушких Словенаца и ратних репарација реши на праведан начин. Овом одлуком, демократски принцип самоопредељен*а народа, истинске демократиje и националне слободе, замењен је дискриминаторским поступком Савета министара спољних послова против животних интереса Словенаца у Корушкој и напге државе као целине. Савет миниčrapa одбацио је онај захтев од кога се наши народи никада неће одрећи. Словеначки народ је увек, а сада нарочито најенергичније осуђивао и осуђује неправедне поступке према њему. Народ који је дао тако велике жртве у борби против фашизма не може се одређи својих права, нити сложити са тим да се његова судбина решава из кулиса; да се газе и она начела демократског решавања послекратних међународних проблема фрокламованих у току рата. V Оно што је наинтересантније, и Арјжалосније ова и оваква клаузул| о споразуму са Аустријом дошда је после више од две године трмрња и размимоилажења по овом пит**.у између влада ФНРЈ и CCCV-a с једне стране и САД, Велике Британије и Француске с друге\стране. Није чудо што су се западне силе сложиле са оваквом клаузувом. САД, Велика Британија и Фражуска заузимале су по питању 10ррушких Словенаца и ратвсих реНјррација које треба да буду исплађене нашој земљи, увек кегативан став. Због тога је њихов сдав и на \вом заседању сасвим логичан, и он потпуно одговара њираии|им намерама. Међутим, ца свим дошдашњим конференциjSiia ка којима је расправљано питање Словенаца. и репарација, CĆCiP је стајао на супроеној страни, гЦдржавао и борио се да наши праввдки ззхтеви буду

прихваћени и испуњени. Тада је постојало убеђење у основаност наших захтева, и компромисаи став који је наша влада имала сматран је од њих једино правилним. Но на Париском заседању Савета министара став се изокренуо. Наши захтеви више нису оправдани. Словенци у Корушкој немају више сна права која су имали до пре годину дана. Претставник СССР-а, као ни претставници западних сила, није хтео да прими нашег претставника. А, уместо подржавања наших захтева и настојања да се питање Словенаца у Корушкој и наших ратних репарација реши на правилан начин, дошло је оно што су одавно желели западни империјалисти и аустриски фашисти. Донета је одлука директно уперена против интереса нашег народа и захтева наше владе. Територијални захтеви ФНРЈ нису усвојени, а од Аустрије се „неће захтевати плаћање репарација...”. А то неће захтевати Југославија. Међутим, уговор о Аустрији који је донео Савет министара садржииово: „СССР ће добити од Аустрији 150,000.000 долара у конвертибилним девизама...". Данас када се на сва звона труби о томе да Југославија прелази у империјалистички блок, када се „стварају” колико је коме по вољи „споразума” између ФНРЈ м западног империјалистичког блока, уз потпуну дискриминацију, без сарадње и сагласности, оглупгујући се о њене тежње и захтеве САД, Велика Британија, Француска и СССР склапају уговор против и на штету социјалистичке Јутославије и прелазе преко њених најелементарнијих права да учествује у решавању онога што се ње директно тиче и зашто је она најпозванија да да своје мишљење и пристанак. Несумњиво и овај поступак као и низ других који се чине према Југославији, са разних страна, по разним питањима, а којима је свима једна иста тенденција, сахранити ту земљу и онемогућити јој окупљање свих својих народауграницама јединствене националне државе (ФНРЈ је скоро једина од свих слоаенских држава којој то до сада још није омогућено), баца срамну и поразну слику на бесомучну хајку коју против ње воде империјалисти са запада, а којој су се придружили, поспешујући је новим пљусковима СССР и земље народних демократија, Све то не обесхрабрује наш народ. Знајући и будући чврсто убеђен у то, да he његови праведни захтеви, кад-тад, бити признати не одриче се својих права и наставиhe борбу за њихово остварење. „Повешћемо још одлучнију борбу да бисмо постигли сва демократска права која нам припадају. Повешћемо још одлучнију борбу за учвршћење националне свести, за накнаду штете, која је нанесена народу планском и систематском денационализацијом, за учвршћење правог патриотизма да волимо своЈ нврод и пошту Јемо друге народе. , каже се у прогласу Покрајинског одбора Освободилне фронте за Словеначку Корушку.

У ТОКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Фискултурници Београдског универзитета постигли су значајне резултате

Као одраз великог и наглог развоја фискултуре у народној држави, у земљи где се изграђује ново социЈалистичко друштво, где наша омладина, захваљујући свакодневној бризи и поиоћи наше народне власти, има неограничене могућности за свестрани развој, дошли су и многобројни постигнути резултати неколико хиљада фискултурника студената Београдског универзитета. Преко разноврсних такмичен»а, почев од такмичеша за значку фискултурника, преко јесењих и пролећних кросова, преко факултетских и унутар-факултетских такмичења, па све до Студвнтских игара, сва ова такмичења су показала да фискултура све више продире међу нашом студентском омладином, да она постаје саставни део живота наших студената. ПосматраЈући сва она такмиченл која су одржана у току ове школске године па све до завршетка Других летњих студентских игара, јасно се види и oceha капредак фискултуре на Београдском универзитету. Студенти фискултурници, нису само напредовали у атлетици, футбалу, кошарци и одбојци већ и у оним дисциплинама коЈе доскора нису довољно биле развијене међу студентском омладином као што Је случаЈ са тенисом, мачевањем, рукометом, партизанским маршем, стрељаштвом и другим спортским дисциплинама. 1,670.000 динара помоћ народнв власти за развој фискултуре У току школске године фискултурно одељење при Универзитетском комитету Народне омладине добило Је велику помоћ у новцу и реквизитима од разних спортских савеза и других установа. Тако Је од стране Фискултурног савеза ЈугославиЈе одељење примило 1.000.000 динара од чега Је само за организовање Других летњих студентских игара утрошено око 800.000 динара. Остале своте новца доделили су: Комитет за фискултуру Владе НР СрбиЈе 120.000 дин., Гимнастички савез • ЈугославиЈе 350.000 дин. и Универзитетски комитет Народне омладине 200.000 динара. Ово Је омогућило фискултурном одељењу куповину великог броја реквизита које су додељиване током читаве године гимнастичким друштвима на Универзитету, док he ее преостале реквизите поделити друштвима на почетку идуће школске године. Колика Је та помоћ била велика може се видети и из следећег броЈа реквизита са којима Је фискултурно одељење располагало у току ове школске године: 122 пара футбалских ципела, 400 пари гаћица, 40 шорцева, 90 женских блуза, 174 дресова, 3 голманска дреса, 5 тренерки, 88 лопти за футбал, кошарку и одбоЈку, 153 гуме за футбал, 24 копља, 8 кугли, 853 пара кожних патика, 100 пари гумених патика, 150 пари платнених патика, 30 смучарских гарнитура (панталоне, џемпери и виндјакеђ 30 пари смучки као поклон Градског одбор* ФИСАС-а, 30 гарнитура за планинаре (шатори, виндјаке, кратке и дуге панталоне, ранци и др.). Поред овог, фискултурно одељење Је имало на расположењу гранате, реквизите за стони тенис, бомбе и друге фискултурне потребе. Овако велика помоћ народне власти донекле је створила услове нашим фискултурницима да се евестрано развиЈаЈу и да свакодневно побољшаваЈу свој квалитет. Колико се то одразило на развоЈ фиискултуре на Веоградском укиверузитету наЈбоље he показати иеколико примера. Два кроса 9.188 такмичара На кросовима, као форми окупљања и активизирања омладине за бављење фискултуром, београдски студенти су

постигли велике успехе. Док Је на „Јесењем кросу 1948“ учествовало 3928 такмичара, тај број Је на „Пролећњем кросу 1949“ био знатно већи. СвоЈу преузету обавезу од 4700 такмичара гимнастичка друштва су пребацила за 560 уческика на кросу Је трчало 5260 студената. Као на првом, тако и на другом кросу, најбоље резултате показало Је гимнастичко друштво Ветеринарског ф iкултета, коЈе Је пребацило узете обавезе и тиме заслужено освојило прелазни пехар фискултурног одељења Београдског универзитета. ЗахваљуЈући припремама које су отпочеле на време, систематскоЈ и поЈединачноЈ агитацији од првог дана по групама, активима и годинама и свестраном залагању и помоћи од стране Комитета Народне омладине, гимнастичко друцггво Је и на овом сектору фискултурног рада показало да je Једно од наЈбољих на Универзитету. Преко 1.800 носилаца значке фискултурника Током школске године Јелна од форми фиокултурног рада било Је и такмичење за значку фискултурника. На крају прошле школске године броЈ носилаца значке на Универзитету износио Је преко 1300. У току ове школске године таЈ 6poj се знатно повећао. Ово Је нарочито дошло као резултат великог броја положених норми за значку фискултуркик« на прхзшлогодишњим радним акциЈама (око 14.000 норми). Током ове школске године положено Је Још близу 10.000 норму и освоЈено преко 500 значки фискултурника. Само у току последње „Недеље значке“ која Је одржана месеца априла положено Је 5.093 норми и освоЈено 397 значки фиекултурника. НаЈбоље резултате у такмичењу за значку фискултуркика постигли су студенти Пољопривредно-шумароког факултета. Током „Недеље зкачке” студенти агрономије и шумарства положили су 1939 норми и освоЈили 149 значки фискултурника. Такође добре резултате показали су и фискултурници Економског факултета где Је освоЈено 83 зкачке и Ветеринарског факултета са 53 звачке. Првенство Универзитета најмасовније такмнче&е... Овогодишње ггрвенство Веотрадског универзитета претставл>ало Је најмасовниЈе такмичење које Је досада одржано међу нашим студентима. На њему Је учествовало близу 2000 фискултурника: 18 футбалских екипа, 27 екитта кошарке, 31 екипа одбојке, 12 екипа рукомета, неколико стотина атлетичара и шахиста, десетине тенисера, стогнотенисера, иачевалаца, бициклиста, стрелаца и других. Поред тога што Је претстављало наЈмасовније такмичење београдских студената, ттрвенство Универзитета Је показало и праве спортске борбе свих фискултурника коЈи су настојали да се преко факултетских и унутарфакултетских такмичења пласираЈу међу наЈбољима, кахо 6и на таЈ начин репрезентовали Београдски универзитет на Другим летњим студентским играма. Због тога су скоро сва такмичења од почетка до краја, нарочито у футбалу, кошарци, атлетици, одбојци и партизанском маршу, била испуњена великим и узбудљивим борбама које су тек у последњим колима имале да решавају пласман, да избаце прваке Универзитета. Многобројни примери пожртвовања и упорности за победама нарочито говоре о томе: неочекивана али заслужена победа мушке кошарка екипе Грађевинског факултета коштала Је екипу Државног ннститута за фискултуру првог места; Државми институт за фискултуру Је тек у финалној борби у петом сету успео да победи пожртвоване кошаркаше Медицинског факултета са 15:13 и тиме освојио прво место; ча футбалском првенству, тек у последњем колу утакмицом Пољопривредно-шумарски Прахни решено Је питање првог места итд. итд. Све су то били примери који говоре колико Је првенство Универзитвта било иитересантно, узбудљиво од лочетка до краја, првеиство на коме ниЈе било „сигурних- фаворита и на коме Је често минкмалиа разлижа у кошевима или головима имала да реши питање првог места у дотичној грани. ... и извор новнх талената „Црввнв звездв” Као изборно такмичење за Друге летње студентоке игре, првенство Универзитета Је избацило наЈбоље појединце и екипе који су репрезентовали Београдски универзитет на овим играма. Таком првенства, као што то увек и бива, и ово такмичење Је показало да међу студентима има велмки број талентованих фиокултуриика коЈи he првтстављати нове снаге за наше студентско друштво „Црвена звезда”. Нарочито добри резултати постигнути су на атлетском такмичењу на коме Je учествовало преко 500 студената. У скоку у вис резултат од 170 постигли су Герзић, студент медицине и Сава Мургашки, воЈни питомац. Анте Божиновић, студеиг агрономије направио Је наЈвеће изненађење на такмичењу: бацио Ј* диск 39,52 и тиме постигао резултат коЈи долази на девето место у држави. У ороЈ дисциплини такође добар резултат постигао је и В. Кривокапић, студеит ВПШ, који Je диск бацио 38.99, тЈ. за 40 см. слабиЈе од десетог иа табели у држави. Новица Милићевић, студент те-

хнике скочио Je у даљ 8.41 тј. постигао je резултат коЈи је за 18 см. слабији од десетог у држави. Овај успех постигао је и на Студентским играма. У троскоку Милићевић Je такође постигао добар резултат. Скочио Је 13 м док Је десети резултат у држави 13,04. Оснивањв нових друштава Државном институту за фискултуру основано је прво спортско друштво на Универзитету. Ову вишу ерганизациону форму фискулгурног радз условили су постигнути успе;;и фискултурника ове наше високе спортске установе. Колико Је друштвз напредовало у односу на прошлу годину најболе се може видети из постигнутлх резујпата на првенству Универзитета. Студенти Државног института за фискултуру су укулан победник првенства Универзитета; освоЈили су прва места у рукомету, кошарци (жене), одбојци (мушки), скоро сва прва места у атлетици, друга места у футоалу. кошарци и одбојци (мушки) и др. У такмичен.у Савезне гтлетске лиге њихов.з вредност је Још више дошла до изражаја: мушка екипа се налази на седмом месту са 22289 бодова тЈ. после нашиг најбољих атлетских екипа: Партизана, Младости, Кладивара, Загреба, Спартака и Цраенв звезде; женска екипа Је на шестом месту еа 9824 бода после: Кладивара, Дрвене звезде, Спартака, Младости и Слободе из Вараждина. Плакинарско друштво -Копаогогк 1 * коЈе Је у своЈим редовима окулило неколико стотина чланова успешно остварује своЈ задатак: упознати чланове друштва са лепотама наше земље и историјским местима из народноослободилачке борбе. Друштво је досада направило десетак излета. Чланови су посетили Копаоник, Тару, Ртан. и Злетовску пекину. У току лета чланови друштва he направити Још неколико излета. Пре кратког времена на Универзитету Је основано друго спортско друштвз на МедицинскоЈ великоЈ школи, које носи назив ~Медицимар‘\ Велкки број студената (школа има преко 5000 студената) захтевао Је стварање друштва, јер фискултурно ниЈе било у могућности да са толиким бројем студег.ата организуЈе правилан спортскч рад. Као и остала друштва и „Медицчнар -4 he свакеко на почетку идуђе школскв године почети активним радом, када he се моћи потпуниЈе да оцене резултати његовог рада. Победници Других летн»их студентских игара На овогодишњим студентским играма које су претстављале најмасовниЈе такмичење студената Београда, Загреба, Љубљане, СараЈева и Скопжа фискултурници Београдског универзитета по други пут су заслужено освоЈили наслов укупног победкика студентских игара. Прошле године на Првим летњим студентским играма одржаним у Загребу, Београђани су заузели прво место са 121 бодом, за двадесетак бодова више од Загреба. На овогодишн>им Играма Београд Је убедљивиЈе освојио прво место са 265 бодова тј. са разликом од преко 40 бодова испред Загреба и Љубљане коЈи су са 222 бода поделили ДРуго и rpehe место. Колико Је велик успех фискултурника Београдског универзитета види се и по томе што су они на овом такмичењу освојили прва места у футбалу, кошарци и одбоЈци (мушке и женске екипе), атлетици, шестобоЈу, тенису, гимнастици, стрељаштву, друга места у стоном тенису и рукомету и треће место у мачевању. СвоЈим победама освојили су пехаре Министарства за науку и културу Владе ФНРЈ, Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе Владе НР СрбиЈе, Фискултурног сг.веза Југославије, Гимнастичког савеза Југославије, Атлетског савеза ЈугославиЈе, СО Савеза синдиката Југославије, Стрељачког савеза Југославије, Кошарка савеза ЈугославиЈе, Одбојка савеза Јутославије, Атлетског савеза СрбиЈе и других. Недостаци у раду Фискултурни одбори и гимнастичка друштва по факултетима углавном су били обезбеђени са потребним бројем рекаизита што Је претстављало Један од услова за успешан рад. Међутим, поједина друштва нису у своме раду успела да активизираЈу и омасове nojeдине своЈе секциЈе тако да Је током првенства Универзитета било случајева да су поЈедине факултетске екипе кошарке, одбоЈке или рукомета предавалв утакмице пар-форфе (рукомет: Машински-Правни 6:0, Економски-Архитектнски 6:0; неке утакмице у кошарци и одбојци). Није се ишло линијом да се кроз масовно учешће студената на факултетским и унутарфакултетским такмичењима најболл долази до квалитетних такмичара коЈи he на таЈ начин бити способни да бране боЈе својих факултета. Руковођење секциЈама или друштвима било је на већини иаших факултета препуштено поЈединцима који разумљиво нису могли у потпуности да руководе радом секције односно друштва. Поред тог, дешавало се да nojeдини руководиоци нису активни фискултуркици нити су се трудили да то постану, нису знали да руководе радом, што се нарочито одражавало на квалитет рада поједиких секција дотичног факултета. Питање сарадње и помоћи Комитета Народне омладине фискултурним opra-

низацијама и гимнастичким друштвима је једно од најважнијих питања коме се на почетку идуће школске године мора озбиљније прићи. Искустто је показало да на оним факултетима и школама где је организација Народне омладине водила рачуна о раду фискултурних одбора, свестрано их помагада и пружала им довољно помоћи, да се тЕмо фискултурни рад несметано развијао, да су друштва постизала добре резултате. Колико је то тачно може да послужи рад гимнастичког друштва Ветерииарског факултета које је током читаве године било једно од најбољих друштава на Универзитету баш зато што је Комитет Народне омладине факултета при свакој прИредби или такмичењу пружио довољно помоћи и сарадње фискултурном руководству, зато што рецимо спровођење кроса није била само дужност референта за крос и некслико чланова друштва, него и брига организације Народне омладине. Ово су потврдили и успеси гимнастичких друштава Пољопривредно-шумарског и Природно-математичког факултета, која су током такмичења на кросовима и првенству Универзитета, захваљујући помоћи и сарадњи комитета Народне омладине постигли такође добре резултате. Чувању реквизита поједина друштва такође нису поклонила довољно пажње. Фискултурна руководства су дозвољавала да поједини фискултурници односе реквизите кућама тако да их доцније иису враћали (случај на Економском и др. факултетима). Реквизити на већини факултета (Филозофски, Економсхи, неки факултети Техничке велике школе) нису уредно чувани, после тренирања су најчешће враћани неочишћени и прљави. Поједина друштва нису имала своје економе који би водили рачуна о чувању реквизита и правилноЈ расподели. Питање терена се од првог дана поставило као важан проблем. Док су поЈедина друштва самоиницијативно решавала ова питања (студенти Пољопривредно-шумарског факултета сами су изградили игралишта за одбојку и кошарку). дотле фискултурно руководство Техничке велике школе мало је учинило да се терен у близини школе оспособи за спортска такмичења. Изванре-

дан положај овог терена који се налази у близини наших највећих факултета, прв него што је био запоседнут (на крају терена су подигнуте неке бараке) омоЈућавао је студентима да у великом броју долазе да посматрају разна такмичења, да бодре своје играче. Због свега тога ово питање треба по могућности Још сада узети у разматрање тим пре што се на почетку идуће школске године предвиђа одржавање Јееењег футбалског првенства и нека друга такмичења. Организадија многоброЈних такмичења коЈа оу одржана у току ове школске године углавном Је задовољила. Међутим, ту и тамо било Је случајева гда се овом питању није посветила потребна пажња. То се нарочито испољило на »Јесењем кросу 1948“ и на неким утакмицама током првенства Универзитета. Они који су били задужени да успешно организују кросеве поЈединих гимнастичких друштава нису озбиљно схватили своЈе дужности. Зато Је и долазило до појава да такмичари уместо 2000 м. трче само 1000 м. (случај са студентима економије), да се сече стаза за читавих 500 м. (студенти технике), да другарице трче 2000 м. уместо 1000 (студенткиње Природно-математичког факултета) и други примери, који су умањивали како слортски тако и манифестациони карактер ове фискултурнв пркредбвч Током првенства Универзитета такођв Је долазило до извесних појаза неодговорности (недолазак судија у одређено време, необележавање игралишта, непостављање мреже за одбоЈку и др.). С друге стране долазило Је до неспортских испада поЈединих фискултурника, до прекида нарочито футбалских утакмица (Економски Електротехнички, Празни ВПШ). Сви ти примери говоре да се Још увек међу нашим фискултурницима налазе појединци који своЈим поступцима и непристојним понашањима наносе штету угледу нашег Универзитета. Посебно питање о коме је такође по* требно нешто ређи Јесте питање тзв. „нагањаштва". Током појединих такмичења, нарочито на масовним (кросовима, на слету фискултурника), дешавало се да студенти морају да учествују на овој или оној приредби без обзира да ли они то желе или не, да ли су здрави и способни, рецимо за трку од 2000 м. и сл. Таквих појава било Је на Медицинској великој школи, природноматематичком факултету и још неким другим факултетима. Геслу „обавеза мора да се испуни“ прилазило се круто, често у задњем тренутку, непбсредно пред такмичење. Истина, тих појава није било мнсго, за њих се не може рећи да су типичпе, али их ипак има толико да на њих треба скренути пажњу као на кештз што Је страно нашој фискултурној организашчи и што joj неоспорно наноси штету. Правилним решењем свих ових питања фискултурне организације на Универзитету постићи he много боље резултате. Успеће да активизирају велик број ноеих фискултуркика, да омасове свбје фискултурне секције чиме he ce знатно подићи квалитет фискултурв међу студентима. За све то постоЈе услови. До надлежних Је да о свим овим стварима поведу рачуна Још сада.

Сл. ШИНДОЛИЂ

Па Слету фискултурника Београда смотри снаге фискултурног рада нашег главног града учествовало h лсзет хил»ада фискултурника ме ђу којима и неколико стотина ст удената Београдског универзитета Слика показује дефиле фискултурника приликом свечаног отварања Слета

Са Студентских игара; моменат са кошарка утакмице екипа Загреба н Љубљан«

Са Слета фискултурника Београда дизање терета

6

Одгомрш уредеиж Rm v Mitpoe вћ. et, арава Уредвхштво ■ адгиинвстрациЈа Београд, Балкааска улкца i гелефов 23-464; број чековног рачува 103-9060360 Шта.мпарија „Боро a’*. Београд, Дечанска 31.

Нлрбфш uupfemu

Београд, 27 јун 1949 годкво