Student

Писмо студената Београдског универзитета и великих школа административно кажњених друштвено корисним радом УК КПС

Студенти Београдског универзитета и великих школа, административно кажњени друштвено корисним радом због информбироовске делатности, који су заједно са осталим, кажњеним раније, потписали резолуцију Централном комитету КШ („Борба“ од 17. УШ. 1949 год.) упутили су Универзитетском комитету КПС писмо следећег садржаја: Мн, студенти Београдског универзи* тета, који смо, подлегнувши утицају лажљиве в срамне ввформбироовске пропаганде, били кренули путеи издајничке контрареволупиоиарне борбе, а воји се даиас налазимо ва издржаван>у административне мере друштвено корвсног рада при предузећу „Мермер” —> ИЗЈАВЉУЈЕМО пред лицем своје Партнје в свога народа, да се давае валадвмо поново у фровту бораца за победу правилве двније нашег Централног комвтета. Истовремево захваљујемо Партији што нам је омогућвла в помогла да се вратвио своме народу а да дамо свој допрннос у тешкој, алв ораведвој борби, коју данас наш ЦК, наша КПЈ и ваш народ воде за взгрждњу социјализма, а преко тогж ■ за победу прннцппа једвакости в равноправностн у одвосвма међу социјалистичким земљама. Желвио, такође, да изнеоемо еве оие иоменте ноји ће jacHo'noказатв коме треба приписатв крвввВУ што смо се ми вашли ва тоие издајввчкои путу, јер сматрамо да је наша дужност да са евоје страве разоблвчвмо све оне којв преко пропагандног апарата, укључеаог у корвст внформбвроовсхе хајке, желе да увесу раздор у редове вашвх варода в ваше Партвје, ■ да, овеиогућввшв социјалистички преображај ваше земље, спрече извршење часног револуционарног задатка војега је узела ва себе ваша Партнја ва челу са Цеитралввм вомвтетом и другом Титом у борби за праведне одвосе нзмеђу соцвјалвстичквх земаља ( па биле оне мале влв велвке). На Беогрбдском универзитету која је једннствено, како му то в доликује, осудио Резолуцију Информбароа, као сраинн покушај СКП(б)-а и партнја потчвњевих његовом утидају, да со наша Партвја заблатв в дискредитује, вашао се од 20.000 етудената само малв број нас, којв смо у том отсудном моменту издали своју Партију. Некв од вао дали су подршку в бранили поставке резолуције изјашњавајући се за њу у целивв вли делимично. Међутим, већина од нас отишла је у својој издајв даље в покушала у разним формама организовати подземну разбијачко-саботерску делатност радв остварења за* датака на чије је извршење хушкала информбироовска пропаганда и векн руководиопи партија - клеветница наше земље. Бранилац сигурности наших народа наша славна Управа државне безбедности осујетила је у самом зачетку све тв покушаје. Ми се, пре свега, ограђујемо од неколико оних студената, који се могу означити као изразито шпекулантски ■ Партији странв елементи. Такввм елементима лежи на срцу све друго саио но социјализам в онв су одобравањем резолуције само још једвои нспољвли своје антисоцијалвстичко, вепријатељско лице, верујући да ће се моћи прикрвти иза фирме Информбироа. Ми смо за немвлосрдну борбу протвв тих ■ таквих елемената као штеточина и контрареволуциовера, као класних вепрвјатеља. А чиме се може објаснитн ваш штеточннски рад, наша издаја своје Партије в свога народа? Анализврајућн самокритнчно узроке ваше нздаје мв долазимо до вакључка да је она плод наших слабости, наше малодушвоств и колебљввоетв, да је она последвца нашег паникерства, опортунизма, бесперспективности, недовољне теоретске изграђвростн, интелевтуалштвве итд. Са такввм ведостацнма нв смо претстављалв погодно тле ва утвцај ауторитета које је резолупија встурила испред себе, као ■ пропаганде развијене из Мосвве, Будвмпеште в других центара анформбироовске хајке. Многи од нас бвлв су свесни лажв којима је нспуњева резолупија, алв су баш услед тих утипаја пролазвлв џeтворенвх очију порел њих, преввдели вх. Ми смо затваралв очв ■ пред чињенвцои брзе сопијалвстпчке изградњв и ћред чвњенвцом активне борбе коју на међувародвом плану вода наша соцнјалнстичка отаџбнна Југославија против вмперијалистичких завојевача, а и пред чињеввцом убрзања сопијалнстичког преображаја нашег села в другим очвгледнвм чињеницама. Одвајајућв се од стварноств ми смо запали у свет претпоставки, апстрактног резововања, празвог теоретвсања в болссног критцдерства (крвтизирања ради критике). Панпка ■ хаос којв је вастао у вашој свести доводилв су нас до апсурдних Закључака. Међу наиа је својевремено кружила, на оример, в ова „логнчка хипотеза” на којој смо ив градплв свој отав: илв је Информбиро у праву влв je међународни радиички покрет осуђев на пропаст, што другпм речвма значи нли да су они (клеветнипп) 7 праву нако вису у праву (ваљда због тога Што их нма бројво впше). Таква бесперспективност, несхватање суштине спора взмеђу наше Партвје и СКП(б) ■ његово постављање на главу у облику разних претпоставки. разних наопако обрвутих пвтања, која се своде на то: •«р je могуће да СССР и СКП(б) воде ревизионистнчку полвтвку? (као да то нвје иогуће в поред низа чињенипа) ■ томе сличво све fe то сачињавало подесан терен за успех пропагавде, у првом реду вз Москве, која је упорно понављала да емо ии студенти оне пЗдраве снаге” и ови „прогресивни” в пвајпрогресввнвјв елементи” позвани Ха Југославвју „вратимо” у табор лемо■ратских земаља „взвлачећи” је из империјалистичког блока. Није било емиввј« посвећене Резолуцији ИнформбиР°* • да преко Москве, Будимпеште, Софвје, Прага ■ других станипа, на о■ај влв онај вачии. иису позвани управв студенти да се побуие против своје сопствеве Партвје, свогж народа n руководства ааше државе. Све то довело н *о је j ћорсокак j областн теорв-

је аа авнијв рсвизнониста марксизмалењинизма, у праксв аа лнннјв бееоринципвјеливх вонтрареволуцвовара, рушилаца ■ непријатеља крвљу иавојеваних тековива ааше славве Народае револуције в социјалвстичке изградње у нашој земљв. Ми смо погазилв светле традвције Београдског универзвтета. Ми сио бацилв под ноге ово што смо ■ сами уградилв у темеље наше Републике. Ми смо се одвојили од већине наше Партвје ■ покушалв да разоримо оно што je Партајв било најпотреОнвЈе, а то je једвнство воље и једввство акцвје. Ми смо отказали послушност Партвјн у борбн коју ова водв за социјалистнчке, а не капвталвстичке односе у социјалвстичком блоку. Мв смо оокушалв да ометемо план изградње висококвалифвковавих кадрова, којв треба да взиђу са Београдског уииверавтета, као његов удео у Петогодвшњем плану. Мв смо покушали да ■ ван Универзитета унесемо пометњу, раздор, веверицу j сопствене снаге ■ сопствене могућвости. Свакв од вае свестан је давае да је тиме исписао најирачнију странвцу свога живота. Наиа је дошла свест о свој велвчини и срамоти ваше издаје. Ми смо заслужили казну утолико пре што смо као студентн били окружевв највећом могућом бригом наших властв да нам се пруже све матервјалне могућности, све удобноств, како би што лакше извршавали евоје задатке на стручном пољу. Свеет о свему томе ■ нагонв вас да Партвјв захвалимо за њеву шировогрудност, за њено опраштање вашнх грешака, за пружаже мо* гућиостш за преваспвтање в поправља« ње. Упућенв ва извршавање адмввистративве мере друштвено корисног ра« да мв смо добила највише могућноств за повравља&е. Ма те иогућности за поправљање користвмо, мн вскрено примамо руку, коју вам Партвја пружа из следећвх ралога: 1) Јер емо за протеклу годину дана од взласка резолуције дошлн до јасног в недвосмвсленог сазнања да ее j нашој земљи пуном паром взграђује еоцијалистичко друштвено уређење, а у ништавају задњи оетаци капиталиста ■ свих класних вепрнјатеља. Ми ввсио, ми ве можемо и мн већемо да будеио непрвјатељн соцнјалиетвчке взград&е, јер онај ко је непријатељ социјализма у својој земљи, тај је вепрвјатељ социјализма и у другим зеиљама ■ j читавом евету. Ма сио свесни тога да оаај ко признаје соцвјалиствчку изтрадњу ФНРЈ самви тин стоји ва ливвјв ЦК, а онај ко ту изградњу ве признаје, не подржава је в не волв, тај вступа као непрнјатељ, тај ве може волетн ни еоцијализаи уопште као такав, па ■■ Ј СССР-у ■ другви земљама. Чињенвца социјалвствчке ндградње јеств вајјачв аргуиенат да је наш ЦК j праву, да он води праввлну политвку. Протекла година дава је на жввој пракси показала (испуњавање Петогодишњег плана, убр- Зана соцнјалистичка реконструкција еела в друго) праввлност јасног курса генералне лвније Партије за социјалистичку нзградњу, упркос прввредне саботаже од земаља народне демократије в СССР-а, упркос вечувеввх квдања ■ кршења трговнвских уговора, слања диверзааата ■ шпвјувсквх елемевата j циљу организовања грађанског рата, дајући самим твм пуну подршку капиталиствчким остацвиа j вашој земљи. Због свега тога ма обећавамо Партвји да ћено двострукии залагањем доказатв да еио евои душом за социјалистичку взградњу ФНРЈ, за наставак величанственог дела ослободнлачког рата за ноје дадоше евоје животе стотиве хиљада наших вајбољих бораца. Обећавамо да ћемо јачати в развнјати свој југословевскв патриотизам, евесни да само кроз такав рад можемо бнти правв ■ встинске интервациовалистн. 2) Јер смо сведоци не „преласка Југославије у империјалистички табор”, већ одлучне, доследне борбе за ивр ■ ххрава малих в поробљених народа. Ако ее ради о шуровању еа империјалвстииа, ии ra ввдимо ва другој страни, таио откуда допиру клеветничке оптужбе протвв ваше земље. На првмеру Словевачке Корушке, као в Грчке, ин емо научвлв н виделв иного. И то што смо виделв утврђује нас у уверењу да наша земља не еано да није прешла него да никада веће в не иоже прећв у табор вмпервјалиста в да ће бити првв, најсмелијв в вајпожртвовавији борац протвв вмперијалвста, увек ■ у свакој свтуацвји. 3) Јер смо ва мвогобројнвм примерима дошлв до уверења да у спору взмеђу наше Партвје в СКП(б) има право наш ЦК, да СКП(б) води ревизионистичку, антимарксистичку, усконационалистичку полвтику, неправилну в штетну за међународнв радничкн пекрет. СКП(б) вамеће капиталистичке односе социјалнстичким земљама. Шта говорв натурање Југославијв положаја неравноправве, индустриски неразвијене, зависне в полуколонијалне земље, шта говори вачин решења питања Словевачке Корушке, шта говори уговор о подели интересних сфера („Мемоари Кордела Хала”), шта говорн куповање молибдева од страве СССР-а на велнку штету варода Југославнје ако ве е томе да СССР води управо ревизионнстичку политику, да жели да диктира другим народима, да жели да озаконп принцип иеравноправвости на штету малпх народа. На линијв такве полвтике коју води СКП(б) налази се ■ иотдењнвање борбе ваших народа, ватураље оних форми разввтка које не одговарају напшм условима и друге јасне чињенице. Шта је друго ако не ревизија марксизма-лењинизма, служење свим средствима у борби не протвв једне капиталистнчке земље (према капиталистичким земљама се тим и ве служи), већ против једве социјалистичке земље као што је Југославнја. Дошао је овај моменат када се ревнзија иаркснзма-лењиннзма не може внше сакрнвати политиком „вишнх ивтереса”, кулнсама векнх иистернозних концепција итд. Бесмртив Лењин је указивао н учио да је привцноијелна полнтнка једвно правилна политика. Да ли је на основт горњих чмњевица прннципијелна полвтшка коју водв СКП(б)? Очигледно да внје. Напротив, прпнпипијелна Је ■

□равнлна полнтвка нашег ЦК којв ее бори ва аравнлве равнооравве одвосе међу социјалнстнчквм уемљана, којв се борв ва араввлво реше&е Корушког пвта&а, која је поиагао борбу грчког народа, којв се валагао вв вове трговинске односе, којн се борво в борв ва очува&е комуниствчког норала у рвдничкон покрету втд. Ливија вашег ЦК иора победити jep даје перспектвву правнлвид социјалвстичквж одвоса, перспективу која веумвл>ввом снагом, коју вма саио встииа, крчи ееби пут широи читавог света. Нама је данас, такође, јасно зашто je баш ваша Партвја узела ва себе улогу да бравв иарксвствчке прввципе. Мн авдвио да је иоралво-политичко једввство, чврствва в зрелост наше Партшје ; а све то сковао је в взградво херојски Полвтбвро ваше Партвје и друг Твто балв неопходвн услови да баш она узие на себе ову велику вгсторнску задаћу. Увпђајућв еве то мн обећаваиа нашој Партвјн пуну поиоћ у rr t њеноЈ борбв, свесна да управо тажо показу* јеио да сио пријатељи СССР-а, војн неиввовно иора всправата своје данашње полвтнчке погрешке. Мв у полвтвчкој днвнје вашег ЦК ввдвмо чврету теоретеку водлогу, са које можемо аа теоретском пољу водвта одлучну борбу за праведву ствар, воја прелавв граввце ■ окваре ваше вемље, која нма иећувародвв звачај. 4) Јер емо ее увернли да је једвветво ваше Партаје в нашвх варода чврето ■ непоколебљнво. 0 то једвв cno вао о граввтву стену одбвјалв еу се, а ■ убудуће ће ее одбијатв, сва вападн уперени протвву ваше земље. Ма не ввдвио те силе а те сваге воја би могла поствћн било какве цвљеве протнвне натересвма нашвх варода. Ми хоћемо да будеио еа својим вародом, са својом Партајом. Мв обећавамо ■ Партнјв ■ народу да вас ввко убуду* ће неће иоћи одвојити од в>ах, нвтн од пута којвм су они пошли ■ војвм нду. 5) Јер еио еведоца доследве борбе ■аше вародае власти против еввх ■©• прнЈ*атеља. О тој доследноств мв сио се увернлв током встраге где сио својвм очвиа ввделв шпнјуве еввх врста, реакцаоваре са двректввама да се пове* ■ују са ввформбрвроовскам диверзантвиа ■ разпе друге типове ■ групвце, М које је резолуцвја бнла сигнал да ,e дошао погодан иомснат за контрареволуцију. 6) Јер сио ввделв во су н какве еу пЗДраве снаге” ва које рачувају потцвсвици реаолуцнје.' Мв сио внделв у твм свагама вајљуће, заклете непријатеље соцнјализма. Виделв смо их у лнцу људв који еу у својој прљавој прошлости елужвлв непрвјатељнма, • спремвв еу да служе ■ црном ђаволу, у лицу људи веаахвалнвх према жртвама Народне револуцвје, а без иЈедне трунке љубавн према своие вароду ■ својој зеиљи. У нстражввм ватворвма таквв тввова, којих је веома иало, у■ек су долазнли на нсту линају са класним вепрвјатељвма, увех су нае подбадали да оставсмо доследан у caojoj нздаји, да забетонирамо евоја ехватања внформбнроовским лажвма втд. Ма оодржаваиа Партију у љеној полвтвцв немилосрдног чишће&а такаих твпова. 7) Јер смо сведоцн победе коју је о ГОДИШН.ИЦВ резолтције однео наш ЦК ва челу ас другом Титом, у земљв ■ ван н>е, За протеклу годвву дава Ју* гославија се учвретвла ■ подигла као социјалистнчка земља, а еледбеввци Резолуције Информбироа ваишли су ва отпор ■ мржњу читавог народа ■ претрпели потпувв пораз ■ истина о еу» штинв спорд почела је продирати све више у међународни радвнчки покрет. Од резолуције вије остао ви камев ва иамену. Она је у нашим очима оостала симбол лажв и једне у међународном радничком покрету невиђене н сравотне појаве, која вас уз то везује за издају своје Партвје ■ свога варода. Ми не видвмо внше никаквог освова да се супростављамо своме народу у борби коју ов води. Ми се, вапротвв, враћамо у загрљај своме вароду ■ полазећи од ових основних разлога коревито мењамо свој став, етајемо на линију нашег ЦК н обећаваио Партајв да ћемо датв в уложвтв све своје могућноств ва победу њене лнввје. Нема светвје дужноста в иема ввше частн, иего помагатш социјалистичку взградњу своје земље. Зато смо ив двоструво вахвалив вашој Партијв пгто вам омогућава. да се кроз рад в деЛа на којима ћеио доказатв своју одавост Партвјн, уврствио у ред обичних, поттеввх бораца социјалвзма у нашој земља. , Ми ћемо свуда в ва сваком месту помагатв ПартвЈн да разоблвчи антијугословенеку, ■вформбнроовсву хајку, која се давае водв и која је конкретав израз ревизвониетичке в неправилне политике СКП(б). Ми ве можемо а да овом прнликом информбнроовској пропагавдв ва челу са радиостанипом Москва, не довикнемо да је дубоко контрарсволуциоиарна в да у нам B данас нзазива само мржњу ■ револт према свим непр 'јатељима нашег Централног комвтета. До јуче је та пропаганда neвала славопојке „антититовском отпору” на Београдском унивсрзитету, хушкала студенте на контраргволупију, узимала у заштвту вздајнике в непријатеље паших варода. На тај начин онв су хушкали и подбалалп и осталс глојсве нашег народа. Нашом изјавом ми хоћемо да запушиио уста тој ■ таквој пропагандв. Мн сматрамо да внше нико ва земаљској куглн, а најмање они који срамво нападжју наше вароде, неиа морално право да подбада, да хушка, да разара јелинство варода поготову не помоћу имена студената. Ми захтевамо да ее са том в таквом пропагавдом преквне, јер она служи на корист импернјалистичком блоку, јача га, јер она елаби демократски, антиимперијалистички блок, јер је она безумна, а безумвж је јер је беспрннципијелна, лажна и клеветничка ■ као таква осуђена ва пропаст. Преко ове изјаве ин дижемо cboj глае противу свих покушаја којв се чнне да се наша оиладина нзолује, да се онемогућн њено учешће у борби за једингтво омладине читавог света. Такви покушаји, ко и се чине на незапамћене в нечувеие начине. не могу избригати (Наставак на чегвртој страни)

ЧЕТВРТО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

СТАВ НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ - ПРИМЕР ДОСЛЕДНОСТИ И НЕДВОСМИСЛЕНОСТИ У МЕЂУНАРОДНОЈ ПОЛИТИЦИ

Овогодишње заседање Генералне скупштине ОУН одржава се у време када су антидемократске и антимирољубиве тенденције спољне политике империЈалистичких земаља достигле, скоро, највеће размере. после Другог светског рата. То је време халапљивог и брзометног припремања влада империјалистичких земаља, на челу са САД, за нови рат, форсирање империјалистичке агресивне политике на стварању раздора и десолидарисању мирољубивих снага света, покушаја претварања многих малих народа у привесак метропола империјалистичких варвара. Но, с друте стране, оно се одржава у време када на позорници међународне политике и међународних односа избија на видело рушилачка\ и антидемократска делатност и политика не само империјалистичких земаља, него и оних од којих су напредне земље очекивале заштиту, у њима гледале доследне и недвосмислене поборнике демократије, равноправности, мира и безбедности. Та се политика и делатност испољава у односу који заснива Влада СССР-а и владе земаља народне демократије према Југославији, а тим самим и према општој међународној политици. И баш због тога што се четврто заседање ОУН одржава у таквој ситуацији, када су индивидуалне страсти и себични интереси и империјалистичких земаља и Владе СССР-а довели у питање интернационалне интересе и међународне обавезе, оно има нарочито значење, а став наше делегациЈе и наше Владе, која је историском нужношћу позвана да брани и Јача политику мира, равноправности, независности и правде, у првом реду међу социЈалистичким земљама, а затим и у читавом свету, претставља пример за све земље света. Због тога рад наше делегације данас, на заседању ОУН, читав свет прати са нарочитим интересовањем. а његов напредни и прогресивни део са симпатијама и поштовањем. На овогодишњем заседању Генералне скупштине ОУН расматра се велики број, за даље међународне односе, врло важних питања (на дневном реду заседања су 72 тачке) као питање забране атомског оружЈа и контроле атомске енергије, питање разоружања, грчко питање, доношење конвенције о слободи информација, питање приЈема нових чланова у ОУН, и друго. Наша делегациЈа на овогодишњем заседању заузела Је став, једино правилан и једино опрг(вдан: борба против свих скретања са липије интереса мира, равноправности и јачања међународног блока напретка и прогреса. Такав став одговара, и резултат Је стварне. линје наше политике, нашег односа са другим земљама, у првом реду са земљама социЈалистичким, а затим, и са свима онима коЈима Је циљ у међународној политици: мир, равноправност, поштовање независности, економска, привредна и културна сарадња и помоћ. Међутим, такав став ниЈе заузела, нити има морално право да заузме која друга земља а да не измени своју досадашњу политику и праксу Оправдавати ово није нарочито тешко када се посматра политика империјалистичких земаља после Другог светског рата, јер се она у току читавог тог времна заснивала на противуречности између онога што је говорено и прокламовано и онога што се практично спроводило. Но, то ниЈе тешко ни у односу на политику Владе СССР-а и вла-

да земаља народних демократија, чланица ОУН. Политика Владе СССР-а према социјалистичкој ЈугославиЈи, према независној и сувереноЈ држави, створеноЈ у току борбе против фашизма, против народа који је у току рата показао како се троба борити за слободу своје земље, а данас показује како Је трсба изграђивати, одузима им то право. За то је најбоља потврда садашњи став Владе СССР-а и њене мере против Југославије. ДелегациЈа СССР-а на овогодишњем заседању ОУН осуђуЈе припреме за нови рат. Она оштро устаје противу ратно-хушкачке пропаганде, против примене политке јачих, претњом насиља. Она прокламуЈе себе као присталицу равноправних односа међу народима и државама. То је тако на речима, а на делу, на другој страни, примењуЈе према Југославији такве мере насиља, претњи, непоштовања равноправности, економских блокада незапамћених до данас у историји међународних односа. Каква је супротност између речи и дела претставника СССР-а, између њихових данашњих „теориЈа” и практичне делатности, најбоље показују последње мере Владе СССР-а према Југославији. Тим мерама Влада СССР-а не само да компромитује и демантује свој став на заседању ОУН, него баца љагу на све оне принципе и начела за које се напредни друштвени системи боре у односу на међународну сарадњу. Док у Њујорку Вишински виче о равноправности и миру међу народима, његова Влада у Москви самовољно, 28 септембра, отказује СовЈетско-југословенски уговор о приЈатељству и узајамноЈ помоћи и послератној сарадњи, закључен 11 априла 1945 године у Москви, узимајући као базу оправдања срамни и исфабриковани „Будимпештански процес”. Коментаришући овај поступак, министар иностраних послова ФНРЈ Едвард Кардељ дао је у Њујорку следеђу изјаву штампи; „Чињеница да Је совјетска влада отказала уговор о пријатељству и узајамноЈ помоћи са ЈугославиЈом потврђуЈе исправност става коЈи Је заузела Југословенска делегациЈа на овој Скупштини, а посебно њене оцене антидемократског става совјетске владе према Југославији. Тај нови корак обележава повећани совЈетски притисак на нашу земљу путем претњи. Може се поставити питање како се кораци као што Је овај могу довести у склад са изјавама коЈе је совЈетска влада дала овде у корист јачања мира”. Овакви поступци Владе СССР-а никако се не могу оправдати. Министар иностраних послова СССР-а ВишиПски, изјавио Је у Њујорку да је „чуо о томе, али, пошто ниЈе видео цео текст ноте, не би желео да га коментарише у овом тренутку". И даље. Док совЈетска пропаганда устаје у одбрану слободе информациЈа и на сва уста прича о демократичности и објективности њене штампе, дотле претставници СССР-а на Заседању даЈу предлог о одлагању доношења конвенциЈе о слободи информациЈа до Петог редовног заседања ОУН. Чему то води. Какву услугу тиме праве империјалистима, какву штету наносе међународном радничком покрету, колико таква политка разорно делуЈе на међународну солидарност мирољубивих и напредних снага света, на та питања они даЈу лаичке и срамне одговоре како је Југославија прешла у империјалистички табор, и како је њена политка усмерена против мира. И уместо да признаЈу

истину, они проналазе разне измишл»отине и фантастичне доказе о издаји Југославије итд. Међутим, и те њихове тврдње, опет, негира сама њихова практична делатност. Ко помаже данас империјалистима: или наша Влада и делегација која, на пример, предлоге на заседању Генералне скупштине не оцењује по томе ко их је дао: да ли је то Пољак, Рус или неко други (став наше делогације по грчком питању и пољској декларацији), него по њиховој племенитости и њиховом доприносу за ствар мира и равноправности међу народтла, или, они претставниди СССР-а који на сваком месту, у свакој прилици покушавају да компромитују Југославију, да је прикажу као агресора, као непријатеља мира, онемогућавајући да њени предлози 6уду примљени на Скупштини. Тако су, на пример, претставници СССРаи претставници влада земаља народне демократије, чланица организације ОУН, покушали да онемогуhe избор Југославије у Савет безбедности, иако сигурно знају да би улазак наших претставника у Савет значио нову победу, нов велики допринос за међународну сарадњу. Али главно је да је то Југославија и њу треба отстранити од свега, од јавности, од истине. Разлег је јасан. Треба онемогућити светској јавности да сазна истииу о Југославији, да упозна суштину спора, и да сазна какве практичне мере спроводи Влада СССР-а у односима међу социјалистичким земљама. Шта се може. Тако је то када личне страсти и себични интерси надјачају интернационалне дужности, обавезе и осећања. Треба онемогућити да се раскринка ревизионистичка, контрареволуционарна и опортунистичка линија Бољшевичке партије и Совјетске владе, а то мисле постићи таквим мерама и таквом политиком. Став наше делегације је такав да он не заташкава ничије грешке и скретања. Упорним, доследним и недвосмисленим ставом она се бори против двоструких непријатеља поштовања права малих народа, двоструких непријатеља равноправности држава. двоструких непријатеља и изазивача нових смутши и нереда у међународној политици, културној сарадњи и економској помоћи, Истина о нашој земљи, истина о суштини спора између наше земље и СССР продире сваким даном све више у свет. Свет се уверава у принципијелност и племенитост наше борбе и наше линије. У ноти коју је 1 октобра Влада ФНРЈ упутила Влади СССР поводом отказа Уговора о пријатељству, између осталог ее каже „...мирољубиви и слободољубиви народи Југославије и сва демократска светска јавност сведоци су једностраног и самовољног раскидања.- Уговора о пријатељству између Федеративне Народне Републике Јутославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република и настојања совјетске владе да то искористи као средство уцене и притиска против народа Југославије и њихове слободне и независне социјалистичке домовине”. Југославија и поред тога што данас трпи бесомучне нападе, захваљујући јединству својих народа, њиховој решености за изградшу социјализма, гграведности борбе коју води ње на Партија остаје доследан борац за мир, за пуну равноправност и независност народа. Њен став на четвртом заседању Генерблне скупштине ОУН је још један доказ да he она у тој борби истрајати до коначне победе.

НАШ НОВИ УМЕТНИЧКИ ФИЛМ „Заставаа''

„Не сме се уметност двојити од живота. Уметкик мора из живота црпети материјал за своју уметност“. Тим се речима млада уметшгца обраћа својим другарицама и прича свој живот, живог који је од ње начинио новог човека и новог уметника. Тај је проблем потпуно нов у нашој филмској уметности. Кроз филм се даје део живота младе уметнице балерине који слика њен преображај од уметнице 'прачне, формалистичке, декадентне уметности, до нове уметнице социјалистичког реализма. На тај начин филм даје решење једног од битних питања наше стварности, рађање уметности из самог живота, из Народноослободилачке борбе и изградње земл»е. Он нам даје у целини доста добар и убедл>ив приказ тога процеса. Уводи нас са првом сликом у проблем и кроз низ догађаја и епизода, добро компонованих и повезаних, води нас циљу решењу проблема. Капитализам у свом задњем стадију империјализму и његовој најорганизованијој форми фа»пизму, у тежњи да задржи точак историје, супротставио се нужном и знконитом процесу развоја. Његов је циљ ропство, а средство злочин. Млада се Марија згража што мора да игра пред злочинцима који су улице посејали лешевима, а зидове зграда црним словима коЈима објављују своје злочине. Дебели зидови зграде у којој Је играла нису могли да задрже прасак окупаторовог оружја; танке кулисе и провидни декор виЈе могао да спречи грозну ствариост да продре унутра и дође до ње; лаку музику Је надјачавао Јаук жртава, а очи су се стално сретале са зверским ликовима убица. Сумња у све то, у све што она лади. улазила Је у њену душу све више и заустављала лаке и весепе покрете који су требало да забаве и обману господара и роба. Нашавши се у једном ћорсокаку сукоба уметности и живота, она са-

знаје да пут којим је ишла није онај којим мора да иде прави и истински велики уметник. Таква уметност није уметност, јер није живот: она и себе лаже, обмањујући л забављајући друге. Али куда да rioђе, где да се уклони из тога пакла који уништава до краја све што je лепо у човеку? У борбу, јер је тада живот био борба у којој се није само земља чистила од непријатеља, већ и људи од својих предрасуда, у борбу која је рушила тај пакао и на његовим згариштима постављала темеље новом и срећном живсту који долази! И ту, у шуми са партизанмма, Марија опет почиње да воли живот, нови живот који се рађа, почиње да воли уметност, нсжу, велику и npasv уметност, коlа ниче из новог ж!*вота. И ттрви у простом, народном колу, она oceha шта је права уметност, oceha да је то

оно, чему је она одавно несвесно тежила, и у нлј почише да живи чови уметник, који се развија паралелно са борбом за лепши жлвот. Ту, у селу, у народу, она својом игром одушевљава оне који раде и који се боре. Коликр je то далеко од онор што је прошло, колико је блиско животу и њоу{ Марија завршава причу о своме животу, о својој уметностн. Излази на позорницу, ону исту позоркмцу са које је некада ттобегла, и нгрз, игра свој жквот, игра оно што је малочас друјчфицаиа причала. Око ње су сада људи који у слободи гт>чде нов живот и оиа им свој«ж уметношћу помаже. То је, у најопштијим цртама, тема филма. (Наставак на четвртој странк)

Сеоград, S октобар 1949 годпне

HafiAfHu сшЈуџеши

3