Student

ЗАВРШИЛА ЈЕ СТУДИЈЕ ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКИХ СТРУЧЊАКА „ПОТРЕБНИ СУ ЗЕМЉИ - KAО СО, КАО ВОДА"

Ове годинв Агроиаискм и Шумареки факултвт ттрви пут дају масов ' то својој земљи кадрове. Одлази са факултета прва генерација по ослобођељу уписаних студеиата. Y јупу 1949 ?.f 36 инж. агрономије и 3 инж. шумарства. У Септембру. 13 Инж. агрономије, преко 60 апсолверата агрономије којима недостаје само колоквијум из статистике и 52 шумара који још само раде дипломски рад. Ако запитате кога од н>их да вам каже нешто о својим првим корацима на факултету он неће говорити само о себи и рећи he увек исто: ми смо овде „пробијали лед’• Слушајући га затим, и нехотице погврдите у себи; ви сте они који cf „пробијали лед”. Почели су готово из ничега. Без зграде, без инвентара, лабораториЈа, архиве. И то су ушшгшли Немци својим последљим корацима по нашој земљи. Почели су умотани у шалове, на уши натучеких капа, у хладним учионицама гимназије у Витољској улици, белешкама са предавања, са нешто мало скрипата којв су опседали велики хружоци. Али је сваког дана било све лакше. Народна власт је помагала, они су се организовали, „пробијали су пед.” 1946 године факултет се сепи у своју зграду у Земун. Међугим, колектив који }е дошао, вегтик Je за ову предратну грађевину факултета. И што је ..најгоре" он сваке године наново расте. 1948 го|цше дозиђује се нови спрат, Ипак, |<иц и данас, и факултет и домови :у, тесни... Овај проблем h°‘ изгледа tiohn да реше само натге нопе гра!>евине које у социЈализму рачупаЈу *а оаакве и још веће ко”«г тиве сту*ената. ...А кад саговорник почне да вам трича како се на сектору уџбеника ,пробијао лед”, како су белешке задењене књигама, он he неизоставно томенути свога друга Александра Зтанојевића „оснивача” и првог русоводиоца секциЈе за издавање уџбе така, и рећи да Је „досадио” наставгицима делујући по свом сектору. \ли ђе и неизоставно додати да је xpyv Аца био Један од наЈбол»их стутената и свршио факултет за нешто Iише од три године. (Дошао на Ф а “ султет 1946, а дипломирао Јуна 1949 •одине)... А рад иа издавању уџбешка из годинв у годину се рмвиао, усавршавао, прерастао соим :екције. Данас су основне потребе Iадовољене. Али уџбеници нису довољни. Без (авода, лабораторија, ниЈв ce могла гтудирати агрономија. И лаборагорије су расле. Или бол»е: оне су ;е рађале. Великим залагањем наггавника уз помоћ студената, већ .945 и 1046 године отворени мно■и заводи: за хемиЈу. агрикултурну семију, агрогеолошки, ентомолошки. Далеко би се отишло и било би фло дуто причати о свему што се ia факултету учшшло од 1945 гоџше. И саговорник то oceha. Зато гвршава кратко, чини му се да ће «ако рећи све; „Данас Је много лакue студирати, и биће све лакше. V ми смо крчили пут...” И ту се ;eha своЈих „сабораца” из [945 године, којих више нема међу тудентима, - и најбољих међу њи«a: Александар Стано Јевић и Душан Гомић дипломирали за три и по го(ине. сада у Заводу за пољопривре*ну економику при Влади НРС. Боољуб Чолић некадашњи руководи!ац стручног удружења, Данило Пеин руководилац актива и добар јзискултурник, Миодраг Марић, пре-Iавач са курсева, Велизар Јаснић, Лиливоје Ћирић сви демонстра•ори коЈи he се на факултету по:ветити научном раду. Други су оишли у Комитет за задругарство. r средње пољопривредне школе као гаставници, додељени областима, фжавним пољопривредним добрима.

На крају је за агрономе нашао праву реч; иаша земл»а их чека као со, као хлеб. После оваквог разговора и свега оиог у њему недореченог, човеком овлада Једна мисао; о томе како Је све расло. И зграде. и број студената, и станзард њиховог живота; и броЈ уџбеника, и заводи; и сарадња са професорима, и помоћ селу и социЈалистичкој изградњи; и присност и узајамна помоћ другова. Расла је организација Народне омладине и сваким даном била ближа свакоме своме члану. Расло је искуство, учило се на грешкама... А кроз све <го, расли су први стручњаци младе социјалист-ичке земље. Не само стручњаци, расли су људи. Такви људи, који знају, осећају, да су своjoj земљи потребни „као со”, да he под њиховим рукама она Још брже да расте. Ти људи хоће и могу мно-

го. Они то знају. Отуда код ших и покос, не само ради раста рођене земље под рукама њених пораслих људи, већ и сопственог раста у соаственим очима. ★ И прва генерација шумара прешла је од 1945 године са агрономима Исти пут. Данас 52 апсолвента шумарства раде свој дипломски рад. Њихови радови нису књишки, ие почивају само на литератури. Они решавају практичне проблеме наше шумске привреде. Апсолвепти одлазе на терен, тамо скупљају податке и затим решавају проблеме из: уређења шума, уређења бујица, шумских транспортних средстава, механичке прераде дрвета... Њихови пројекти се и остварују. Тако се они већ сада „укључују у привреду.” Р. У.

Свршени ветеринари драгоцена помоћ нашем селу

Од 1 јуна до 15 септембра дипломирало је 14 апсолвената ветерине. То су све „стари”, пре рата уписани студенти (нових дипломаца ветерине биће тек у Јуну 1950 године. Од ових 14 другова издвајају се 4 који су све испите дали по ослобођењу и дипломирали у рекордном року. Они су апсолвирали јуна 1949 године, дипломирали после два три месеца. Осталих десет апсолвирали су Јуна 1048 године, а дипломирали после годину дана. Тако је, Драгиша Милић, дошао из Армије априла 1948 год. а дипломирао већ јула 1949 године. Био је демонстратор на клиничкој прооедевтици и члан научне групе на институту. Овај велики успех постигао je тако што је све слободно време у потпуности посветио учењу. Сада се посветио научном раду на Савезном ветеринарском истраживачком заводу у Загребу. Истовремено Је дипломирао и Драгомир Батањац, такође апсолвент од 1949 године, сада додељен НР Србији. Живорад Јанковић дошао Је на факултет из Армије крајем 1945 године, а дипломирао августа 1949 године. Beh 1946 године постао је демонстратор из анатомије. Вио Је одличан демонстратор и радио до последњег давд. Средња оцена му је 8,9. Али он није био савестан само у свом стручном раду: био је и руководилац стручног одбора факултета и ударник са обе омладинске пруге. Сада се као асистент анатомског института посветио научном раду.

Златибор Петровић апсолвент од јуна 1949 године дипломирао је већ септембра. Од 1946 године је демонстратор, прво на анатомији, а затим на паразитолошком институту. на коме је и остао јер има смисла за научни рад. Његов рад из паразитологије добио је једну од првих награда на МаЈском фестивалу. Био je члан стручног одбора и похваљвн на омладинскоЈ прузи. Сваког месеца одлазе са факултета дипломирани ветеринари. И сваког месеца се контролише испуњење обавеза о полагању испита оних апсолвената који још остају. До јануара, према обавезама, дипломираће 21 апсолвент ветерине.

СИЧЕНКО СОФИЈА:

Књижевно вече ва Правном факултету

Клуб младжх писаца Београдског универзитета приређује своЈе прво вњижевно вече ва Праввом факултету, 13 о. м. у 20 чаеом, аифитеатар V. ЧитаЈу своје радове: С. Вукоеављеввћ, С. Марковић, Р. Константиновић, Д. Грбнћ н М. Ољача. Прмступ слободан.

ДЕВОЈЧЕ ИЗ РУГОВА

ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 30- ГОДИШЊИЦЕ САВЕЗА КOМУНИСIИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСЛЕ КОНГРЕСА

Ових дааа целокуппа омладива Југоелаши} « npoславља 30-годитњицу Саведа котуншстмчке омладшне Југославмје. Слоиаи пут иојим је СКОЈ ишао као аиаигарда вааредие омладине Југославшје, осветљеш је огромиим успесима ш аобедама, херојским водиидима аегових члаиова, који he остатш иа иечиа иремеиа ао• носом Народве омладине Југославије и читавог нашег иарода. у овом броју доносвмо говор Иие Лоле Рибара, восле Првот конгреса Светске омладииске федерације, којш је одржаи у Жеиеви 1936 годиие. Из говора се ииди како }е иатпа омладииа окуаљеиа око СКОЈ-а стајала на браишку мшра, међу првим омладииским opra • шшдацијама у свету, шако је режмм erape Југослашшје иаетојао свим сшлама да угушш шапредии аокрет омладине Јутоелавш)е. Служба миру и животним интересима млађе генерације нијв лака ствар за онв који неће да идентификују пацифизам са пасивношћу. За оне који су свесни истине да признање пораза нмЈе правн пацифизам. за оне коЈи неће да се помире са тим да мир буде вечно побеђиван, за оне напокон који одбијају да буду сутра изведени у ровове не из страха пред смрћу, већ из храбрости која одбиЈа смрт без смисла за свв те борба за мир значи данас иајвећу борбу човечанства и захтева највеће напоре и жртве. Омладина Је прва у реду таквих бораца за мир. Никада идеје „интегралног“ пацифизма нису успевале да је придобију: никада парола „интегралии** пацифиста „боље Је ропство него смрт‘* иије била н»ена парола. И баш зато је омладина ушла у мировну борбу у тренутку када се морало борити за мир, у тренутку када Је мир постао симболом напретка и Једином гаранцијом за срећнији м достојкији живот човечанства и читаве младе генерације. Покрет Амстердам Пле Јел Је већ, почевши од 193S године, ослободио енергиЈе једног дела омладине, антифашистичке омладине у борби за мир. Светски конгрес студената против рвта и фашизма 1934 у Брлслу и Међународна омладинска конфсренција за мир, слободу м напредак, 1985 гОдинс у Паризу, су првв етапе на иуту тога стварањ* Јвдинства омладине у бсфви за мир. Први св«таш омладинсхи конгрес, сазван независно од тих покушаја Још пре три године, нашао Је зато тако

снажан одзив код омладинаца свих народа и свих уверења. У љеговим припремама рађа се напокон свест о томе да Је за успешну борбу потребно Јединство, целокупне омладине и то не Једно апстрактно јединство, већ сагласност за Једну позитивну акцију, за одбрану мира, И зато Је Женевски конгрес био у стању да, и поред хетерогености свога састава, изради Једви Јединствени став омладине целога света према основним проблемима мировне политике, према основним захтевима за коЈе се данас омладкна хоће заједнички да бори, за побољшаље свога економског и социјалног положа Ја. И не само то: Женевски је конгрес утврдио да, иако је немогуће, наравно, свести све идеологије којима данас припада омладина на неку нову „о-младинску*' идеологиЈу. целокупна омладина и идеолошки може сарађивати, базирајући ту своју мрадњу на ономе што Је АаЈедничко свим идеологијама којима припада: на поштивању човечЈе личности, на жељама за Једним људским братетвоас. Испуњена тим сазнањима, омладина окупљена на Конгресу, констатовала Је Још Једном „велику љубав коју омладина има за своје домовине, за народе којима припада**, и, упоредо с тим, „одушевљење и приврженост целокупне омладине за велики идеал људског братства". У уверењу да Је зајсдиичка акција једини пут ка успеху, Конгрес Је једногласно одАвдио и практичне путеве свога будућег рада, садржан у одлукама IV комисије. Данас, после овог првог парламента младих У историЈи, јасно је свима: и онима који су били присталице идеје овога Конгреса, као и онима коЈи су га, углавном, ради погрешних обавештења, нападали, да Је омладишц доеада разЈеднњешц пребро-

јивши се н упознавши, дошла до сазнања да до сада није била ништа, а да отсада може бнти све, да заЈедничким напорима може приморати свет да чује њеиу реч и да води рачува о њеној вољи. А хушкачима рата Конгрес Је Јасно назначио да омладина више неће да се брри против њих еамо апстрактном пропагандом и негативном критиком, већ залагањем за један конструктиван програм организације мира: програм који се оснива на великим принципима поштовања слободво прихваћених уговора, колективне сигурности и недељивости мира Тим путем мора поћи и омладина свих народа Југославије. И код нас Је кампања противу Конгреса била оштра: и код нас има }<иц Јаких омладинских снага, оних коЈима Је место у мировној борби а које, услед жалосних неспоразума, нису Још даиас с нама. Мислим, у првом реду, на организације католичке омладине у Хрватској и Словенији. Консолидовањем наших данашњих снага, попула ризацијом Контреса и његових резултата, расветљавањем свих проблема мировне политике, ми морамо не само јаче активизирати оне коЈи су већ данас са нама, већ и задобити, давши им све потребне гаранциЈе за једну лојалну и искрену сарадњу, и оне масе омладине од којих смо још, нажалост, раздвојени. Треба, заиста, предати целоЈ омладини апел и дух Женевског конгреса; дух сарадње, братске и искрене, за оно што нам је свима најсветије, преко свих разлика коЈе нас деле. Јер —> и тога имаЈу сви бити свесни не ујединимо ли се ми аааас у вашоЈ заЈедничкој борби против рата, а за бољу будућност у миру, не yjeдииимо ли се сви, него и даље гледамо на наше међусобне разлике, они коЈи he нас сутра звати

у ровове, где ћемо гинути, неће гледати на те наше разлике, и бићемо им подјенако добри, били ми десничари или левичари, католици или протестанти, демократи или марксисти. Поред тога ,треба добро свима рећи: ми се не уједињавамо у страху од смрти. Ми таквим својим уједињењем и заједничким борбама за мир ве падамо у кукавичлук и не негирамо мушке врлине човекове, за које неки мисле да се могу испољити само у клању. Не. Према речима нашега Конгреса, ваша „љубав за мир није то. Ми одбијамо акцију за мир који би био основан на ситним цртама човека који би био у мировању и застоју. Мир који ми желимо, то је јуначки мир, мир у коме ћемо моћи стварати и живети за добро нашега народа и човечанства". Такав мир, који je далеко од мира „интегралних" пацифиста, заслужује да се за њега боримо: заслужује да у његову одбрану устанемо и са оружјем у руци. Такав мир гарантује потпуну слободу развитка за све народе па и за хрватски народ. То је став Првог светског омладинског конгреса ,а то је данас и наш став. И ми, који долазимо из Женеве, где смо, у заједници са омладиног целога света, исковали најмоћиије оружје таквога мира, јединство омладине света, сматрамо да Једини гест којим одговарамо духу Конгреса може данас да буде: отворена, братска рука пружена свим младим људима и младим девојкама Југославије, преко свих разлика које нас раздвајају, за сарадњу у борби за мир, наше заједничке интересе и решење животних питања наше земл»е, а према томе и фактичне снаге наше земље као факторв међународне организацијв мира. Таква сарадња је данас наша животна потреба и R3Qi& прва дужност*

Београд, 21. IX. 1936 год.

Иво Рибар

Дипломци медицинског факултета иду на тешка и одговорна места у здравственој служби

На почетку прошле школске године на Медицинском факултету је било 216 апсолвената, рачундјући у тај број и другове који су раније постали апсолвенти, а нису успели да дипломирају на време. ЗахваљуЈући добром и озбиљном спремању до септембра ове године дипломирало је 126 апсолвената. Осталих 90, који нису још дипломирали. заостали су за један семестар и дипломираће, како су се обавезали, у Јануару идуће године. Сада у нашоЈ земљи има око 3.500 лекара. Од тог броја око 1.000 је са преко 50 година старости. Када се погледа то може се лако схватити важност нових 126 лекара, и то лекара који су провели своје студирање у новој Југославији. Квалитет наших нових лекара знатно је бољи од ваших ранијих генерација што доказује њихов добар рад по болницама. И не само то. Ти људи пуни полета и знања пошли су на најодговорнија и наЈтежа места у нашој здравственоЈ служби. Љубинко Стојковић, који је међу првима дипломирао, отишао је у превентивну медицину ону грану медицине која је у нашој земљи главна смерница организације здравствене службе. Ђаја Милутин и Јефтић Живојин по завршетку студија пошли су ва сузбијање сифилиса у крајевима где qh влада ендемично, а већина наших младих лекара по завршеним студијама учествовала је на радним акцијама, па са њих отишла на рад у нашу здравствену службу.

На природно математичком факултету упис у Народни фронт успесно се одвија

Одлуком Централног комитета Народне омладине ЈугославиЈе сви чланови Народне омладине са пуних 17 година постају чланови Народног фронта. Универзитетски комитет, у вези с тим, шставио Је пред организацију Народне омладине Универзитета да се сви студенти упишу у организациЈу Народног фронта рејона у коме станују, с тим да се то учини до 20 октобра. Студенти као чланови Народног фронта дужни су да редовно плаћају чланарину и учествују у оним акцијама Народног фронта на које укаже Универзитетски комитет. Међутим, наш Комитет није довољно објаснио ову акцију, усдед чега се упис у почетку одвијао врло слабо. Тако Је читавих недељу дана по доношењу ове одлуке врло мали број студената уписан. На активима који броје 200 —300 чланова студената једва је уписано по неколико. На састанцима Народне омладине ово питање је постављено обично под тачком „обавештења”. С друге стране, и поједине фронтовске организације показале су неразумевање према овој акцији. Најчешће би говорили: „Шта he нам студенти као чланови основне организације, када не могу да одговоре свим нашим задацима, као што су политичка предавања, састанци и друго”.

Да 6и се угшс убрзао и био плански, Факултетски комитет је посебно расмотрио ово питање. На сваком активу за упис директно одговара његов секретар, који даље поставља одговорне по појединим групама. На тај начин је створена шира мрежа и омогућена контрола Комитета. Затим le на састаицима Народне омладине прочитано писмо Универзитетског комитета у вези са уписом. На следећим састанцима изношени су резултати уписа, као на пр. на математичком и хемиском активу где имамо и највећи број уписаних у Фронт, Овакав начин рада одмах је показао резултате. За последња три дана уписано је више студената него за десет претходних. На активу математике досада је у Народни фронт уписано 60, хемије 61, геологије 50 студената. Нешто слабије резултате показале су геолошка и географска група, које укзшно имају 43 члана Народног фронта, али се и на овим групама упис убрзава. Тако ће већ до 15 ов, м. сви чланови Народне омладине постати чланови Народног фронта. Студенти који се досада нису уписали треба да то учине одмах, како би наш факултет заузео једно од првих места у извошењу ове акције.

А Ланићијевић

'.тудент треће год.

Ток уписа студената на идеолошко васпитне курсеве

РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ НА 111 И IV години сви ЧЛАНОВИ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ УПИСАНИ НАКУРСЕВЕ Hs Ш к IV годннк Рударског факултета свх члановх Народве омладхве упхсалх су се на курсеве, већ до 28 септембра. Највећи број студеиата упхсан је на курс Историје КШ. Овако велнк успех резултат је правилног рада руководства партисхе организације, које је благовремено предвидело све мере организације и контроле уписа студената ва курсеве. Таквом успеху допривео Је добар рад партиске организације ранијих годива у погледу објашњавања важности курсева за идеолошко-васпитпу изградњу и потребу изучавања науке марксизмалењинизма. На II години од 218 студевата Уписаво је 191/88»/*. Успех није потпун, јер задатак уписа није на време постављен. Неуспеху је допринело и слабо вођење евиденције о студентима који су враћени са Ш годиве на U и са II на I. Одељење за агитацију и пропаганду није руководству друге годиве пружхло довољну помоћ. На 1 години, због ведовољне активности извеспих другова, у прво време, упис није текао добро. Мећутим, касније се стање поправило х уписано Је од око 300 студената 209 (66»/*). Уопште узевши, уписани броЈ студената ва Рударском факултету извоси 570 од око 700 студената. Комитет he х даље упорво вастоЈатн да сви чланови Народне омладипе шшшшшlшlшlшшшшшlтшшшшшlшlшш!шшшшlшшшшшlllш

Рударског факултета буду слушаоцн курсева идеолошко-васпитне ичградње. ДРХАВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛТУРУ 80% СТУДЕНАТА УПИСАНО ЈБ НА КУРС ИСТОРИЈЕ КПЈ Комитет Народне омладине Државног института за фискултуру одмах на почетку школске године спровео је анкету уписа студенага на курсеве идеолошко-васпитне изградње. Највише студената уписано је на курс ИсториЈе КПЈ (80*/о). Кзфсеви су тако организовани да свака година има посебну групу. Ради већег броја студената I година имаће две групе. Предавања и консултације бдржаваће се у слободним преподневним часовима. 3. П. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ‘ БРОЈ УПИСАНИХ СТУДЕНАТА НЕ ЗАДОВОЈБАВА На Филозофском факултету досада је уписано 915 студената на курсеве идеолошко-васпитне изградње. Овај резултат није задовол»авајући. Међутим, пошто још увек нису сви студенти дошли на факултет, то је упис продужен до 10 октобра и несумњиво да he се оваЈ резултат поправити. На историској групи досада je уписано 88°/# студената. На групи књижевности пријавило се 238 слушалаца. Пошто je ово најмасовнија група Филозофског факултета то резултат уписа треба да буде много већи. В. Т. UIItnHIUUHR

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ ★ НАРОДНИ СГУДЕНТ * НАРОДНИ СТУДЕНТ * НАРОДНИ СТУДЕНТ * НАРОДНИ СТУДЕНТ * НАРОДНИ СГУДЕНТ