Student

МОРАЛНО-ПОЛИТИЧКИ ЛИК РАЗБИЈАЧА МЕЂУНАРОДНОГ РАДНИЧНОГ ПОКРЕТА У СВЕТЛОСТИ НАЈНОВИЈИХ ДОГАЂАЈА

! У мсггориЈи раднигчжог ттокрета гm|№>е морала је увек заузимало знаЧајно место како у теорији тако и у јруш. Суиротно идеализму по комв је варрал савршено независан од матер»*јалних услова тј. од продукционих односа, односно друштвено економских односа, ма]«сизам-леши_ визам, као идеологија радничке класе, учи да се морал не може одвојити од конкретних историјских друштвено ексшомских услова. То значи, да са изменама друштвено еасономских услоаа битно се мењају и назори на морал тј. битно се мен»а сам морал. Значи, морал је увек био класни морал, јер је увек оправдавао власт и интересе владајуће класе, или је, чим би се угњетаиа и експлоатисана класа оснажила толико да може водити борбу против експлоататора, у исто време претоташвао позив на борбу и побуну цротив власти експлоататора. Тако је победом буржоаских револуција у Европи, а касније у читавом саету, у којима је буржоазија однела шбеду и постала владају&а класа, оиа је у исто време извојевала победу и за свој буржоаски морал. Појавом пролетаријата на историјској позорници јављају се нови назори и погледи на морал, ново учење о моралу, а побсдом пролетерских револуција у свету (Октобарокв јреволуције 1917, Народне револуције у Југославији 1941—1945, Албанске револуције и сада Кинеске народне револуције) победио је заједво са целокухдаим учењем марксизма-лењинизма и нови морал морал комунистичког друштва (тако би требало да буде, а ми, југословенски комунисти, смо сигурни да he тако и бити). Даклв, по марксиотичко-лењинистичком учењу о моралу, морално је само оно што поттхомаже уништење старога друштва, што потпомаже уништење ексилоатације и сиромаштва, што потпомаже развитак нових снага које ћв изградити ново друштвено економско уређење комунизам. Ево хпта je Лењин на једном месту ре* као о пролвтерском моралу: „У основи комунистичког морала лежи борба за учвршћење и остварењв комунизма”. Према томе, за потпуну победу пролетерског морала треба остварити оне материјалне услове од којих он завиои, тј. срушити старо капиталиотичко уређење и изградити комунистичко друштво, при чему пролетерски морал претставља једну од гголуга у успешној борби за победу комунизма. Енгелс у „Анти Дирингу” каже „да he стварно човечански морал (тј. комунистички) који стоЈи изнад клаоних супротности и изнад успомене на њих, бити могућ тек па оном друштвеном ступњу кад класне супротности буду не само савладане него и заборављенв j практичном животу”. Морални лик Једног комуниств мери се по томе колико Је таЈ комуниста спреман да се жртвуЈе за стварање оних принципа коЈи лежв у основи марксистичко-лењинистичкв теорије, тЈ. за пободу своје партиЈе и своЈе класе. Охта беспримерна храброст коЈу су комунисти показали кроз историЈу, рецимо хероЈство показано у два устанка париског цролетаријата, 1848 и 1871, хероЈство бољшевика у Октобру, хероизам шпанских комуниста у грађанском рату 1936-39 год., хероизам Југословенских комуниста у НародноЈ револуциЈи од 1941 до 1945 године, херојство кинеских комуниста, потиче баш отуда што Је пролетерски морал код овнх партија био на висини, што Је он уливао веру у победу идеје комунизма и зато разви Јао код комуниста не само хероизам свести и самогоуздања него и принципијелност у теориЈи и практичној делатности. Комунистичка партија Југослави* је у изванредно оригиналној историској ситуациЈи, насталоЈ у условпма Другог светског рата успела Је, доследно примењуЈуЈји мирксизам-ленлшизам на нашу Југословенску револуционарну стварност, да истовремено са победоносном борбом против окупатора сруши и стару власт експлоататора и оствари све уолове за изградњу социјализма у Дугославији. КПЈ Је у току своје 30-годишње револуционарне делатности, а нарочито од доласка друга Тита на њено чело, поред дослодне за рушење буржоаског систвма старе Југоолавије показала и доказала да ie увек часно и хероЈски извршавала еве своје интернационалисФичке дужности и обавезе према другим партоцјама и народима. У овом раду о неким ттитањима морала У радничком покрету Вељко Влаховић поред осталог каже: „Пролетерски комунисшчки морал садрЖи у себи све оне елементе без којих се не може победити у револуЦионарној борби против експлоататорских класа а такође нити у борби за изградЉу социЈализма”. Комуиисти Јутославије се могу поносити тиме, што су под руководством друга Тита показали још у условима старе Југославије у борби протав националног угњетавања и социЈалног израбљивања, а нарочито у току велике Народне револуције, да су код њих развијени сви они влементи који улазе у појам комуаистички морал. Али на савременом ступњу развитка међународног радничког повзрегга избиле су у драстичном облику на светлост дана тако опасне тенденције појединих руководилаца ЦК СКП(б) у првом реду, и неккх Других руководилаца њима подрећених партија. који се свим силама не бирајући шгкаква средства, почев од мизерних интрига и подлих клевета упућених на адресу наше звмље и њвне социјалиогичке изградње, дипломатских подвала и чрговтше са судбином малих нароДа (Корушке, Грчке) до организовањаскагцдалозних процеса и ратно »вгарашивачке хаЈке, која задњих fcaea узима маха, труде да најцр-

њп опортунизам и ревизију неких основних rrpinnpma марксистичке наукв протуре, као „теорију", губећи при томе најелементарниЈе људскв обзlСре и срозавајући се на ниво морала Језуитских попова. ДогађаЈи који карактеришу 17 месечну анти Југословенску кампању Информбироа, односно ЦК СКП(б), и методи по коЈима се та кампања води, дају нам за право да читаву ову хајку поделимо на две етапе: на етапу до будимпештанског процеса и етапу после њега. Обе ове етапе имају заЈедничко: подлу лаж и клевете, интриге и провокациЈе разних врста тј. све више и више морално ништавило. До будимпештанског процеса слушали емо рецептирана блебетања о томе како се у ФНРЈ не изграђуЈе социјализам, како се народна власт изрођава и претвара у бирократско-полициски систем, како he у Јутославији да завлада фашизам и како Је на неким подручјима државне и друштвене делатности већ завладао, како је Јутославија, тобож, постала експонент вигло-америчког империјализма, или одређеније, прешла потпуно у Табор империјализма и тсл. Од будимпештанског процеса на овамо, антијугословенска кампања је ушла у вишу фазу; вишу у смислу Још веће неприЈатељске и контрареволуционарне кампање против наше земље и још већег моралног пада руководилаца ове кампање. Вудимпештански процес је дао ИнфОрмбироу, односно неким руководиоцима ЦК СКП(б) и н»еним пришипетљама „доказе” како оу социјалистичка Југославија и њен друштвени систем нв само прешли у империјализам и постали фашистички, него чак угрожаваЈу и безбедност народно-демократских држава, па чак и СССР-а, да је ФНРЈ, ни мање ни више, постала опаона по мир у читавом овету. На страну како Рајхов процес кзгледа посматран са гледишта комунистичiKor морала, колико и како таЈсав процес (као и онај Кочи Додзеу) личи на оредњееековни суд инквизиције, само мало заодвнут у рухо рафиниране демократичности, где Је суд толико васпитао окривљеног да оретседаваЈући ниЈе ни принуђен да поставља питање, Јер окривљени сам ирича (само кад би ко у то ве•ровао), него само да напоменемо да су Рајков процес московски аранжери били прннуђени да организују баш пред Четврто заседање ОУН. Зашто?! Зато што су се боЈали да уколико ЈугославиЈа покрене питање односа међу источноевропским земљама због диктаторске хегемонистичке политике Владе СССР-а, онда они не би имали лак посао у таквом сукобу. Тако Је и било. Онм не само да су имали лак посао него су доживели морално политички крах; Југословенски делегати су раздбличили хегемонистичку политику Совјетске владе и Југославија је изабрана чак и у Савет безбедности. Само овако ако се гледа на РаЈков процсс може се видети какав Је мо рално-политички лик његових аранжера. А колико су информбироовски руководиоци изгубили сваку и најелементараиЈу претставу о пролетерском моралу види се из најновијих догађаЈа коЈи су уследили послв Рајковог процеса. Позната Је стаар да је наша земља чланица свих мвђународних демократских организација (Светске омладинске организациЈе, Међународног удружења правника, Међународног удружења новинара итд.). До Рајковог процеса московски тутори преко својих n*>слушних штићеника су ЈугослааиЈи на разнв начине онемогућавали приступ и додир на све конгресе и ових организација, јер су се бојали онажне истиие којом би јутословенски претставници могли „заразиги" претставнике других земаља, да пођу нашкм путем. Доиста, сиага примера јесте велика! А од РаЈковог процеса инфармбироовске главешине почеле су да искључују ФНРЈ из тих организациЈа желећи тиме да нас пред светом прикажу као фашистичку земљу, опасну по мир и уопште опаону тго сбстоки проррес. Направићемо летимичаи преглед на нека питања из контрареволуционарне информбироовске праксе са глсдишта пролетврског морала. Познао Је колико су Маркс, Енгелс и Лењин учили пролетариЈат да је окромност наЈлепша особина ноја краси Једног пролетерског првоборца. Колико су то заооравили совјетски руководиоци види се из сванодневие друштвоне и политичке праксе у СССР-у по којој све што Је руско све је напредно и револуционарно, идући при томе толико далеко да поједини њихови руководиоци кажу да је сада наступила епоха „нашег?' (совјетоког тј. руског) народа". (Жданов реч у диокусиЈи по књизи Александроеа). Узмимо случаЈ о улози Црвенв АрмиЈе у току Другог светског рата. Нико од југословенских комуниста и ниједан поштени човек у Југославији не пориче велику истопмску улогу Црвене Армије у току Другог светоког рата. Ми само сматрамо да би било правилније говорити да је у Другом светском рату победио со_ цпјализам као нови друштвени систем, да Је он (социЈализам) у лицу СССР-а и његове Армије у лицу револуционарних »рмија пониклих у току рата у поробл»еној Евјхши (нажалост, само у Југославији, АлбаниЈи и делимично у Грчкој) однео победу не само над фашистичким агресором, него и даље победу иад империЈализмом Јер Је истргао мз његовог блока Још шест европских земаља, које данас са СССР-ом и Кином чине светоки систем социјализма. Тако, и никако друкчиЈе, ми гледамо на улогу Црвене Армије у Другом светском рату. Позната Је даље. званична лтотиЈа руководилапа СССР-а да уопешна револуционарна борба у поЈединЈтм каггиталистичким земљама у првом реду зависи од хнгервенциЈ« Црвв-

не АрмиЈе. Колико Јето у супротности са Марксовим и Лењиновим учењем о пролетерској револуциЈи најбоље нам сведочи пример ЈугославиЈе и сада пример Кзше. Када би оваква линиЈа победила, што Је немогуће, колико би онда, нпр. амерички радници чекали дуго док Руси изграде толико огромну флоту да пређу океан и ослободе амерички пролетаријат од суровог ропства и експлоатације магната Волстрита. Сва је cpeha што они то неће чекати. Пита се човек: у чему се оваква праксз слаже са марксистичко-лењинистичким учењем о пролетероком моралу; ксцји, као што знамо треба да буде важна полуга у рушењу дотраЈалог капиталистичког система. Колико су информбироовоки руководиоци пошли у ревизију Лењиновог учења види се из свакодневне праксе економских и политичких односа између социЈалистичких држава, који су постављени на неравноправну и хегемонистичку основу од стране ССОР-а. СССР, као најразвиЈениЈа социјалистичка земља, није ништа унела ново у економске а нарочито трговишске односе међу социјалистичким земаљама, већ се просто служи методима капиталистичке експлоатациЈе, извлачеђм екстра профите из заосталих социјалистичких земаља. Наравно да из овако постављених економских односа произлазе и одговарајући политички односи тј. однгоси нерванопгравности и апсолутне хегемоније СССР-а. Колико оваква пракса штбти утледу социЈалистичких држава и СССР-а и социјализма уопште, нарочито код оних народа коЈи стењу под јармом империјализма, нијв потребно много говорити. Место да у склопу светског система социјализма виде стварно практично остварење идеала наЈвећих умова човечанства за коЈе се радничка класа борила од свог постанка, дежжратске масе света данас имаЈу да виде како се читав пропатапдни апарат информбироовских земаља на челу са СССР-ом покренуо против Једне ооциЈалистичке земље и њене изградње. Кад се већ говори о томе како је ОССР сггавио све друге ооцијалистичке државе у неравноправан м подређен положај, цгго je у очигледној супротности са марксистичколењинисткчким учењем о равноправности народа великих и малих, о њиховом праву на самоопредељење све до оцепљења, мора човек то довести у везу са кзвесним чуднмм појавама у совјетској националној политици. Не улазвћи у објашњавање извесних чињеница у национадноЈ политицм пре рата, чудноаатих за нашу логику, него само узмимо чињеницу да Је СССР у току Другог светског рата раселио читав Један народ, због тога штосе„издаЈнички држао” у току рата. Где је У марксистичко-лењинистичкој теопиЈи тако неттгго написано v вези са националним питањем? Пх>е свега никад један народ не треба да сноСи кривицу за злочине које Је мож-

да починила шачица л*удм. Мвсто да иопитаЈу и ггодвргну марксистичкој анализи своју националиу политику у односу на овај случа), они су ое послужшги методом коЈим ce некада служила царска влада, кад Је, год. 1873, њен генерал Кауфман (оваЈ пример наводи Енгелс у Анги Дтшинту) напао татарско племе Јо* муди опалио шаторе, а жене U децу њихову како гласи заиипесг »ipoпионо по „кавкаски" ист)>ебио, илн На метод коЈим се служи против нашег македонског народа године 1014 византиски цар ВасилиЈе II после битке на Беласици, када Је наредио да се сваком заробљенику нзваде очи, а сваком стотом остави по Јед»о okow Какве везе оваЈ случај мма оа марксистичко-лењинистичкнм на_ ционалиим погледом, а посебно са пролетерским моралом? Ворба за истину и истинољубивост је битан елеменат који улази у појам комунистчгчког морала. Навешћемо само неколико случајева из коЈих се види како руководиоци информбпроовске амтиЈутословенске хајке поседуЈу оваЈ елеменат. У једном октобарском броЈу чешке „Младе Фронте" доносм се чланак неког Адамеца у хоме се говори о намери САД да уступе Титу Македопију и Солун како би заједнички „створили Јединствени нападачки фронт(!) против СССР-а и народких демократиЈа". Тачно, н због тога ви вршите покрете дивизиЈа!? Радио Софија на сав глас У хору пева ариЈу из исте опере само уноси неке нове мотиве о откупу житарица код нас и о томе како је то мера за даље Јачање фашизма у ЈугославиЈи. Интересантан Је пример коментара „Елас Преса" koJw је дао задњих дана поводом каттитулације Грчкв демократске армиЈе; „Нема сумње, каже коментатор, да Је од почетка другог отпора грчког народа прошла недеља била једна од најбогатијих што се тиче догађаја и, ретсао би човек, најсадржајиија историском динамичношћу". Јадне ли динамике! Можеш ти, поштовани коментаторе, говорити о историској динамици коЈа сад карактерише Грчки ослободилачки рат, Јер ти roвориш из дебеле ладовине, али мв заборави да би ти сви они борцм са Грамоса, Виција и других бојишта ррчког ослободилачког рата, коЈи су данас гго логорима или се потуцају по туђим земљама, пљунули У лмце због тв динамике. Још ce праввдна крв грчких родољуба димц с олтара слободе грчког народа а ти. бог зна одакле, причаш им причу о иеторискоЈ лиипмици и певаш дитирамбе СовЈетском Савезу и његовом министру Андреји Вишинском! Задњих дана се у нашоЈ штампи писалб како Је шпанскм генерал Кордон издао „војшо-научно дело" о нашој револуциЈи, уствари фалсификат о оружаној борби нашег народа. Он у том сттису, коЈи ни по чему не личм на неку војну расправу, нвго више на неку петпарачку бу-

леварску гтсжнију, у коЈој постав. ља питанл где Je био Тнто у току рата м одговара неодређено... не зна ce где!... вероватно негде!.. ко тм зна где.Л Колкка морална бода т овом оскудном спису!! Тито )е био иа челу НОВ м Народне револуциЈе м офанзивама, о коЈима пише гооподин Кордон, био са пролетерским бригадама, на њкховом челу, а у V офанзиви на попркштима СутЈеске пролио je и своју крв, док Је тај исти Кордон м многи други мирно спавали у топлим мооковским ообама. Колико Је морално пао гемеоал Кордон када за бвдно парче хлеба пролзЈ© част и достоЈанство комунисте. Што ce мвђарски руководмоци често истрчавају у овоЈ антиЈугословенокоЈ хаЈци то долази отуда што оии имаЈу и богато mckvctbo и богату традицију v том погледу. Јоти ад Коломана на овамо разни мађарски краљеви и херцоги су нас, „ггргжлета Југословенска племена". клеветали и шпиЈали час римскоме пагти, час д./жду млетачкоме. час бечкоме двору исто као urm нас ланас Ракошм шпиЈа и клевета Москви. Довојкно Је само сетити се њихоних делегациЈа коЈе су 1948 године, после првих писама lIK СКП—б, до лазиле v нешу зсмљу да би прикупиле „податке" м , доказе” за оиа писма. па да се Јасно види да ее мо* рал данашњих мађарскмх руководттлаца ни по чемз' не разлику)е од буржоаског морала. Док на Једној страни имамо отворену ревизиЈу марксистичко-лењинттстичхе HavKe, ревизију основнчх идеЈа Марчсса, Енгелса и Лењина, коlе су олнеле победу у Октобпу, а добиле Iош Једну c!amy потврдч у нашоЈ НаоодноЈ револуциЈи, ревиsnja коЈа не само доводи до смутње у радничком покрету, него убиЈа веру У идеЈе иаучног комунизма, тао што је случаЈ са изборима у Аустрији где Је Компартија доживела чораз, са Ослободилачком борбом грчкот иврода, као што је, даље, случаЈ са неЈасиим перспектмвама бор-6е радничке класе у капиталистичким земљама због тога што се револуционар«* пврспвктива веже за оружану интерввнциЈу Цравив Армије, ревизију коЈа удружуЈе у контрареволуционарну анти Југословенску хајку сва рукоиодства информбироовоких земаља против ЈугославиЈе и њене еоциЈ«листичже изградњв служећи се при томе наЈттрљавијим и наЈиеморалнијим методама, доглв на другој отрани, имамо доследну борбу КПЈ за победу социјализма у ФНРЈ и принципиЈелну, доследну борбу за равноправне односе међу социЈалистичким земљама и компартијама. Ето. то Је друштвеио-политички живот историсгког M <r мента ноЈет преживљуЈемо. Б. П.

ПРЕД ПОСЕБНИМ ИСПИТНИМ РОКОВИМА ЗА АПСOЛВЕНТЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ се не одр жавају јер их студенти не посећују

Правни факултет

Правни факултет спада такођв у ред оник факултета који имају велики број апсолвената. Према подацима којима располаже деканат, у првим данима после осдобођења на Правном факултету било Је 1683 предратна апсолвента. Међу н>имв има известан број који све до данас немају ни један положен испит, а и приличан број оних ко]и су положили овега неколико. У последн>в три школОКO године (деканат не располаже подацима за 1945-46 годину) асполвирало Је 1037 стмдег;ата и то: 19)6—лт гоДИНе 99; 1947-48 297; 1948-49 460 студената. Овде су убројени и редовни и ванредни студенти. Од целокупног броја апсолвената, предратних и оних који су впсолвирали после рата, дипдомирало је после ослобођења од 1945 до октобра 1949 године 643 апсолвента. Иза последњег септембарског испитног рока остало ,1е око 400 мових апсолвената, из 1948-49 школске године. Од ових 400, 90 апсолвената су мланови Народне омладине и о н,нма Комитет Народно омладине има евиденциЈу. Тих 90 апсолвената има, после септембра, укупно 298 заостала испита. Овај број заосталих испита код реловних студената резултат Је, утлпавном, немарног одноев према учен«у. Изпестаи. пак, броЈ апсолвоната дошао Је на факултет касниЈе напустнвши запоолење, а са нагомиланим испитима. Пример немарнпг односа према учв|ву даЈе Окановић Милсва, која Је дала обавезу да днпломира у Iунском року, али 1е у Јуну одустала од два 'испита, у ссптембру положила Један, и тек за новембар лала ппиово обавезу да дипломипа, Насупрот њоl истичу се Радмила Кукавица и Милсва Мишковска, коЈв редовно иавршвваЈу своје обапезе, полажући велпки fipoi испита уз, иначе. врло активаи рад у организаци 1и Народна омладине. Посебни испитни рокови у новсмбру и децсмбру, коЈи су на Правном факултету за оне апсачвенте из 194* године кпЈи имаЈу до шест заосталих испита. омогуђиђе великпм броЈу студената да дипломираlу пре Јаиуара. На дипломирање v новембру обавезало се 16, у децембру 18 у Iануару 1950 годинв 81, у Iуку 1950 године 38, у ссптембру 1950 године 2. а у Iануару 1951 године 3 ацсолвента. Да 6и што прв завршили студиlе апсолвентмма ђе ухазати помођ ооганизациЈа Народнс омладине оснивањем стручних група Hn почетку ове године приликом осни вања стручиих гсрупа руководство На родна омладине позвало 1е запосленс апсолвенте да се укључе у стручш групе и да кооисте њихову помођ у у чењу. Међутим ни један од њих ниlг се одазвао овом позтгву. Овлко неодговора« опнос ванрелнпх студената честс се ни чим ие мпже оправдати. V сарадњи са прпбзесорима организуlе ce и одржавање консултапиlа за апсолвенте. Ову форму рада требало би да кортгств како пни апсолвенти ко.lи cv ка Факултету тако и они који су вам Факултета. То би им помогло да лзкше и брже савлада.Ју испитио грздиво и успешниЈв положв испмте. Међутмм, досада се пријавио сомо за један прслмет (тпговинско право It део) довољчн •pol посетттлапа. такб дп ср консултациlе ну лругих продмета зооада, не могу ijn одржагати, упркос доброј вољи настав ника да пружв помођ апсолвентима. иначе. Један део апсолвената немарно ce одиоеи у гтоглсду своЈкх обчвеза преча организациЈи Нзродпе омладтгае на факултету. КоиферентдиЈв актива апоолпеката посеђуЈо свега око половина броЈа члаиова атггива. Ових дана ce scor малог броЈа присутних конференциЈа морала одложтгги. Уопште код приличног броја апсолвеиата опажа се текдетгиЈа

занемаривања рада у организацији Народн« омладине. Неки од њих пријављују се на рад у оне секције у којима сматр*Ју да „неће имати посла”. Данашњи услови рада на факултету омогућавају како старим тако и новим апсолвентима да правилно схвате сво-

Јв обавезв првм« звЈедниц* м уз вредан и савестан рад тголожв заосталв мвпмте, заврше са студмЈама и укључе ce што пре у ирлмзводн.у коЈоЈ су нужно no-

Немак>а Ханасмћ

Ветеринарски факултет

Другарство и колективни дух одлика актива апсолвената

Сада на Ввтеринарском факултету има ЗД апсолионато ОПавеза у (ануару 1949 година }е вила да he до краја 4049 годинв дипломирати укупно, укључивцш ту и војнв отипендиств. 47 апсолнената. У групи Народне омладине апсолвената другарство је на високом ниноу, што условљав« Јелинствено иступањв у свим акциЈама, састанцима, политичким курсевима итд. Ово }*, у ствари, догични наставак рада коЈи датира Још од 194S године. Са малнм, готово незиатним пчуасцима, у нашем колективу постоЈи Iединство воље и акпи.l« и разви-Iвна свест о улоаи нас као стручњака у соци.lолистнчкоl ичградњи звмле, Зато ce припремммо аа праиилно и праковременп пешаиан.е тадатака коlи иам npercToie. Спаки од нас користи до максимума сноlу снагу и свој* времв та учен>о и посто(и незванично такмичење v поглсду дипломирања. Узмимв као ппимер ча испите у Iуиском року коlа 'о вила Ш9 испита, а положсно ie 319 cn средн.ом оценом итнад 8. И v остапим месецима улпввноп се испуњава овввета га ирло довром про* сечном оценом ИчутимаlуНи друговв који су лилломирали до краlа свптемвра о kolhmb 1е вгћ вилп речи у ..Народном стуленту’* данас можемо еа поноеом л* гопогимо о слвпећим своlим пругопима- Јћувемиру Котићу, Лрагутииу Твшттћу, Tomv Томнћу, Мнлалику Мил.кввићу. ЈоеиФу ПаЈчићу, Пиколи ПоповЖикелићу, Михвјлу Таеићу. Срвољуву iteTponnhv, као и мнотм другим. Нарочито трева похвплlтти лругове Козића X Тешићл коlи спвпаlу мећу највоље ђаке. а својим радом у руководству Народчв омлалнне од ms године до данас. као тоепавачи и ииструктори политичких курсева. комаиланти ударних вригада, ''текли љував и ауторитет Народне омлвтине. Мнлалин Миљковић, ударник с чруге Швмац Capaleeo. дао 1e исштте нз свпх пет годииа и дипломирао за нешто виШO од три године. Наоупрот оваквим примерима, наш колектив вуче као болсст незнатан броЈ лругова коЈи своЈим немарним према ор,’анизацнlи Нвродне омладинв • МањуЈУ Н.СИ УГПСХ. УЗМЧМО Јј.-ЦМилнсагп ГтоНовИћа, коlи 1е током прошлв школске годинв био најчсогл-пнији на састанпима, Једини Је rin-нављао курс. нгма Јпш све игпитв из -пеће ГОДинс, а на факултет Је дошао • 45 године са Једним полпжеиим испигом, просечна оцена из положених испита Је добра. Од маЈа месеца уопште ниle у Београду, ие лолаже испитв, ии,lв на курсу нити ce уошптв интересује за рад организагшје, док, запостављајући студијв ради у срвзу са ветеринаром. у току прошлв голиив imle хтво да прими понуђену му стипендиЈу. Слободан Каљевић Је, нажалост, стипендиета, а н>вroa одное према организацкЈа Ллролмл

омладинв ј« идвнтичан са Стојковићввим. Од Јуна до данао организациЈа На» родмв омладинв врло мало зна о њему. Вожидар Вуконић ја у сааком погледу отншао много даље од њих и крајње ј« »ремв да органнзација Нородне омладннв поввдв рачуив о томв. Од нечланова Народне омладине csaку Нрнтпку лаглужује Ђорћр ЋагцН, ко1н нма нак н исттнтв из пвте године. пвв» у неком хору и вишв од иодину двна нв полажв испитв: Игор Малкин je сличан овом. Народиа омладина је већ ставила свви у задатак да овакве н сличнв примере скинв е диевмег ј^еда

Технолошки факултет

Појачати контролу рада

Твхнолошк* фшсултвт nmi 92 предpUTHl IПСOЛММТI од коЈмх еу 13 чл|нови Народн« омлвдине, док су остали запоглеии и одржтЈу врло славу везу Cl факултетом. ДпсадашНк« мвр« оргаиизаииЈв Народме омладмнв за ионтро* ду апсолввната ппказпле су ci недооолшним. Због тога Ј« решвно да се састанцм група одржаваЈу два пута месвчно. На првом ће се давати сбавезе, а на другом, коЈм he се одржавати средином месеца, контролисаће се жолихо 1е ко радио. на кахве Је потешкоће наишао и колико му група може помоћи да обааезу испуни. Овим he се моћи пратити цео ток спремања испита и на време спречити одустаЈаи.е. То je нарочито важно, јер поред апсолвената као што су Миодраг Вогосављевић. Александар Бећаревић. Душан Павков. ОстоЈа Стојановић и Велибор Рекалић, ко|и марљиво раде схватаЈући да их привреда већ очекуЈв. постојв и такви коЈи баш сада пред завршетак студиЈа намерно одуговлаче полагаше истпгга и настоЈе да што дуже оетану у Београду. Изоазити пример такиих студената je Милорад Вучетић, коЈи je за време окупације полагао најуредниlе све цспите. а од ослобоћења до данас полоито само лва испита за миЈе Је спремање потребно трм маесца. Таква Ј« и Радмила Зриић и Још неки. Нарочиту пажњу треба посветити ап* солвеитима коЈи раде дипломски рад. Ови друтви често наилазе на norentкоће као што Је недостатак потребиих хемикалиЈа, апарата и лруго te им то продужуЈ* време студи Ја. д. MU

Ветеринарски факултет

Почетак рада актива прве године

Ниједна генерација студенаш није на првој години студија доч»кана са толико предусретљивостм од стране својих старијих друго*а хао ова Старији студвити коЈм су сами прошлм кроз све згодв м незгоде првих двна ма факултету, схм мзлазе у сусрет студентима са првв годиие Ове године нмко, итм тачниЈе, ретхо хо c© смејао несреl|ним Јер му се ниЈе пружала прилмка за то. Леп пример организованог прихваћања студената прве године двлм су студенти старијих годмна Ветеринарског факултета. По тројицн у сменама они су сатима стајали поред меств где се вршио упис и д»валм оАавештења о томе коЈе послове треба хитно обавити, а који се могу одложити за доцније, коме ое овратити зв стан, а коме за храцу. У аули се упадљиво истицвла плаката коЈа Је упућивала на место где Је смештена стаибеиа комисија. По почетку предавања било Је хитно потребно средити спискове студенатв и организовати распоред посета вежби да би студенти одмах ушли у ток наставе. Органнзација Народне омладице факултета задужила је за рад са првом годином три инструктора са виших година. Инструкторм су помагали младом руководству да реши низ пмтања. Актив Народне омладине подељен ie на шест група. Инструктори су помагали v органцзовању првих групшгх састанака. Они су помагали и при оснивашу стрЈгчног одбора године од седам чланова, који је уз велике тешкоће Нзрадир рпспород за посећивање вежби. Ово питање 1е било тешко решити из два разлога. Пр®о. за разне пррдмете потребни су различити бројчани састави група. Тако су Sa вежбе из анатомије потребне групе од по десет чланова, а за зежбе из хемије по два члана. Друго, од 480 студената предавања Још не посећује око 100 другова, тако да постоЈи могућност да ЈедиоЈ ррутти припадне неколицина ових коЈи не до* лазе, или да група буде састављен* иекључиво од њих. То би довело до фактичког непостојања такве групв. Привремено руководство прве mДlгне. покушавало Је у више махова да доће до спнск« тих другова коЈм још нису почели похвћвти факултди. Мећутим, за решење oeor гтта»а- надлежан Је Деканвт школе ко,lи га досада ниlе могао решити у* слод запослености око студената коЈи по-нввљаЈу голинв. Тек на изборноЈ конференциШ Kola се олржала месец дана послв доласка на факултет. г*ешено 1e да се од Деканата зчхтева хитна провера стгискоаа и да Декпнат предузмв потребне мере у том ттравцу. На изборноl конгберентгиш било 1« речи о поЈапи непажљивог праћења настрце од стране студената првв године. Jotn у самом почетку првдарања испољила ce тенденЈргlа нв» колтшне да ce на факултету про* дужи са рћаним навикама сточеним У средн им школама. Сме*пно ie напоменути, али тачно Iе. дн су на ieдном часу док Је наставник преаавао, полетели ввиони од хартггје пуштени из последњих клупа! Ниlе усзмљена nolasa пушења на часовима, прелгда ie то забрањвно. По оном питању решено ie у закљмчку да ce норп руководство озби.љно позабави побућивањем већег интереса код своЈих чланова за вежбе и прздавања. СЧштрно се дискугова ло о учењу. Прва година ie потпуно обезбећена са књигама Octhlp само да се своЈски г>члу Ла би се олакшали испити у Јвнуару решено 1е ла се још ол сада почне са одржзвашем консултација и прелиспитних вежби. Већ у новембру биће истачмут распорвд Јануарских иегтита. Обавезе о полагању жлтита лаће ce до 15 новембра. Констатовано Је да Је гтривремено руководство правилно поставило н решило ттитање политичко илр'-лопгког уздизања чланова Не зна ce тачан проценат лрмгова коЈи посеhyly кургеве. услед тога што се нв зна ни тачан броЈ другова коЈи пооећуЈу пррпавања. Закључци изборне конференцитв двли су смернице за будући оад « осудили спо негатинне поЈаве. Послв овв конфрренције, несумњиво je да ће актив тшве године заузвтизидно место свим активииа Beтеринарског факултета јер он зато има боље услове него што cv их имали студенти осталих годкна по дпласку на факултет. Одма* пос.ле изборне конференЦије. гуководство Народне омладине прве године ггришло 1е решавању проблема студената коlи нису почели долазити на предавања. Оао је вршено на састангртма група За сваког друга коЈи не долази на предавањп задужен Је по Један студвнт из групе, коЈи ie по адреси до|вlено} из Деканата одлазио да провери гдв се оваЈ налази. Овим 1е учињенотолико, да од 100 студената коЈи нкзсу долазили сада долазе само 30, И поред свег залагања организација Народне омладине Још увек не зна шта Je са оигих 70 другова коЈи Још нис j дошли из уимтрашњости. Решењем овот ггроблема биће о»клоњеи низ потешкоћа и коначно ke ? иати *omnr-ft проценат друтова посећује предавања и истгуњаве неке досада дате обавезв. И. Ј.

~—пУпмими i.iwiMMTimiiT : ii"---i-r r i Ј|lшјицДјДДВ ОБАВЕШТЕЊЕ У четвртак, 10 о. м. у 30 чан сова на П риродно- математагчком факултрту Клув шпвттх писаца Веоградског унивешжтела одржаћс кн»ижевно са дискусијом, Прнступ cm6oдан. emsm

3