Student

ПИСМО ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ СЕКРЕТАРИЈАТУ МЕЂУНАРОДНОГ САВЕЗА СТУДЕНАТА

"Двадесег трећег септембра примили сшо од Вас ш од Савета теђуаародвот саиеда студената телетрам у веди са хапшењем и протеривањем из СофиЈе иаших претставиика за Савет МСС. У њему вае обавештаватв о објашње• њу бутарсжш владе поводом овот хапшења и протеривања, које иам је уосталом већ џознато из саопштења бу• тарске агеиције „Булта”, Иднеиадило иае је Ваше обавештење да су Управни комитет Савета МСС и Секретаријат МСС прихватилн то и такво објашње• ње бутарске владе. У помеиутом објашњењу бутарске вларе каже се утлавиом следеће: Да су Милорад Пешић, Нијад Диз• даревиН, Рајко Томовић, Марко Шарић и Јакша Бучевић „мрски Титови атеити шоји су се сакривади аод ма• ском студената”, да су оии „под изтовором да иду иа Даседање Савета МСС ушли иа бутарску територију без до• зволе бутарске владе”, да су „хтели да шире клеветиички материјал против СССР-а, НР Бутарске и друтих земаља иародие демократије”. И даље: „циљ Титових атеиата иије, разуме се, пружањв подршке борби демократског студентскот покрета за мир, против потпаљивача иовот рата, пошто је изда)а Титове клике према демократском табору иаправила од Јутосдавије свесиот атеита империјадистичких тежњи па Балкаиу .., Својим клеветама и прошоканијама против велике земље социјалмзма, Титовци сада врше сатанско дело потпаљивача светскот рата”. Поред ових цитата, којп су у вези са поменутим хапшењем, у саопштењу ее понављају још разне клевете о гобожњим протонима демократских омла• динаца и студената у Јутославији. Објашњење бутарске владе је од по• четка до краја лажно, иеосновано и очитледно искоиструисано у циљу кле• ветања иаших студеитских претставии• ка, наше омдадииске ортанизације, ФНРЈ и њеиот руководства. Стота пам ]е несхватљиво на основу чета су Секретари Јат МСС и Управни комитет Савета могли да прихвате овако ла• жно и клеветничко објашњење. Пре света, руководиоци МСС врло добро еу зиали да се радш управо о делегатима јутословенских студеиата за Заседање Савета МСС, а ие о неким ~лажннм студештима”. Сва четири иа• ша делегата за Савет МСС врло су добро познати руководиоцима МСС: Нијаз Дшздаревик је члан Извршнот комитета МСС, изабран у Извршни ко• митет на Заседању Савета МСС у Па• ризу; Рајко Томовик јв члан Савста МСС, изабран иа Првом коитресу Ме• ђуиародног савеза студеиата у Прагу, тде је био тада изабраи ш за члаиа Извршнот комитета, а касније је за• ступао МСС у комисији Савета феде* рације демократске омладиие за Јуто• источ ну Азију, 1947 тодиие. И Марко Шарић је изабраи члан Савета МСС, док је Милорад Пешик бао члан Ко• мисије' СФДО' за" Латииску Америку 1948 тодине. Руководноци МСС, Јржеф Громан н Том Маден видели су се са нашим де• летатима, као и са посматрачем Јак• шом Бучевикем, приликом њиховот до• ласка у Софију, и билн су обавеште • ни да су оии дошли на Заседање Са• вета МСС. Осим тота, наши делетата показали су своја пуиомоћија Кармен Брикман, која је била задужена за ре• тистрацију делетата. Регистрација иа• ших делегата, мекутим била је прекинута њиховим хапшењем. То оповрта• ва тврђење у Вашем телеграму да на• ша ортанизација иије обавестила Секретаријат МСС о имеиима наших двлегата за Заседање Савета. Такође ие одговара истипи ваше твркење да вашш организација иије претходво оба-

вестила Сеиретаријат МСС о Bаиитересоваиостш за учешке у раду Савета, пошто је то учивио иаш делегат Џевад Миџик још иа саставку Извршног коиитета МСС у Болоњи. На сиову чета, дакле без обзира на иаведене ч** њепице, Сеиретаријат МСС и Управни комитет Савета арихватају објашњење бутарске владе да Милорад Пешик, Нијаз Диздаревик, Марко Шарик, Рај• ко Томовик ш Јакша Бучевик пису студенти, век „провокатори”, који врше „сатавско дело потпаљивача иовог рат а?” Даље, ви прихватате тврђење бутарске владе у помеиутом објашњењу да су паши студенти „ушли иа бугарску територију без дозволе бутарске владе”, односно као што Ви у телетраму иаводите, без „потребнот овлашкења за улаз на бугарску територију”. И то је твркење лажно. Наши студенти имали с у исправне пасоше и визе, важеке за Бугарску према специјалном утовору измеку Бутарске и ФНРЈ. 0 томе д а су путне исправе иаших делегата биле ваљаие товори чињевица да су их пустили за Софију, што се уосталом види из штамбиља бутарских потраничних власти у пасошима наших делегата. Приликом хапшења наших делетата у Софији, делегат студената Шкотске, који је присуствовао хапшењу тражио је д а пасоше ваших делегата претледа Извршни комитет МСС како би могао проверита тачност иавода бутарских ортана, што су, међутим атеити који су хапсили иаше делегате категорички и трубо одбили. И ова чињеиица која је ситурво саопштена Секретаријату МСС и У правном комитету Савета, сведочи да су иаводи бугарских ортава о неисправности путних всправа наших делегата за заседање Савета утврдило да вори чињеиица да су бутарски полициски атентв, који су хапсили и протерали наше делегате, дошли као сту деити под изговором д а зову наше делегате на некакав тобожњи састанак МСС, енертично поричуки да их хапсе. Тек када се у присуству других дслегата за заседање Савета утврдило да пема никаквот састанка и када су остали делегати видели о чему се стварио ради, агеити су призиали д а су sаиста ортапи државне безбедиости и да заиста хапсе иаше студепте. На оспову чета, онда, Секретаријат МСС и Управ• ии комитет Савета, упркос наведеиих чињеиица прихватају тврђење бугарске владе о тобожњој иеисправности путвих исправа иаших студеиата? Хапшење иаших студентских пре тставпика у Софи}и претставља акт дискриминаци/е, пошто је једини њетов мотив био иепријатељство дапашњих бутарских власти према новој Јутославији. Сматрамо да су руководека тела МСС (Секретаријат и Управии комитет Савета), према Статуту МСС који борбу против сваке дискримииације поставља као једаи од осаовних дадатака МСС била дужна да протпв хапшења иашпх претставнпка иајевергичви)е протестује, шго смо ми, уосталом, и тражили иашим телетрамом од 16 сеатембра, иа који, мекутим, писмо примили ннкакав одговор. Шта више, о том питању се решавалб у отсуству паших претставпика што такође претставља још једну повреду Статута МСС. Међутим, каспије смо, преко вести и атевције ТАСС сазиали да су Секретаријат МСС и Управни комитет Савета отишли још даље аитажујуки се у антијугословенској клеветннчкој кампањи коју воде иеки руководиоци СССР и земаља народних демократија. Како сазнајемо из помеауте вести атенције ТАСС, која је донета из Софије 27 септембра, иа Заседању Савета МСС прочитаи је и векакав „меморавдум” аиоиимпих јутословеиских студеиата политичких емитраиата, којш очитледио има једиио за циљ нај-

трубље клеветање ФНРЈ, југословечских студената в њиховог руковод• ства. Ма да је прочитани „меиорандум " анониман, према његовом садржају и стплу којим је иаписан, а кОји је потауио идентичан са садржајем и сти• лом осталих ивформбироовских вааада на Југославију дакључујемо да /е он дело оних јутословенских студе • ната који су издали своју социјалистичку отаџбину и који су се ставили у службу разних иностраних обаве• штајних служби које се баве непријатељском делатношћу против ФНРЈ. Сматрамо да стављање иа диевни ред Савета МСС једног тако очигледно антијутословенскот памфлета ПЈто је свакако учињено уз сагласвост Сскретаријата МСС и Управнот коми • тета Савета претставља нову трубу повреду Статута МСС и може да зиа• чи једпно коришћење Међународнот савеза студената за вршење автијуто• словенских провокација. Наведени поступцп Секретаријата МСС и Управног комитета Савета (став који су заузели поводом хапшења наших студентских претставппка, њнхово прихватање клеветничкот објашњења бутарске владе, стављање иа дневни ред Савета памфлета анонимиих јутословенских студената политнчких емитраната.) моту само да те• шко компромитују Међународии савез студената у очима напредпнх студената света, моту да одведу МСС иа пут једне антидемократске политике, претварајући та у тласпотовориик и инструмент иеких руководилаца СССР у њиховим насртајима на слободу, незавнсиост и част једне мале, иезависве социјалистичке земље као што је Јутославија. У вме 55.000 јутословеиских студепата, Централни комитет Народне омладине Југославије пајоштрије протестује против помепутих поступака Секретаријата МСС и Управиот комитета Савета. У случају да Секретаријат МСС п даље остане при ставу који је заузео на Заседању Савета МСС у Софи/и против јутословснских студената и ФНРЈ, Централни комитет Народве омладине Јутославије сматраће за сво/у дужност да, у интересу јутословепских студената, као и у пнтересу МСС п свпх демократских студевата света, изт несе ова питања пред впше руководеће органе Међународвог савеза студеиата. ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Отворено студентско опоравилиште у Словенији

Пре неколико дана отворено је у Мојстрани, недалеко од Триглава ново опоравилиште намењено болесним студентима нашег Универзитета. Оно је већ ггримило на бесплатно лечеше прву групу од 40 студената. Опоравилиште је отворено на иницијативу Универзитетског комитета Народне омладине а уз новчану помоћ Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе и пуну подршку и разумевање народних власти у НР Словенији. Тиме је решен велики проблем. Створене су шире могућности за успешно лечење студената у току целе школске Боравак студената у опоравилишту је бесплатан, исхрана обезбеђена, лекарска контрола стална. Месечну контролу вршиће шеф Голника др. Фурлан. Отварањем опоравилишта са 40

места у Словехшји омогућено је да се наше стално опоравилиште на Авали које је располагало само са 20 места прошири и културно уреди. Поред зграде диже се велика барака која ће моћи да прими 40 студената. Радови су у току. Према плану барака ће се оспособити за пријем студената кроз два месеца а зграда за један. Тиме ће се добити шездесет места и тако решити проблем лакших болесника и проблем хигијенског лечења студената који се враћају из санаториума. Студенти Београдског универзитета са опоравилишта у Мојстрани упутили су Универзитетском комите-

ту телеграм у коме се, између осталог, каже: „На вашу ивжциЈативу и уз помоћ иародне власти омогоћили сте нам да се у'крзћем времену добро опоравимо како би се што пре поново прикључкли херојској борби паших народа у изградњи социјализма У нашој земљи. Брига коју води наша Партија, на челу са нашим вољеним другом Титом, о студентској омладипи осећа се на сваком месту а нарочито је ми осећамо у нашим опоравилиштима. Никаква застрашивања, клевете и лажи нису нас могле ниједног тренутка поколебати у правилност борбе коју води наша Партија за чистоту науке марксизма-лењинизма, за истину и на опште добро радничког покрета у целом свету. Са поклицима другу Титу и Партији шаљемо вам другарске поздраве."

Са пута по Србији из писама Димитрија Туцовића

Поводом преиоса посмртпих остатака Димитрија Туцовика који Ае се идвршити 20-от ов, м., објављујемо у овом броју оддомак и$ његових писама. Лесковац. 27 августа Призсри којима сам морао да присуствујем обилазећи текстилне фабрике у Лесковцу су ужасни. Страшна слика експлоатације нејаке деце. о којима сам вам писао из Ниша, излази нам поново пред очи и утолико још рељефнија и изразитија у колико је та експлоатација у Лесковцу и старија и ширега обима него у Нишу. Ове фабрике су прва паукова мрежа за хватање деце од 6,8, 10 и 12 година која се не пуштају „докле се, како би то Енгелс рекао, има да исиса још неки мишић, дамар, кап крви”. Што се тиче фабриканата што је то губитак што се друштву не може ничим надокнадити. Они су ми обично говорили: „Ми немамо од ове деце никакве користи, али не можемо да их се отресемо; обесили су нам се о скут они и њихови родитељи, не можете их се ослободити, моле и преклињу да их примимо!” Такав је утицај капитализма. Он продире напред до осигурања марша: разоравањем старих привредних извора и изменом материјалних услова живота, он нагони родитеља да продаје своје рођено дете и да га, са болом у души, гоњен нуждом даје у најамно ропство пошто било. Он види како му се пород тамани, породица разорава Али сам је немоћан да се помогне он види да дечија радна снага обара надницу одраслих радника и да то користи само фабриканту па ипак не може друкчије. У једној фабрици је радно време сведено на 10 часова, у другим двема се ради прековремено. У свима је женска радна снага у надмоћности и то скоро искључиво испод пунолетства, тако да у највећој од њих са преко 500 радника, деца не само раде већ раде и иоћу и то 11 и више часова! Када би при пролазу кроз фабрику испало пред нас у ком одељењу дете које по свему не може имати ни осам година, фабрикант би у неприлици додао: „Ово дете је дошло код својих родитеља који овде раде!” Или; „Ова деца не раде »гахта, играју се!” итд. И та фабрика у којој се налази заробљен читав народ од 500 душа са више од четвртине непунолетних ради копрекидно и дању и ноћу! Прзписе заштите које, Закон 4 ? а ««км

изиграни су и радикална влада је постала саучесник капиталиста у упропашћавању народног подмлатка, извора привредне моћи' и друштвене будућности. То је још једна од многобројних повластица које она капиталистима поклања; ту је, шта више, најиздашније руке, ту њена дарежљивост нема границе! Место да најенергичније настане да се заштите одредбе Закона о радњама спроведу, децу извуку из фабричког ваздуха коlи их трује и врате школи за коју и јесу; место да по закону ноћни рад забрани и радно време ограничи и регулише као што закон прописује; место, дакле да штити подлогу народне будућности и привредног и друштвеног напретка, она се бацила свом „патриотском” готовошћу на решење два велика државна задатка; да капиталисте спасе од пропасти и себи створи већину! Нека капитал меље слабе кошчице нејаке пролетерске деце, нека се радна снага сатире и преко времена и дању и ноћу, нека се сече привредни живот поколењу шта је све то по горњем циљу! Нигда, међутим, и ни по чему не можете видети да се води икаква рачуна о животу радника то ]е општи утисак који се добија при разгледању наших фабрика. У већини предузећа нису предузете никакве мере против отровие прашине и несразмерно високе или ниске температуре. Радионице без икакве вентилације, радници незаштићени од промаје, изложени сагоревању крај пећи и машина и гушењу нечистог ваздуха. Машине и опасни машински делови и трансмисије нису ограђени, ако такве ограде нису ударене још у фабрици у којој су купљене .А собе за пресвлачење, седење за време одмора, ручавање, прање руку, купање и том слично од свега тога без чега се ланас једна модерна фабрика не може ни замислити, ова су предузећа далека као ђаво од крста. Ја не знам онда, ради чега долазе да врше преглед фабричких предузећа министарске комисије које по свом броју личе на какве мале чете. Ако је тачно да више очију боље виде, онда је збиља загонетно чиме се оне при тим прегледима занимају. Уколико нас више поражава немарност владе према судбини фабричких радника у Лесковцу. утолико нам је пријатније што могу јавити да је радно време по Закрну о радњама у занатским предузећима у Лесковцу прилично спроведено. Десеточасовни радни дан имају данас обућарски, кро,lачхг» »»с-впсгч радници. Где је оачи!« рађено по 12, 14 и више сати дневно, дапас се ради 10 часова. Ову тековину своје упорне борбе ужива данас у Лесковцу више стотина радника. Трговачке радње се такође затварају и отварају по распису, уместо да се управљају по заласку и изласку сунца као раније. Али време рада трговачких помоћника благодарећи незаконитом распису министра на-

родне привреде, траје 14 сати. Недељни одмор је задобијен. Известан успех постоји још код неких струка, а код одсталих је време рада још увек 12 до 14 сати, код келнера чак и 18! За овај успех ма колико да још није потпун, лесковачки другови имају да благодаре свом непрекидном настојању и живом интересовању за спровођење заштитних одредаба Закона о радњама. Полициска власт је такође вршила своје дужности. Она јв одрекла сваку помоћ за неспровођење Закона у фабрикама чији господари, благодарећи својим везама са онима горе, неће изгледа, да окрену главу на наређење једнога срескога капетана. Али, да им је Закон о радњама врло добро познат и да знају где га газе, могао сам приметити на сваком кораку при пролазу кроз предузеће. За савлађивање њиховог упорства лесковачки другови рачунају на помоћ енергичне акције целокупнога пролетаријата .Они су готови на борбу, као и увек и још више него увек. То је показао и синоћни велики збор, Лесковац, 30 августа Рђав ваздух, наднице при којима се гладује, ноћни рад, прековремени рад, експлоатација деце и жена то је наша фабрика Наши угледни суграђани фабриканти жале се да им не иде добро, а раде без прекида и дан и ноћ; вичу на синдикате што да отварају код радника велике апетите плаћају наднице колико они хоће; жале се у последњем извештају Индустриске коморе на неподобност наших радника, а раде самом децом; сви су ватрени патриоте, добри соколци и побожни хришћани, а раднике гоне да им раде и на божић као што је било ове године, одгоне их у свет рђавим условима рада и сатиру прековременим радом. Као што сам у прошлом писму рекао ја не нађох ни у Iедном предузећу ни сале за ручавање и одмор, ни одељења за одело, ни одељења за прање руку, али сам видео најмодерније американске часовнике за аутоматско контролисање радника. По тим часовницима се радници исплаћују, што значи да за капиталисту важи као радни дан оно време за које ради машина а не радник. Ако машина стане због рђаве пређе, покретне снаге или ма каквог другог разлога. без икакве кривице радникове радно време тече, али надница не, радник ради, доводи машину у ред, али му се то не рачуна за надницу! Ради тих „бедника” капиталиста који муку мучи и толике жртве подноси „за привредно унапређење земље” министарство народне привреде гази Закон о радњама и одређује, када већ неко мора бити жртва, да то буду сирота деца, раднице и радници! ТТТта је спроведено ш Закона о радњама у лескс"--..г;л:л фаб^икама? У фабрици кудеље у којој раде до 200 душа, спроведен 1е лесеточасовки радни дан. Али то што Је ЈелноЈ фабрици било могуће, другима није. и болећиво министарство води рачуна о осетљивости тих „бедних” капиталиста! Само што им не рече: Кољите што вам под нож падне; ми хоћемо индустрију, што нас се тичу радници.

И фабрика штофа, у којој ради око 500 душа, забележила је ступање Закона у живот на тај начин што је после првог јула дала ноћној смени радника пола сата одмора у поноћи да приме храну! Пре првог јула радници су морали радити гладни целе ноћи! По одобрешу министарства народне привреде, ово предузеће не прекида рад никако. Шта вреди, то што радно време по Закону о радшама не сме за непунолетне ни у ком случају прећи десет часова, што жене не смеју ни у ком случају радита ноћу, што се радници ни у ком случају не смеју лишити недељног одмора од 36 часова, што деца итд. Дневна снага радника ради у овом предузећу 12 часова. Али фабрика свира 10 минута пре шест, десет минута пре пола ос?м када даје одмор за доручак, десет минута после 12 и десет минута пре један, када је одмор за ручак и десет минута после 7. Пет пута по десет минута чине 50 минута; на 300 радника фабрикант украде на тај начин 250 сати сваког дана!*А када дође субота, исплата почне у седам сати и траје дубоко у ноћ. Само да се не прекида рад никако! То је идеал капиталиста. Машина не сме да стане. Зар да се казан излади и да толика топлота пропадне! А, не, то нема смисла!... Као да слушате како капиталиста поручује раднику: „Ми не купујемо само твоју радну снагу, већ и твој живот и срж твојих костију; овде ће твоје здравље бити упропашћено, овде ће твој живот бити сатрвен и кад као непотребан, будеш избачен, понећеш сабом глад”. Никада ми није била ближа психологија капиталиста. Разгледао сам фабрику вештачкога црепа. Оно што још увек ради људска рука, овде ради машина :меси блато, ситни, чисти, збија у калупе, и избацује готов сиров производ. Машина је учинила излишном многу људску радну снагу. али је њима који је услужују учинила рад много тежим и интензивнијим. На најтежим пословима раде деца испод 14 година по 15 сати дневно... У пећи нађемо радника који слажу цреп за печење. Они раде на температури од 50 до 60 степени; усне су им поцрнеле и испуцале као у врућици; стално траже да гасе жеђ. Њихове наднице су 1,20 за 15 сати рада у паклу. Али још то није ништа према утиску који на човека чине постеље ових радника. Оне су растурене по целом предузећу између камара блата, цигле, црепа итд. Они што не раде у одељењима где јб влажна земља и сиров цреп и они бедници што се кувају у и око ње не могу да издрже од зиме-ррелс асКгг гг* на врелсј прв»ц*ини крај пећи! Стање ових људи ]е ужасно. Кад бацимо поглед на ма које од ових фабричких предузећа, свуда нам пада у очи. пре свога, ситирање деце, затим рђав ваздух, бедне радиошше, прашина, нечистоћ|, прековремени рад, бздне наднице, све погодбе под којима се не ради, већ пропада. И овде где је помоћ Закона најпотребнија, она се најмањв осећа!

УБРЗАЈМО ПРИПРЕМЕ ЗА СМОТРУ СТАРЕ ГРЕШКЕ СЕ ПOНАВЉАЈУ

Научнв групв Филозофског факултета стекле су у прошлоЈ школскоЈ години драгоцена искуства. Прошлв године Јв први пут озбиљно крекуо напред цад у научним групама. Резултати то наЈочитијв говоре: 84 члана научних група за маЈску смотру завршили су 34 научна рада, од коЈих су три награђена, а Један Јв читан. Научне групе су опремиле то доста богато и своЈ зборник, који Јв у току лета оштампан. У овогодишњем раду са научним трупама, стручни одбор иде линијом искоришћавања прошлогодишњих искустава. Прошлогодишњи рад научних група показао Је да «добро раде само оне групе којима руководе каставници- Научне групв филозофиЈе, етнологије и историЈв уметности постиглв су добре резултате. Јер су професори поменутих предмета стално пружали помоћ и давали упутства студентима за рад. Организација рада у научним групама друго Је важно питање. Успеле су оне групв у коЈима се ниЈе стало на подели тема, већ Је наставник стално помагао у процесу рада, поматао кроз колективнв консултациЈе и поЈединачно. Тако, на пример, филозофска група Је одржавала стално консултациЈв са професором Недељковићем, коЈи је пратио сваки корак својих ученика, упућивао их у технику научног посла, давао правац у изради теза, помагао V решавач»у основних проблема. ЗахваљуЈући чврстоЈ контроли и помоћи наставника. у групи се радило са пуно воље и радне дисциплине. У научним групама на славистици, књижевности, педагогици било Јв супротно. Недисциплина Је разједала чврстину група и била Један од главних узрока неуспеха. Катедре нису показале довољно бриге за рад научних група, а у колико се нешто покушавало, све Је то имало мање више формалистички и званични карактер. Дакле, закључак из прошлогодшшвег рада који Је донео стручни одбор 1е: успех постижу оне групе где настазник директно руководи, а организациЈа помаже, где се одржавају редовни консултативни састанци коЈи уомераваЈу рад. Међутим, и поред овог закључка о прошлогодишњем раду научних група, односно и поред тога што Је стручни одбор Филозофског факултета кбо прзи задатак у раду са научним групама поставио себи коришћење прошлогодишњег искуства старе грешке се псжављаЈу. Тако и ове године, бар сада на почетху, углааном Је поклоњена пажња најЈзчим групама. Филозофска научна група опет постиже наЈбоље резултате. Њених шест чланова раде скупно 2 теме. Исто стоЈи и са иаучним групама етнологије и историЈе уметности. Али зато и ове године рад научних група на катедрама Језиха Још увек не показуЈе нарочите успехе. Можда Је изузетак германска група коЈа Је ове године обновљена и коЈа већ ради два научна рада за смотру. Само раду ове гг>упе треба посветити пуку пажњу како се не би десило да се она опет половином године због „обЈекгивних тешкоћа*' (недовољне помоћи), расформира. Новина у раду научних група Филозофског факултета Је стварање иаучних група по предметима (при свакоЈ катедри), односно по специЈалностима на коЈе се опредељуЈу студенти. Овакав начин рада група омотућиће да оне у овој школскоЈ години испуне своЈ ооновни задатак рад у групама треба да утичв на пбвећавање стручности студедената, у сарадњи са катедрама треба да раде на уздизању научности предавања из дотичне области. Групе су за смотру при Јавиле 14 радова. Ови радови ће се читати на иаучним конференциЈама група Народне омладине на коЈима ће претседавати професори. НАЈБОЉА НАУЧНА ГРУПА ЈЕ ГЕОЛОШКА

За добар овогодишњи рад научних група, а нарочито за успех на децембарској смотри неопходно је, користећи искуство из прошле године, одмах решити њихове најважније организационе проблеме, као; руковођење и помоћ наставника, омасовљење, активизација свих чланова групе. На примеру неких научних група Техничке велике школе може се видети да се овом задатку није увек прилазило довољно енергично. Узрок треба тражити не само код неких руководстава Народне омладине већ понекад и код наставника. Најпре, један добар пример: геолошка научна група (која броји 22 члана студенти треће и четврте године) поставила је добре основе свог овогодишњег рада. Уз непосредну помоћ наставника група ће ове године моћи да активизира све своје чланове. Наставници су на време дали теме за рад које су углавном везане за привредне задатке (картирање у рудницима и др). Група је затим подељена на екипе од по два три члана које везује заједнички рад на истој теми. Подела на екипе је новина у раду, која ће допринети да у групи више не буде пасивних чланова. Про шле године је само једна екипа ишла на терен, а остали чланови били су углавном пасивни. Ове године ће и помоћ наставника бити свестранија. Они ће не само давати

савете, упуткггва, литературу, већ, по потреби, ићи са екипама и на терен. У оквиру ове науче групе формирана је и група преводилаца од пет чланова. Они ће такође иступати на ширим састанцима студената било са својим преводима или обрађешш темама. Рударска научна група даје друкчији пример. Ту се учипило врло мало у припремама за овогодишњи рад. Најважнији проблем је помоћ наставника. Значај ове помоћи не само за успешан научни рад, већ и за саму активизацију чланова групе може се видети на једном примеру из прошле године. Неколико чланова групе, захваљујући доброј помоћи наставника из рударских мерења, постигло је велики успех: њихов заједнички научни рад добио је прву награду на Фестивалу. Остали чланови ове групе били су пасивни. Ове године очекује се да више наставника покажо више заинтересовања за успех рударске научне групе, али и њено руководство више енергичности у благовременом решавању својих проблема. На шест научних група Грађевинског факултета слично је стање, Још није у изгледу активизирање свих чланова, јер наставници још нису дали нове теме за рад. Од прошлогодишњих тема са три ће се изићи на Фестивал. И омасовљењу ових група посвећена је мала пажња. Оне броје укупно 36 чланова. Комитети година и секретаријати актива Народне омладине нису се бавили агитацијом за упис у научне групе. Све су препустили једном другу руководиоцу научних група, који, наравно није мргао Сам ништа да учини по овом питању. Исто тако неки наставници не показују много склоности да са катедре објасне студентима значај и многострану корист од рада у научним групама, а што би много допринело њиховом омасовљењу. А наиђе се и на овакав став: „Или ће студенти да полажу испите# — или да раде у научној групи!” Једно искључује друго. При том се заборавља да има студената за које се питање никако не поставља тако, који могу да раде у научној групи, не на штету, већ на корист својих испита и не само својих испита. А њих треба у маси студената заинтересовати и привући на научни рад. Р. У.

Теориска објашњења захтевају практична испитивања

јГј /тввппниЈ*. V СЧиуфенш