Student

У сусрет 29 новембру

НАШЕ БРИГАДЕ И ПО ТРЕЋИ ПУТ УДАРНЕ

ВЕЋ је трвћа година како су прве омладинска бригада почеле да граде Нови Београд, И отада jt пешчано поље између Веоград и Земуна почело да се ме»а. Под рукама градител»а нипале су и pa-’ie из дана у дан огромне зграде Претседништва владе, репретентатмвног хотела, станбеног и студентеког насел.а. Тринаест удариих бригада дао је наш Универзитет пре три месетда нв летн»ој радиој акпији. Још су жтгви утисци, још се памте радни учинци, Још се с ппносом говори; био сам аидар, армирач, тесвр, а већ су опет на радилишту четири наше бригаде. Опет су привремено напустили студенти својв слушаониие, библиотеке да би изградили студентско насеље, да би се могло ускоро у светле удобне станове уселити 4000 студенвта. За две декаде два пута ударне. То је признаље Штаба sa пожртвованост у раду. Пред стројевима свих радиих бригада на Новом Бвограду прочитани су успеси народних студената.

НЕЋВ ИЗНЕВЕРИТИ СЛЛВНЕ ТРАДИЦИЈЕ Кадв су двадвевтвг довцли количински план бригадисти познате бриггадв „Владимир Перић—Валт#р“ заказали су такмичвк« саии студвитским и омладинским радним вригадама на Новом Ввограду. О»о такмичењв ја у чает 20 ноквмвра Дана Народне роаолуциј* и борб* за испукење задатака. за што бржу изградњу студентског ивсвљв добила 1e нов акцвнат. Данао у свако доба дана чак и ноКу на стаи-’ баним блоковима могу се видети стручнв групв студвиата. Рад ие престаје. мења се емвна за смвиом. Приђеш ли групи из бригад* „ПвриК—Валтер“ и питаш: Како ида? одговарају „Сам Квш оцвнити 44 И збиља дрк глвдаш видиш како брзо раде рукв, зналачки *ли и брижљиво јер ee пази на квалитвт. Нема много кукв на радилишту, аЛИ Св одмах вид v прави рддни мравињак, Свв je више омалтериеаник соба, прегрвдник зидова. пветавл»вник прозора и израђених елепвницв. „Свршити што irpe насвљв, што npt" -r говори овда на ралилишту сваки покрвт, Заиста је онда TtufKO међу толиким групама, ројвдишшма који ct мвло одмарају, а MJioro раде и чији радни лвн нч}t шеет ввК деевт и вишв Haeott. нзабрати једног 1 и рокввлити rt. У количинском плану бригвдв „Вдадимир Пврић— Ввлтвр" крји трвб* ИСПУНИТИ У 4SCT Дннв PtiOr луцијв стоји: изрвдити преррлдиик зидовв —' 420 м г ; м*лтвриеаи»в зидовд 1080 м 1 : бетширдн*© плоч# 420 м 2 итд. итд. Све то За десвТ fli 1 на ,а већ до £3 у рубрици „испу№ено“ ста.шло ie 60%, Четвртог дкнв бригадв је већ иепунил* ceoj кадичипски плвн cs U 3,4 <=" Ми нећемо изневерчти славН9 тршдииијв наше бригадв каЖУ брИГаДИСТИ, То потврђују удиввнику запиеане цифре учинка зв четири дана: „Озиданр прероадник зидова 448 м*. • малтерисано зида 2100 м*, постављено слепог патоса 4400 м* .урађаио npotopa и врата 182 иомвда,, " Н§ радилишту ввлики ордвн бригвдв „Вратства и Itдинстра“ l реда потсвђа бриг*диств на све пређашн»в акчиј« иа К ствчвних ударни* назива нв вкииlвмв у Мавроау на прузи Шамвц—Cepaјево и на Недом Евограду.

ПОСТАВЉАМО РЕКОРДЕ Још hs летрј радчо.l акаи,lм у бригади „Драгкгаа Прааина” би« 1t р«»ултат твкмичеља стручних група појака рвкорлврств* првбицикаљв иорми за хиљаду па и *иш« процвната. Рекордаретшо сада ct иајкиша испољило мађу групама које малтеришу. Ракорд у бригади „Драгица Прааица" ни,l* ствлаи. Јучаоашњи стари рекорд обдра данашљи ноаи, а и внаЈ сутра нећв бити послааљи. Постоји ту читава скала крвтаља ранорда. Први рекорт птсташмо 1* Михајло из прве четв који је омалтерисао 40 м* норма је билв li). То 1» било 18. XI. И ниjt прошло ни saa даиа, а Дпаган Нккитовић Је поетаано нпа рвкорд 50 м*. То је потстакло иоа# снагв. Слободан МаркоаиН омалтерисао 1е 61, а после љега Сретен Торбица 250 м l . А о*о ниЈа кр«Ј . У штабу бригаце „Драгнц« Прачнца" на графмкону раднмх унинак« цраена ли-

нија скоковито се уздиже. Она је одавно ггрешла 200* #, У другој декади бригада „Драгица Лривииа” испунила је декадни план за 4 дана, а у rpehoj декади количински план испунила ie за три даиа и то са 107*/». Назив ванредно ударне бригале кије ии за кога било изненађење... РАДИ СЕ БОЉЕ НЕГО ИКАДА РАНИЈЕ Овв речи рекао је заменик командакта бригаде Природно-математичког факултета гледајући иа резултате који су постигнути последњих неколико дана Вригала „Слободвн Приицип —Сел>о” испунила је последњи план за три дана и то са 179*/», И после овога текле су речи једна зв другом. обичнв, просте. Не морају се дочаравати у машти ликови јунахл његове приче, јер су оии ту на оадилишту свога насеља. „Армирачке групе зване „Димитрије Туцовић” раде коиструкцију зв студентску меизу и ia степенице етанбеких блокова. Посао је тежак; а они раде напол>у и по киши и по ветру. Гониших а очи неће са терена ла се врате. у стању су да раде читан дан И шта можеш када xohe...“ И Iедино таквим радом могло je да се савије арматуре з» три аана 2307 кгр. уместо за дасет дана хиљаду. А за групу „Тито“ ко,јв ,ie 23. XI. испунила норму за 800 он каже: „Изгледа заиста чудно, цифра ie велика. Уз то од столарске групе тражи ce много пажње. Овој групи Мирослава Милојевића нису показивали како се првве прозори, а они су сами r ледали и научили ед мајстора.

Ланчани систем им је мкого помогао". За успехе бригадв „Ђуро Стругар“ чуло се још првога дана, она је пова изишла на радилиште, отпочела ову релику по св -ме ■*начају радну акцију. Па и данас често град.lМ'и } j obi г Бв( град пре ко звучника слушају о радним учинцима бригадв „Ђуро Струтар” чују за групе „Пеко Дапчевић" „Корча^ин 4 друг* У Tan.4H»»eihv у ча гт партиске конференције бригада је за три дана са 123*/» исауч.ша свст декадпи налог Пс-зчата »е група „Инан >Тилутиновић“ која је омалтерисала у том такмичењу 102 и* зида финим малтером и тиме за девет радних часова испунила свој налог. Ко није чуо да група „Пеко Дапчевић” радеКи на прикивању трске за плафон испуњава увек своју норму најмање са 120"/# и да је у свом послу увела ланчани систем, Последњих дана секретар бриг?де записао зе у дневнику: „Десетодневџи количински план испуњеп за трп дана са 146*/#,. Ударна лекада поводом 20 новембра Дана Револуције сва је узнаку великог пребацивања нории, испуњавања декадних плакова за три четири дана. Такмиче се појединци са појединцима, чете са четама, бригаде са бригадама, добити прелозну заставицу у osoi уларној декади част је за бригаду, чету и појединца. Резултат такмичења је ванрелна одлука Главног штаба омладингких радних бригада о пр«> глашнњу свих наших бригада за трећи пут ударне. То је посебно признање иајбољим бригадама на изградњи Новог Веограла. Испуњењем и премашењем »опми студенти одговарају на лажи и клевете које се бацају иа иаиту земљт. Али сви градитељи добрс знају: истина полако али сигурно продире о нашој земљи. В. И.

Безброј вредних руну наше o»i ладине изграђује Нови Београд

СРЕТНО! У БОРУ КАО РУДАРИ

Виречш рудник шш/и попшвг у ешшту само зато тто је багат, што у твму шма Ш ваира, ш шлага, ш ишршто И еравра, Познат је он, јер му је вакар одлнчнот киалнтџта. У наше фабршша оллазш нвоцвшиви производи бакра, и на сшетском тршн • адгу OMK шмају ннеоку Цвну. Вор је једно од иаших највеИих добара, у њему ру дарн обарају рулу aa ешоју авм*у, гоононнца дија бакар за иаше фабрике. „Још шншв баира" чввкалн еу радници прошлв године лругу Тшту кала је био у Ввру и разтонарао еа њнмо. На то обекале мисдв рудари. Некада je влато Бора вндо ботаптша туВшна, Баиарна рула нијв ee код нас прерађнвала нек је идвошвна у Француену, t мш емо моралн врдо екупо да плакпмо Фраицуашма тотоп вакар. Иашој знмљн онш еу отедш нв само рудна дежишта век н снату лудн. Tora вишв ланае ншма ш иекв бигн.„

Путујемо st Вор. Композициј* ji дугв, t путиици у н»ој рудари. Лред поглвдом промичв слика за сликом: Орвњв, Јвсви»а свтва. Иепашв. Оквир су б#ли брвгови У даљини, Успут стални међусобни поздрвви сејача и рудара. Ти поздрави нису обични, Нзима се саошптавају успеси са два пол»* рада... Овом иетом пругом возил* су ce фронтовекв бригаде Јабланичка, Нишкв. Мвкедонска, Војвођанска... да помогну борском колективу; овом истом пруром дрпутовало Је 28 студвната геологцјв Природцв-матвматичког факултетв. „Сретно” п -__„ _ v пмРповом Пипри првс»l еусрвту стуаеити. „ПИ сТ :^ И 1е № ЗинГ У пов7заГ B зЈ појвмрудара Речи су смелв алииз њих и ?бЈ? а М»их И И]а искреност. Читвли смо свакога дана у штампк да фронтовске бригаде одлазв да помогну рударима и мисмо се одлучили прича Сава Марковић познат са ранијмх радиих акција као ударник, носилвц Ордвиа рада трећега реда. Сви су геолози хтели да пођу у рудник и зато се борило ко he да пођв. Нијв прошло ии нвколико дана од доласка, а у рудиику су сви у•идели ла су студвнти дошли дв пруж. помоћ рударима. „ рвтно, • изговара са поносом студвкт РУДВР кад орвтнв скога друга рудара рвдиика. „Срвтно” с пуно љубави отпоздравља рвдник

студенту. Данас jt то поздрвв свих који ce нв овом месту боре да што више бакра дају иашој привреди. „Срвтно!’' изговарају рудари са поносом, lep су овесни да еу прво* б°РЦИ социјализма, Али нико неђе рећи да је лако, јер би рекао неистину. Рударски посао је напоран Радити осам часова у јами са бушилином, борити се са стеном, товарити руду у вагонете и лопатом и РУкама, или радити крај у топионици И све то уз борбу са врућином, димом, прашином и водом *— НИ Ј® лако. „Радимо, квжу РУДври еа Шар-Планине првбацујемо норму јер радимо за своју земљу’ 1 . У Бору нема више уиерица крај ја РУ га Г Д® се спуштао тежак сумпорни дим. На брегу имају данас Р« 3 * o **"«’ Д° м културе. Рудар oceha: социјализма побољшавају се и његОви услови живота. и нијв чудо када рудар каже: „Испунићемо план”, и када омладинци из Злота одлучују да се више не врат# у село. Свв Je ово просто, али и твко велико. Друкчије рудари меР е своЈе време. Наши су сати и ми* нути спори. Време рудара помера годинв. Оно вучв ближе у сређну будућност. ј ош на седмом пленуму ЦентралHe упрашв рудара рукоаодствв рудника je извршило реорганизациЈу бригад# RpajoM свптембра меееца и новвмбру одржани су течаЈеви за 3 идрлчапп i -у iv-лвЈсап * стРУЧно и политичко уздизање бригадира који су повели бригаде у

борбу за високу продуктивнсхгг, У јами данас ради 78 бригада од ко-* јих 90°/» реловно извршује днввне задатке и премашује их за 30°/о. У ову борбу рудара у јами укључили су ce и геолози. ...Бригаде геолога такмичиле су се међу собом, а две студентске бригадв са рударима све у част IV универзитетскв партиске конфервнције. Они су се такмичили са бригадом Витомира Драгомировића који је надалеко познат као најбољи истоваривач у руднику, СвоЈ прошли месечни задатак он је испунио са 178®/*, У једној смени он с« својим другом уместо 28 товари 60 па и 70 вагонета. Студенти се такмиче и са бригадом Славка Милетића, која је свој октобарски план испунила са 167°/о, За Славка рудари кажу: „Товари као багер’’, Треба ли, онда, после оваквих напомена говорити о нашим студентима, Жики ВасилЈввиђу, Сави Марковићу, Ђорђу ЧелебиНу и Јоци Младвновићу, који су се осмелили да се такмиче са рударима. Треба. Хајдете само мало у јаму у IV хоризонт Чока Дулкач па ћете видети колико су истините речи ш®фа хоризонта: „Раде момци, добро раде’'. Никада није доста радости, а никада није мало тешкоћа. А овде у руднику je мното тешкоћа и много радости. Циче вагонети. напуњени рукама, клизе до шахте. Час их видиш јасно, час само силуете и нестану из твог уског видика, па се опет појаве гтразне. И све то уз хуку бушилице, уз нечујни шум капљица које те квасе.,, Сава и Жмка су хтеди да све иде како требаали шина се покварила, вагонвтм су почели да испадају. Брзи темпо

се успорио. У студентима Је нешто туге и љутње што не могу да се такмиче тако као другови кзрај њих. Али видело се: неће оставити, наставиће да се боре! На упрљаном лицу, иа коме је зној направио неколико бразди, сиЈале оу се само очи као жеравице. Час лопатама час црним рукама израњављеним од руде они су пунили вагонете, Радили су са пуно воље, а са мало искуства. Покаткад су бацали поглед на своје такмаце рударе и осмехивали се. Било је у том осмеху пуно дивљења за рударе. Увече еу задовољно причали о борби коју су водили до краја. За четири сата они су добили норму седамнаест вагонета, а утоварили су 32. двојица утоварила су 34 —• оп?? Преко норме. То 1е први дан њиховог тродневног такмичења, Они су се борили, али ипак победа нијв била на њиховој страни, Жеља да даду све што могу будила је само још већу симпатиЈу рудара према њима. Ми их не можемо победити то знамо, кажу геолози, али такмичећи ce мм се трудимо саим снагама да учинимо да разлика између наших и њихових учинака буде штд мања, На VI хоризонту истога дана бритаде геолога такмичила су ее у чает IV униаврзитетске партиоке конференције, испуниле еу норму са 113*4 а осам геолога на V хоризонту утоварило је 86 вагонета, Сви су се, као првих дана, до краја залагали, и они на утоваривању рудв, и оии на чишћењу опава , и они . на шутевима. Ево, шта кажу бројке; за десет дана утоварено је око 1.800 тона руде. То је помоћ студената геологије рударском колектиВ У. Пуно љубави еу према рударима Бора понели геолози. Име Међеда Хусеичоаића највише помињу. Поносе се геолози што еу на V хоризонту радили крај њега, чувецог рудара Вора и користили његова чскуства. Бригада Међеда Хусеиновиђа je још у еептембру месецу једним бушачем за 8 сати оборила еа 82 бушетине 145 тона руде и постигла најаећу производњу у рудницима метадв. Али, наЈвећи учинпи у рудниЈгГ нису највећи заувек. Данас већ Миле Томашевић на првом месту, а сутра he се појавити ново име рекордера. Томашевић Је скоро два и по пута постигао већу производњу. Он jt са само Једиом бушетином више оборис 342 тоне РУДв. У руднику се такмичв сви. Захваљујући организацији бригадног система, радни учинак у јами Борског рудника попео ce за 16*4 И док с лампом пролазиш крај радилишта, гледаш у те упрљанв. знојавв људв како ct са жаром боре и нове методе примењују на своје услоае да што вмше оборе рудв, срце ти живл»е куца. Ту тек осећаш колика је љуба* према својој земљи Титовој. Осећаш: овде јесвесно давање снаге за земљу. Жив Je рудник. Његово j© срце будно у срцу сваког рудара.

Вукица Ивкновић

ВОГОЈЕВИЂ СЛАВОЉУБ:

С» ледине дмже се град

За спровођење у живот уредбе о стипендијама

Како је општом Уредбом о стит»ндијама предвиђено да се стипендије додељују студентима који су слабог матсријалног стања, то су на нашем Универзитету сви такви студенти и добили стипендије. Уживаibe стипендије траје 10 месеци годишње, а у изузетним случајевима стипендије се дају и преко целе године. Стипендије за студирање у земљи износе од 1.500 до 3.500 месечно, али у изузетшш случајевима, ако су у питању стипендисти са породицама или они који непосредно долазе из државне службе и чије су редовне принадлежности износиле више од 3 500 дин., износ стипендије he се повећати до износа њихових ранијих принадлежности. Према уговору који се закључујв са установом од које се прима стипендија стипендиста трева да редовно даје испите, jep му се стипендија обуставља уколико он слабо учи и понавља годину. После јануара месеца обустављено је на нашем Универзитету 409 стипендија због слабог стручног рада стипендиста. Према најновијем Упутству Министарства за науку и културу Владе ФНРЈ повишавање стипеидија врши се према ниже наведеној табели, а под условом да дотична установа има располонсивог кредита и да студент испуњава потребнв услове (има одговарајући успех, да је слабог материјалног стања, да има препоруку Комитета Народнв омладине).

Ово повишеље стипендије одадси ce на студенте који су са септембарским роком ликвидирали све испите са године на које стичу право полагаља. Студенти који имају заостале испите неће долазати у обзир за повећање стипендија. Овим ће се дати још више потстрека нашим студентима за што боље и солидније припремаше испита како би тиме стекли услове за повишење стипендије. Упоредо са повишељем стипендије вршиће се и одузимање стипендија оним студентима који због слабог стручног рада понављају годину. Неоспорно да се имају у виду објективни разлози због којих дотични студент није дао испите, а то Је здравствено стање и преоптерећвност у раду организације Народне омладине, али таквих случајева има мало. Ради спровођеша овога у дело потребно је д;а другови одговорни за стипендије на факултетима што пре доставе преглед стручног рада свих стипендиста и мишљења организације Народне омладине. У комисиЈи коЈа he решавати питање повишења степендија у Комитету за научне установе, Универзитет и велике школе биће и друг одговоран за стипендиЈе са факултета да би ce тиме избегле и евентуалне неправилности. У току ове школске годинв углавном су позитивно решене молб« студената прве године, Изузетак чиив Велика медицинска школа и Природно-математички факултвт са ко.Јих Још има приличан броЈ иерввдених молби. На Природно-математичком факултету било je предвиђено планом да се упишв око 270 нових студената. Према томв броЈу планиран Је и буцет стипендиЈа- Међутгш, на истом факултету досада имамо преко 700 новоуписаних тако да се предаиђени бупет треба повећати два и по пута, Пошто Је сада потребни буџет одобрев и oie модбе he се ускоро решити. Пре чеколико даиа одржано je саветовање одговорних другоаа за стипендије у омладинској организацији на Факултетима и у декаиатима са апаратом за стипвндиЈв Комитета за научне установе, Унирврзитвт и велике школв при Влади НР Србије. На саотанку еу изнетв грешке којв су ce двшавалв на поЈединим факултетима. Да се кв би више двшавало лв студенти долазв за обавештења у Комитет и тикв непотребно губв време, одлучвмо je да се студвити за обавештвња вбраћаЈу свом деканату, службвниху одговорном за то. Исто тако молбв за стипендиЈе cg свим готовиц документима (молба, препие сведочаиства или уверења о положвним испитима, уверењв о имовном стању, кшшљењв срвског народног одбора или за стариЈв студенте Комитета Народне омладине) доставити преко деканата. У спровођењу овог друр одговоран за стипвндијв у омладин-скоЈ организацији на факултету треба да стоји у тесноЈ вези с* одговорним другом за стилендиЈв у двканату. УзаЈамним ралом отклониће се сви досадашњи недогтаии. Деканат и омладинска организациЈа трвба да воде евиденциЈу о стручном ралу стипендиста. да кала ieto потребно, одржаваЈу са м>има састанке како б« ce еввнтуал»*и недостаци отклонили.

Тиосав Поповић,

4

успех Година Ј Одличан 2.000 Врло добар 2.000 Добар 2.000 студија — висина стипендије П Ш IV V , 2.300 2.600 2.900 32.00 2.200 2.400 2.600 2.800 2.300 2.600 2.900 3.200

40*0 Ш fiOOJ МГО&ЛЛшШМ Ш лиошб стеиета * 400 mmmm 1 S 4 7 10 ? 8 io Ш тЋ ШШ * 9 4 t 19 4 9