Student

Са смотре Награђени научни радови

„Флзикглно-техиолошна проблемаша народног пријемиш“ РАД М. ПЕТРОВИЋА И ЈОВ. ПАВЛОВИЋА — СТУДЕПТИ ТВШ. ' На фестивалу научних група Еиектротехничког факултета, поред осталих научних радова, награђеа је и рад Миодрага Петровића и Јована Павловића: „Физикално-технолошка проблематика народиојс пријемника”. Миодраг Петровић и Јован Павловић поставили су себи задатак да конструишу и израде радио-пријвмктгк који може нормалио да прима емисије савезне и републичких радио-станица, који he својом ценом да буде приступачан широким народаим масама, затим, да буде једноставан за руковање, да је што више израђон од домаћег материјала, и иајзад, да се може напајати различитим изворима електригчне енершје. Иа цеку апарата утиче вредност материјала и вредност утрошеиог раднот времена. Како је вредпост матсријала у односу на вредиост Утроше.чог времена релативно мала, то he цена народног пријрмника бити у толико нижа, уколико његова конструкција буде једкоставЈШја и лакша за сериску производњу. С обзиром да he апаратом рукозаТи људи са слабим техничким квалификацијама, то конструкција народног пријсмника мора обезбедити лако пушташе у погон и налажеше станице. Једноставност у кокстружцији потребна је, и ра-ди rofa, да у случају квара не треба ради оправке специјално позиватн стручњаке. Потреба да народни нријемник буде израђон што више од домзћег материјала произилази из тежњеда се не завиои од увоза из зшострансТва, како по количнни гако и по вредности. Данас наша индустрија већ пргдазводи За радио апаратс нфи '6£ш у народном пријемнику треба да нађу своју цримсну. Наша земља није још сиогоматсјси и једнооСразно електрифицирана. Данас код нас постоје веома различити извори електричне енергије. По селима и машим градозима електрификација се развиЈа према локалним могућностима. Народни пријомник треба да је такав да се може напајати из сеих оеих различитих извора, то јест, једиоомерном и наизменкчном струјом од 110 до 220 волти.

Особине које треба да има народни пријемник могу се поделити У две групе, Првз група обухвата оне особине које говоре о квалитегу пријема и могућностима укључења у различите изворе сгрује. У другу групу долазе особине које обухватају економски моменат. једнсстазност у конструкцији и рудовању и услоз да се уххотреби што више домаћи материјал. Ове две групе услова супротне су једна другој. Уколико желимо да апарат дзје бољи пријем, већу селективнсст и бољу репродукццју, утолико he 6ciти скупљи, компликованији за израду и рукосагЕе и биће потрзбан специјални материјал за његону изРаду. Обрнуто, ако тражимо да апарат Оуде и јефтин, просте конструкције и од домаћег маторијала, то ће ићи на уштрб оссбинама прзе групе. Проблем је дакле код народног пријомника у томе да се нађе решење које he делимично задозољавати и једке и друге услове. У току рада најпре се приступило избору појединих општих осооина и елемеката осетљисости, кзбор цоеи, избор таласног' подручја, регулзција јачине и пријема итд.) и од вежl- броја могућности. усвојени оу окц елементп и особинз који би пајбсље одгоеорили постављгеш-гм условима. После овога прешло се на теориски прорачун поједитшх елемената пријемника. Помоћ наставника се користила али не у оној мер<и колико је било могуће. Тешкоће у рзду оу се Јзвљале услед педово.љког теоретског знања. услед помањкања литзратуре о овом предмету, и због нсмогућности да се дође До свих потрсбних података за детаљкији прорзчу.д. И поред тога постигло сс доста. У оеом раду ПогЈоаићу и Павловићу је користило практично знање које су стекли бавећи се радио-аматерством у онвиру Клуба техпкке ТВШ. Уопех овога рада види се из чишОтаце да је Деканат Електротехничког факултета одобрио набавку пстребног катсриlала за израду прототитга пројектованог народног пријемника. Из оцене овога рада. која је дата од стране односне катодре види се да ie тема била веома широка постављена. Било је тешко одгозарити на тему у свој обимности њене проблематике. Ипак се доста постигло, и успело да да једно оригинално реш-зње. О значају овога рада не мсже се дати закључак све док при јемник не буде сстварен, јер he тек практични рад и истражизања моћи да ловду до тражених квалитета. Н. И.

ЕКОНОМИЧНОСТ НЕКИХ ШУМСКИХ ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАБА И МОГУЋНОСТ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ

Рад Љубомира Петровића, студента Шумарског факултета Овим паучним радом друг ЉубоMinp Петровић решио је један од врло важних проблема у нашој привреди, односно шумарству. Досад је у нашем шумарству проблем избора екопомичног шумског транспорта био један од најважнијих. Проблем који је обрадио Љ. Петровић, уствари, за наше прилике до данас није обрађен. У нашој пракси — шумској производњи осећала се одавно потреба да се нађе начин да можемо одредити када и у којим условима треба примегшти које транспортно средство за извоз дрвета из шуме. Досада се у пракси одређивала примена овог или оног транспортног средства на бази личне оцене инжењера стручњака — а доста често дешавало се да је о томе доносио суд и неки нестручњак. Лако је разумети да је у таквим случајевима долазило до грешака које су се одражавале на коштање изпоза довета, јер једном погрешно изабрано транспортно средство не да се тако просто заменити другим. Врло често су трошена велика материјална средства на грађење транспортних средстава, а касније се показало да су нерационална, jep су у датим придикама погрешно изабраиа. У данашшој планској привреди овакве грешке не могу се дозволити. Да би могли са довољном прецизношћу планирати у шумској производњи у целини потребно је да и сви елементи те производње буду планираки. Један од битних елемената који игра важну улогу у шумској производњи је транспорт дрвета, односио транспортка средства. Стога правилно планирати траспортна средства претставља jeдан од најважнијих задатака. Но, планирати траншортна средства може се само онда ако се она правилно изаберу. Како до данас није било сигурне брзе методе за избор шумског траиспортног средства, то је Jb. Петрозић изабрао за свој рад напред поменуту тему, којом је желео да допринесе бар делимично решењу овог крупног и важног проблема. У свом раду Петровић је разрадио теориске основе за графоаналитичку методу одређивања економичиости примене главних тралспортних средстава која у шумарству долазе код извоза дрвета. Помоћу прикупљених података из гграксе, израдио је дијаграме из којих је добио такозвана „дијагрампвља“. На јснову „дијаграм-поља“, Петровић је израдпо две оригиналне таблице на основу којих се мо>«е, према датим главпим показатељима — маси и даљини извоза — који долазе у обзир код избора шумског транспортног средства, одредити које ће дато средство у датим услсвима бити економичније. На тај начмн својим радом Љубомир Петгх)виђ ie дао прве таблице за грубо одр» ђпвање примепљивости шумских транспортних

средстава у датим условима за каше прилике. Како се види из претходног излагаша, научни рад Љ. Петровића није био само проверавагве теоретских поставки које је дао у СССР-у професор Попов, а које је потлисани разрадио, већ је тај рад у исто време дао и прахтично решеље једног важпог проблема тј. избора шумског транспсртног средства при датим условкма експлоатације шуме. Из тога излази да he се овим научним радом моћи да користи пракса која од кауке и очекује да јој притекне у помоћ, О ПОРЕКЛУ МАСЕ ЕЛЕКГРОНА Рад Велиг.шра Роглића, ст. Природно-математичког факултета Овај рад трепгра класични проблем о пороклу инерционе масе електрона. Пошто је утврдио вредност Lorentz-ове електродинамике у савременој физици, с обзиром да она служи као основа за решаваше проблема, аутор је изложио две централне динамике електрона, које су поставили М. Abraham (1902) и Н. Lorentz (1904). У дал>ем излагашу аутор оспорава М. Abraham-y једну измену оператора div и -—> показујући исправно математичко решеше прсблема. На основу тога оп математички исправним третирањем показује теориским путем физичку бесмисленост Abraham-ове анти-релативистлчке копцепције о деформационим особинама електрона у кретан.у. Прихватајући гледиште Н. Lorentz-a, које је коначио и експоримеитално потврђено (1921), аутор показује један врло кратак пут до Lorentz-OBnx резултата, указујући на неопходност једне корекције Laplace-овог закона, за брзттне које су блиске брзини светлости. У наставку се показује да се кинетичка енергија електрона не претвара целокупна у магнетну енергију електрона, што је такође приметно тек за брзине које су врло блиске брзини светлости. Да би објаснио унутрашњу енергију електрона, аутор схвата електрон као ротатор минималне енергије. Са тог становишта даје нека објашњења у вези са „анихилационим” ефектом, затим објашњава неуспех Stern-Gerlach-овог огледа са електронима и још неке феномене из нуклеарне физике. Између осталог, успева му да из свог схватања електрона као ротатора добије тачну вредност GoudschmithUhlenbeck-овог хипотетичног механичког момента електрона. сводећи електрицитет на феномен, користећи при томе схватање савремене таласне механике о минималној вредности енергије ротатора. У закључку се истиче да ce енергиија електрона не може тумачити само инерцијом његовот електромагнетског поља, већ да она мора потицати и од унутрашње енергије електрона, која се схвдта као енергија везе хипотетичких елемената ротатора фотонске природе.

На часовима општег физичког образовања Спрема се руководећи кадар

гимнастичних друштава

Четвртак после подне, нешто око два сата. У аули Државног института за фискултуру као и увек: радна атмосфера, живост и жагор. Младићи и дево.јке, студенти Института, журно пролазе дискутујући о часовима који су завргчепи. Мсђу мзсом плавих трекерки истиче се, повучена у Јсдном углу, група девојака „цивилио" ооучеиих. Ој;р. сксро стидллгпо, а са иесЈгривтпим интересован>см, посматраЈу ову врепу фискултуриих „ветерана". А оии и Јссу стоарно таквм у н.иховим очима. Из разговора који допире до иас дозпајемо да cv то пратишце, екоиомисткиљс, медицииарке, које се сада налазе на двомесечном теча,lу за предљакиње факултетских гимкастичких друштава. Воде врло бучан разговор. Eeh су имале 2—3 часа, а оии даЈу дсста матери.јала за љихоеу „стручну" дискусиЈу м измену стсчених искустава. .. Видимо да сте вољне за следећи час, сигурио имате за инструктора неког наставника стручљака? Није ли тако? Зар не зиате да Је то другарица Вера, ево Је. .. У истсм тренутку ходником Је прслазила Једна другарица која се Једино по одећи разликовала од оних са којима разговарамо. Била Је савршено спортски обучена. Скоро се није видела од хрпе пеких штапића. У обе руке лако Je носила штапиће за извођеље наЈелемеггтарнијих простих вежби. —. ви руководкте предљачким течајем, хпитали смо. Да, молим вас отворите ми врата да не Сих испустила ове моЈе „справе", одгонорила Је са Једном озбиљном иптонациЈом већ „старог" каставнпка. У крло живом разговору са другарицом Вером Јовановић, сазна Јемо да Je осе годиие завршила школопаЈве на Државком институту за фискултуру и да Је сада распоређеиа за рад на Београдском уииверзитсту. Између осталог у разговору, пајкајући се озбиљпошћу проблема, почела Је да иам говори: llpe иего што створимо на свим факултстима Пlмнастичка друштва као и једно цептрално, морамо да створимо кадропе коЈи he руководити љима. И ето.;. меки је пало у део да радим на томе. У мсђувремену су љене ученице сишле у свлачионице да би се припремиле за час. Међутим нас интересуЈу Још многе ствари. Рецимо, можете ли иешто да нам кажете уопште о општем физичком образоваљу и о овом течају. Опште физичко образовање то вам Је уствари иаш течаЈ. ОваЈ двомесечни течај треба да оспособи прве стручне кадрове за спровођење Једног планског и систематског рада на фискултурном пољу. Није то баш лако, времена Је мало, а и за то кратко време треба обухватити све. Поред осиовних уводних всжби и лаких игара, морамо у потпуности савладати, за пас врло важие, просте всжбе. Онда, игре као што су: кошарка, одбоЈка, рукомет... Само за то Још немамо све могућности. Време нгм онемогућева да радимо иапољу, а велика сала Држапног инстнтута за фискултуру и сувише Је заузета. Како Је интересовање међу другарицама за рад, да ли редовно долазе? Зиате, ова група што даиас вежба; врло добро. Увек су скоро све на ОроЈу. Алм она друга (студенткиње техиике и медицине) иије иаЈбоља, не долазв све на часове. А зиајте и меии Је много пријатииЈе да радим, када видим код љнх иитересоваље, пажшу и дисцтшлинозаиост. Док смо ми разговарали, у салу улазе студеаткиље течаЈке са жагором и смехом. Док Једне важно прилазе справама, као да већ сзе знаЈу о љима, дотле друге трчећи, пробају да се „загреJy“. Једна већа група девојака просто опкољава инструктора и обасипа га низом питаља о овом часу... Другарица инструктор одлази са њима, уЈедно одгозапаЈућл им на постављена питања, а кама добацуЈе: Видећете... • • • У малоЈ сали Института стоЈи построЈено око тридесет дево Јака, обучених у

лаким костишша за вежбу. Другарице мирноооо! Час Је почео. ЗдравоЈ , Час почиље загревањем, кроз трк са кратким спринтовима, затим неколико лаких игара, а то Је све похређно да би сс што бсље припремиле за гла|пи део. ОгладвТИ простмм вежбама Је врло вгх:. а ствар за будуће предгвзкнљс. Зато се љима посвећује највећи дсо мсна л пажља. Постепсно изводе разне елементс простих вежби, од простпЈих ка компликованијим, са палицама, са чучљевима и миоге друго. После извршеког дневног плана, у обради свог дела вежби, звиждук пиштаљке означева прелаз за други део часа. Следи команда; „У две врсте збор!“ А затим се групе деле на три дела. Једна група ради всжбе на греди. Прво и обасезно за сваку течаЈку Је наЈобичииЈе прелажеље које мора да бу-

де сигурно и без јткзквог застоја ... Затим, нешто компликованије; на средини Јреде треба учииити предшб са „ластом" или чучаљ са окретом. Но, на ово се не усуђуЈу све. СигурниЈи потези „искускиЈих" фискултурница, смењуЈу се са иесигурно бојажљшзим потезима почетница. Али, озбиљан рад и воља коЈом располажу, убрзо ће нзгладити све ово. у другом углу скаче се преко „коља“. Једна за другом, девојке скачу, прво обичан прескок по неколико пута, а затим се изводи „згрчка". Треба пребацкти згрчено тело, које Је ослошено на рухама, преко „коња“. За многе је ово сасвим ково и непознато. КуражниЈе одмах покушава Ју. Неке су извеле, мохсда не најправилније, али ипак успеле су. Некслико њих се уопште не усуђуЈу. Али, ту Је другарица Вера, коЈа се тру-

ди да стигне код свих група. Она бодрељем и прпмермма успева да их осмели, да би и оне покушале да направе „подвиг". И ето.,. скок, један за другим, и успсх Је ту. Радост je велика. Трећа група радм на разбоЈу, а то Је и најтежс. Ма да се раде оснсвни почстнички потези, ни опи иису баш најпростији. Трсба пстпуно умирти тсло, учшшти пеколцко еластичиих „гибова" и пребацити се преко ручкс. Међутим, и овде на почетку не успевају све. Помало се кервираЈу. Но, свесне су да треба учити, да се трудом постиже све. И зато опет покушава Ју. У присустзу другарице Вере и са њеним упутствима успевају. После извесиог времена групе мењаЈу места, треба упознати и остале справе. Време неприметмо пролази. Остаје Још пола сата до краја часа. ОваЈ део се углавном користи за „умириваље"; Кроз

(Ол дописш1ка са факултета) Оспивачка скупштина гимкастичког друштва, која Је одржана пре неколико дана, констатовала је углавном слаб фискултурЈШ рад на факултету. Фискултурници се нису редсвно припремали за престојећа такмичеша, владала Је приличиа недисциплипованост међу члановима, а питан»у омасовл,ен>з секција, поклољено Је врло мало пажње. Скушптуша Је изабрала ново руководство и донела план рада, који ппсдвиђа: смасовљен.е свих секција, упознавање студената са основним појмовима

веселе игре, лагани трк и ходање тело се доводи у „нормално" стање... • • • Кроз оваЈ течаl преко 60 студенткиња Београдског универзихета, неће научити само како се игра одбојка, како се скаче „згрчка", већ he оне овде доСитк многе особине које досада нису поседовале, или су их пак сасвим мало имале. Стећи he више упорности, одлучкости, еластичности, брзине и сналажљивости. Све ово, многе he кроз кратко врсме користити на Копаонику. Најбоље од њих, oko тридесет, одлазе за који дан на петнаестодневни смучарсхи течаЈ коlп ће умЛпсме дспушггк opaj кога сада похађају. Тамо ће се оспособити као руководисци Још Једне спортске гране. Постаће инструктори смучарства. .. /-

Оснивачка скулштииа гимиастичког друштза Архитектонског фзкултета

Сл. Крстановић

из смучарства; прштреман.е екппа за мачсЕсље, стони тскис и футбал за престојсћа такмпчвЉа у марту 186# г. и екипа кошзрне. одЗојке, рукомета и пливаља за мсђуфакултетска такмичеља у априлу. Даље плзн предаиђа озбпљие припреме сЈжскултурншса за такмичења у шестобоЈу и гимпастици и прштрсие за наступа Јуће кросепе и параду Првог маја lc.'O r. На крају скупштине, руководство Је поделило награде у кн.пгама и реквизитима најбољии фискултурницима.

М. Митровић

Иашк студскги на часу опаггег фкзичког оОразовања

НАШИ НАЈБОЉИ АЛБИНА ЗАБУКОВЕЦ Свестрани фискултурник

Место Голте иа Мозпрским плашшама у ШтајерскоЈ. Фебруар VJ4B године. Кристалпе пахуљице бешумно слећу на дебели снежии покривач зсмље. Високо дрвеће под тсретом снега ћути. Млада смучарка, учеиица учитељске школе за часак застаЈе да предакне. Подиже главу и излаже лице снегу који непрестано пада, Пахуљпде се не задржаваЈу дуго i:a н.еном топлом, заЈапуреном лицу, већ се убрзо претварају у фине водене капи. Она за тренутак жмури и ужива у слатксм умору који ЈоЈ прожима тело. Попово отвара очи. Радосни осмех блнста Јој на лицу као поздрав пеизмерпо лепој прпроди око ше, као израз њепе безграничнв радости што се

овде на смучарском курсу остварио њен сап: научила Је да вози смучке. Годину дана доцниЈе на Авали. Првенство Београда. Њен први каступ на Једном јавном такмичењу и то у борби за каслов првака нашег главног града. Стаза Је врло стрма и пролази између дрвећа. Зато се она помало боЈи. Али када је дат знак за старт, нестаЈе сваке бојазни, потпуно Је прибрана. Њене смучке лете брзо и све брже између дрвећа... Сутрадан су наши дпевни листови донели вест да Је прво место У смуку, друго у слалому и друго местб у алпскоЈ комбинацији освоЈила студенткиња Државпог института за фискултуру, Албина Забуковец. • • • Јуни 1949 годмне. На стадиопу „Вардара“ у Скопљу гледаоци са интересован.ем прате такмичеже првог кола Савезне атлетске лиге. За неколико тренута-

ка треба да почне трка на 800 м., за зкене. На старту су претставнице „Вардара" из Скопља, ~Јединстза“ из Земуна и Држаг.ног института за фискултуру из Београда. За Институт наступа Албина Забуковец. Узбуђена важношћу такмичења она Је мало бледа. Чињеница да први пут трчи ову стазу повећава н.ено узбуђење. Али свест да брани боЈе свога друштва оцртава ЈоЈ на лицу чврсту решеност да се свим срцем заложи за што бољи пласман своЈе екипе. Кренуло се са старта. Албина ниЈе међу првима. Такмичарке већ остављаЈу први круг за собом. Трка и даље тече.., На 100 метара пред циљем Албика Је тек трећа. ЈВубав према друштву и велика жеља за победом даЈу ЈоЈ нову снагу. Њене ноге брже осваЈају метре, а руке силниЈе пресецаЈу ваздух. Ево, већ стиже Једну, затим и другу такмичарку. Пред и.ом Је Још само на циљу затегнута врпца љене Је груди ускоро победоносно кида Ју. Постигла Је време 2,39. • • • Неколико десетина грађана гледа са интересоваљем кроз решеткасту ограду Државног института за фискултуру: у дворишту Је у пуном Јеку утакмица за Јесење првенство Универзитета у кошарци између женских екипа Државног института за фискултуру и Рударског факултета. То Је занимљив сусрет, пун лепих комбинација. СвоЈим складним покретима и смислом за колективну игру нарочито се истиче Албина Забуковец, студент друге године Института. Албина, држи... Лопта у луку полете изнад глава играчица и паде у РУ*е лепо грађене спортискиње. Она начини неколико корака, прелази вешто противничку одбрану, скаче у вис, извиЈа се и. •. лопта паде у кош противника. • • • Албииа Забуковец Је завршила летњу спортску сезону са последњим утакмицама и тренинзима одбоЈке, кошарке, рукомета, пливања... Двадсст друго децембра Је отишла са Још две наЈбоље смучарке Београда на Шару, где he тренирати за претстоЈеће првенство НР СроиЈе у смучању и изборна такмичења за учсствовање иа првенству ФНРЈ. Опа ће марљиво, упорно тренирати, као што је и досадз чинла, знаЈући да талснат не може да се развије без систематског дуготрајног рада. Албинв Забуковеи неће постати учитељица основне школе, како ЈоЈ Је то живот испрва намецио. Али када заврши Институт, биће ипак учптељица. Њени he ученишт sши нови млади нараштаји фискултурнцка. коЈи ће весело хрлити у наше сале, на терене и стадионе. и којима he сна преносити своје знање и љубав преиа фискултури.

с. Анђелковић

Албина Забукопец, студепт Државног ипститута за фискултуру бави се са неколнко спортских дпсциплина. Најбоље резултате показала јс на такмичењима у смучању и лакоатлетици. Снимак приказује долазак па циљ у трци на 800 м.

Годишња скупштина СД „Медицинара“ ПОТСТРЕК 3А БОЉИ РАД И НОВЕ УСПЕХЕ

(Од дошгсника са факултета) СД „Медицинар" оспован Је у маЈу ове годиие после мкогоброЈних успеха на фискултурном и спортском пољу студенти Медицинске велике школе и у циљу квалитетног уздизаља свих спортских секциЈа. Из реферата, који Је поднео друг Давинић, види се ла Је „Медицинар" од осниван.а до данас имао добрих резултата у спортским такмичен.има. Најбоље резултате постигла Је одбојка секциЈа, коЈа се на првенству Универзитета пласирала до финалних борби. „Медицииар" данас броји 246 чланова од коЈпх Је 33 регистрованих. Међутим, у раду свих секцнЈа, и у друштву као целини, у протеклом периоду било Је недостатака који су кочили правилан и успешан развитак „Медицинара". То се нарочито односи на слабе припреме приликом разних такмичења, слабу масовност друштва, мали броЈ другарица чланова друштва. Кроз реферат, а доцниЈе кроз дискусиЈу, скупштина Је донела и смернице будућег рада. Тако ће друштво поред

бриге о квалитетном напретку фискултурника водити рачуна и о стручном раду спаког члана друштва. С обзиром на велики број студената на МедицинскоЈ великој школи, поклопиће се већа пажља укључењу .нових студената у друштво. Поред постоЈећих секција (кошарке, одбојке, футбала и др.) основаhe се и скијашка секциЈа. Изабрана Је нова управа на челу са претседником Јованом Цекићем и секретаром Браниславом Давинићем. Она Је после скупштине одмах пришла решаваљу постављених задатака; друштво Је добило у заЈедници са СД „Јединством" игралиште, те Је тако важно питање терена за тренинге или утакмице у потпуности решено. Штампане су чланске карте за чланове друштва, дате су значке на израду, и приступило се упискваљу нових чланова. (Н. Ш.)

СПОРТ СТРЕЉАШТВО Многобројна танмичења студената у идућој години

Ових дана одржаиа је годишња ск>-л-штииа стрељачке дружине Весгр?дског укиверзптста, која je сумирала досадашње резултате и постевила задатке за пдућу гслику. Из реферата, коЈи Је поднео Мома Ђорђевић, види се да Је дружина у току сие године организовала 64 такмичења од коЈих на жене отпада 23. На свпм овим такмичењима учестзовало Је 3.122 студента. У тску гоДинс одржано је 14 стручних семинара, на коЈима је било обухваћено преко 600 студената. У плану рада за идућу годину предвиђају се многобројна такмичеша, организациоко учвршћење огранака и дружине и квалитетно уздизање чланства. Тако ће се у фебруару 1950 г. одрзкати првеиство огранака у гађању из воЈничке пушке, у априлу првенство огранака из војиичке пушке, а у мају првенство Универзитста у свим дисциплинама. Поред озих такмичења, у току месеца маја београдски студенти he ce такмичити са студеитима из Загреба и Љубљане, са стрељачким дружинама иа Београда и учествоваће на Трећим летшим студентским мграма у ЉуОљани.

ПЛАНИНАРСТВО Студенти планинари и смучари дочекују Нову годину на Копаонику

Члапови Плапипарско- смучзрског друштва Ееоградског универзитета „Копаопик”, које је у свом досадашк>ем раду окупило око 1.500 студената, приређују дочек Нове године на Копаонику. Заједно са 80 студсната планпнара и смучара, на Копаоник одлазс и 40 смучара из свих крајева НР Србије.

Наличја буржоаског спорта Хипнотизер и Карнера

Амерички спсртски менаџери у сваKQi прилиди настоЈе да од спорта учине циркус и да ортанизовањем сензационалних при.редби напуне овојв veпсве доларима. Недавио Је у Калифорнији одржана Једна таква сиортска американијада. Доларски менаџери послужили су се, у трци за профнтом професионалнир спсртским клорном Примом Карнером и неким анонимним слабашним човеком, ко-Ји Је ушао у ринг да се „бори” са дивсм. ТаЈ Је рекламиран као изванредно надарени хипнотизер, који Је у стању да се успешно супротстави најснажш!јем горосхасу.

Кад Је одјекнуо гонт, див Карнера noставио се у боксерски став, док је с друге стране хипнотизер почео фиксирати свога противкика. Карнера се покушао приближити свом партнеру и пласирати му десни ударац. Но, пре него што Је задао ударац, Карнера се преокренуо, пао на под и заспао. Истовремено хипнотизер, који Је упао У транс (ненормално стање она у дувокој хитгаози), срушио се на земљу и изгубио свест. СудиЈе су објавиле раздраганоЈ америчкој публици да Је овај боксерски сусрет завршен нерешено... На тај начин сви су били задовољтте: гледаоци жељни немогућих могућности, а менаџери и циркусани још задовољкиЈи. Они су спремили паре у цеп и сада траже нове форме за америчке спортске атракције. У „ТПРЋЛВИ СПОРТСВЕ БОРБЕ“ Тучљаве на футбалским теретогма нису ретке појаве у капиталистичким земљама. Познати енглески радио коментатор Едгар Адамс, назвао Је такав Један догађај „варварством невиђеиим у аналима сПорта”. За време утакмице „Белфаст-Целшца” и „Ландсфилда" у БнглескоЈ, у првом полувремену, Један део гледалаца, грађана Белфаста, провалио Je на игралиште и Једноставно баиио преко ограде двоЈицу својих играча, Јер им се њихова игра није допадала. V ДРУ* гом полувремену, опет Је око триста гледалаца провалило у игралиште, али их Је дочекала полициЈа, коју су хитно позвали организатори утакмице. Настала је права битка У којоЈ су полицаЈци коначно победили. Врло поучаи пример са игралишта државе која се хвалисаво назива „тврђавом узорне спортске борбе и дисциплинв”. Одгопорпи уреднкк ВЛАДА МИТРОВИТ* огудент права Уреднтптво и администракија Београд. Балканска 4» Телефон: 23-464 Чековнп рачун 163 —90(30360 Штампарија „Борба" Београд, Кардел»ева 31.