Student

РЕЗОЛУЦИЈА ТРЕЋЕГ ПЛЕНУМА ЦК КПЈ О ЗАДАЦИМА У ШКОЛСТВУ

У просвети и просветној политици наша земља Је постигла крупне успехе у периоду од рата до данас. Порастао је број школа свих врста, ликвидирана је углавном диспропорција између поЈединих врста школа, основан Је читав низ нових врста школа, повећао се наставни кадар. уда. рени су чврсти темељи за даљи правилан развитак школства у идеолошком погледу — како у погледу правца у настави и науци, тако и у погледу идеолошког и политичког васпитавања и подизања наставних кадрова, побољшана је материјална база за даљи, још успешниЈи развитак читавог школства. Међутим, иако су постигнути велики успеси у свим правцима, постоЈе и озбиљне слабости и недостаци: систем школства у целини није завршен, организационе форме и методи пе одговарају у потпуности да. љем Јачању и развоју социјалистичке демократије; ниЈе одређен Једивствен правац у настави и у наставним програмима; матернјална база школства недовољна Је; не постоЈи потребна брига за материјално и друго подизање школства. За отклањање постојећих слабости и недостатака у области гаколства потребно је указати rrpe свега на оне цдејне основе с којих полазимо при одређивању наше линије и правца даљег развитка школства. То су: Народна револуција, изградња социјализма и наслеђене позитивне тековине у школству и просвети, односно у култури уопште. Полазећи од те основе, постављају се следећи задаци: I Васпитавати у школама новог, слободног и одважног социјалистич. ког човека, чија су схватања широка и разноврсна, коме су туђи бирократизам и укалупљеност мисли. Да би то постигли, морамо имати такав наставнички кадар који ће моћи да васпита свестрано развијеног човека — градител»а и браниоца социјализма. Такав наставнички кадар ћемо добити само упорном борбом против бирократских метода у школству и настави, у борби за слободан идејни развитак на основу социЈалистичхе демократије и смелог развиЈања иницијативе, како свих установа и органа, тако и масовних организација и појединаца. То ћемо постићи размахом борбе мишљења, свестраним развијањем иницијативе, слободном изменом практичних искустава и схватања на линиЈи борбе за изградњу социЈализма у нашој земљи. На тај начин he и наша борба против буржоаске декаденциЈе, против реакционарних и контрареволуциоиарних схватања и метода бити много успешнија и бржа. Борба против реак. ционарних и контрареволуционарних схватања подразумева и борбу против реакционарног утицаја клера на школску и претшколску омлацину. Та борба мора се такође у гтрвом реду водити путем појачаног идеолошког, политичког и културног рада, уз правилно коришћење и □омоћ школа и школских установа. п У погледу система школовања треба водити рачуна о изграђивашу Једивствене целине како самог система школовања, тако и система васпитања. Наш циљ Јесте да што пре остваримо услове за обавезно осмогодишње школовање. Према томе, треба од садашњих седмолетки постепено прелазитп на обавезно осмогодшгтње школовање, а где Је немогуће отварање осмолетки, треба продужавати основну птколу, с тим што би се програми у тим даљим разредима прилагођавали и потребама nojeдиних крајева. Ученицима таквих основних школа трсба омогуђитн даље школовање, уз полагање допунских испита. Претшколско и ваншколско васпитање треба схватити као важну допуну школског система образовања и васпитања, као саставни дсо целине васггатног рада и треба му посветити мнцго већу пахњу. На том послу морају се ангажовати и Партија, и држава, и школа, и масовне организације и родитељи. Мрежу установа претшколског и ваншколског васпитања треба стално проширивати и стварати стручне оспособљене кадрове, а такође изучавати и развијати методе рада у тим установама. Нижим стручним школама, а нарочито школама ученика у привреди треба посветити мпого већу пажњу, како у погледу давања наставничког кадра, програма и пачина васпитања, тако и у материЈалном погледу. Наш систеи школства треба да се доследно заснива на принципу да Је из свих нижих школа могуће наставити школовање, све до универзитета, уз претходно полагање испита тамо где Је то нужно. Наш систем школства треба не само да буде јединствен, већ мора да добије ону гкпкост коЈа нам Је потребна како због привредног развитка уошпте, тако и због различитот нивоа и услова развитка република. Ш У вези са читавим системом школства поставља се као важан задатак израда, допуњапање и поправљање наставних програма. Основна слабост наших наставних програма састоји се у томе што пате од опширности n сувипгаости. Постоји такође и спутавање инициЈативе наставника и учитеља у погледу распорсда и начина савлађивања програма. Не води се довољно рачуна о стечепим искуствима у настави и не уочавају се благовремено недостаци у постојећим програмима. Питање програма је тесно везано с питањем уџбеника, помоћу којих и треба постићи остварење програма. Број уџбеника је недовољан. Сем тога постоји низ проблема у всзи с постојећим уџбеницима, иарочито преведеним, пре свега из области друштвених наука. Многи преведени уџбеници, поред осталих слабости, или ue третирају нашу националну историју, или Је третирају ненаучно и с потцењивањем. Нужно је мобилисати најбоље научне снаге да се што прс дође до властитнх уџбеника из прнродних наука. За паставу на високим школама биће по. требно и надаље преводити најбоље уџбенике, нарочито из природних наука. Што се тиче питања изучавања страних језика, погрешно је давати предност овои или оном страном Језику, тим прс птто су у нашој земљи потребии кадровп коЈи знаЈу бар један од такозваних великих Језика. У гимназијама би требало од идућв године изучавати од првог до осмог разреда обавезно Један од четири језика (руски, енглески, немачки или француски), а од петог разреда. или раниЈе, још Један од њих. Нужно Је такође проширити изучавање латинског језика и испитати потребу учења овог језнка не само у седмом и осмом, него и у раниЈим разредима гимназије. С обзиром на потребу изучавања наше прошло. сти, као и ранијих култура уоппгге, трсба да све републике имају бар по једну, а неке и више класичних гимназиЈа. Из истих разлога треба такође проучити питање организовања гимназија, или оделења у гимназиЈама, у којима би се учио арапски и турски језик. Један страпи језпк треба учитн и у средњим стручним школама. Сви студенти треба такође да уче један од номенута четири страна језнка, или италијански или шпански, како би се оспособили да се солидно служе Јсдним од њих. По питању такозване уске специјализације, како иа високим школама тако и у средњим стручним школама, треба указати на чињеницу да у оквиру нашег општег смера васпитања људи са широкии сидиком и знзњсм. морамо пашим повим кадровима обезбедити шире образовањс и омогућити им да се истовремепо у одређепој фази школопап>а, или на пракси после овршетка школовања, специализују за одређену струку. У средњим гаколама треба оснгурати изучавање основних закона дијалептичког и историског матсријализма и оспопа логике п психологије. У средњим стручним школама у последња два разреда треба изучавати опште појмове из дијалектичког и исторкског материјализма. У средњим стручнпм школама требз увести изучавање питање* државпе изградље, и то у последњсм или два последња разреда. У вишим школама троба изучавати основе другатвенпх иаука. Досадашње искуство показује ла Је потребно изпршитп одговараЈуће ррганиззциопе и програмске пргшреме, како би сс помогло празилком идеолошком васлитању омладине. *

rv У начину руковођења нашим школством треба иззршитл измене које одговарају данашњим потребама и тенденцијама развитка наше зеиље. Те измене треба да доведу до јачања и већег испољарања иницијативе у самим школама и школским устаиовама и до онемогућавања бирократизма у раду органа који руководе школством. Надлежност савезног Министарства за науку и културу треба да се протеже на савезне просветне, културне и научне устаиове, да даје опште смернице и да води ошпту евиденцију над радом републичких устаиова. РепубликаЈиа треба омогуКити што ширу иницијативу по питању просвете n културе. Јасно разграничење компентација довешћс до тешње сарадње и пружања стварне помоћи. Што се тиче републичких комитета односно министарстава за науку и културу, потребно је указати на тенденцију њиховог претварања у гломазне бирократске установе и потребу да се њихов апарат и метод руковођења подеси тако да могу пружати стварну поиоН у крупним принципијслним питањима, а не да руководе административним путем. Републичка министарства просвете такође треба да се претежно баве решавањем принципијелних питања просвете, сузбијајући тендепције административно-бирократског начина руковођења. Општи принцип руковођења у школству треба да буде: осамостаљивање нижих органа и наставничког и учитељског кадра, уз истовремено развијање идејне борбе и помоћи прско конгроле. Руковођење школством биђе успешно тек онда ако успемо да развијемо иницијативу нижих органа и оспособимо их да решаваЈу проблеме у целини, уз истовремено подизање идејне, просветне и организационе улоге виших органа. V Питање кадрова и квалитета иаставе веома Је озбиљан проблем у нашем школству. Стручном и идејном подизању треба да посвете озбиљну пажњу како сами учитељи и професори, тако и просветни органи. Без сталне борбе за стручно и идејно уздизање немогуће је подићи квалитет настдве у школама. Због тога Је основни задатак наше кадровске политике у школи — постићи код иаставника да свестрано владаЈу предметом коЈи предаЈу и постићи солидну-спрему ученика. Да би се то постигло потребно је просветни кадар потпуно ослободити свих дужности сем школских и извесних дужиости везаних за његов позив и друштвену улогу. Школске зграде треба да служе само за школски рад. Што се тиче кадрова на високим школама, потребно Је смелиЈе доВођсње ва унивсрзитете и виооке школе новог, млађег кадра, нарочито оног који се на разним привредним и државним функцијама показао добар у стручном погледу и има услова за научни и педагошки рад. Са универзитета и високих школа треба уклањати оне наставнике који по својим стручним квДлификацијама не задовољавају и нс прате развитак савремеве науке. С друге стране, потребно је еиергично сузбиЈети неправилан сскташки однос према старим стручњацима и старом научном и наставничком кадру, а такође каријеристичке тенденциЈе, коЈе се ис. пољаваЈу на тај начин што се неко доводи на положаЈ за који нема квалификације, под изговором да Је „политички сигуран". Треба коначно уредити питање стипендија. Стипендије треба изЈедначити према степену школе: Једнакс за студенте, једнаке за ученике ередњих и стручних школа, допупгтајући само мннимална отступања у вези с потребама стипендиста у одређеним врстама школа за набавку школског материЈала. При давању стипеидија треба строго водити рачуна о имовном стању родитеља, дајуђи предност деци из радничких и сиромапших сељачких породица. Треба одузимати стипендиЈу оним ученицима и студентима који нередовно полажу испите и на тај начин не врше обавезе према социЈалнстичкоЈ држаги. Треба много већу пажњу посветити снабдевању и правилном награђивању просветних радника, нарочито сеоских учитеља. Такође треба посветити много веђу пажњу чувању здравља и лечењу ученика н просветних радника. Срески и иесни народни одбори мораЈу хитно решити питање снабдевања учктеља на селу, а месни одбори иораЈу им осигурати бесплатан стан и огрсв. Дужавни органи треба строго да воде рачуна о томе да се у односу на просветне раднике примењуЈу законски прописи који омогућавају награђивање и равномерно напргдовање у глужби, а такође треба да поведу борбу за сталност просветних радника, дозвољавајући премештаЈ само у оправданом случаЈу. Повећаном бригом и пакхњом према просветним радницима од стране Партије, државних органа и масовних организација, повеђађе се и друштвена улога просветних радника и још he више доћи до изражаја љихово место и значај у борби за изградњу социјалистичког друштва. VI Партија је постигла значзјне резултате у борби за сређивање и развијање школства, али пред Партијом стоЈе огромни задаци у раду па ■деолошком и политичком пољу, у пружању помоћи наставном кадру ■ ученицима да се ослободе схватања наслеђених из старог капиталистичког друштва и разних догматских, мсханицистичких и вулгаризаторских „теорија". За даље идсЈно и пвлитичко уздизање просветних радника и ученика, за даљи развитак научног рада потребна је не само борба против реакпионарпс идеологије и негативног наслеђа из прошлости, већ Је потребно да Партија и убудуђе буде носклац борбе против секташтва, бирократизма и догматизма, како у школским тако и у осталим питањима. Поред општих задатака који стоје пред ПартиЈом треба указати и на посебне, и то: Партиске организације треба нарочнту пажњу да посвете раду на ликвидациЈи нсписмевости, на спречавању прилива нових неписмених, нарочито у крајевима где још увек нема довољно школа, или се не води довољна контрола обавезног похађања школа децс школског узраста. Даљс, ПартиЈа да посвети нарочиту пажњу проширењу и одржавању материјалне базе школства и снабдевању школе и васпитних установа инвентаром, училима и наставннм средствима. Рад партиских и омладкнских организациЈа на средњим школама и универзитетима треба усмерити у правцу борбе да студенти и ученици систематски лодижу квалитет знања, у правцу идеолошког и политичког подизања, као и развијању разноврсних форми културног, спортског и забавног живота. Партиске организације међу наставничким кадром, како на универзитетима, тако и у гимназиЈама и осталим школама, треба да више развијају слободну измену мишљења на линиЈи борбе за идејност у настави и науци, окупљаЈући Још шире око себе и на одговорним дужностима наставнике-непартиЈце. Рад синдикалних организација међу просветннм радницима мора имати више еластичности и разноврсности у формама (удружења, клу. бови итд.). Задатак је Партије да још вИше мобилише масовне организације на пружању помођи школи, а нарочито Народну омладину и Антифашистички фроит жена, на пружању помоћи око претшколског и ваншколског васпитања. на* развијању забаве, културног уздизања и спорта. Масовне оргаиизације такође су дужне да се брину око уређења школа, подизања новог и чуваи.а постоЈећег школског простора, око домова ученика у привреди, ђачких интерната, кухиња итд. Задатак Је Партије и масовних организациЈа до појачају сарадњу између школе и родитеља, да активизирају родитеље и подигну њихову улогу у погледу васшггања деце. Партиски комитети, од пајнижих до наЈвиших, морају на своЈим састанцима чешће претресати питања школства на своме подручју, помагати и потстицати инициЈативу просветних органа и осигуравати спро. вођење партиске лшгије. Пова сопијалистичка школа може бити и биће остварена само заједничким вапорима Партхје, масовних организација, породице и просветних државних органа.

XIV Пленум ЦК Народне омладине Југославије

Од 5-7 јануара о. г. одржан је у Београду XIV пленук lIK Народне омладино Југославије Нз лневном реду била cv следећа питања; I)реферат о питањима идеолошко-аоли* тичког рада v фганивацијама Народне омладине (Милорад Пешић); 2) задаци Нарсдне омладине у средн»им. нижим и средњим стручним школама у вези са TpehifM плену* мом ЦК КПЈ (Франц Перовшек) и 3) о неким питањима рада у пионирс»оl срганизаиији (Ружа Ерзачино* вић.) Потврдизши током дискусије поднесене реферате Пленум је утврдио потпјшо извршење задатака греће планске године у којо) само на савезним рапним акцијама учествовало преко 2СO 000 омладинаца и о* младинки. У вези са радним акцијама у наредном псриоду. а на основу одлука Трећег пленума ЦК КПЈ, XIV пленум је решио да у ово) години 120.000 омладинаца и омладин* ки учествује на изградњи Новог Веограда, те указао на даље основне задатке: „Изврштгги још ширу мобилизацију омладине за извршење Плана v свим привредним гранама; пружити што већу 'помоћ Партији у учвршћењу сељачких радних задруга и помоћи на стварању но* вих, нарочито v виноградарским крајевима; повести са још више плана и упорности борбу за укључење омладине у привреду; посветити много више пажње борби против флуктуације омладинске радне снаге и пружити помоћ партиским организацијама при предузећима и Управама предузећа у усавршавању производног процеса. Нарочиту пажњу Пленум је обратио идеолошко-политичком раду и социјалистичком васпитању омладине. „Основа читавог васштгања наше омладине рекао је међу осталим друг Милорад Пешић је-

сте Народна револуција, социјалистичка изградња у нашој земљи, наше културно наслеђе и слободарске и револуционарне традиције наших народа. Зато је потребно све више упознавати омладину са историјом Партије, народа и радничког покрета, са законитостима нашег социјалистичког развитка, са историјом нашег омладинског покрета која је толико разноврсна и херојска. Социјалистички патриотизам код наше омладине можв се раззијати само сталном борбом против свих појава буржоаског национализма који одржавају капиталистички остаци у нашој земљи против сваког буржоаског, уопште непријатељског утицаја. Борба против непријатељског идеолошког утицаја такође је сталан задатак свих омладинских организација. Beh самим учешћем омладине у социјалистичкој изградњи мења се њен лик, развија се њена социјалистичка свест и уклањају се остаци и навике старог друштва. Међутим, било је случајева да се отклањању навика старог друштва прилазило формалистички, и није се полазнло од активног идеолошко-васпитног рада. Зато је важан задатак омладинске штампе да поведе озбиљнију борбу против свих непријатељских утицаја на омладину, помажући организацијама у откривању непријатеља и преносећи позитивна искуства из борбе. Задатак је да се омладика васпитава морално на најлепшим узорима, на ликовима бораца из револуционарне историје наше Партије и Револуције, на ликовима првобораца социјалистичке изградње нове Југославије. Након дискусије по рефератима XIV пленум ЦК Народне омладине Југославије донео је РезолуциЈУ о наредним задацима.

Пред јануарским испитним роком АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ

Студенти архитвктуре V године иалазе се гтред озбиљним проблемом ликвидирања редовних и заосталих испита и узимања дипломског рада. Од 161 редовног студента, 152 су се обавезала да he у јануарском испитном року ликвидирати 344 редовна и 71 заостао испит. После јануарског испитног рока остаје 355 неположених испита, за које нису дате обавезе, а који се односе на студенте са већим бројем заосталих испита. Према непотпуним подацима, досада је у слободним роковнма ликвидирано свега 48 испита. Овакав резултат показује да учењу треба прићи са много више труда, како би се и сам квалитет знања побољшао. Без заосталих испита свега су 24 студента, а најтежи испит из IV године „Бетон“ досада је у четири испитна рока положило свега 55 студената. Организација Народне омладине организовала је курс из предмета „Бетон“, као и заједничку израду пројеката из тог предмета. Професор Божидар Томић нарочито се залаже да пренесе своје знање на студенте, али појединци не схватају довољно колико им користи пружа таква помоћ и врло слабо посећују предавања. Из овог предмета као и из великог броја неположених испита, нарочито из „Бетона“, види се да појединци неозбиљно и несистематски прилазе изучавању предмета и немарно се односе према свом најважнијем задатку. Треба истаћи пример Душана Петкова, који са успехом остварује

свој индивидуални план и систематски ради на свом стручном уздизан>у, у чему постиже добре резултате. Другарица Грета Вајнфелд положила је све редовне испите и прва од студената архитектуре V године узела дипломски рад. Поред тога, она и као демонстратор помаже млађим друговима У савлађивању испитног материјала. (Д. С.) ГРАЋЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ Крајем децембра одржан је на IV години Конструктивног отсека Грађевинског факултета трећи обавезан колоквиум из „Армираног бетона“. Цил> колсхквиума био је провераван>е знања и разумевања предаваног градива. Од 142 студента на колоквиум је изкгшло свега 103, од којих су 82 положили. Асистент инжењер Ерић, који је вежбао са студентима и припремао их за колоквиум, није био сувише оштар при оцењивању, тако да је било довољно разумевање основних ствари из тог предмета да би се колоквиум положио. Ово је оправдано с обзиром на још недовољну сналажљивост студената у новој материји. Велики број студената показао је интересовање и разумевање пређеног градива, али је чињеница да конструктивци IV године још увек не обраћају довољно пажње свом најважнијем предмету, који је основ напредног грађевинарства. (Пр, Ж.)

У ТОКУ ЈАНУАРА ДАЋЕ ПОЉОПРИВРЕДНИ И ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ ЈОШ 32 ИНЖЕЊЕРА

Правни факултет Дипломирало још 8 апсолвената

Панде Поповски, Милан Попић и Александар Марковић, између осталих, извршили су свој најважнији задатак на време и дипломирали одмах по завршетку VJIT семестра, још у јунском испитном року. Тада је Шумарски факултет дао 100 апсолвената. У наредним месецима користили су се слободни рокови, пријављивали заостали испити и уједно припремао дипломски рад. Досада је дипломирало 22 апсолвента са Шумарско-индустриског огсека, и четрнаест апсолвената са Отсека гзјења шуме. Велики пр>облем нашој шумској привреди претставља потреба за висококвалификованим стручњацима инжењерима шумарства. О томе се расправљало на конференцијама Народне омладине апсолвената, где су дате обавезе о року дипломирања. Сада има 32 апсоклвента, без иједног испита, који завршавају своје дипломске радове у току јануара. Осталих 32 апсолвента имају још укупно 68 заосталих испита. Они су се обавезали ликвидирати заостале испите и дипломамирати до априла месеца. (М. Врзић)

Резултати ванредног децембарског исгштног рока за опсолвенте нису у потпуности задовољавајући, нарочито у односу на новембарски испитни рок у коме су постигнути много бољи резултати, У овом року већи број апсолвената је пао или одустао. 44 апсолвента, који су имали права на полагање, обавезали су се да he положити 77 испита. Двојица нису пријавила четири испита, тако да су 42 апсолвента пријавили 73 испита: од тога су положили 56, вали из 13 и оауетали са «ге-

тири испита. Према обавезама требало је да дипломира у овом року 12 апсолвената, а дипломирало је осам. Овако велики број иеположецих испита,, углавном, је резултат, с јед-i ) не стране, недовољног рада неколицине апсолвената, а, с друге стране, нереално датих обавеза, односно олаког схватања могућности савлађивања појединих предмета. Тако је, на пример, један апсолвент дао обавезу да he положити два до- 1 ста тешка испита, иако Је од ор-> ганизације Народне омладине био упозорен на тешкоћу обавезе, рачунајући да ће између испитних рокова имати неколико дана за спро* мање друтог испита. Пошто заиста није имао довољно времена он Je одустао. То je типичан пример craj>op неправилног схватања да се поједини предмети могу савладати за некслико дана између исхтита. Пример несавесног односа према основном задатку студента унењу, Је случај Едварда Базовића, који ce обавезао да he положити три испита, док, међутим, није пр>ијавио ниједан. Насупрот слабих резултата извесног броја апсолвената, већи број je показао и у овом року добар успех положивши по два, три и четири испита са добром оценом. Након анализе резултата овог испитног рока актив Народне зкладине апсолвената приступио је ревидирању обавеза за Јануарски испитни рок, као и учвршћењу crpjrчних и консултационих група, каво 6и јануарски рок, када треба да дипломира Још 13 аасолвената, даа тггге боље резутгтате. (Ф. Ш >

*МРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ОРГАН НО ОРБИЈЕ НА БЕОГРАДОКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 3S 9 ЈАНУАР 1950 ГОД. ПЕНА Зи— ДИН

САДРЖАЈ ПРВА CTPARA Резолупија Tpeker азевума ЦК КПЈ о зазацама у тколсхву Прел јавуарско-фебруарским шсавт • вшм роком ДРУГА СТРАНА Поводом Осмог резовшот засезања Пародве скуаштаве llarpakeaa врофесорш и стузевтш пожртвовавв борцш sa шзградњу соци• јазшзма ТРЕЂА СТРАПА Студевти вародап херојв: Неу страшиши комесар СТРАПА ЧЕТВРТА Бригада „Езвард Кардељ” добпда за • ставшцу Гдавног штаба у трајво вла• свшштво Фискултура ш еаорт Народиа техвшка