Student

ПOJAЧАЈМО ПРИПРЕМЕ ЗА ФЕСТИВАЛ

Од ослобођења до данас услови рада хултурно-умстничких друштава на факултетима и великим школама из дапа у дап се побољшавају. То је један део оне бриг* коју улажу народне власти за процват науке, културе и . уметности у нашој земљи. На културно-уметничка друштва Бесградског ушшерзитета утрошена је ов е годгше сума у износу од II »гилиона динара. Од тога је универзитетско Културно-уметничко друштво „Вранко Крсмановић” добило 2 милиона динара,’а факултетским друштвима су додељене суме у износу од 80.000—900.000 динара, према квалитету друштва, броју чланова и развојним могућностима. Но овим, наравно, нису решеки сви пробдеми, јер ће друштва и у будућности морати да ре боре са ттзвесним тешкоћама. На свим нашим факултетима одржавају се ових дана предизборни митннзи и конферонције. Ни културао-уметиичка друштва нису могла да прођу мимо ових догађаја незаинтересовано. Пре Фестивала, у другој половини марта, поједина друштва he се појавити на приредбама повећаним изборима за Народну скупштину. Предфестивалске приредбе, посвећене изборима за Народну скупштину, УЈедно he послужити и као припре.ме за Фестивал културно-уметничких друштава Београдског универзитета, који h e се одржати од 10 —20 априла ове године. Наши фестивали, као смотра рада културноуметничких друштава, досада су показивали не само добре резултате, него и стални напредак. Зато се од овогодишљег Фестивала очекује, да би он у потпуности задовољио, да прикаже колико су друштва у односу на прошле годике напредовала. Ових дана су у свим друштвима и секцијама врше интешивне припреме, али има и таквнх сепција у ск&тфу-тгОједи.иИх ДрупгГОвгГу Jtojима је рад у потпуности парализован (хор Ветер:«нарског факултега, оолисти Филозофског факултета итд.). Али се не сме заборавити да he успех на Фестивалу зависити од сталног и спстема гског р*да друштва као целике од почетка године, а не од садашњег припремања и одржавања прекомериог броја проба (Економски и Филозсхфски факултет). Успех друшгва he у великој мери да зависи и од сгепена самосталкости и самоиницијативе коју је поједино друштво уопело да постигне. Тенденција развоја културно-у-метничких друитгава Београдског ункверзитета је да се свако напредно факултетско друштво осамостали до те мере да мохсе да наступа као равноправни такмац упоредо са свпм осталим друштвмма учлањеним у Савез културно-уметничких друштава Београда. Овакав развој омогућава већи размах самоиницијатнве друштава и позитиван је са становишта оформљења унутрашње домократичности v 'културно-у метничког и друштзено-забавнот живота на Београдском универзитету. Овакав развој је позитиван и са становишта упорног сузбијан»а појава бирократских метода руковођења факултетским друштвима одозго и у интересу дебирократизације рада апарата Универзитетсхог комитега Народне омладине, особито рада Уметничке комисије, њеног оријентисања на искључиво стручну проблематику. То није нека нова линија у раду културно-згметнинких друштава. Она je као таква поставл»ена од дана њиховог оснивања. Али, чињеница је да се до данас у томе није успело. Део одговорности због нодовољне самосталности појединих културно-уметн;гчких друштава сносе комигети Народне омладмне на факултетима. Они нису улагали довољно напора за унапређење кулдруштава. нити пружају потребну подршку управама друштава. Досада је Културно-уметничка комисија гари Универзитегском комитегу била оптерећена непотребним пословима. Она ј е одређивалз програме и тачке које he поједина факултетска друштва да изводе, одређивала термине наступања појединим друштвима, другим речима губила се у решавању негтотребних питања, а занемаривала свој основни задатак: стручну помоК на терену. Бављење оваквим и сличним гк>словима довело је до к анцеларгжгког решавања послова. њихове центра|лизације и диригоеања одозга I Данас ј е питање избора програма ГО>венствено питање самих друштаВа Она се неће спутавати у поглеДУ ракова приредаба, избора и изВалажења сала итд. А како комитети Народне омладине на фзкултетгтаа сггроводе своју политику, између осталог, ц преко факултетских култуфно- уметничк 11 х друштава, ж-

да је неопходно да од њих потичу основне смернице за рад друштава и да се брину за њихово систематско напредовање, процењујући реалне могућности. Тиме he Уметничкој комисији бити омогућено да оперативно прати и контролише рад свих друштава по факултетима у току гтриттрема. да изналази недостатке у раду, предузимајући мере за њиховб отклањање. да даје стручна мжиљења и предлоге за унапређење рада друштава, да пружа непосредну стручну помоћ на терену где је она гготребна и проЈгчава развој културно-уметничког живота на Универзитету уопште и пређе на руковођење у пуном смислу речи.

Отишла јe на турнеју агитовка Културно-уметничког друштва

У оквиру предизборне кампање, при Културно-уметничком друштву Београдског универзитета „Бранко Крсмановнћ”, створена Је агитовка. Она броји 40 другова и, сем чланова „Бранко Крсмановић”, у њој се налази и неколико студенаra Академије за позоришну уметност. У саставу агитовке налазе се: дупли октет, карикатуристи, драмска група за скечеве, народии оркестар, народни певачи и рецитатори. Десетог марта агитовка је отишла на турнеју и у част избора истуnahe у Светозареву, Параћину, Зајечару, Бору и Димитровграду. Турнеја he трајати око десет дана.

Рад драмске секције друштва

„Владимир Перић

-Валтер“

У почетку године, бирајући програм за Фестивал, Друштво је одлучило да припреми дело „Пушке госпође Карар”. У првом семестру ггробе су биле неозбил»не и долазак чланова драмске секције неуредан. Услед тога Је хвалитет проба био слаб, изузимајуђи кратак период пред семестрални распуст када су подељене улоге. У друтом семестру руководство је посветило знатно више пажње драмској секцији, најмлађој секциЈиДруштва и рад је пошао на боље. Издвојена је рецитаторска секција од драмске, Израђен Је план проба до Фестивала. По овоме плану рецитатори се састају два пута недел»но, дискутуЈу о начину спремања појединих рецитација и мењају искуства. Драмска секција се састаје три пута недељно. Досада су пробе читаи»а углавном савладане и почиње се са радом на сцени. Режисер сматра да he комад бити на врем е приттремљен, ако се продужи са оваквим темпом рада. Међутим, управа Друштва треба већ сада да реши проблем декора, иначе може да буде доведн у опасност наотуп драмске секције.

СТАЊЕ ХОРСКИХ СЕКЦИЈА КУЛТУРНО -УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

Први утисак који се добије пооматрајући садашње стање хорова на иашим факултетима, великим и виссштм школама говори да су хорови изврцп.ли само незнатан део оних планова које су управе друштава плашграле, тако да се већ сада поставља шггање да ли he хорске секције моћи да наступе са сштм тачкама на Фестивалу. Behiraa хорова није увежбала ни половину оних песама које су предвиђене за наступање појелимих друштава од 10 —20 априла. Ветеринарcki: факултет је од неколико пријављених песама спремио само једну. На Бкономском факултету Је ситуација нешто. боља. Хорска секција Је досада припремила песму „Лан” од Гречанинова, а сада се увежбава VII руковет од Мокрањца. Међутим, ни хорска секција свог Друштва није још приступила увежбавању преостале две пријављене песме. У наЈбол>ој ситуациЈи ce налази хор друштва „Слободан Принцип-Сељо”, који Је од шест пријављених песама успео да досада увежба три песме, а ради веђ интензивно на увежбавању гареостале три. Друти проблем који се поставља пред хорске секциЈе, а коЈи већина секција још ниЈе на задовољаваЈуКи начин решила, Је окупл»ање пуног броја чланова и њихов дисциплинован долазак на пробе. Од хора Ветеринарског факултета, који је на прошлогодишњем Фестивалу ссвоЈио прво место, према садашњем стању прштрема не очекује се да he поновити свој успех. Прошлог семестра су пробе тако одржаване, а

сада се уошпте не одржавају. Пи шггање женског хора није решено. То може да се веома '«алим бројем студенткиња на Ветеринарском факултету. Зато би боље било да се руководство хорске секције оријентише на npi премањр мупжог хора, али да са њим ради оолидно. На Филозофкгком факултету није утврђен сталан састав хора. БроЈ певача сталпо варира. Агитпроп Комитета Народне омладине овог факултета је дтгректно и преко ахтива Народне омладине спровео агитацију за окупљање веher и сталног броја певача. Ова агитација је успела. Досада је запажен знатан прклив певача и њихов правилнији однос према својим задацима. Угграве појединих друштава се жале на слабе и неискусне диригенте. Диригвнт хора Културноуметничког друштва „Мика Митровић”, збси 1 недовољног искуства, није успео да стекне потребан ауторитет, што је у знатној мери кочило напредак овог хора, који и ииаче у другом семестру није успео да одржи ниЈедну пробу. Руководство хорске секције Ветеринарског факултета тврди да је њихов диригент радио са мало ефикасности, јер је добар део пробе редовно употребљавао за инпостирање гласова. Певачима је то прилично досадно, али се не сме заборавити да овакав рад диригента води темељитијем припремању хора и да га као таквог певачи треба да усвоје. Диригент може да одговори задацима који се пред њега постављају само ако наилази на средину која he у

потпуности поштује његове напорв и арихвати његов рад као користан. Хорска свкција Културно-згметничког друпЈтва Више педагонже школе, према решењу управе Друпгтва, неђе да учествује на Фестивалу. Секција је имала врло мало времена на расположењу за увожбавање програма, а почетком априла школа одлазц на дужу екскурзију по унутрашњости. За време екскурзије предвиђено је да Друштво учествује у винте гтриредаба. У тим приредбама he да суделује и хор. Према томе, хор не би ништа изгубио ако би продужио са интензивним припремањем пријављеЈшх тачака за Фесттвал, а у случају успеха могао би и да наступи.

Са предизбориог иитиига на . 4 »сдо.и факулгету

ПИСМО РУДАРУ

Са свечане предизборне конференције актива Народнв омладине прве године Електротехничког факултета, студенти су упутили писмо трепчанском рудару СуЉи Вреви, једном од иницијатора и носиоца борбе за високу продуктивност рада у рударству, који се недавно обавезао да дневно пребацује своју норму пет пута. Писмо доносимо у целости: Драги друже Суљо. Надахнути хероизмом, вас, првобораца за високу продуктивиост рада, а нарочито твојом часном обавсзом, и ми се такмичимо у част избора за Пародну скупштину. Ти нас својим примером учиш, како трсба волети своју и радити за лепшу будућност. Читали смо о твојој обавези да ћеш свакога дана да избациш сто тона руде уместо 20, што ти је норма. Сваки од нас би желео да ти стегне руку и да те види како водиш борбу за остварење своје обавезе. То није само твоја борба, већ борба многих хиљада, милиона. Уверени смо да ће нам будућа поколења завидети што смо живели у Титоввј епоси, јер ретка је борба народа, која има смисла колико га наша има. ТвоЈ рад, рад твојих другова, рад свих трудбеника и пшроких маса су достојан наставак подвига наншх пролетера током рата, чиЈи примери и дапас осветљавају пут свима ка срећнијоЈ будућности. На непријатеље смо ишли пушком протип тснка, Један против десеторице, па смо илак побсдилн. Некада Један против десеторице, а данас ти Један за псторицу. У теби живе пет јунака палих негде на Сутјесци, на Козари. или нсзнаној стени за свету ствар слободе коЈу данас уживамо. If како опда изгледају слаби звуци ратпохушкачких труба са запада и истока, коЈи се губе у јеку корака наших победа. Опи блокаду ии фабрику, они клевету ми тонв руда. Они лаж ми глас истине, глас Тита. Поздрави иам своје другове рударе. Пиши нам о ссби, друговима и руднику, о вашоЈ борби за план. То he нам бнти потстрек да и мн радимо темпом ваших победа, да савладамо технику, стручно се образујемо како бисмо као висококвалификовани стручњаци ступили у службу своме иаролу и тиме допринели свој удео у заједничкој борби. Срдачно ти стежемо руку и још Једпом желимо успех. Студенти | године Електротехпичког факултета Тсхничке велике школе у Веограду

ПРЕДИЗБОРНИ МИТИНЗИ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

МИ СМО ПОНОСНИ НА ОНО ШТО СУ СТВОРИЛЕ РУКЕ РАДНОГ НАРОДА

рекао је на митингу студената МВШ друг Дража Маркопић микистар У Влзди НРС и члан ЦК КП Србијс Деветаг овог месеца у присусгву око 3.500 студената одржан је велики предизборш! мипшг студената Медицинске велике школе. Ммтинг је огворио друг Калибарда, члан Комстота Медицгшске велике школе и дао реч другу Душану Ђурићу —Зинаји, секрегару Партиског комитета Медицинске велшсе школо. Друг Ђурић је истакао да Народна омладмна овим изборима манифестује своју љубав према изградши социјализма у нашој земљи и другу Титу, Он је подвукао да су студенти Медицинске велике школе часно испунили обавезе у јануарско-фсбруарском ислитпом року и да обавезе за јунске испите морају бити одраз повећаног напрезања и рада. студената. Затим је говорио ректсф Медшдшlске велике школе професор Шахоаић, који је нагласио велику помоћ народних власти културним установама. Најбољи доказ за то су кредити института Медицинске велике школе, који су данас практично неограничени, док су пре рата износили свега 25—30 хпљада динара годишње. Бурно поздрављен, иа говооницу је потом ступио члан ЦК КПС и министар у Влади НР Србије друг Дража Марковић, из чијег говора доносимо извадке: „Избори за Народиу скупштину нотврдиће тековине наше досадашње изградње и обезбсдлће даљи социјалистички развитак. Иза нас су четири године силних напора и огромних пр>егиућа, али и великих успеха. Руководство има с ‘чиме да изађе пред своје бираче, Ми смо поносни на оно што су створиле руке радног народа наше земл>е. ПОсле две и по године Плана ми имамо 150.000 ударника и 10.000 одликованих и ти људи су понос радничке класе наше земље. Данас се у нашим фабрикама производе машине за нашу нову индустрију. Даћу вам два очиглвдна примера; нова жељезара у Зеници има већи капацитет него све жељезаре у старој Југославији; хкдроцентрала „Јабланица” даваће два и по пута више електричне енергије него све хидроценграле у старој Југославији. Ово нису усамл>ени примври. Све нам то говори да је наша Партија заузела једино правилан курс на електрификаци!и и индустријализацији зеиље , Млрксистичко-лен,шгистичка георија Још у Лењиново време поставила ј е да је изградња социјализма једтто мРгућа електрифтгкацијом и стварањем тешке ттдустрије. Ппакса СовЈетског Савеза је то, такође, потввдила. Међутим, на томе путу ми смо били остављени сами геби. Htrrvm се над.птт од капгггттчстиЛког Запада, плтг штсмо наишли ии на разумевање од стоане СССР-а и не.тогпто-делтокоатсктту земаља. Они cv иам говооили; ~Ми смо индустриски земл.е. а ви сте богата аграрна земља. Размењиваћемо наше поотпводе и. ггоема тоие. немате потпебу за стварањем теигке тгндустрије”. Али. како се то спповодило у пракси? Они cv ообгту размену на осиочи назттали помоћ. Јзспо '*р.ћугим. да ггугошгна на бази свстских иепа ниЈе никаква помоН и да }е наша земља као шгдустриски неразвијеиа долазила v положат експлоатисане земље. Један ггример: Heuncert c'io за Један камион плаћали В20.000 динара. а они су од час ктдтовали жел,езну по 400 днн. гону. Излази да нао је један кашгон копггао 1.300 тотта челииса. Због свега тога дело ко!а омо ми ствооили утолико су већа. јео смо ттх ствопили самтт. не само без noMohn. всћ и ушжос слтетњама. Где треба тражити корен такве политике према нашој земљи? Ради се о отступању у ттракси од марксизма-лењинизма у СССР-у, дакле о једној контрареволуционарној политици. Најбољи пример је теорија о неприкосновеној ослободилачкој улози Совјетске армије, која у пракси слаби борбу пролетаријата у свету. То је довело до пропасти устанка у Грчкој, до продате Корушке и до поделе сфера између СССР-а и империјалиста. Има, дакле великих неслагаља између речи и дела СССР-а. И нцсу им узалуд у ОУН роворили; „Лепо причате, али лоше радите”. Зашто је само КПЈ дигла глас против овакве нетгравилне полиггике? Није пгви ttvt у Европи да

наши народи ххрви дижу свој слободарски глас. Своју верност марксизму-лен»инмзму ми смо доказали сжда када је требало гинути, и за праао изграђивања социјализма ми смо дали 1,700.000 жртава. Зато од изградње социјализма не можемо јдустати. А да ли можемо сами да изградИмо социјализам? Потребна је власт радног народа, а ми ту власт имамо, имамо и Народни фронт и КПЈ, која га води. Потребпо је јединство народа и његова стхремност да савпада све тешкоће. И то имамо. Погребна су природна богатства. Ми то, такође, имамо, jep наша земља спада међу најбогатије у Еврости. Темеље слободе треба тражити У економској самосталНости. Ако смо стране капиталисте избацили из Вора, Тр>епче итд. то не значи да су нам потребни нови експлоататори. Ови избори прелазе оквире нашв земље, јер је наша земља данас отишла кајвише напред у јачан*у социјализма у свету. Несумњиво је да ће наши народи, као и студенти Београдског универзитета, дати свој глас за Народни фроит, друга Тита, за борбу за потпуну победу социјализма у нашој земљи. Уредним полагањем исшгга студенти треба да учине још један корак више у давању висококвалификованих кадрова како би они што пре дошли У народ”. После тога говорили су: Добрила Савић, члан Комитета Медицинске велике школе и друг Ракић, студент прве године, који he ове године први пут гласати на изборима. Са митинга су послани поздравци телеграми другу Титу и Президијуму Народне скупштине ,ФНРЈ.

Актив књижевности прихватио јe позив на такмичење филозофског актива

У понедељак, б. 111. 1950 год., у 20 часова акгив кљижевности Филозофског факултета је одржао сврју свечану предизборну конференцију. Конференцију је отворила Радојка Ђуракић, секретар актива, с рефератом о значају претстојећих избора за Народну скупштину ФНРЈ, у коме је, поред осталог, истакла да даи избора сви другови треба да дочекају са што већим еланом у учењу и што солиднијем градива и спремању испита. После реферата се развила жива дискусњја о томе како he се дочекати избори 26 марта. Члан актива Јела Раковић je самокритички изнела недостатке своје стручтЈе грзгпе и оОавезала се, у име групе, да he те недостатке отклониги и побољшати стручни рад, те је позвала све остале стручне групе факултета на предизборно такмичење. Слободан Марковић, секретар Народне омладине друге годиие књижевности, у дискусији се укратко осврнуо на досадашње недостатке и постигнуте успехе своје групе, која је, иначе, ћредњачила у раду испред осталих група и била права ударна снага целог актива. Анализирајући све пропусте у досадашњем раду и имајући у виду даље могућности, Слободан Марковић је, у име целе групе II године, позвао на међусобно такмичење остале групе актива књижевности у следећем: чији he бригадисти постићи боље успехе у мартопском испитном року; која ће група имати мање изостанака на предавањнма; чији ће чланови омладине активније радити на својим задужењима у организацији; која he група имати више чланова Гимиастичког савеза и по низу других форми рада. Живојин Николић је говорио о раду фолклорне секције и дао обавезу у име осталих чланова фолклорпе ceKimје да he побољшати рад и дисциплину. Затим је, на предлог Др%гољуба Младеновића-Ганета, актив књижевности једногласно прихватио позив актива филозофске групе на предизборно такмичење, на које је овај недавно позвао све активе на факултету, На крају је изведен краћи уметнички програм, у чијем извођењу су учествовали чланови Народног позоришта и Опер из Београда другови; Мирослав Чангаловић, Јован Глигоријевић, Душан Миладиновић, Васа Пантелић и други. Д. Н.

фАШИЗМУ СЛОВОДА ВАРОДУI ОРГДН НО СРБИ JF НА БЕОГРДДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА ХП БРОЈ 8 13 МАРТ 1950 ГОД. ЦЕНА Ј- ДИН

шшт % л рн шшт | ■ шшт ■ л 1,1 СТУДЕНТИ, СВИ НА МИТИНГ НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА!

Митинг студената и н стазника Београдског уииверзит?та У СУБОТУ, 18 МАРТА, У 15.45 ЧАСОВА НА СТУДЕНТСКОМ ТРГУ, ПРЕД ЗГРАДОМ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА, ОДРЖАЋЕ СЕ ПРЕДИЗБОРНИ МИТИНГ СТУДЕНАТА И НАСТАВНИКА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА, ВЕЛИКИХ ШКОЛА И АКАДЕМИЈА. Универзитетски комитет Народне омладнне Београдског универзитета