Student

ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНИ КУРСЕВИ

Преко 19.000 студената ТРЕБА СПРЕМНО ДА ИЗАЂУ НА ИСПИТЕ

Курсеви идеолошкополитичке изградње претставл>ају код нас најмасовниlу форму идеолошког рада партиске и омладинске организације. Анализа тог рада у току ове школске године дозвољава, следеће закључке: Захваљујући великом залагању читаве партиске организације, свих н>ених руководстава а исто тако и руководстава и организација Народне омладине, постигнути су озбиљни успеси у обухватању како чланова Партије и кандидата, тако и огромног дела чланова Народне омладине на појединим курсевима, а у првом реду, на курсу за проучавање историје наше Партије. Упоређење бројног стања наших партиских и омладинских организација са бројем студената који су обухваћени на курсевима, најбоље потврђује колико смо у томе имали успеха. Од 21 826 чланова Народне омладине на Универзитету и великим школама, на поједине курсеве идеолошко-политичке изградње уписано је 19.214 студената. Бројчани однос по појединим курсевима је следећи; на курсу истзрије КПЈ уписано је 14.468; на курсу политичке економије 913; на кјфсу дијалектичког материјализма 691; на кзфсу основи лењинизма 1.864 и на курсу партиске изградње 1.280. Ако се изостави курс партиске изградње којим је обухваћен утлавном руководећи партиски актив, за остала четири предмета формирано је на нашим факултетима и школама укупно 362 кур>са. Од тога 274 курсева историје КПЈ. 27 политичке економије, 12 дијалектичког материјализма и 49 основи лешинизма. Као што се из горњих података види, огромна већина слушалаца уписана је на курс историlе КПЈ. Он обухвата 7б,бо/ 0 укупног броја свих курсева шш 75,2'/» од укуштог броја уписаних слушалаца на свим курсевима. Унутар појединих факултета и школа, ова,l однос је у суШтини исти као и за читаву организацију у целини. Тако, на пример, на ТВШ од 129 укутшо, курсева историје КПЈ има 93; на МВГО од 80 има их 49; на П ољопривредно-шумарском од 34 укупно 29 су курсеви историје КПЈ. Није, разуме се, био лак задатак, створити све потребне услове за нормалан рад оволиког броја курсева: обезбедити довољан број добрих ттредавача, обезбедити литературу, време и место за уредно одржавање ттредавања и консултација итд. Па ипак, резултати, које је поститла већина наших курсева у току ттпвог семестра у погледу организације, посете предаваша и консултација, нису мали. За предавања на свим курсевима, пошто других могућности није било, оформл>ен је самостални актив предавача од којих 232 стална и 245 повремена, за које су бирани углавном партиски и омладински руководиоци. За одржавање угледких предаваша добили смо помоћ од Градског комитета КПС, али треба рећи да та помоћ није коришћена у OHoi мери како је била предвиђена. За угледна предаваша био

је додељен известан броЈ партиских и привредних руководилаца, који услед велике заузетости нису могли увек, или у неким случајевима уопште, држати ова угледна предавања. Због тога се више пута дешавало да се она по неколико пута заказују и отказују. или да се уопште не одрже, као што се десило за последња два предавања на курсу истзрије КПЈ. Стална брига партиске и омладинске организације за развој rrpeдавача, у првом реду оних који редовно одржавају предавања, и побољшање квалитета шихових предаваша, свакодневна помоћ која им се пружа у разним облицима, што је довело до озбиљног побољшања квалитета предавања без сумње је исто тако крунан успех каших организација. Посета предавања и консултација на појединим курсевима нарочито краЈем семестра, била је доста добра. Тако на пример, курс историје Партије у децембру на већини факултета ТВШ посећивало Је преко 80 па и преко 90*/* од броЈа уписаних на курсу. У почетку је посећивање консултација било знатно слабије него предавања, али се то стање, нарочито крајем семестра, углавиом поправило. Посете предавања и консултација на осталим куроевима биле су исто тако прилично добре као и на курсу историЈе КПЈ, а у неким случајевима још и боље, Још већег значаЈа имају успеси постигнути у организацији курсева, односно проради матери Јала на њима. Служећи се искуством из прошле школске године, успело се да у начину прораде матери Јала ослободи многих слабости које су у првом реду долазиле до изражајау механичком примењивању свакојаких прописа о начину те прораде, шаблонског придржавања застарелих програма или теза коЈе су састављене за поједине теме итд. Таквих тенденција било је истина и у овој школској години и то нарочито код проучавања материјала на курсу основа лењинизма, али су оне у знатној мери сузбијене. У овој години приликом састављања теза за поједине теме на кзгрсевима настојало се да проучавање материјала на сваком курсу, у наЈвећој мери, буде оријентисано на повезивање са нашом стварношћу, са конкретном проблематиком и са исхуствима борбе наше Партије за социјалистичку изградњу. Све ово не значи, раззгме ое, да није било и да нема озбиљних слабости које су дошле до изражаја нарочито у току друтог семестра. Било је, и још увек има курсева на којима је посета предавања и консултација врло слаба. Таквих курсева има скоро на сваком факултету а понајвише на МВШ, Природно-математичком факултету и неким друтим. Дешавало се да се предавање или консултација закаже, и то не једанпзгга, а да нв дође ни половина слушалаца. Таквих случајева слабе дисциплине на курсевима било је и приликом одржавања колоквијума који су организовани на поједимим факултетимау

току овог или прошлог месеца. Такво стање не може бити оправдано искључиво оСјективним потешкоћама, којих Је свакако било доста, него и слабостима руководства појединих кзфсева па и дотичних организација као целине. Обзиром да се налазимо пред завршетком кзфсева, а то значи гтред чињеницом да сваки наш кзфсиста у догледном времену треба да изађе сггреман на испите по материЈалу за који се при Јавио да га проучава поменуте слабости треба имати у виду па и припреми завршетка рада и обављања испмта прићи најозбил>није. Зато је, нема сумње, потребно да се све наше организације и руководства у пуној мери ангажују и да решавању ових организационих проблема, у овом моменту, приђу конкретно: по сваком курсу, свакоЈ години или организацији како би се сви курсвви, а то значи сваки слутиалац курса, како ваља прштремили за испите из својих предмета. У припреми за испите, добра Je икицијатива неких курсева и организација да се после завршвиих предавања одрже ванредне консултације на којима he Још Једантгут бити продискутована наважнија питања или само она која нису могла бити добро обрађена. Таквим консултациЈама може се постићи да се кзфсксти лакше снађу у издваЈању онога што Је битно у поЈединим темама или предавањима па да на шега обрате главну пажњу, у припремама за испите. Разумв се, при планирању завршетка рада појединих курсева треба имати у виду и бројно стање на њима, те према томе и веће задатке коЈе he бити потребно извршити око спровођења испита. Oaje се мисли у првом реду на, курс историЈе КПЈ, на коме Је наЈвећи броЈ уттисаних студената. Управо, услед тога на овом курсу, потребно је одмах извршити наЈозбиљније припреме за благовремено полагањв исгшта. Према садашњем стању ва већини курсева из овог предмета, могуће је да се испити заврше до 20 априла тако да време од 20 аттрила до 1 маЈа буде распоређено за исттите на остала три курса. Тим пре што прорада материјала из политичке екоиомије. основа лењкнизма и дијалектичког материЈализма иде нешто стгориЈе нето што је то на курсу историЈе КПЈ. Оргакизационим приттремама 7 вези са обављањем испита треба прићи одмах да би се благовремено могле отклонити евентуалне непредвиђене сметње до коЈих може доћи а које би могле спречити нормалан завршетак курсева. Избор чланова комисија, према сутестијама Универзитетског комнтета, треба на време да буде завршен а слушаоци кзфса на одтоварајући начин обавештени о томе. Исто тако треба по могућству предвидети време и место када he се одржати испити и о томе утгознати слушаоце.

А. Ненадовић

Крајишници у равници

У ЗАВИЧАЈУ ЖЕДОВИ су оставили у наслеђе очевима, ово што су и сами наследили: жилаву борбу у кршу и примитиван живот. Очеви би оставили синовима то исто, па и маше, јер се у кршевитој r-■ сиротињи рађало мноштво деце, —да нису у рату и после рата наступили дани великих превираља. У грубо склепаним брвнарама, скривеним у камешару, таворио је своје дане крајишки сељак. Са својих узаних шива, утиснутих у крш, вековима је с пролећа сабирао камен који однекуд увек и разривао дрвеном ралицом танки слој посне земље. Живео је без журбе, полако. А и зашто би се журио коме за добро? Мало се тога у Босни променило. Истина, пашу је заменила ћесарска управа, ћесара краљ. Помало се србовало, кошкало с муслиманима ,али се живело по старом. Иза камешара су се Крајишницима привиђали ђаволи, а понеки he ти се заклети да је чак и шихов подругљиви смех чуо. Множили су се камени међаши и међе све више изукрштавале. Због ших би често и штаке прорадиле. Када по селима дорасте млађа генерација, кршка поља не би била у сташу да Је прехрани. Сувишак момака је одлазио „у свет“. Очеви би их испратили с торбицом о рамену, а можда и са неком педесетицом са утиснутим речима на оквиру. Бог чува Југославију“. Повећавао се број беспослених, фабрикант je радо примао ове горштаке. Његова логика је проста: они ишту мало, а имају много снаге, и повећавају количину неупотребљене радне снаге на тржишту. Када би неки повратник убеђивао сељане да се и у Босни може живети доугчије и боље, само ако би власти биле праведније, старци би сумшичаво одмахивали главом: ништа се ту не може изменити. Али борбене речи, на изглед заборављене, ускрсле су у памћешу људи у свој својој оштрини и истинитости онда када су биле потре Оне народу као млеко одојчету. Земљом су прохујале свирепе непријатељске офанзива Од села су остала згаришта. Испоставило се да Босна ниЈе ни тако трома, малодушна ,као што се говорило, него пуна притајене снаге *ojy је било тотребно пробудити. Кроз борбу и у борбу родио се многи Гаврило Принцип и Давид Штрбац. ШУПЉАЈА ЈЕ ПОСТАЛА КРАЈИШНИК /Д/Д АЈКЕ су покупиле своју децу и прше и опростиле се од згариШ шта својих домова и камешчра који су скривали синове /Ша\\ борце. Понеко Је погнао преосталу мршаву краву или запрегу живахних босанских кошића То је била сва имовина KO W породице бораца из места у околини Дрвара могле да понесу са на нову земљу коју им )е народна власт наменила. c „ muPTam Село Шупљаја цанашши Крајишник зеданаест километара удаљено од Јаше Томића. на домаку румунске границе Једно je од оних банатских села чији становници су били искључиво Немци Прочуло се по томе што Је одгајило више ратних злочинаца. но и )едно од суседних швапских села Над Јачали су они којима се ропство наметапо совпи су побегли ,а старци и жене дочекапи КраЈитнике с ћугање пуним мржше Узалуд је Крајишник тражио на видику модре висове планина и прижељкивао шумове планинских брзака Cevna у недоглед простирала се равгоша богата плодовима - али туђа Дочекала их Је средина пуна ћутљиве мржње, која би. ако би Јој се цружипа могућност за зкцију уништила, у рату јвдва сачувану краЈишку децу Зар да гледамо ПТвабе? Више вопимо наше брдине. Овде је све Једннко нема пгта да ги око напаЈа И преко ctotmhv љули вратило се Iуг>запалу ''воме завичаlу пио' могли ца поднесу гуђину На гтролеће се десипг гакг. ла 'v они ко)и ov отимали оипи при нуђени да понизно моле .

Швабе су дуго метанисале ггред кућама, клањале се на праговима окрећући се на све четири стране света. Било им је жао што морају да напусте родна села, Али о томе нису размишљали када су хиљаде из родних села истеривали. Било Je то клан»ан»е приватној својини коју су пљачкали, а хиљаде су без домаћих огњишта оставили. ПРВИ КОРАЦИ ТАРИ Румун Јон из оближњег села, чуо је за велику новост. I “ Причало се да људи у Крајишнику заједнички обрађују земљу. ИјЛ Oh живи већ седамдесет година и тако нешто још није чуо ни 'ч&г видео. Тобоже послом, уствари намерно, прошао је колима преко крајишничких њива. Видео је људе како шепртљаво баратазу око машина и раде насумице без реда. Један вуче овамо, други онамо и нико никог не слуша, а свако би хтео да буде послуш&н, Јон је уставио кола, одбио два-три колута из своје гломазне луле и мрмл»ајући нешто )у браду окренуо шубару наопако. » Шта то делаш из себе стари? запиткивали су га задругари. Па, ето, видим све се окренуло наопако; к’о велим, да и ја себе дотерам у тај ред, те сам окренуо капу наопако. А што болан? Ето сте се упрегли к’о ждрепци који први пут вуку кола Отишли људи писмени дошли неписмени. Отишли л»уди ко]и се разумеју око машина дошли неспретњаковићи. Није то ваша дивљина. Ова земља тражи много, много! Нећете навићи... Поживи ти само стари. Молићеш још да те учланимо у задругу * Али је старац само са омаловажавањем отпљунуо и потерао коње. Били су то први кораци задруге, пролећа 1946. тако слични првим корацима детета кога уче да прохода. Те тгрве окршаје сликовито описује Илија Јовић, задругар из првих дана. _ „Од свих офанзива у Босни била ми Је тежа четрест шеста. Радило се од јутра до сутра. Ниђе капљу воде да нацједиш. Шваба потрпо бунаре. А ти већ знаш кака 1е то мука откопавати стари бунар. теже, брате, но нов избушити. И још гора нужда притегла. Ђе he задружна стока Да презими. ђе ли машине од невремена да се склоне. Мука права. Од како сам шупио на оваl свијет тако нијесам аргатовао. Таман ми шупу под кров, када ти се стушти неки вијур и све покр’а. А целе зиме смо је градили. Људи се ускомешали Доста нам Је задруге. Зар целу зиму деремо дланове, крв нам под кожу подишла £ ЗЗШТО?! _ д а " ми браћо радимо по староме сваки себи. Па како сиЈеш тако и жањеш. Овде смо грбачу пресавили. Па каква нам вајда? А све ти то удесио онај цимермзн из Јаше Томића што га узесмо да нас помогне у Азгоадњи Саботер Но удесише и њега због ca6 oj a « e Само да ми 1е нешто пзло у део да га ја пропустим кроз шаке због изгуљених дана.. Људи су гувђали и почели испонова Удвострученом снагом Када 1е наш чо’ек заменио Malcropa и приватио се посла, све ]е испало како ваља. Али се ипак Један део задругара одвоји Све те тешкоће могао Је да савладз само упоран борац коЈи Је из прошлости понео споменицу на грудима. а будућност је »Ј* 8 ® у лрузи У п.тсао је унето више смишљености, искуствоЈе расло. Бригадни систем је постзо форма рада Вригадири стегли. Протекло је некопико бурних скупова У оваквим окршаlима 1е било увек губитака Још се понеки з зругар оделио ЖИВИ ГЕ ВЕСЕЛИЈЕ §РЕМЕ 1е вукло за собом дане пуне дсгађаја У КраЈишнику с> се дешавале велике промене Збили се некако људи и дошљ снажни Четири првобитне сеоске задруге спојили прво у две, а непавно ге читаво село слило v ‘едну Iедину велику задругу На то их ie већ навело искуство Гваки залругар he то да објасни овом једноставном рачуницом четири залруге имале свака свог снаблевача Iанаг имамо еамо једног Шпарамо у љулима. ]ачи смо opojßM, vro«ev чравтииlе очгпопелити посао

Ако би неупућеног посматрача прсгвели данас задрзггари преко својих економија, морао би да се задиви: четири задружна дворишта, преплављена жетвених дана безбројним крстинама жита, кога одвозе и довозе кочијаши на двеста осамдесет запрега, штале за краве и посебно за јунице ,телад и бикове од којих су неки добили награду на Пољопривредној изложби, торови пуни оваца и јагањаца, велики бетонирани свишац, пчеларник... столарска и коларска радионица за оправку машина то је данашњи изглед господарства сељачке радне задруте „Маршал Тито", резултат упорног четворогодишњег рада. Но на томе се не остаје. С рашћењем задруг? расту и њене потребе. Господарство изискује подизање нових објеката капиталне изградње. Још да имамо пругу, ко би с нама, вајкао се бивши претседник „Црвене застаВе" једне од првобитне четири задруге, сада изабран за потпретседника. Губимо 40®/* зараде на превоз - а да и не говоримо о изгубллним трудоданима док извеземо задружно жито, шећерну репу, рицинус и остале производе, а увеземо са станице грађу потребну за нашу изградњу. Ми би пругу сами изградили рекао је убеђен у истинитост својих речи и учинио притом енергичан покрет према грудима које су носиле споменицу, као да је тим покретом хтео да да до знања свакоме да ништа више снази задругара не може да се испречи на путу, У нас је доста људи. Само да добијемо шине и шлипере. • •. Са порастом задруге доживљавају и задругари преображај, Стари задругари су поносни што су кроз све окршаје прошли без колебања, што у сваком успеху задруге има делића њихове снаге. Један број оних који су се у тешким данима отцепили. сачекивали су један по један погнуте главе пред зградом управе, дан кога ће да буду поново примљени Други се још увек држе по страни, јер не могу да пређу преко тог моста посрамљености који их je одвојио од задруге. Још увек се уиорно држе на својим приватним поседима 38 домаћинстава. Задругари са њима живе у слози и поступају као са малолетном браћом коју треба извести на прави пут. По околини се увелико причало о успесима задругара. Банатски ~паори“ су све чешће бирали заобилазни пут за обављање својих nćслова. да би прешли преко задружних ораница и видели задругаре при раду. Застајали су, загледали и одлазили замишљени. ; , Стари Јон је навраћао најчешће. Једног дана су се задругари опет зачудили његовом необичном поступку. Бацио је шубару посред пута у прашину. Окупили су се око њега и очекивали да нешто каже, јер су навикли да у његовим покретима виде неко значење. Овако би и ми могли, огласи се Јон без заједљивости. А ти рече пошло наопако. Дошао час да се ити упрегнеш... како оно рече, као ждребац кога уче дз вуче кола Само си већ стар за то, задиркивали су га задругари. f А што баци болан шубару? Beh седамдесет година покривам главу и не да ми Да као човек размислим. АЈдемо Зорка потера свога коња одосмо и ја и ти у задругу. Долазили сељаци и видели, видели и промислили, промислили и. се Задружни покрет је Јачао у оближњим селима. Данас У срезу Јаша Томић има 82*/* домаћинстава учлањених у сељачке раднв залоугв. Када сам увече видео претседиика сељачке радне задруге, на позорници велике сале новог задружног дома, како пресеца ваздух грубим покретом тешке у лакту савиЈене руке и тиме боље изражава ону снагу која почива у њему него речима, учинило ми се да у сваком замаху овог човека видим чврстину карактера пионира социЈалистичког Дсшли су нам студенти из Београда. Вечерас ћете их чути и видети Држе нама задругарима гтриредбу. Ех, зар су нама сељацима оаниЈе долазили често студенти? И незадовол»ан сам својим речима, јер ie ocehao да му у грудима гори нешто што не може да изрази, замаха 'тегнутом песницом деснице простором и повика: „То је факат. Ето, , то ггико. Више ништа него нека живи наша социјалистичка изградња

Сима БЕГОВИЂ

25 годишњица рада ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

Недавно ce навршило 25 година постојања и рада Технолошког факултета у Београду. Од марта месеца 1925/26 школске године, када је из технолошке групе машинскоелектро-техничког отсека Техничког факултета настао технолошки отсек, па до рата, развијао се овај отсек уз велике напоре. Радило се у скученом простору и тако рећи без лабораторија. Технолошки отсек је отпочео свој живот у сутурену нове зграде Универзитета на Сгудентском тргу у просторијама од 350 кв. метара и са свега 56 радних места. 1930 године преселио с® У нову зграду Техничког факултета, чије су просторије на друтом опрату учињене донекле употребљивим за лабораторије. Број радних места се повећао на 160. Али обећана нова зграда није добијена. Само великим залагањем чланова овог факултета и захваљујући огромној материјалној помоћи школских власти просторије су, после рата, обновљене и проширене, инвентар попуњен, а библиотека се брзим корацима развија. Тако је, ипак, Факултет прорадио, ма да је то било мало вероватно, јер га је окупатор опљачкао, а бомбардовање оштетило. После ослобођења, сабразно давању прворазредне важности школству и одгајивању висококвалификованих стручњака, створени су. у границама данашњих могућности, бољи услови за рад факултета. Факултет се и данас налази једним делом у старим ггросторијама и располаже са 280 радних места и 2.100 кв. метара прзстора. Ускоро he почети радови на изградњи нове посебне зграде Технолошког факул-

тета са 14,000 кв. мегара простора и 700 радних места. Почетком школске 1948/49 године тадашњи технолошки отсек је претворен у Технолошки факултет У оквиру Техничке велике школе, а почетком 1949 године је на Технолошком факултету већ основан металуршки отсек. Број студената је од 460, колико их је било школске 1940/41 године, порастао на 850 у овој години. Досад је Факултет дао 247 дипломираних инжењера. Од тога је после ослобођења дипломирало 50 студената. Карактеристично је да се после ослобођења број дипломираних студената из годаше у годину повећава. Док је 1946 године дипломирало свега шест студената, ове године се очекује да he дипломирати 40 студената. • • • Студенти технологије су пре рата активно суделовали у борби студентске омладине против ненародних режима. Како на читавом Универзитету пре рата, тако и на тадашњем технолошком зтсеку Техничког факултета Удружење студената технолога је било најмасовнила организација, преко које је Партија, спроводила своју линију против реакционарнкх режима. У Ослободилачком рату многи студенти Технолошког факултета учествовали су у борби за ослобођење земље и увођеше правилнијег друштвеног поретка. Дивни су примери Слободана Принципа-Сеље члана Главног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије за Босну и Хер-

цеговину, Олге Јовичић, комесара чете Прве пролетерске бригаде, Виде Станковић и многих других. После ослобођења, када се нормална настава тешко могла одвијати, студенти су, кроз своју партиску и омладинску организацију, уложили максимум воље и напора да потпомогну обнову Факултета. Упоредо с тим трудили су се да превазиђу предратни ниво у квалитету студија. Студенти Технолошког факултета учествовали су у многим радним акцијама на изградњи наше земље. 40 студената технологије радило је на изградњи пруге Брчко Бановићи 1946 године и 8 их је добило значке ударника, а 6 је похваљено; 140 студената суделовало је на изградњи пруге Шамац —• Сарајево, одакле се бригада Технолошког факултета вратила као два пута ударна. 46 студената било је на изградњи Новог Београда: 9 их је добило звање ударника, а 26 похваљено. Укупан број радова које су извршили студенти овог Факултета износи у вредности 1,650.000 динара, Омладинска организација активно помаже шхолску управу у напорима које она улаже за подизање наставе и виши квалитет студија. У томе циљу се формирају научне групе. На Факултету се пбклања пуна пажња идеолошко-васпитном и културном уздизању студе Ната и свестраном гајењу фискултуре. Води се упорна борба против тежње неких студената за добијање прелазних оцена и настоји се да се сви отуденти свесно прихвате одлуке Ш пленума ЦК КПЈ о задацима у школству.