Student

(Насгавак са треће стране) ■ч Први видни резултати наве линије у раду испољили су се у борби и раду наттреЈгнот студентског покрета на Београдском универзитету. .Тединствени иступ напредних студената у познатом штрајку од аггрила 1936 годттне принулио 1е реакционарне власти, да након 26-дневмог штрајка лонесу одлуку о смјењивању злогласног ректора Ћоровића, повјтсу уредбу о уттођењу универзитетске страже и испуне оста’ле захтеве због којих су стУденти стутгили у штрајк. Умјесто потпуног спровоћења историских одлука VI конгреса КОИ антинартиски елементи на челу за Горкићем и Муком кот су се привремено налазили rta руководећим мјесгима у нашо) Парттгји спровели су у току 1936 године своју злочиначку одлуку о распуиттању Савеза комунистичке омладине као самосталне омладинске органнзације. Овде треба нарочито подвући да су се чланпви Партије и СКОЈ-а на Београдском универзитету највише опирали спровоћен»у ове антттпарпгске одлуке која је узгред речено тумачена као „услов" који треба да омогући спровођење одлука до II конгреса КОИ. Ова одлука унијела је за дуг временски ттериод читаву пометњу у редове напредног студентског покрета на Беотрадском универзитетз' као и у читавој земљи.. У тим тешким данттма напредни студентски погрет на Београдском уштверзитету као и читавој аемљи радио је и развијао се уз п-> моћ и под руководством партиске ортанизације на

Универзтттету. Само захтаљујући сталној и непосредаој бризи наше Партије напредни студентски покрет успио је да се у тим данима повеже са напредним студентским покретима у свијету и да поведе шЈтроку акцију напреднЈтх студената у борби за мир а против фаишстичке агресије. На линији спровођења одлука VI конгреса КОИ стварању јединственог фронта младе генсрације читавог свијета на платформи борбе против фашистичке опасности а за демократију, напредак и мир. одржана је од 29. 11. до 6. ITI. 1936 године у Брислу Међународна омладинска конференција за мир. Конференција је претстављала велику маиифестацију младе геперације читавог света у борби за sшр. На конференцији су биле заступљене 23 земље које су ПЈзетстављале око 12 милпона омладпнаца и омладитеси. Основни задатак конференције састојао се у зближавању омладине чтггавог свпјета на заједничком дјелу одржања мира и учвршћења демократије у сви.јету. Конференцији ie прпсуствовао лретставпттк студената Београдског унп.верзитета Иво ЛоПа Рпбар. Треба истаћи да .1е почетак широке борбе за мир наше младе генерације везан баш за конференцију у Брислу. Посебан значај конферентшје састоји се у повезивању напредног покрета на Веоградском универзитету а преко њега и нашег напредног омладинског покрета са каттредним омладинским покретом у свијету. Учешће нашег лелегата у раду делегације прттбавило је прве симпатије за борбу наше напредне омладине а посебно студеката Београдског универзитета. Сбетски омладински конгрес y Женеби

Послиј# конферендије у Брислу основни задатак састојао ое у спровођеи>у донетих одлука. На познв Међужародне конференциЈе у Врмслу да се организЈрју шггребне гтрнлреме 5а свјетски оиладижзш кокгрео на мир сггудвнтска омладина иа Ввоградсксси уеееверзитеггу rrorpefce широку камna*hy припрема *м Конгрес. На Београдском укиверздггету формиран је студантски мировни одбор. Рутговодилжц студентског мироанот одвора био }е Иво Лола Рибвф. Ммровии одбор ортавмзује киз м}ера у циљу успјешгиих приггрвма за Конгрес. Црорађују се матери Јали за конфврвнцкју у Брмслу, одржавају се предававл. митинзи. приредбе м академије за мкр. Тако је мировки покрет који код нас деггада није имао никаквих трвдиција постепеио крчио себи пут и прешавши оасвире Универзитета ширио се по унутрашнлсти. У прмпремама за Свцетски омладински Конtpcc у Веограду формира се Веоградски мировни с&оор у којем учествује вжпе од 50 организација радничке. студеитске и средњошколске омладине. Стварају ое покрајинс|си мкровни одбори (Срби}а,

Хрватвка, Црна Гора, Војводттна) и одбори пе граДOBИМВ. Осфоводећи припреме за свеггсхи Конгрес за мир сфгденти БеогЈждског универзитета водили су борбу за аутономтгју Универзитета, слободу науке и образовања. У тим Данима студентски покрет на Београдском универзитету нвтјерао Je послије усттјелог 2б-то дневног штратка реавдиоаарне власти на испуљавање постављених у штрајку. То су дани познатог атгрилског шТрвјка из 1936 године. О угледу који }е већ тада ујкивала борба напредних студената Београдског 3'Плверзитета најбоље говори писмо које је СовЈетска студентска заједница зв мир, слободу и културу упутила Акцжжом одбору студентских удружења на Београдском укиверзитету у току самот itra-рајка. У поодраву се између осталог каже: „Мм зкамо нако су изва«редно тепже околности под којима ви водите вашу борбу и обввијештеии смо да на несрећу у вашим редовима има жртава које су за н>у пале. Те he жртве за увјек остати хероји омладине у шеној борби за бољи

свијет.. Интелектуална омладпна читавог свкјета клаља се са узбуђењем пред гробом Жарка Мариновића који је пао убијен од рукв злочиначких фашиста и свечано се заклин»е да he сачзгвати његову успомену и њесов пртшјер. . Ви сте схватили драги пријатељи да бранити права и будућност омладине значи у исти мах н окупљати и збијати своје скаге за очување мнра. У овом часу када сте заокупљени борбом знајте да нттсте гами. да стулеити бројних земаља познају и прате вашу акцију, да њихова штампа об,lавл>ује чланке и информације о вашем покрету и да Оки на тај начин активно организузу полупирање ваше борбе'*... (цитат узет према „Новолј студенту’’ број 10 од 2П. IV. 1956 године). У приттремама за Конгрес уларен је иа тагначин темељ једном широком омладинском покрету за мир. Свјетски омладински конгрес за мир у Женеви одрткан је од 31. VIII. до 6. IX. 1936 године. Конгресу је присуствовало 460 делегата из 36 земаља, 70 делегата међународних организаш?lа и 150 .noсматрача. Konrpecv је прткгуствовала делегација наше омладине ол 9 чланова од котих су пет бити студенти Београдског удтверзитета на челу са Ивог« Лолом Рибаром. У знак љубави м поштовања према борби наше омладине у првом реду студената Београдског унхгверзитета. руководилац наше делегације Иво Лола Рибар био је изабран за члана Претседништва и адмтшистративног савета Конrpeca који је био састављен од претставника шест земаља од 36 колико Је ттрисуствовало Контресу. Иво Лола Рибар био је главни референт у четвртој комисији чији је рад био судбоносан за исход Конгреса услед тога што је она требала да укаже нв практичне ггутеве остварења задатака међународне солидарности омладкне. На предлог наше делегације Конгрес Је Упутио апел омладггни , чптавог свијета чији је текст предложила наша делегациЈа. Сем тога треба истаћи активно учешће нвше делегацијв у рзду свих комисија. Иступајући у првоЈ комисији приликом дискусије о колективној сигурности и предупређењу рата у име све три делегације Мале антанте. друг Иво Лола Ртгбар je између осталог рекао: Дакле, као реалисти. као млади који стварно хоћемо да се боримо против рата данас се ми морамо борити за јединство наших снага за организациЈу nmpa. То Је прва еггапа. Сутра, када будемо довршили то дело, поћи ћемо путем заједничког отклањања свих нвправди заједничког организовања једног живота у коме he људи живети у достојанству и слободи. То }е једини пут који Је за нас могућ, то ја данас једина права политика мира. Сваки други став а међу њима и „ревизија” како je пропагирају не народи, већ извесни кругови води право у рат. - . Какав је утисак оставило учешће наше делегације у раду Конгреса на присутие лелегате нај-

боље сведоче ријечи руководиоца делегације Шпанске републттканске омладине Сантијага Кариља о томе да ie Лолии говор био. најзрелији, најсадржајнији. најљепши говор који се нуо са трибине Жвневског конгреса. За равлтгку од Међународне омладинске конференције за мир у Брислу која је имала углавно?л манифестациони карактер Свјетски контрес за мип имао је у суштшш радш! карактер. Значај н»егов лежи у проналажешу путева и начмиа борбе омладине свијета за мир. а против ратне опасности. Данапж.и положај у свијету показао је омладини и пут којим мора ггћи, дао јој је оружје шене борбе: једгтнство омладине целог свијета и свих праваца, моћан фронт младог покаљеша за мир. Женевеки светски омладински конгрес ударио 3« темеље таквоЈ сарадши; он је дао омладини. први пут у историји, не само осећање снаге хоји јој даје н>ено јединство, већ ма колико он мишгмалан 'могао изгледати заједшгчки позитивни програм за антиратну борбу младог покољеша. (Иво Лола Рибар: „Наши путеви и наиш задаци”). Говорећи о иепосредним задацима нашег напредног омладинског покрета који произлази из одлука Свјетског омладинског кошреса за *птр у Женеви друг Иво Лола Рибар је готсао: Радитм на томе да омладина сама дође до сазнаша о повезаности н»ене данашње борве за мир cs Iвеном борбом за н>ене жмвотне потребе, слободу. национална права и бољу будућносТ, мобилисаттс је на једном одређеном програму мировне политике, организовати је и дати мотућности да ради и ствара у тој акцији, то морају бити наши задаци. А у н>нховом остварењу ми полазимо од њвног већ постпгнутог јединства. јединства које морамо сачувати и Јгоотпунити у току _ саме акције, на путу ка потпуном једпнству читавот младог поколења, („Наши путеви и наши задацп”). Студентски Мировни одбор, као и остали омладински мировни одбори. организују издавање и проучавање матернјала са Конгресч у Женеви. Сви одбсч»г> који су створени као одбори за припрему свјетског омладинског кокгреса у Женеви. постали су после Конгреса одбори за спровођење његових одлука. Студентски Мнровни одбор као и остали омладински мировни одбори. организују низ миттогга, предавања. приредби, посвећешгх закључцпма Конгреса. Из тих дана познат Је проглас ми_ ровног одбора под паролом „Остваримо Јединстпо живих да не би у : заједничким ракама нашли јединство и Једнакост мртвих”. У низу акцнја које оргаиизује Мировни одбор на Београдском универзитету треба истаћи про Славу 11 новембра. који прослављен као Међународни дан мира и 15 авгУста Међународног омладинског дана srtpa (Наставак у идућем броју)

УЗАЈАМНА ХАЈКА ИТАЛИЈАНСКИХ ИРЕДЕНТИСТА И ИНФОРМБИРООВАЦА

Пирмсрам мирожшм угрвором 1948. Jfpccj&mttja је, у инте?>есу општег а Cđpp 'у стету иако земља поведшсбјв била приморана да пристаSe аа оггцелљење садашње слободие n|pmn територије од наше зеиље.,Цo, то иикако није знечило да Јутосчавија уопигге одустаје од својвдс праведних захтева. Међутим, „звхтдаи” су се појавили с Друге ограие. Париским решоњем Слободна Територија "fpCTa била је подељена на дае зоне: англо-амер :у зону А и југословенску или X. ону. Одмах после потписивања УГовора о миру, италијанска влада је почела систематску каштању одвајања зоне А од зоие Б СТТ с дврструким циљем: да зону А прикључи Италији, а истовремено да потпуно изолује југословенску зону, чиме би ова поолеигња дошла у што тежи положаЗ. Неколико споразума потписаних између италијанске владе и савезнинке војне управе најбоље илуструју практичне резултате овакве политике ттгалијанске владе. То су: моветарни спсразум. којим су моветарни прописи Италије протегнути и на зону А СТТ, финансиски споразум. споразум о снабдввању де- ч визама, који спсљну трговину зоне А потпуно >тсључује у италијаиску слољну трговину, затим споразум по којем се сви постојећи трговински и платни споразуми између Италије и других држава сматрају проширеним и на А зону СТТ. Овим споразумима и другим мерамв (у антло-америчкој зони СТТ као службени језик третира ce само италијански, лкквидира се словеначко школство и даље остаје на снази италијанско законодавство, визе за Италију и обратно су лтсинуте и сл.) створена је потпуна екоиомска унија. зоне А са Италијом зона А је фактички постала италијанска провинција. Оваква политика имала је за циљ, с друге стране, подизање све всће баријере између А и Б зоне СТТ, чиме би се изазвао привредни хаос у југословенској зонтт. У ту сврху англо-америчка војна управа обуставила је сваки извоз и трговтету са југословенском зоном. Италијанска влада одбила је да испуни своју обавезу из чл. 11, прилога 7. Уговора о миру с Италијом. тј. да снабдева лугословенску зону СТТ девизама. За излаз из овакве тешке ситуације, створене услед тоталног економско-финансиског бојкота зоне Б од стране ангдо-америчке упразе, југословенска војна утграва била је прттсиљена да југолире замени динармма и да се У погледу увоза и извоза највише ослоки на ФНРЈ. ~Према топче, одлука шефа Војне управе ЈА* о увођењу царинске тарифе ФНРЈ у Југссловенско) зони СТТ као и претходне мере учвршћивања економских и других веза изиеђу југословенске зоне СТТ тт ФНРЈ нужна је последица политике ~свршоног чина”. коту управо ттталттјанска влада већ дуже времена спроводтт како у односу на зону А. тако и у односу на зону Б СТТ.” (Из меморандума Владе ФНРЈ италијанској влади). • • Антцјугссловенску полтттику по тршћанском питаљу у Италији кајдоследније спроводи реактцтонарна иредентистичка група око свнатора Орланда која не преза ни за најкрајнијим захтевима. Недавна Орландова иступања у Римском сенату, с отвореним захтевом за прикључење СТТ Италији, логцчки су

паставак његових. од увек империјалистичхих, претекзија на југословеноке територигЈе (не само Јулијску Крајину, већ делу Далмацију са Ријеком), које je он крстио „булеваpoii Италије кроз вековеИредентистички Орландов испад у Севату награђен је аплаузом од лретставника италијанске шовинистичке реагецијс. Одобравање нису ускратили ни информбироовски сеиатори. Но, изјаве секретара владине демохришћанске странке Кавијанкја са захтевгтма за прикључење целе словеначке Истр« Италији, писање листа „Пополо’, органа Палате Кићи („Попо.ло” ггише да ~не постоје никакве иредентистичке тежње", већ да се „после две године стрпљивог чекања ... само захтева враНање Италијм Слободне Тертггорије Трста ’), потврђују да прохтеви за, југословенском територијом нису саж> захтев појединих грутшца италијанских идереднтиста, већ да се о томе сања и у најодговорнијим римокггм круговима. А какви су „аргументи'’ за овакве захтеве? Италијакска реакција наступа са причама о „терору” и „тешком стању” Италијана у југословенској зоии, а усто и историском „оправданошћу”, јер је Јулигјска Крајина за-Iедно с Трстом „италијанског карактера'’, „италијанског порекла” то је „Венеција Хулија”. Дакле, доста стара песма. Огав италијанских информбгфоовада цдентичан је са импврмјалистичким ттрохтевима крајње италијакске иреденте. И „Унита", попут неофашистичг.ог, кналунквистичког „Мссаћера венета”, прича ~о ужасној ситуацији у којој живи италијанско становништво Истре” и на основу тога „захтева...” И за данашаи став КП Италије по тршћанс?б>м питању лако .ie пронаћи иззестан логички континуитет. Још 1945 је Палмиро Тољати (веровагно да би италијански иредентисти знали кога имају уаа се) глк-ао: „Ми, комунисти. потврћујемо италијанстзо Трста”. Резолуција Информбтфоа омогућила је да се на овом питању недвосмислено изразе и јаче развију своју нацтгонал-шовиниспгчку пропаганду. Прихзатајући праксу Информбироа, што практички значи олбацивање марксистичких прикципа, италијански информбироовци нужно сУ морали напустмти принцип самоопредељења народа. После „легализације” стова КП Италије по тршћансхом питању, nrro се мора поиписати Резолуцији Информбироа. Тољати је без устручавања у Италијанском парламенту жгстоко напао Де Гасггерија, што 1е премало учинио да Трст буде враћен Италији. У том смислу ~У-mtra” mtra” од 15 марта иапада и csoiy тршћанску агентуру. видалијевпе, што се не залажл довољно да читава тепитошлја СТТ буде у пелинтг пртткљгшена Италији. Но. Бтглалијеви напедбодавшг моry му бити захвални у много чему. Порсл католи т тког клера. на челу с тршћлнским бискупом Ганттгнитем. поред разних десничарскмх тт неофашистичких странака, Вида.лтт је, по дтгрективама информбироовских господара. неоцоњиво помогао кампању италијанских иредентиста „на лицу места” дттректно и тгндигектко. Захтев тртпћанског општенгког већа за уједињење обе зсче СТТ и њттхово прикључење Итатмји ол.лучно су подожали и Видалијеви претставнитги. Информбирорвско~ви.затојевска полтттттка разбила је Словепачко-италијанску ан-

тифаашстичку унију. Они су потпуно успавали деловање Једпнствених синдиката. Сва ова уједињеиа кампања не може доказати „оправдаие” захтеве за СТТ, како од сгране италијанских иредентиста, тако ни са стране италијансхих информбироозаца, који су после Резолуције Икформбироа прешли, из улоге пр:тр:тзених. на улогу отвогених слелбетогка италијанске реакције. Свз нбпредна јавност уверена ,је у право у супротност њиховог тврђеља. ~Сва втгка о тзв. прогањан-у италијанског жтшља у зони Б груба је клевета. која има за цил» да гтрикртЈЈе чттљенипу дч тггалијански шовттисти настоје да се дограбе словеначке ti хрватске територије у зони Б. А истинз је, иапроттш, да се нацттонална маи»ттна у Италији стварно прогони и стварно однар<Л>у}е. да се затварвју словеначке школе. прогони словвначка штампа. да се прогоне и чак убијају свесни припадници словеначке мањине.. .** (Кардељ у Марибору). Италијанска национална манлтна у југословеиској зонтт СТТ ужива сва rtp« BB као и наши грађани. Они данас, у пгредизборној квмттали (Ki априла одржавафг ce У југословенској зони ттзбори за срвске НО), самопреторним радом и вакредним залагањем најбоље гтстврђују ггравилност политике ваших власти. У предиаборној кампаљи право иаступа ттмају cee политичке стрвнхе. Збратимљеии са словеначким obaновнттштвом ове зоне, италијански радни људи и на овим изборима he показати своју приврженост циљевима и програму Словенско-втадијанског Народног фронта. То ће бити најпоразнттји аргуменот проптв иредентистичких прохтева тггалијанских шовиштста. ко)и своју itoлитику сада маскирају хатком против „недемократскттх ттзбора” и коцт су у својим рачутшма стварно заборавили расположеље и зкељу оних с чијом судбтшом тако кецозвано бзратају. И демократски покрет у англо-америчкој зошт обнавља се и јзча. ЦК КП СТТ успепто води акцију око обназљања класне синдикалне организације. Недавни конгрес Освободилне фронге словеначког народа за СТТ, који је овптро осудио иредентистичке и ивформбироовске апетите за СТТ, говори о пораогу снага напретка. Он је, у име нарола чије расположење изражава, потврдио правилност става југословенске в.паде, која решавању проблема СТТ неће пригтупити на бази неоправда чих прохтева италијанске иреденте, већ, и једино, на бази узајамног ттризттаваља интереса двеју заинтересованих земаља, водећи ра чгтта о распо.пожељу и интересима целог народа слободнв тршћанске територије. Ту ништа не могу да тгзмече ни ..пе.тикодушки предлози” профа Сфорце, засновани на твггригама и нехума-нии комбинацијама. Н>вгове лицемерне поиуде ттису база за споразумко и пртгјатељско решавање овога тштан»а, за плодоносиу и широху сарадљу две зем.s»е. Став наше Владе је недвосмисле« и Н»©НИ артументи су нвпобтггни. О тпме би у Италији требало да воде рачуна. Т. 3.

Припреме београдских студената за ТРЕЋЕ ЛЕТЊЕ СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ

Више од месец данв одржавају се на Врогор.т г - •} У •* споотска такмичења. Првенство Унлвертитетл претставл.а устварп из>sорно такмичен»с наЈЛољих екипа и поlед»наца, који he репрезентоваги Београдски универзитет на Трећим леттвим итрама. Студенти фискутгурниии Београла у досадашЛим сусретима имзлц,- су велик број успеха. За рМлкку од прошлик такмичен»а. кој-а су одржала маја месаца IS4B и 1949 r., овогодиштм? Треће летње студентске игр« одржаће ce почеггком октоОра месед«, rj. после септембарског испитног рока. Обзкром да од (уиског до септембарсжог иопитно! рока има два месеца, када напти студент-фискултуриипи аеh« Cmijh сви у Београду да би заЈеднички тревшрали (зОог летоваша, одлазак хуХп, драЧоа и сл.), Је aeh сада отпочечм са прптгремама и одабиран.има наЈбогнпх такммчара коЈи би могли доћи у обзир ал састав репрезентациЈе Бвоградстсог универзитета, Пт>же«ство Универзитета лрво нзборно такмичен** Уволјото ce одржаваЈу такммчења у футбалу, рукомечл’ к хошарци. За кратвреме ho отпочеги и сугроти у осталим стшртскчм дмоииплтшжмв (одбоЈка, атлеттса, мачввање, стони телгис и дј>.). Систем такмичвња по лигама и грутма у футбазг)'. кОшарцл. рукомвггу м другим гранамз, оиогућаоа да наЈбоље eipiпв тгсггг«п.е своЈе вррдности и своЈу форФУТВАЛ Терен Техничкв велике школе 11. IV уl3 ч. Рулафскм Архитвктонскн (суди ДЈгмктриЈевић) 15, IV у 10 ч. Економски Дом војних студеката (Божић) 12 ч. Мапгински ДИФ (Сммљаиић) 14 ч. Ввтеринаротси Прввкм (Ми-тичић) 1в ч. Меззшински Граће' » ■ вински (Гугић) 14. IV у 14 ч. НДВШ Техиолошки Игралкште „Наша крила м Зеиун 13. rv уl9 ч. Филозофови Пољоприиредно-шумарски 14. IV у 13 ч. Прмродно - матемапгчки Школа Миижжирства у нутрвпрм гх послова (МиличЛ) РУКОМЕТ Игрдлкштр Твхничке велике школе 12. IV у в.ЗО ч. Рударски Бкономски; 9 45: ГрађсвЈтнски Правни; 11 ч.; Медашински Архитектонски; 14 ч.: Елек. трогехнички ДИФ; 15.15 ч.: Ветеринарски Маппгнски; 15.30 ч.: Пртгродно-математички ПоАоприредпо-шумароки. КОШАРКА мупчси Терен „Црввне звезде” 11. IV у 9 ч. Мапгииски Филозофски; 10 ч.; рударски Ветеркнарски; 11 ч.: Природноматематички Грећевииски. 12. IV у 9 ч.; Дом војних студенала Електротехнички; 19 ч.; Економезш фдрмацеттски. Женске екипе 10. IV у 9 ч.: Филозофски Архитектонски: 10 ч.; Ветеринарски Фармацеутсжи: 11 ч.: Технолошки Природно-математички. Тереа ДИФ-а Мушке екнтте 11. IV у 13 ч.; Медицински ДИФ: 14 ч.: Архитектонски Пољоггривредно-шу марскм. Жевске екипе 10. TV у 14 ч.: ДИФ Пољопгривредно-шумарски. му. заузимајући једно од водећих места на табелама лнга или груиа. Но, ие бм тробало изгубити из вида да и у осталим екшгам* има даровитич футбаiepa, кошартсаша, одбојкаша. рукомелаша и др. опортист«, па ви при саставу паједшшх екипа|и нз њих требзло рачунати. На npH'.fep, флтбалоке екипе iVmиастичких друштава Грађеаишжог, xio.•вопривредног и Шумарсксг факултета наЈбол.е cj' н* Универзитету. Из њвхових редова свакако he се узеги наувећи г»ро.ј футбалера за с.став репрезентациЈе, али при томе треОа рачунати и на познате поједимпе из еасипе Ветеринарског. Меди i :икског. HprifSHor, Бконо.мексг и др. факултета. Исти Је случај и са рукометом, кошарком, одбојком или а-летиком, гдв he всћииу репрвзентвтииаца чинити студенти Државног- институтл ,за фискултуру. Овакав начнн одабнран.а иајбо кмх снортнста захтева од фискултуринх руководнлаца факултетских екипа правилан и објективан суд у далан>у пајбољим спортистима, кандидатима за гастав репрезеитацкје. Они h« бити дужни да токож првенства редовно пратс форму гвоЈих ■ играча и да на таЈ иачин предлажу фискултурном руководстиу Унгиверзитета каЈбољс на које бн се могло рачунати при саставу репрезентациЈе. Сусрети са екиоама Загрсба, Љубљане, Сарајсва м Скопља Да В« ce што боље оценила вредност и фориа појединих такмичад»а и да би се тиме постигл* уигрзност екитта, Универдитетски одбор Гимластичког савеза Србије, предвидоо Је током априла и мвја месецд, поред редовног трекикга скипа у БеограДу, и гостованл наших ггоЈединих реттреиентаццЈа ван Београда. Иоред тога што he фЈтбалска репрезентација Униве|Узитета гостоватм 2 маЈа у Затребу поводом Мајског фестивалв, такођс. састати у СараЈеву са репрезентациЈом СараЈевског универзитета. Рукометне eKime Загребачвог укиверзитета rocroßaho у Београду, нахшг кошаркаши (мЈтшсе и женске екипе) твкмичиће се у Загребу, а одбоЈкаши j' ЈБубљани. Стре.љачка репрезента,циј а Београдског универзгитета (муинса и жекска екипа) rocroßahe у Скопљу, где he одржати Једно пропаганлно такмичен.о ради sehe популаризациЈе овог спорта, Сл. Ш. »gr.girr I “■■ " ■>'■ "'■ ’ НАРОДНА ТЕХНША p46ftiaHusaiquia КлуЛа ~Сlпе(&н~Сти& UayM&" (Од дописника са факултета) Пре нвколико дака одржана Је rpeha панредни скуттгтина КЛУба №«••' soxиимке велзгке школе ..Стеиаи-Стив Каумов”. На скутшгтни Је извршена реоргаиизациЈа КпуОа. Оргачизацжкга структура дооадатн.:;Г Клуба чг стгугалЦла иравнлмо ра ?з"Сјанн? и уопешан’ рад фуштва. прбблам je био еадржина рада коЈи еа под досадашн.нм условкма ннЈе могао правилно развЈтјати. Настсвн!и програм ка ш«је одговарао студвнтима будућим висококватификонкким стручн.ацима, Јер је био израђеи за радтшчку и сељачжу омладину. Реорганигаци j ом Клуба сви сви проблеми a»fhe отклфиеаки. Скупптта Је докела неколико одлука. Одмах после акупитте задаци су почели да се схцкжоде. Taioo Је формирано avroMoOiMieeo - мотоциклистичко друштво. фбто и хино-аматорски клуб, радио гкматерсисо друштво, епектромашннсхи клј-б и кнШисативтш одбор поморско-бродврског друштва И аероклуба. Поред горвиа»ед4ННих друтптапа и клу: сна је и коиструкцион« биро. Посебан Одбор Народне технгасс Техничке велике школе ifjtahe од оадв ,задатак да координира рад дрЈтитава и клубсва техтопсв са seh постоЈаНим савезима. Д. С. П.

(Од наших дописника са фаКу.тгета) ДРЖЛВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛTVPV. СтЈ-деши и наставници Државног института за фискултурЈ* одржали су прпи на Београдском универзиГету пролећни крос. Крос је одржан у ТопчидеРУ гдв је учествовало iH друга и 24 другарице. У трчању за другоРе (2600 м.) победио Је Милетнћ, други Је Ствпић. Ксд другарица на стази 900 м. прво и друго место делв М. Пеић и М. Брбаклнћ. Организација кроса била Је добра. (3. П.) ПОЉОПРРВРЕДНИ И ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ. Стј декти Пољопривредног и Шумарскот факултета озбиљно се припремају за овогодишн>и пролећни крос. Ово IДоказуЈу свакодневнм трекикзи и сталНз агитација за j-чешће на кросу. Студенти Шумарског факултета заказали cj' такмичеше сггЈ-дентима Агрономског факултетз, тако да се сада води oopOa који he факултет извести веЈш број другова са обавезним бропем тренинга. У досадашн»им припремама наЈоољо резултате показуЈе IV година Шумарског факултета, где се oceh* активно такмичен.е како међу активима твко и vehy гчоелиициз-а. На 1 ходинк Arpoкомског факултета, која Је прошле го•nne ста.!ала 'наЈслаби е. овога rty)a уз помоћ организациЈе Народне омладиие припреме и тренинзи за крос ое одввгЈаjj* добро. Студенти овог факултета одржаће крос 16 априла. (М. К.) ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ. На Елсктротехиичком факултету сгри*)авило ае 250 такмичара за крос. До сад* Је одржано ito три треттнга на свим чрдинама. НаЈ6о.ље резултате у организовању, припремама и треиинзима за орогоДИШЦ.И крос показуЈу студенти ТП гопине. Они имаЈу око 80 пријављениЈС такмзгчара и cmi редовно тренкраЈу. Добра организагшЈа Јтгиса и трешгнга резулТат Је повезаности руководотва актива и група Народнз омладине и фискултЈфног руководства. (Д. X.) ПРВIНСТВO УНИВЕРЗИТЕТА ПЗрошле кедеље настављеиз су тЛмиче»а прве и лруге футбалске лиге. Отпочеле су такође м прве уЛакмиие мушких екшта кошарке. док такмичеља жена почин,у данас на теренима „Црвене звезде" на Малом Калемегдану. ФУТБАЛ У црвој лити одиграно Је неколнко сусрета. Изпепађен.« претставља пораз екипе Пољопривредног и Штмарског факултета од стране еккде Ветериварског факултета 3:0. Резултати осталих Медишгнски Правни 4:1, Државни инстггтут за фискЈМгтуру Филозофски 8:1. Дом војних студената Машимски 1:с и Граћевински Еконозаски 3.3. У другоЈ аиги одржала еу само два сусрета. Кдсктритс-снички je победио Вишу педагопгку тко.ту 3:1. док Је екипа Природно-матеме.тичког факултбта савладала Фармацеутски 3:0. КОШАРКА На првеиству мушких екипа одржана су само чцтири сусрета. у првг) групи ‘постигнути су оледећи резултати: Машински Природко-математички 47:15 (18:12), Грађевински Руцарски 35:42 (19:16), Дожавни хвхотитут за фиекултуру Филозофски 41:23 (20:8). У другоЈ групи Економски 1е савладао скипу Дома аојних студената 32:24 (11:12). * , УСIШПАН НАСТУП ФУТБАЛЕРА .ЛГГДИЦИНАРА” (Од дописника са факултета) Мсђу екилама коЈе ое тдкмлче за футбалско првепство Ш разЈЖда Београда учегтвују и футбалери СД „Медидинара”. У свом првом прсугрету „Медипинар” је, после много боље и зрелиДе игре У првом п другом полувремену таелужено савладао београдску „ШумадиЈу” са резултатом 5:0. Најбољ* у тиму био је Влада Поповић, коЈи је псстигао 3 гола. (Б. Д.)

урелник: Влала Митровић, Уредкиштво и ад*тиннотрациЈа Веоград. Бчлг.анскв 4 телефон ?3-4в4; Чековни рачун: 103-9080360; Штампарија „Ворба" Београд. Кардељева 31