Student

Одлука Универзитетског комитета о наградама на омладинском фестивалу Београдског универзитету

(Наставах са прве стране) ОРКЕСТРИ Награђују се: Гудачки оркестар ТВШ (9 000), гудачки оркестар МВШ, оркестар Природно-математичког факултета и оркестар гитара Природно- математичко г факултета (са по 7.000). Б А Л ЕТ А катвгорија I награда: Милица Јовановић и Јованка Бјегојевић; П награда:, Бранка Ферендино, Градилшр Хаџиславков®А и Коенија Глигор«ић (са 11.000); Ш награда: Снежана Всљковић (2.000). Б катеторија I награда: Смил»а Стефаноеић, ст. Филозофског факултега (З.ОбО); П награда Ва»а Краут, ст. Филозофског факултета (2.000); Ш награда: Гордана Балтић, ст. Филозофског факултета (1.000). РЕЦИТАЦИЈЕ А кетагорија Награђује се група од девет рецитатора студената Академије за позоришну уметност (са 5.000). Б категорија I награда: Слав ко Симоновић, ст. ТВШ (1,000); П ваграда: Слободан Лукић, ст. ветерине и Предраг ЖивановиК ст. МВШ (са по 700); Ш награда; Иванка Недић, ст. МВШ, Мирослав Грујић, ст. ветерине и Еожидар Филигиовић, ст. ТВШ (са по 500). КЊИЖЕВНИ РАДОВИ За прозу I награда: Данило Николић, ст. права (7.000); П награда: Младен Ољача, ст. фил. (5.000) Ш награда: Бранко Петровић, ст. НДВШ (3.000). Награђује се за дечју прозу Момчлло Крковић, ст. фил. (2.000) За поезију I награда: Славко Вукосавл>евlић, ст. фил. (4.000); П награда: Иван Иван»и, ст. филозофије, Вранимир Живојиновић, ст. филозофије и Слободан Марковић, ст. фил. (са по 2.000>; Ш натрада: Ђорђе Радишић, ст. МВШ, Драгослав Грбић, ст. филозофије, Васа Поповић, ст. филозофије (са по 1.000). На(грађује се за дечју поезиЈу Воја Петрошгћ, ст. фил. (1.000). МУЗИЧКЕ КОМПОЗИЦ И Ј Е I награда се не додељује; П награда: Властимир Перичић rta композицију Ш руковет (7.000) и Александар Обрадовић за композицију Коло за оркестар (7.000); Ш награда: ДЈ-шан Радић за композицију „Тема са вариЈацмЈама”, Радосав Лнђелковић за I руковет ио Македглшје и Александар Обрадовић за кочпозицпЈу „Марик«” (са no 5 000). СОЛИСТИ ИНСТРУМЕНТАЛИСТИ Виолина I награда: Павлс Коп, ст. МВШ (3.000); П награда: Тихомир Ћокић, ст. ТВШ (2.509), Ш нагоада: Атанасијевић, ст. МВШ (2.000). Награђује се камерни дуо Љубомир Мицић и Владан Вучковић студенти ТВШ (са 5.000); Виола I награда се не додељује; П награда: БоривоЈе МилаковИћ. ст. П рироддно-математичког факултета (2.000); Ш награда; Мухамед Риђановић, ст ТВШ (1.500); Клавир I награда- Владета Кнежевић и Владан Вучковић, сгуденти ТВШ (са по 3.000); П награда: Санвила Јуришић ст. фил. (2.000); Ш натрада; Љубиша Ковачевић, ст. ТВШ (1.000). СОЛИСТИ ВОКАЛИСТИ НаграђуЈу се ван конкурса чланови „Бранка Крсмановића’*:

Бисорка Катушић и Душан Цве(са по 3.000); I награда: Бери*слава Рак, ст. филозофцје и Крста Крстић, ст. права (са по 2.500); П награда: Момчило Родић, ст. ветерине (2.000); Ш награда: Миод|>аг Јовановић, ст. вегеринв и Слободан Санадер (по 1.000). ЛИКОВНИ РАДОВИ студенти АкадемиЈе за примењену уметност и АкадемиЈе лкковних уметности. Сликарство I награда: за целокунан рад: Павле Либеровски (3.000) и за плакат Букинац (3.000); П награда: за плакат Ж. Ковачевић и за целокупан рад Маринко Бензон и за радове „Скица” и „Вашар” Александар Луховић (са по 2.500); Ш награда: за целокупан рад Милорад Пешић (2.000). Вајарство I натрада: за портрет Александар Зарин (4.000) и за окулптуру „Носач цемента" Нандер Глид (4.000); П награда: за скулптуру „Са изградње” Пегра Крстића (3.000); Ш награда: за скулптуру „Прел>а из Конавља” од Коралже Адум (2.000). ЛПКОВНИ РАДОВИ студената факултета I награда се не додељује; П награда: за „Београдски пејзаж” Предраг Михаиловић, ст. ТВШ (2.500); Ш награда: за акварел „Дубровшгк” Бранислав Миленковић. НАГРАЂУЈУ СЕ РУКОВОДИОЦИ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА; Ђорђе Каранихолас, претседник КУД-а Вкономског факултета (2.300), Душан СамокозљиН, потпретседник КУД-а ТВШ. Мом чило Урошевић, претседник КУД-а Пољопривредног и Шумарског фахултета, Бора Максимовић, претседник КУД-а Природно- математичког факултета и Владета Теипић, претседник Филозофског факултета . (са по 2.000). ХОРСКИХ СЕКЦИЈА Предраг Дунић, ст. Пољоприаредиог и Шумарског факултета и Ракко Вуредеа ст. ТВШ (са по 1.000). ФОЛКЛОРНИХ СЕКЦМЈА Милан Миладиновић, ст. Ехономског факултета и Јелисавета Ђурић, ст. ТВШ (са по 1.000). ДРАМСКИХ СЕКЦИЈА Ђорђе Пилишвр, ст. Пољопривредног и Шумарског факултета, Љубиша Ранчић, ст. ветерине (са по 1.000). МУЗИЧКИХ СЕКЦИЈА Вили Вајганд, ст. Природноматематичког факултета, Вранко Цвотковиђ, ст. МВШ (са по 1.000). Поред овога, гтохваљује се веMttat броЈ чланова драмских секција, рецитагара, оолиста, руководилаца драмсхих и фолклорких група итд. Према резултатима такмичења по поЈединш; гранама уметности у укуттном пласману прво место заузима: А „Соња Марииковић" Пољоприаредни и Шумарски факултет; Б „Слободан Пршнцип-Селл” ТВШ. Друго место „Жикица Јоваковић-Шпанац" Природноматематички фах.; Tpehe место „Мика Митровић” МВШ; ПохваљуЈе се „Владимир ПерићВалтер” Економски факултет. Посебно се похваљује КУД Ввоградског универзитета „Вранко Крсмановић”. Универзитетски комитет НО

су одиграла огромну улогу у мобилисању нових бораца за помоћ шпанском народу. У писму студената права, шпанског добровољца Бракка Крсмановића од 19 IX 1937 г. упућеном једном друту у земљи, каже се између осталог: „... Далас ... када Хитлер, Мусолини и сви верни њихови следбеници шаљу убојне гранате на радии народ Шпаније, пиједан слободе жељан човјек не сме остати равнодушан... Са својим друговима нијссам могао остати павнолушан. Осјећалм смо за своју дужност да пођемо rr поиоћ пападнутом народу” и даље: „Радите свим снагама на остварењу Народног фронта у ЈугославиЈи! Скупљајтс прилоге за помоћ пшапском народу. Радо бих се стобом видео. али то Је могуће само на шпанском тлу”. Поред осталих студената Београдског унизерзитета у Шпанији су погинули и ст. права Ђока Ковачевић, бивши члан ЦК СКОЈ-а И ранији партиски руководилад на Београдском унивегрзитету, погинуо је као мајор шпанске Наролне војске. ст, права Мојсије Стефановић бквши претсједник Акционог одбора студентских удружења ча Београдском универзитегЈ', погштуо је као начелник штаба 129 бригаде, ст. тезснике Ратко Вукичевић погинуо као поручник шпанске Народнв војске и др. Док се Један део студената Београдског уаиверзитета херојски борио и гинуо на Харами и Гвадалахари, код Белћита и Брунета, дотле су њихови другови на Београдском универзитету организовали низ акција на линији помгАи борби радиом народу Шпаније Студенти Београдског универзитета били су 1937 г. једни од организатора прославв 14 оцрила Дана шпанске републике. На тај дан организоваи је у Веограду масовни упис напредне омладине у књигу Посланства Шпаиске Републкке, у знак сслидаркости са борбом народа Шпанијв. И поред прогона и хапшења од странв полициског апарата Стојадиновићеве владе у књиг/ Послакства уписало се преко 1.000 студената Београдског универзитета. На иницијативу Међумародног одбора за noмоћ Шпанији, недеља од 25 маја до 2 Iуна проглахпвна Је недељом солидариости са Шпансжом Републиком. Тим позодом сгуденти Београдског универзитега издали су проглас, у комв се позивају сви демократски елементи у борбу противу режима Стојадиаовића. који шаље помоћ генералу Франку, а за пуну помођ пшанском кароду. који се бори за мир, слободу и демократију.

На позив Извршног одбора Свјетске стулентске заједнице од 21 Ш 1939 г. за сакупљање помоћи избеглицама и шпанским студентима Мировни одбор на Веоградском универзитету организовао је широку акцију сакупљања прилога за помоћ. Када Је на VI конгросу Интернационале социјалистичке омладине у Лилу (29 УП-2 УШ 1939 године) донијета одлука о Јтскључењу УЈедињене социјалистичке омладине Шпаније из чланства Интернационале, због тоге што се читаво њено чланство борило на страни радног народа Шпаније, студенти Веоградског универзитета дигли су своЈ глас прсггеста противу недемократских одлука VI конгреса. Док су Немачка, Италија и друге профашистичке земље отвореио помагале побуњеие фашистичке генерале на челу са Фрапком дотле је влада Народаог фронта у Фраицуској дони Јела одлуку о затварању француско-пшанске границе на Пиринејима. Тај постулак, хтјела то влала Фрапцуске или не (а даљи развоЈ догађаја показао је оно прво) претстазљас је помоћ само и искључиво генералу Франку, Поводом тога папредни студенти Београдског универзитета упутили су са велког студентског митинта од 30 јануара 1939 године, протестно писмо француској влади, захтевајући да се донесе одлука о поновном отнарању францускошпакске рранице и тиме омогући даље слатве помоћи радвом иароду Шпаније. А оних тмурних дана када су црни облаци покрили небо Шпаније, и када су славни борци шпакске Народне војске, са борцима прослављених Интернационалних бригада, били принуђени да напухте земљу коју су тако несебично бранили и пређу преко ПиринеЈа, пред најездом подивљалих хордт: побуњених генерала и услед излајства и саботаже у редовима Шпанске Републике нашли су се преживјели студенти са Београдског универзитета заЈедно са осталим борцима Интербригада и шпштске Народне војске у Француској, али кажалост, иза бодљикавих жица. Држањестудената бораца са Београдског универзитета у ксггтпентрациошп* логорима и затворима Француске билб Је, као и свих наших бораца из редова Интербригаде, држање свЈосних и непоколебљивих револуционзрннх бораца. Захваљујући правилном и доследном ставу свога партиског руковадства држање наших другоза бинипгх бораца Интербригаде, ггрибавило тгм Је још Једном љубав и поштовање свих сотих са којима су се дотада налазили на борбеним положајима Хараме и Гвадалахаре. а касније иза бодљикавих жица у Француској. (Настазићо сс)

ФЕСТИВАЛ

ДВЕ ПРЕТСТАВЕ „МЛЛтЛ^ЛНЛ"

КУД „Мика Митровић" И „Слободан Принцип-Сељо” наступили су на Фестивалу са своЈим смелим подухватом да на сцени реализују „Малограђане’’ од Горког. Обв претставе „Малограђана” поред заједничких слабости коЈе су произишле, углавном, из временски кратког увежбавања и иовесних техничхих немогућности, показале су и таква достигнућа која прелазе OKBifpe дилетантизма и значе успех који одушеви гледаоца... За редитеље обеју претстава (В. Мартиновића и Т. Тадића) био је велики и тежак проблем како на сцени изразити један друштвено историски одређен, малограђански живот и сву његову ругобу, пустош и бесплодност која унаказује људе и разара све оно што Је дивно и херојско у Њlгма... По извесним поститнутим сценским квалитетима у обе претставв вцди се да су редитељи упорно тежили да на сцени убедљиво и животно развију ликове који су се стварали у том загушљивом, малограђанском, „рђаво скројеном” животу. Више са одушевљењем, него са сценским искуством које долази Једино после дуже праксе, редитељи су покушали да на сцени изразе оно што је битно у комаду: како се под самим теретом живота кога су малограђани „сузили, скратили, стје снили", зачињу v Јавл>аЈу Сорбене, напредне снаге које своЈим дивним хероизмом и актитадом љубављу према човеку, свв јасније и ширв отварају путеве људима из тог учмалог, уског, малограђанског живота... Обе претставе су успешније изразилв једну страну малограђанског живота: његову разараЈућу тежину под коЈом су се гушили и исчезавали људи и њихови идеали... Међутим и прва и друга претстава „Малограђана” није успела да потпуииЈе, убедљивиЈе изрази развијање прогресивних снага чији Jt носилац „први пролетер” Нил. И због сценски углавном непотпуно развијеног оличоњз борбсних друштвених снага у Нилу, обе претставв су местимично наметало гледаоцу утисак као да се малограђанштина више распада сама од себе, стихијно, нето од сукобљавања са ноПроопава петогодишњице рада КУД „Иво-Лола Рибар" Омлздипско Културно-уметничко друштво „Иво-Лола Рибар” проглавља петогодишњицу свога рада. Друштво Je досад постигло круппе рсзултате у културном уздизању нашс омладипе. На своЈим турне Јама друштво Је обишло све крајсве наше земље, noceheita су книга градплишта Пстољстке, индустриска места и др. На гостовањима у нпостранству и великим међународпим омладипским фсстипалима, КУД „Иво-Лола Рибар”* добило Је мпоге нагрпде и нохвале. Прослава, поводом пстогодишњице рада друштва, отворена Је сипоћ свечаном акадсмијом, док he следећих дапа паступати поЈсдиначно драмска и литерарна секција, хор, симфоние.ки ориеетар солиети и анеамбл пародних игара. Последњег лака лрославе, на завршној приредби, паступиће пајбољи мланови дру»птпа и секција са одабраним програмом. вим покретачким снагама људског напретка. На овој развојној линији оба првтставе су вишв фрагментарно и у извесним моментима успевалв да потпуније изразе основну идеју самог дела; редитељи очигледно нису стигли да обраде своје претставе и као целину с којом се Једино и могла Joili потпуније сценски изразити тешка и мрачна малограђанска атмосфера коЈу осветљава и раз Ара избијање борбених, прогресивних друштвених снага. Обе претставе Јгглавном немаЈу чвршћег сценског Јединства нити ритма што се постиже увежбаваљем драмске групе као целине, Јер у томе посебном стваралачком процесу H0 само да се прецизпраЈу и продубљују односи између ликова њиховим деловањем у свеукупноЈ зависности и узаЈамности, него ликови постају животно садржајниЈи* реалнији. А једино такви ликови могу потпуније и убедљивије изразити оно што је битно у претстави: основну идеЈу дела кога тумаче гледаоцима. Несумшиво да Је и за зрелог, искусног редитеља велика тешкоћа како лирску медитативност и поетичну реторичност Горковог стила сачувати од литерарне, књишке обојености, декламацмоних акцената у глумачком, реалистичком сцемском изразу. Треба истаћи да Је то проблем кога с већим тешкоћама решава и професионални позоришни ансамбл, и отуда су извесна доститиуha наших младих редителл у превођењу овог литерарног дела у сценски израз, нарочито значајна и велика. С друго стране, редитељи су морали савлађивати и ону познату сувишну затегнутост и спутаност код младих извођача, помажући им да се на сцеии осећаЈу истинито, слободно, једноставно. Уопште узев, док су се у првоЈ претстави „Малограђана” осетно истицале извесне глумачко реализациЈе иако се ocehao недостатак развиЈениЈег режиског стваралаштва (површно постављање битних ликова носиоца сукоба, Једнострани. механички мизансцен), дотле Се друга претстава „Малограђана” одликовала извесном складношћу између ликова, студиозније поставњеним мвизансценом те Је поститнута боља прегледност лица на сцени, али коЈа ниЈе била увек у сагласности и са ггсихолошким односима између ликова. Режисер Тадић Је покушао да на местимично неоправданом мнзансцену заснуЈе извесне ефекте који су уствари деловали водвилјСки и површно (на пр., доктор се уплашеио повлачи испред Тетерева и банално прибиЈв уз клавир Ш чин; оперетско „заузимањо позе’’ Тетерева 1 чин, и др.). Режија у обе претставе ниЈе успела да између неких глумаца на сцени уопостави међусобне живе, нопосредно одиосе т коЈих 6и произилазили уверљиви, природно обоЈеии /сиЈалози коЈи не би са cueне деловали као напамет научене литерарне фразе више за себе и одвојено од свеукупног сценског збивања (С. Николић, В. Кубуровић, М. Мишић у првоЈ претстави, В. Раденковиђ, В. Филиповић, П. СтоЈчевић, у другоЈ). Нсуспостављањв унутрашњег, животног контакта са говором и акциЈом других лица на сцени, осећала се местимично и код свих лица само што Је у обимниЈим улогама то више падало у очи: ту своју слабост су и сами глумци своЈим добрим И успешним момеитима у сценскоЈ реализациЈи свога лика. ОстпЈући углавном на нивоу спољњег, непроживљеиог израза; високо постављенот гласа, грчевитих, честих и једноличних гестова којима су глумци покушали да изразе и неке битне моменте у драми, режија у обе претставе ниЈе успевала да неке ликове На сцени повеже узаЈамним, животнш* садржајем, „активним контактом” коЈи и речима и гесту реалну, садржа}чу подлогу и убедљивост. Тада се нв би догодило ла неки глумци на сцени говоре своЈу улогу некако више за себе. без везе са осталим збивањем на спени што Је у обе претставе разбиЈало местимично реализовану аттлосферу тупог и празног малогрзђанског живота Обе претставе сс карактеришу углавном површним, празиим и неизражајним маскирањем глумаца што је разбијало уб.'Дљивоот њихових животних односа. Уз то и неке техничче немогућности (осветљење, лекор) знатно су умањили квалитет ових претстава резултат истраЈкости и одушевљсња младих, несумњиво талеитовачих извођача. • • • Ипоред извесних заЈедничких слабости коЈе су се Јављале на разним местистима и са разним интензитетом. обе претставе ,>Малограђана” међусобно се разликуЈу како по режискоЈ концепцији неких ликова, тако и по домету самих глумачких реплизациЈа. Док Је Нил у другоЈ претстави (М. Стејић) постављен временски прецизниЈе те се као поЈава на сцени више приближио правилној режискоЈ концепциЈи овог лика, дотле ie Нил у првоЈ претстави (В. Мишић) деловао више намештено: као лепушкасти комсомолац а нс машинист. „први пролетер” коЈи се Јавља на хоризонту РусиЈе као охрабруЈућа снага коЈа разбија малограђанску безизлазност сво Јом стваралачком снагом. Нил Je оличење унутрашње људске леттоте: ои Је Једноставан, пун покрета, акциЈе, nrrтимист са силним оссћањем радости од стварања... Нил се ие може на сцени развијати лггниЈом спољне углађености iep се оида изгуби оно што Је битно; његова акцита и мтгсли које извиру из његовог борбеног одушевљења, дубоког дожив-

љавања. Отуда његове мисли, као резултат све дубљег сазнања друштвених односа, имаЈу стваралачки активан карактер те не смеју на сцени носити декламационе, књишке акценте који су се Јавл>али у интерпггстациЈи В. Мишића. Имућног малограђанина Бесемјонова који Је немоћан пред „поносом’’ и „ученошћу” своје деце, коЈи јасно и отсечно једино у Нилу види Јаког непри.Јател«l, тумачио је у првој претстави Б. КапамаџиЈа више једнолично и круто нешто успешније изражавајући љутиму БесемЈонова него његово свв Јаче доживљавање немоћи како у породици тако и у друштву уопште. На пример, сцена када БесемЈонов разговара са Акулином (Ј. Иванковић) о изборима, захтевала је режиску акцентуацију да би се подвукло Јаче сазнањс Бесемјонова о растућим новим друштвеним снагама и о њтпсовом ударном дејству. У другој пргетстави Бесемјонова тумачи С. Стишевић са осетним квалитетима, али је његова интерпретација испадала из друштвено историског оквира и давала више лик са „нашег тла”... Неки дијалози ВесемЈонова (С. Стишевић) са Акулином (В. Томашевић) били су животни, убедљиви, баш због оствареног унутраппвег контакта међу њима. РежиЈа у обе претставе је зналачки тежила да сукоб између родитеља и деце у „Малограђанима" не претстави као интимну породичну драму, али Је требало продубити тај сукоб са живљим осећањем мере са којом би се ттрецизирали оквир и садржина борбе коЈу воде деца тражвћи своје право на лтгчну слободу. Та борба деце из уског оквира породичног живота, она се завршава са ттроласком душевних криза код деце, дакле, тај младалачки револт носи уско лкчно обележје баш због њиховв немрћи да коначно раскину cn малограђанским начином живота. И одласци Петра са удовицом (сугестивно постављен Д. МилошевгЈћ С. Николић, и изразитији, природниЈи Б. Живковић са запаженом О. ГаЈић), не могу со окарактерисати као дефинитивни обрачуни са малограђанштином како је то на махове избиЈало углавном из обе претставе те се губио смпсао значаЈних речи коЈе по одлаоку Петра говори Тетерев очаЈном оцу: „Нећс ти далеко отићи. Он се привремено попео горе, извукли су ra тамо... али Ке сићи*’... И Петар he се свакако касниЈе вратити у своје малограђанско скровlишто из кога ho и њега, као и оца, истерати нови, алц Још силниЈи потреои... На истоЈ лшгији се регпава и лик удовице Јелене чиЈа борба за своЈ весели, живот ПЈхтзилази из њене уско, личне тсжње ка задсвољствима те њена активност нема неки дубљи друштвени смисао: касниЈе he се и о«а стишати и наЈзад нечуЈно, тихо и.шчезиути у распадаЈућем малотрађанском животу... И Петар и Јелена само су у стању да привремено заталасаЈу уста Јали малограђански живот без снаге да такав живот могу стваралачки мењати као Нил, и ова њихова специфичиост морала Је бити на сцени подвучена баш ради основне идеје самог дела. Тат Јану, оптеређену лирским медитациЈама, тиху и нежну дсвојку, обиље тешких констатација на краЈу сломи и она покуша самоубиство... Сцену њеног тровања режиЈа Је требало Још више да подигне на ниво титтичне поЈаве v нездравоЈ малограђанскоЈ средини. Томв 6и нарочито много могао да допринес? лекар коЈи у тоЈ оредини треба да сс понаша наглашено хладно и пословно. Међутим. лекар v обе претставе (Р Маринковић и П. СтоЈчевић) своЈим држањем маском и гестом углавном више 1е тежио комици, карика Тури. него што Је деловао као човек коме Је самоубиство младе лсвојке .»ситница уствари" Драмска функциЈа лекара Је значаЈниЈа; она собом излиже тровање младе Тат Јане на ниво обичне поЈаве у тесноЈ и иечовечним односима затрованоЈ малограђанскоЈ средини. И. Недић у првој а В. Раденковић у другој претстави, у улози Тат Јане режиски су постављене углавном добро, али различито успеле да дају лттк младе, слабе девоЈке травке одрасле под каменом, за коју је сва стварност неттролазна рутоба и терет те ЈоЈ руши последње перспективе без којих Је тешко живети... И. Недић је потпзгније и животно деловала са сцене, ма да Је режиЈа из ње могла извући Још више снажних, сутестивиих израза за коЈе она несумњиво има подлогу. С друге стране, режиЈа Је говорни део улоте В. Раденковић требало да ослободи чита Јуће интонациЈе, да у њоЈ изазове дубље ун-утрашње доживљавање и обогати је разви Јени изразима коЈи су недостаЈали obol сценскоЈ интерепретацији, коlа, иначе наговештава осетне способности. Треба истаћи да су се обе режиie зналачки чувале од подвлачења беспомоћности мрачне сћилозофиЈе Тетерева, само што }е у првоЈ претстави оваЈ лик био сценски развијенији те је деловао снагом животне веалности, убедљиво и снажно. В, Недић Је своЈим извазитим талентом успео да оживи битну црту Тетерева његову иронију с коЈом он освежава малограђанску атмосферу, иако he, не могавши своЈу снагу стваралачки оплођавати у активноЈ друштвеноЈ борби, на краЈУ и сам пасти „на дно” али осветљаваЈући у своме паду људе и живот једне епохе... Са способношћу за веће сценске реализациЈе В. Недић је лик Тетерева изразио непосредао и са сугестивношћу хоја Је

каткад праћена и „ггрекидом даха” код публике оном дивном тишином која је најбол»и доказ да се на сцени дотодило нешто велико, л»удско... (На пр. Тетерев у Ш чину после тровања Тан»е: „Јучв су је мало гурнули и она је онако слабв *данас пала.... ето, то Је свв’’.). Уооште, реализација В. Недића арелази оквире дилетантизма уз сву његову тежњу да општи са публиком што је сметало доследнијем реалистичком развоју лика Тетерева. Б. Филиповић je тумачио Тетерева више круто и са грчевитом повом и у гесту и у говору. На пример, говор Тетерева („Врло поштовани двоношци”), значајно место у драми, изгубио је снагу убеђења, одлучно реченог сазнања помешаног са иронијом, баш зато што је Филиповић овај говор почео таквим нводговарајућим „заузимањем позв” којом се уствари ггропраћуЈе исмвјавање нечијег фразерства, театралности и површности. а не излагањв свог животног убеђења.„ Улога Перчихина (Ж. Мајдеиац) са целином лика кога развиЈа на сцени местимично достиже висину и професионалних, зрелих сценских реализација. Његови покрети на сцени су ритмички погођени, гестови брижљиво одабрани и изразити цела улога је била засићена емоцијом која је лику Перчихима давала сочности, животне сугестивности те је он са сценв деловао незаборавно. У Друтој претстави лик Перчихина режија Je нешто упростила: развијајуђи га претежно на линији комике, потиснула ce она трагика старца кога после удаје његове hepке Бесемјон, у наступу разјареносш збот својих пораза, истера из куhe... Само местимично je А. Тодоровић изразио дубоку, али нембћну доброту старот продавда птица и сву топлину и старачку мекоћу коју он у себи носи. М. Ђукановић је пластичмије, Јаоније него М. Мишић изразио лцк студента Шишкина који Je опреман и да гладује, само да не мора rpneти туђе поступке „недостојне интелигемтног човека”... Смирену и ведру учитељицу Цветајеву која се одушевљава своЈим позивом, тв и Татјану учи да гледа напред, у будућност, тумачи Д. Јемоловић прионије и изразитиЈе, него статичмо постављена и гласовно необрађена улога В. Кубуровић. Улогу Поље, ћерке Перчихииа „песника слободе”, изразила Је са неколико дивних сценских момената Д. Вогојевац иза које стоји још неразвијена улога Д. Војиновић. М. Јакшић је пластичније дала Један лик из циклуса „кућме послуге” која до изнемоглости служи по туђим кућама проводећи цео свој живот у прикрајку из кога се у главнв одаје улази бојажљиво и са страхом... О. Микашиновић Је такав лик покушала да изрази више спољжим, недовољно савладаним гвстовима. Иако нове и Оценски неиокусне ове две драмске групе (КУД „Мика Митровић" и „Слободан' ПринципСељо”) су прихватиле да реализују на сцени једно такво драмско дело које својом сложеном сценском пгроблематиком претставља велики проблем и за професионални позоришни ансамбл. Комад „Малограђани” својом обимношћу и опецифичном садржином превазилази уметничке снаге овкх младих драмских група, не због нвдостатка талената у њима, него више због временских нвмогућности да се једна обимна драма потпуније и зрелије савлада. И у толико је овакав смео подухват У очима гледалаца још плодниЈи, а радна упорност ових драмских група још леоша, ма да би са тим квалитетима ове драмске групе постигле много више уопеха радећи у почетку на прикладнијем, себи одговарајућем драмском репертоару. (Овде Је требало мното више да дођу у обзир домаћа драмска двла на којима се најбоље развијају и уметнички васпитавају млади колективи). Витно Је да извесна достигнућа ове две претставе „Малограђана” обааезују извођаче да радећи и дал>е, своје претставе подигну на ниво свога талента и споообнооги коЈи на првом наступу нису могли до ћи до пуног, одговараЈућег израза. Све слабости па и узбуђење којв ce јавља због контакта са публиком могу се савладати једино кроз чвшћв излажење на сцену, што публика с правом и очекује, а на то извођаче обавезују и њихове знатне потенцијалне сценске способности.

М. Мисаиловић