Student

Из дневника В. Дедијера

ЈОСИП БРОЗ ТИТО НЕИМАР СЛОБОДЕ И БРАТСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

М. ЂИЛАС:

Нжроди Југославије, у својој прошлостк, имали су, сваки понаособ, много великих л>уди политичара. восковођа, књижевника. умјетника. научника и хероја. Али тек у Титу оин, први пут у својој историји, иИвЈу човЈека који Је Једвако велик за све њих, подједиако вољен од свих и Срба, и Хрвата, и Словеваца. и Македонаца, и Црногораца. ИсториЈа поЈединих народа Југославије развијала се одвоЈено. Наши народи и њихови наЈвећи људи одавно су, често пута и спонтаио, тежили за уједињењем у једну братску заједницу, све напрсдне тежње ваших народа стремиле су ка ЈедиоЈ заједничкоЈ судбини па ипак Је њихова историја била одвоЈена и оии су се развијали одвојено Један од другога. Зато Јс крива наЈезда тургких и германских завојевача и венародне тежње назадних група у разним временима. Садашња историја народа Југославије, историја која се ствара бури овог рата, узајамно је повезана и прстставлл Једну цјелину. То Је нсторија њиховог коначног здрухивања к уједињавања у братску заједницу слободних и равнопрзвних народа. Тито Је човЈек »оји Је ујединио први пут у историји све нашв вароде, и то у једном тешком рату за опстанак и за свијетлију будућност. У ТитовоЈ личности се завршаваЈу стољетне тежње наших народа за Јединство и братство, у њоЈ се сједињују све племените идеје иалвећих духова наше прошлости, с Титом почиње и нова епоха нашег народа епоха зајелничког г>мвота у братству и равпоправности. Говорити о другу Титу одвојено као о војсковођи или као политичару и, најзад, као човјеку, потпуно Јв немогуће, јер Је само један човЈек тако снажног и префињеног инстинкта, тако дубоког појимања смисла и суштине догађаја, могао водити Један тако сложен рат као што је наш и само Је једаи даровити војсковођа могао не само одолијевати тако многобројном, подмуклом и тако надмоћном непријатељу, ћего га и побјећивати, па и поби?едити и најзад само један човЈек великих и племенитих идеала. испуњен тако племенитим људским осјећањима, човјек неисцрпне епергије, несаломљиве воље, одлучности и храбрости, могао је у себи нстовремено ујединити и даровитог војника и политичара и постати љубимац свих наших парода, њихова застава, њихов псиос пред свијетом, њихова нада у земљи, њихов син, отап и воћа. У иностраној штампи често пута се могло срссти мишљење као да Је Тито само окретии и смјели воћ побуњених партизанских гомила, или само човјек који се вјешто политички спашао у сложеним балканским условима. или најзад, привремеиа и случајна појава личност коЈу Је бура овога рата избацила на повргпину да са стишАвањем поново нестане у тамним дубинама. Ништа није погрешније од ових схвчтања. Ко позиаЈе крваву и славну историју Јужних Словена, који су се нашли на балкапској встрометини као брана против свих похбда од крстзшких ратова до хитлерових запо?епања, историју сродних по крпи и удссу иарода, народа који су от взјкада тежили да живе заЈелпо. з жив.»ели увијек одвојено (чак и у врмјеме несрећне заједиичке држзве Југославије), ко свс то зна, биће му јасно да је Тито чедо вјековних тежњи свих наших народа за заједничким животом у независттости и равноправноети, да Је он незбЈсжна појава нашег и свЈетског историског развитка, неимар речених вјекопних тежњи, носилац најсулбоносниЈе епохе у историји Јуж ттг тх Словепа. Према томе, Тито, који Је одиграо тако крупну улогу у овом рату ни ? е ни привремена пи случајиа поЈава. Он се уздигао, постао видљив за читаве народпе масе у ратпоЈ бу ри. Али његова дјелатност није од псчетка рата. А ни овај рат »гаје обичан рат за наше народе, он је сј дбспосна, преломна тачка у њиховој историји: први пут они ратују заЈелио, за исте идеале. И Тито Је носклац и реализатор тих идеала, и* дп ча који нијесу почели и не завршавају сс овим ратом, него се у н»ему и кроз њега остварују и освајагу право на опстанак. У личном животу друга Тита нема иеобичног. Он Је, као и сви велики људи, скромаи. Једноставан, такорећи обичан човЈек. Ои је пуи оног смјелог изненадног хумора, који не само развесел»ава, вего и објашњава, чак би се могло рећи рЈешава тешке и сложенс ситуације. Он као нико, потресно за околипу. зна да волм људе и да се брине за њих. У вријеме најтсжих ситуација ц највећих борби, друг Тито се увијек брниуо. распитмвао. давао упутства, на примјер о смјештају болегних, старих, изпемоглих другова, коЈи су се с времена на вриЈсме налаили прм Врховном штабу. Међу таквс долазе и људн као Назор, Махии. Рмбар, па и сагвим обични, непознати борби. Треба вид Јети Тмта у тренуцима када дође вмјест о погибнји каквог виђеног друга или о веђнм губицима, треба вмдјетн ону бригу, ону неизрецмву, мало срдмту жалост у његопмм прозрачним плаво-зеленим очима, па да се осЈети његова огромна љубав за људе. Сви којн стално илм с времеиа на врии'ме долазе у додир с Титом. знају да ђе у њему нађи учитеља, друга, брата *— не само у крупним отварима од опште важности. вего. ако треба, н у ситнмцама лмчног жмвота. Тнто Је строг и праведан, ■ племешгт. Ја сам гледао нннм виђеие команлаштс. генерале. како долазе тмурнн код Тнта, а враНају ое радоснн, озарени неком необкчном, алн људском радошћу.

У тешким и сложеним ситуацијама Тито воли дуго да шета, удубљен у своје мисли. Увијек смо у тим тренуцима знали да ће он нешто добро измислити, да ће ријешити нерјешиво и наћи излаза и ннкад се нијесмо преварили. Сигурност коЈу осЈећају у његовом присуству љегови најближи сарадници, чврстину коју под његовим руководством осјећају наши официри, осјећа и народ и читава паша војска. Та сигурност потиче отуда што Је политичка линија, чији Је носилац, иницијатор и творац друг Тито борба против окупатора, за братство и равноправност наших народа на пракси, у ватри рата, издржала сва искушења, показала се једнако корисна за све наше народе и тако постала крв и месо најширих слоЈева Југославије. Та сигурност потиче отуда што Је друг Тито. као војсковођа, прозрео суштину стратегије и тактике непријатеља, упознао до краја могућности непријател>а. предности и слабостн непријатеља. Под Титовим руководством наши народи су побиједили и извојевали све што данас имају. У Титу нема шаблона, за њега је мјерило жива пракса рата, а главни услов за побједу неограничена морална снага оних који се боре. Ја се сјећам, у прољеће 1943 године, наше јединице требало Је, без икаквих понтонских средстава, да пређу брзу, валовиту Дрину, добро брањену од Италијана и четника Михаиловића. Неки наши војни стручњаци ннјесу вјеровали у иогућност прелаза. Тито је вјеровао м његова се вјера пренијела на команданте и Борце. За Тита је карактеристично да дуго премишља прије доношења одлуке. Али када Је одлука пала, он испољава такву упорност воље која мрви све што ЈоЈ се стави на пут. У вези с тим разговорима и разним мишљењима о прелазу Дринс, питао еам тада друга Тита шта он ммсли, да ли ће наше јединице успјети да форсирају ријеку? Он ми је одговорио: стручњаци добро запажају, али не виде увијек све. Онм често пута заборапљају на неограничену људску вољу и стваралачку иницијативу маса; наше јединице имају и Јсдно и друго и —оне ће прсћи. Тако је и било. Наши су створили средства, такорећи ни из чега, прешли ријеку и до ногу потукли непријатеља. 1942 године у јуну мјесецу, у вријеме Треће офанзиве рјешавано је о правцу нашег даљег покрета. Било је разних мишл*ења. Тито је дао правилан пут, одредио правац који је одиграо судбоносну улогу за даљи развитак нашег устанка и нашв војске. Свако друго рјешење, сваки други правац значио би пораз и уништење, Титов правац значио је побјсду, јачање, разгорЈевање народног устанка. Резултат тога покрета, као што Је нознато, био Јв стварање Народноослободилачке воЈ ске и Антифашистичког виЈећа народног ослобођења Југославије. у ЧетвртоЈ офанзиви непријатељи су имали добро смишљене планове да нас опколе и ушшгте. Додуше, мн смо били опкољени у току чмтавог рата, али су непријатељи (Немци, Италијани, четници и усташе) хтјели да учврсте обруч, да га стсгну м, затим, да нас задаве. Тито је прозрео њиховс планове и поставио насупрот њиховом своЈ план, једноставан и прост, а баш због тога ненадмашан и побједоносан. Он Је напипао најслабију тачку, смрвио италијански обруч код Прззора, порушио мостове на Неретви преко којих Је требало ла се повлачимо даље, тако да су Н»емци и усташе најзад мислили да смо још увијек у „котлу”. Тито је окреиуо нзше снаге, брзо потиснуо Њемце и прехо дрвених мостоза који су подигнути на брзу руку на Нерстви повукао и трупе и 4000 рањеника. Три њсмачке дивизије, спремљене да нао задаве у долини Раме и Неретве, свалилс су се огромном техником, провијантом и муницијом, у празан простор. Оне Нерству за вама ииЈссу могле прећи с тако тешким наоружањем и опрсмом, и морале су иатраг, дугим. заобилазним путем. У ПетоЈ офанзиви док је главвива наших снага била заузста чишћењем Црне Горе и Херцеговине од Италијана и четпкка Михаиловића, Њемцн су изненада почели напад с леђа, убацујући у борбу огромне, раније припремљене масе људства и технике. Сјећам се, никоме тада ситуација још није изгледала нарочнто тешка; борбе с Њемцима тск су, такорећи, биле почеле. Међутим. Тито је одмах рекао да још никад нијесмо били у тако тешкој ситуацији. Он је прозрео подмукли план Њемаца. Тада се радило о сатима. о минутима. Тито није закаснио, ои је на вријеме дао правилан распоред и лравилан прапац пробијања. На сваком другом правцу ми бисмо били уништенм... Нико као друг Тито не види и не осјећа како н коЈим путевима ће се развиЈати догађаји. Он има необичну моћ предвићања. Он Је има зато што познаје законс развитка. што осЈећа душу народа. што су ти закоии интереси маса постали њсгова својина. његова миоао. његова душа, иешто чимв и за гато он жипи. 1942 године у мјсссцу Јуну. ката се уз помоћ Италијапа осилио Дража Михаиловић у Ипној Гори и Херцсговини.а лонлонска избјегличка влада на сва звона ударала о „херојству” свога вајног мииистра воЈске. у селу Плужанима дошло Јс до разговора о улози емиграната. о њиховим циљевима и о томе па шта би све онм били сппемни када 6м сс вратили у земљу. Д«г- ’ т 'т*то је тала рекао: „Они се неће ника*а вратитм. Онм су напустилм м нзлали народ и он их никада пеће примити." • Друг Тмто Је носилац духа и дисциплине у иашој воЈсцн. Он је инмциЈатор оног огромног просвјетног и

политичког рада у нагаој војсци, он увијек истнче да Је развијена свијест бораца темељ праве војничке дисциплине. Друг Тито је носилац свега новог и модерног у нашој земљи. Он е створио нашу славну пјешадију, њсгово Је дјело братство и јединство папгах народа темељ свих досадашњих побједа. Тито је прави син народа. Он уви(ик мисли како ће једног дапа процвЈетати наша земља; како ће наши поштени и радни људи почети срећно да живс. Он се у Крајини бринуо о томе како би се добавили ексери да се подмтну сељачке куће, он Је безброј пута строго скрстао пажњу на то како треба чувати сељачке коње, краве и имовину. Он даје идеје за све планове о обнови земље, он мисли и сања о томе гдје ће се подићи нова предузећа и нови комбинати, како ће се подићи приврсдна сиага наше земље да и у том погледу буде везависна од иностранства. И не само то, он је творац наше нове државе која ниче и која ће израсти из крви најбољих синова свих народа ЈугославиЈе. Другчије и не може да буде. Мучна историја свих наших народа м искуство овог страшног рата научили су нас да само у Јединству, братству и равноправности лежи јемство наше независности, слободе и вапретка. Дошло је вријеме да наша историЈа буде Једно; историја братских и равноправних народа. И историја нам је у том судбоносном тренутку дала Јосипа Броза Тита, човјека који Је схватио њев смисао и на тај начин постао њен господар. Све што смо стварали и створили можемо казати једном ријечју Тито.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

У току последњих годину две дана живот на Београдском универзитету се изванредно развио, проблеми рада школске управе и организације Народне омладине постали су много крушшји, Створена је Техничка велика школа и Медицинска велика хикола, од Пољопривредно-шумарског постала су два факултета: Пољопривредни и Шумарски, отворени су нови институти и лабораторије, отпочела је изградња студентскога града на Новом Београду а предвиђа се и градња нових факултета и института у БеоградуСа отварањем нових факултета и института знатно се повећао и број студената, искрсли су различити проблеми у сређивању наставних планова и програма, настала је потреба за самосталнијим и оперативнијим руковођењем од стране самих факултета. То је, углавном, диктирало потребу да се изврши реорганизација рада Народне омладине на Универзитету и великим школама. Због тога је на последњем пленуму Универзитетског комитета Народне омладине, одржаном 17 о. м., донето неколико одлука које треба да омогуће даљи правилан рад организација Народне омладине. Формирана су три комитета: Комитет Народне омладине Техничке велике школе, Комитет Народне омладине Медицинске велихе школе и Комитет Народне омладине Универзитета. Решено је да „Народни студент” остане и даље хао заједнички лист студената Београдског универзитета. Унутар редакције створхЉе се посебно тело у које ће ући чланови одељења за агитацију и пропаганду Медицинске велике школе, Техничке велике школе и Универзитета. Донета је одлука да културно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић” остане репрезентативно друштво свих студената. Задатак је сва три комитета да заједнички воде бригу о кадровима потребним за ово друштво. Летовалишта неће бити дел>ена, али ће се број расположивих места у њима поделити између комитета сразмерно према броју студената. Формираће се посебна потпорна удружења која ђе с радом отпочети почетком идуће школске године. Фискултурна организација остаје и даље јединствена. Ради правилног руковођења свим организацијама и решавања проблема који су заједнички за све организације. формиран јекоординациони одбор од три члана у коЈи улазе поетставници сва три комитета Координационим одбором руководи друг Раша Максимовић. ст. технике. На састанку је за секретара Комитета Народне омладине Универзитета изабран друт Фазлија Пирић, ст. економије, за организационог секретара друг Александар Ненадовић, ст. Новтшарске и дипломатске високе пгколе, а »а чланове бироа друг Велимир Олушки ст ветерине и друЛрица Вера Мујбеговић, ст. филозофије.

Студенти пишу

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА VII ГРУПЕ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

Наставници и студенти филозофског факултета у заједничким дискусијама после 111 пленума ЦК КПЈ дали су много заједничких смерница за решавање крупних задатака на факултету. Пеке од одлука су спроведене у живот, тако да се може говорити о наглом поправљању стања на факултету. Довољно је поменути све живљи и квалитетнији рад семинара, све већи број дебата на којима се заоштрава борба мишљења, солидно извршене припреме за јунски рок и велики број пријава за исти итд. Но, још велик део посла треба обавити у идућој школској години, а то је још значајније и до идуће школске године. У једној одлуци се каже да до идуће школске године треба окончати рад на наставним плановима и програмима и јавно их публиковати. Исто тако У току лета треба решити нека кадровска питања, расписати низ конкурса за упражњена места. Ми ћемо у овом осврту узети само нека питања из рада VII групе (за српски језик и југословенску кцлжевност). О наставном плану бве групе пуно је дискутовано и дошло се до прилично искристалисаних и јединствених гледишта. Питање укидања упоредне граматике давно се покреће. Њу заиста нема пуно смисла учити ако се нема шта упоређивати, наиме, ако се истовремено, а још боље претходно не уче и не знају словенски језици или бар неколико њих. На VII групи учи се само српски и доста лоше руски. Но, без обзира на то, упоредна граматика за оне другове који ће касније специјализирати не граматику већ књижевност, претставља озбиљан баласт који смета у студирању литературе. На јужнословенској групи се још увек, сем српског, не уче остали јужнословенски језици. Знање које се стиче из македонског не може се озбиљно узети, а словеначки и бугарски уопште се не предају. Да ли Деканат мисли да у току лета прибави потребан наставнички кадар за ове језихе, што је, свакако, могуће ако се на време распишу конкурси? Слично би важило и за словеначку, македонску, бугарску, *а добрим делом и хрватску књижевност. „Де јуре” VII група је углавном снабдевена наставницима из књижевности, а „де факто” настава је крајње неуредна, због презаузетости неких професора (пример проф. Милана Богдановића). Пракса показује да ова група треба да има фактички сталае предаваче и сталну наставу, а да се читав један период из књижевности не можв препустити наставнику, хоји нв може редовно да предаје (проф. Богдановић је држао

5 б часова у току читавог семестра), Предавања проф. Богдановића увех ће добро доћи и биће радо примљене. али поред тих пери- % одичних наступа, потребна је систематска настава и рад са студентима, што може обавити једино такав професор којему је рад на факултету у првом, најважнијем плану. Сем наведенога, неки сцуденти су мишљења: ако се учи руски језик, онда треба да се на VII групи са језиком уче и основе из руске књижевности, јер је то корисно и са гледишта гимназиских потреба и са гледишта проширивања видика из књижевности, у чему руска књижевност несумњиво помаже. Било би потребно прецизиратц када почиње специјализација за Језик, односно књижевност. То двоје је несдвоиво, али то никако не значи да у завршној фази студирања није корисна, па чак и неопходна специјализација. (Ако се тако сме рећи за широку оријентацију на језик и књижевност). А када је већ „специјализацији” реч, онда треба рећи да се досада сасвим недовољан број одлучује за језик. Ту је требало предузети неке изванредне мере, доделити специјалне стипендије, већ од првих семестара оријентисати неке боље студенте на филологију и сл. Јер, ако се овако настави, катедра за матерњи језик, која има најјаче традиције, доћи ће у кризу кадрова. Зар се сме допустити да онај огромни посао који су започели Вук и Даничић, а наставили Стојановић и Белић —не прихвате, поред проф. Алексића и Стевановића, и младе снаге? Њих очекују хрупни задаци. Треба за најкраће време створити речник савременог српског језика; треба непрестано пратити и научно констатовати бурни развитак нашег језика који треба да се обогаћује новим изражајним средствима, јер њих императивно тражи револуционарни преображај, у коме се упоредо са обогаћивањем и мењањем живота, развија и језик. На књижевност се огромна већина студената опредељује, али рад са том масом није најбоље организован. Али, тешка је чињеница и за студенте и професоре, да на књижевности уопште нема озбиљне научне групе и да студенти скоро не дају хњижевно историске и теориске прилоге. Није ни мало случајно да VII група уместо да пружа највише, она не даје баш ништа за факултетски часопис, за факултетске научне конференције и сл. То је само доказ слабо организованог рада како студентског, тако и наставничког колектива.

Драган Недељковић

Јавна дискусија на Технолошк ом факултету

„ДИЈАЛЕКТИКА И МАТЕМАТИКА"

Почегком овог меоеца дебатни клуб Техколошког факултета Техничке велике школе организовао је јавну дискусију о научном делу „Ди јалектика и математиха”, којој су, пооед студената, присуствовали професори и асистенти на челу са деханом Технзлошког факултета, Ова тематика претставља врло значају ношшу за читаву Техничку велику школу. Рад је написао Георгиј Славејков, студент IV године Технолошког факултета. У циљу систематичности обраде проблема. рад четиои дела: у првом је дат огапти поглед на математику, савремену кризу у математици и физици у вези са апсолутизовањем математике, тенденције гтриликом примене _математике и претстављању тих тенденција у СССР-у. Други део обухвата историски развитак математике и њену друшгвено-исгориску одређеност. У трећем делу се даје преглед дијалектике математичких опврација и ставова, док се у че-

твртом делу обрађује питање односа квмеђу филозофије и математике. Кроз све делове провлачи се Енгелсо«ва мисао да „дијалектика постаје апсолутна нужност за природне науке”, аса њоме и мисао да је математика без филозофије слепа ида св одвајањем математике од филозофије долази до најчистије и поповштине . После прочитаног рада развила С е дискусија у којој је, поред остауз€o учешћа и продекан Технолошког факултета инж. Лилић. , Број дискутаната зе сразмерно био мали, али је зато дискусија била зрела и конструктивна. Општи закључак о раду био је тај Д* Ј® т врло добар ида ]е приличн0 самостално рађен, али, и поред све оритиналности и богатства мисли. ипак се на рад могу учинити извесне примедбе. Пре света стил изражавања зе

висок, тежак, а панекад и неразумљив. Допуштена је и извесна схематичност у делу у коме је дат преглед дијалектике математичких операција и ставова, при чему ое изоловано посматра борба протовуречности у математици од самог креташа у математичким операцијама. Недовољно јв истакнута Лењинова мисао да је борба противуречности унутрашња садржина процеса развитка. На крају би требало подвући и то да посета предавања од стране студената није била онаква какву је предавање заслужило. То је углавном био пропуст дебатног клуба који није провео ширу агитацију међу студентима.

Сл. Димитријевић студеит IV године Технолошког факултета

Пред претстојећу изложбу француских сликара

О „НАТУРАЛИЗМУ" КУРБЕА

У чл&кку „Ретроспективв с* XXIV Биенала- оСјављеном у СроЈучаооггиса „Уметност“ Грга Гамулиипотнвоправдано и иеаргу Једног од на) већег сликара XIX века. реалнсггу Јв Ј ралисту. Ево како Гамулин тумачи Курбва. „Нв улазећи у детаљну аиа.ткзу н коначну оЦЈ^ну . појавио се Гистав Курбв са својим сликам* које су у тим релацијама као плгчка чак соииlалистичка демонстрација. Лростота ли м трг«-. одрпана одјела .Туиача камена““ нштуралистичка репродукциЈ« људи из свакидашњице на !погребу У Орнансу". заиста су. у оквиру панорамв паришког сликарства на почетку Другог царства. значиле пподор ревлизма. ... Моиументални пејзажи из околице Орнанса, животиње у шумским закуцима, валови иа мору и: з покраЈине покривене сниЈегом, непосредно и оштро а рактеризирани портрети и мртве природе - су то теме, коЈв је Курве толико пута остварио на своЈим сликама слиЈедећи реалистички објективну законитост облика «о ннЈсдан лруги француски сликар Iв. виЈека Не говори ли мећУтим. већ сама наведена темаита како се Курбеово стварање одвијало мимо основних гфоблема друштвенв стварности? Само Још једном, 1882., захватио 1е он својим сатиричним .Повратком попова“ у ту стварност критички и борбено, али његон умЈетничкм метод у цЈеливн ниЈе ге издигао нзнад натурализма. (подвукао М. К.) ... И тако шездесетих година. непосредио приЈе комуне. натуралистички моменат н.егова умЈетничког метода афттрмира се све више: настаЈе у то доба великошкзштво пејзажа и маг»*ив из ТрувиЈа. а уттраво око IГ7O. и IГП. и низови његових познатих мртвих природ«. и ова за грађаиску декадансу толико значајка сликарска врста почиње сада своЈу логичну еволуцију, а чии.еница што Је та еволуциЈа започела управо са Курбеом, доказузе, колико Је сужавање спознаЈне квалитете умЈетности у то врмЈеме иаттредовало. .. Грађжнска хисторија умЈетности, која. игнорираЈуђи садржаЈноет умјетничких дЈела, гледа иекључиво на њихову формалиу страну. и назвала Је те умЈеткике (Курбеа и -барбизонпе- - М. К.) цеалистима ... Гистав Курбе осамљен, без подршке напрвдне теориЈе и критике залржзн у развоЈу на натуралистичким позипијама. (подвукао М. К. - 19 и 20 страна поменутог чаоопмса) ... А улога иатуржвисте Курбев у развоЈу импреоионизма као првог ступња у еволуцвЈк формализма Једва да Је досада уочена.“ (22 сграна подвукао М. К.)

Ови цитати, као цео чланак показују да Гамудаш: Пово погрешно оцељуЈв Курбеа када га назива катуралистом; друтчЈ кије довољно (бар у овом чланку) разрадио питан>е натурализма, те за по)ам натурализма даје непсггпуну дефиницију; а та таква дефинициЈа му Је потребна ради извођења ових погрешних закључака о Курбеу. Ко је Курбе и какво Је његово место у развоЈу западно-европског сликарства XIX века? Курбе живи и дела у периоду највећих друштвенополитичких покпета у светскоЈ историји. Рођен је 18И, У данв када Је Наполеон проводио своЈе последње годмне на Светој Јелени, у дане када у ФранцускоЈ, враћени енглеско-пруским баЈонетима и подржавани од домаће крупнв буржоазије, владају Бурбони. У периоду Јулске револуције 1830 годгше имао Је Једанаест, а у данима симболичног спаљивања престола фебруара 1848 двадесет девет година. Две године пре његовог рођсња Овен Је обзавио своЈ план о реоргакизовању друштва на комукистичким вачедимз, а у његовоЈ седмој годмни у Шпанији Је годела последња ломача на којој су „пси господњи“ вршили »акт вере“. Године 1838 завршена Је „постутша пропаст енглеских ткача памука" (Маркс), 1845 Је o’Конор осковао аграрно друштво за куповину деоница земљв на коЈе Јв требало вратити раднике, а 1847 године Маркс, као делегат бриселских радника на митингу „Братских демократа" у Лондоку позива чартисте на одлучну борбу за повељу: дани зрелв младости Курбеове су дани када се у ФранцускоЈ водила „прва велика борба између обе класе на које св дели савремено друштво. То Је била борба да св свчува или унипгги буржоаски систем.“ (Маркс) И у тој борби, у којој св довођењем на чело Францускв ЛуЈа Наполеона не само сачувао већ и стабилизосао буржоаски систем, иступа Гистав Курбе са своЈим сликама радника, које неће да прими званичан Салон. Курбв у своме уметничко-коитичком деловању ниЈв био на оноЈ висини на коЈоЈ Јв био Домие. Мало Јв догађаја у друштвеном и Јавном животу савремене Францускв коЈи нису остали забележени на сликама домиеа, под Једнако позиатог као сликара и као карикатуристе; извесна експресивност, коЈе има код Домиеа, резултат Је баш тог жанра коЈим се он највише бавио карикатуре а коЈИ и условљава такав начин обраде слике. НиЈе Курбе ни једном сво)ом сликом револуционарно-идејан у пролетерском смислу као пгго Је то Делакцоа у грађанском смислу са „Слободом на барикади“. Али „Слобода на барнкади“ Јв тедина слика са актуелном тематкком, коју Је дао Делакроа. коЈи Је, како Је сам за себе говорио. био сликар, уметник, а не политичар и који Је из савремених „нелрекидких додира с вулгаркошћу" побегао у свет митоло-

Убрзати уплату новца за летовање

лроз стулентска летовалашта о»е то* Јиив прока ке анатао векн број сгу« аеаата вего равајах годипа. Шаожсве 1947/48 тај број је износио 1269, У, 1948/49 кров шест жетовалашта ва «о* ру а трв у Србајв прошжо је око 4000 % стулената, док Ие ове годинв. у 28 жетовалвшта иа мору и 4 у пжаиапама боравпта по 25 даиа око 6000 сгудвпата. Ортаннзација Народве омладане на Уииверзитету и вежиким школама. уз свестрапу аомок аародне власта, обезбедила је суму од 16,565,000 давара за исхраиу, припреме и остало. Органпзацпји летовалишта араступа • ло се још од Аочетка школске тодане: формираи је Одбор за жетовалшшта а образоваа фоид за студентска жетова • лишта од дотација државних уставова и уплата студеиата. Да ба се студентама олакшала уплата овота улота, у плате се врше у ратама преко факужте.та, а у оквиру броја места додељених факултетама и школама. Упжата новца на векини факултета тече добро. Тако је Комитет Народве омладпне Природвоматематнчкот факултета за 320 студевата уплатво 300.500 данара. што зпача скоро читав азаос. С а Техничке велике школе (ама 1200 места) уплаћено је 150.000 дивара, Правна (150 места) око 30.000 даиара, Ветеринарска (340 места) око 70.00 ди* вара, Внша педатошка школа (70 места) 39.600 динара. Музичка академаја (90 места) 15.500 данара птд. Међуташ, ва поједаиим факужтетима, до пре иекожако дааа, уплата вовца тече мвото сжабаје. Са Пољопрпвредвот а Шумарскот фо т кужтета, одакле ва одмор аде 400 студевата, упжакеио је света 7.800 дваара, звача (ако једаи студепт плака 1000 дввара) вешто мање од 2*/» од цежо* купног азноса. На Медвцииском фа т култету стање је још торе: 1000 сгу девата упжатило је света 11.950 дааара. Са Фалозофскот факужтета 300 студевата упжатижо је тек око 10 */• од цежокупвот взаоса втд. Овакав вередован вачиа уплате нои* ца од стране студеиата реметш пра • валво спровођење плапа оджаска ету девата аа одмор и чппи велаке гешкоке Одбору за жетовалвшта у ве* тоаом раду, С друте стране, арижачаа бро} студевата до дапас вије упжатао ви арву упжату, ге би било потребво још сада се аозабавити овам ввтањем, вадети да жв сви пријављена сгуденти жеже да аду иа одмор а ве дозволвтв да аједно место у вашим жетовалашта • ма оставе веаскоришкеио. Јер, уиолико пријављеви студенги ие шзврше У плату целокупвот азпоса до 15 јува, сматраке се да одустала од пожаска ва жетовање.