Student

КУЛТУРА и УМЕТНОСТ

КОПИЈЕ ФРЕСАКА НА ИЗЛОЖБИ СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

Почетком досељаваша на Балкакско Полуострво, још у VI веку, Јужни Словени претстављали су на Балкану све моћнију и чвршћу снагу. Римски и цариградски властодршци. са мржњом и непријатељством, су их посматрали и покушавали да ставе под своју контролу образовање хришћанске цркве, чију су организацију имали у својим рукама. У почеггку им је то и успело, али поједине балканске словенске државе, под повољнлм историским условима, успеле су да се отршу и образују самосталне црквене организације. Оне су одржавале прилично присне односе с цариградском, односно никејском патријаршијом. Црква постаје, као и на другим местима, један од главних носилаца феудалне друштвене 'лдеолотије и ставља се одлучно у одбрану постојећих феудалних односа између велике и мале властеле, главних поседника земље и њихових зависних кметова. Једновремено она под својпм окриљем љубоморно чува словенску писменост, као и послелње остатке внтичке културе, чиме одиграва у своје доба редативно позитивну улогу. Цркве и манастири. које почи»у подизати по пријему хришћанства, одраз су положаја који је црквена организација узимала у друштвеним оквирима Средњег века. У великој мери потпомагана од владара и феудалаца који су Iе, осећајући да у цркви имају један од својих главних ослонаца, богато даривали огромним комплексима најбољ© земље, црква и сама постаје моћни феудални поседник. 3*то је њој било лако да један део свога богатства жртвује за придобијање најбољих неимара, уметника и занатлија, који су у самом почетку можда довођени 'л са стране, али који су касније никли из наше народне средине. Уколико су потребе биле веће и поруџбине значајније уЈрлико су мајстори више долазили из самог народа. Отуда су црквена архитектура и злдно сликарство са уметничким предметима друге врсте, једновремено и највиши израз градител»ског и умепшчког стваран»а у нашем Средњем веку, Ово стварање условљено је, углавном. променама које су се дешавале у историском процесу народног живота. Ово културно стварање је уско повезано и са снажним економским подизањем. Нестанком ових економских услова утрнуће и ово стваран.е. * * * После огромног успеха Изложбе наше средњевековне уметности у Паризу. која је показала да на на-

шем терену сва та оствареша као очигледни сведоци и данас још потврђују једну богату узбудљиву ликовну културу која Iе. кроз све олује векова, постојала, развијала се и оформила у читаву ликовну цивилизацију и која показује свој оригинални карактер у садржајном и формалном погледу. Да се у рађан»у наше средњевековне уметности, без обзира на тенденцију и на форме њеног испољавања. не ради ни о каквој случајној појави, а најмање по линији угледања или имитовања, доказ је. пре свега. што наша средњевековна уметност није нашла свој израз само у једној ликовној области него се богато и многострано одликовала своlим особеним карактерима и у зидном сликарству. и у орнаментној и рељефној пластици и у архитектури с таквом изворношћу мотива и слободом у форми, да се може рећи да претставља, поред свих разноликости, поред свих утицаlа са запада и истока, једну органску културноисториску и уметничку појаву, која ће свакако извоlевати достојно место у историји уметности. * * • Под непосредним руководством професора Јарослава Кратине, Академија ликовних уметности је послала своlе слушаоце Ш и IV године да се упознају са фреско техником на самом терену, у Студеници, Нерезима и Охриду. Тако је и овогодишња Изложба студената Академиlе ликовних уметности. захваљујући савесности и озбиљном прилажењу изучавања фреско технике. успела да допринесе добрим копијама Iош више квалитету ове иначе њихове најбоЈВ€ Изложбе од ослобођења до данас. Маринко Бензон је изложио једну велику композицију, копију

ИЗ Студенице, која нам сутерира верност у цртежу и колориту ма да поједине партије нису сасвим довршене; Србиновић Младен има дзе копије из Студенице, једну ванредну копију портрета из Нереза, која је у ликовном смислу једна од најлепших на овот Изложби. Оригинална фреска, скоро неоштећена, умногоме је помогла да сагледамо вредност портретске вештине овог средњевековног мајстора, каоиједна копија из Охрида „Свадба у Кани”, У цркви св. Николе, која је рађена у тамном колориту композициски врло смело укомпонована, савесно нам поиказује верност оригинала; Софија Сиченко. заступљена је са две кошгје из Студенице и Охрида и једном копијом из Нерезија; врло педантно 'и са Финим осећањем тоналитета приказала нам је са колико је савести пришла овом послу; Стојан Ћелић изложио је копију из Студенице и две слободне копије, једну из Нереза а другу из Охрида. Чини нам се да 1е она из Нереза најбоља; Марија Вогелник има само једну копију из Охрида, студиозно и верно приказану; Милена Чубраковић са копијом из Студенице и две копије из Охрида, својим чистим колоритом и јасном пластиком приказује ове старе мајсторе; Мирјана Шипош даје две копије из Студенице и један портрет, копија из Охрида, на коме је урођен плодом труд за добијање оне беле скраме, од креча, којим је временом патинирана оригинална фреска; Слободан Богојевић приказује нам копије орнамената. две из Студенице и једну из Охрида. Успелије су му из Студенице. Војтех Братуша и Алексавдар Грбић заступљени су са ш> једном копијом из Студенице, које су укусно одабране и урађене; Мирјана Николић је својом копијом из Студенице показала све услове доброг кописте. Слободна копија из Нереза је такође добра; Љубиша Петровић има три копије портрета из Студенице врло вешто урађених; Анте Шантић. Чеда Крстић, Павле Петрик и Слава Богојевић излажу по једну копију Студенице, Савета Крга има три копије портрета, једна из Студенице, две из Охрида; Станислав Зубовић има по једну копију из Охрида и Студенице, технички је вернија ова последња; Хелсна Сивч има интересантну копију из Охрида, низ портрета, можда мало тврдо пренесену и Александар Томашевић који је већ бољи познавалац фреско сликарства (провео је око пет месеци у Паризу, изучавајући фреске) излаже велику копију из Студенице,. сигурно најбољу и најлепшу на овој Изложби. која нам својом фактуром дочарава оригиналну фреску. Затим две слободне копије из Охрида врло темпераментно и лако реализоване. Многи од ових студената су награђени новчаном наградом Академије ликовних уметности за квалитетан рад. Б. Б.

СЛОБОДАН БОГОЈЕВИЋ: Копија орнамента из Студенице

портрета из Нерезиа

МАРИНКО БЕН ЗОН: Копија композиције из Сту денице

НА ЈАДРАНУ

Гледам, на сунцу лимунн се харе. Маслина мрка пуца од зрелине. А талас пљуска о зндине старе И стеље којс гори од вреливе. Над заливом се спектар боја мрежи И смех ко пљусак по окнима звони Широком плажом. Халом пена снежи. А сенка града у дубину рони. Гледам и снатрим, немим пред Лспотом, Плаво пространство погледима плени. Занесен сјајем. мирисом. топлотрм Осећам чежњу за дражима њеним. Грлим пучиву. пеним трагом брода И шумим с палмом арије и риме срце је звоно, а у грло ко да нагрћу речи снажније од плиме. ... И гледам, гледам купалиште вр ви Смех пљуском звони, спектар боја мрежи. Лепоту данас осећам у крви Док талас пљуска, жалом пена снежи.

Радисав Цајић

ЂЕМО

Одломак из приповетке

ј Вук Фидиповић:

Тога пролећа св на агиноЈ магази развила застава „велике Албаније”. Ага је био још силнији и по закону, сви коЈима Јв држава дала његову земљу, морали су да му дају десетак. Он и стари мамут су видели сада саоЈе остваренс снове, но Ђемо нијв схватао такав жинот. Горело Јв суседно село крај Ситнице. Сећао св Ћемо. гледаЈући где се играЈу криви Језици пожара у ноћи, људи коЈв Јв тако добро знао. Дани су пролазили у сталнон немиру. Ђемо Јв чуо за смрт деловођину и ниЈе знао да одреди да ли га Је жалио. Та још су му за поЈасом његови позиви, са модрим, округлим печатрм. Опет, чопек. Сада га неће гледати строго кроз наочаре у којима се видео велики општински прозор. .Неће претити хапсом. То сазнање га Је радовало. Шара Јв у светле ноћи личила на таман зид коЈи ограђуЈв равницу. За оштрв врхове св хватала месечина, па се видела Селина заосталог снега. Тај снег се ниЈе губио ни у наЈтоплије доба. Тамо људи гоне велика стада. те их напасају по зеленим странама. Ниско, у подножЈу Је ћутала шума, простирала се даље кроз равницу низ обале брзих токова. Ту Јв тишина кроз ноћ слала одЈеко старе шиптарске песме. Ћутањем јв шума верно чувала људе. По тамним стрмим странама су често пламсале ватре, као почетак пожара коЈи се иећв угасити. Великв сенкв су се окретале Једна за другом. Ишли су људи да гину за слободу, остављајући тамнв собе и топла лежишта. Једне вечери Је дошао кући старог мамута хоџа на муабет. Сакупило се много људи уморних од пол>ског рада, Хоџа Је био политичар. ОстављаЈући шољу кафе да се охлади, уздигнутих обрва, сав таЈанствен Је говорио. Слушали су га људи и све му веровали. Личио Је на пророка када Је кретао главом, обавиЈеиу свилеиом марамом. Говорио Је о неком Фадилу коЈи се поЈавио око Шаре са одредом. Њега гоне као кур Јака и ухватиће га. Сви су против њега, а и ои Је противу свих. ШићниЈа Је задрхтала од њега. прави савез са Србима и Македонцима. И још многе лудости Је замислио тај Фадил. Пашћу у грех ако споменем... Гледао 1е у Један ћошак на таваници као решавајући се да ли да то каже. Људи су издужили вратове према њему не дишући. ... За њега Је Алах споредан и ие моли му се, заврши хоба. Затим Јв вадио из поЈаса неке хартиЈе и слике, показивао их и обЈашњавао. Забринутост Је пловила у соби са дуванским димом. Треба га изгорети, рекао је стари Мамут и пољубио земљу. До Дренице не може стићи узвикнуо Је ага. А ако стигне помислио је Ђемо. Ата је осећао његов поглед који Је говорио о скривеним мислима. Сгарао се да буде насмешен и нудио га дуваном. Ђемо Је тога пута сазнао много од хоџе. Знао је да има људи коЈи се боре. Свакако Је и њему досадио живот па хоће нешто. И сигурио зна шта хоће. Стару државу мрзи. Било Је прво што Је помислио слушаЈући хоџу који Јв и надаљв прорицао свирепу казну за те људе, говорећи да ћв их чак и авионима гонити. Заборавио Јв све бриге, чак и да мора зором да пође на рад. Видео Јв нешто радосно и велико. И често, док Је ага клањао преко ноћи, Ђемо Јв гледао у плаву, прозирну Шару. Гледао Је, пушио и замишљао високог човвка са пушком на рамену. где корача. Па он Је близу? Убили су многе његовв приЈатеље, Маревића, ЗеЈпера АЈдини, а он Је Још читав. Неће га стићи ни авиони. Он води борбу, коЈу Је први почео неки човек чије Је име споменуо хоџа и показао његову слику на некој плакати. Имена му св ннјв сетио. Фадил Јв најближи. Доћи ће, испрсиће се сав заморен од борбе и рећи ће: „Ђемо, ево ти земље, плугова и живи, ради. Нико не може одузети твој мир. Шта неки пањ ти Је одузео? Дај га овамо!” Не. не ниЈв важан пањ, имаће тада доста пањева и хлеба. Та живео Је Хемо и без њега исто као и пре. Али нијв могао да заборави агин чупави кожух и дуг прст испружен према капиЈи. Све Је испало друтвчиЈе. Орао Је он, притискивао плуг гдв Јв земља била свтрднута и мокра. Често Је чистио плуг. Његове босе, огромне ноге са сплетом широких вена су дубоко западале по браздама. Све Је било мирно. Ветар Је носио лишће са криве ливљаке израслв сред агине њиве. Кад се уморан вратио у соло и одвео волове у шталу, осетио Је неку тишину У кући МамутовоЈ се чуо плач. И то му се учиии страшно. Небо на западу Је горело, преко врхова брегова се дизала црвена боја и захватала кровове и дрвене високе капије. По авлији Мамутово>l су ћутке прелазили људи. И Ђемо Је после све дознао. Дошли су о«и из планинв и отишли даље. Били су ћутљиви и никога нису дирали. Срби и Шиптари заЈедно. Носили су црвену заставу. Жалио Је Ђемо што није видео ту заотаву. Даут и још два момка су пошла са њима. Дошло му Је да појури са њима кроз шуму. Убили су старог Мамута и оставили г* краЈ реке. Стари Је сгезао у рукама чибук и умро отворених очцЈу. Убили су га мислио Јв Ђемо, видиш знају шта Је он. Мамут Је био нешто велико и возио се често у град са чезом. Имао Ја неку талкјансжу хартиЈу по коЈоЈ Је могао ноћу да путуЈе, в да га нико не дира.

Сећао св оина Даута, коЈи Је у последње време грабио прилику да иде у дрва. Одлазио Је колима даље но што Је требало, чак у злогласну Клечку. Отуда Је доиосио букве и бивао све више дрзак према оцу. А агу нису проиашли. Причао Је стари БаЈрам, да Је рекао главни од њих, да ага не сме да дише и да савије шију, Јер сада говори народ. Дошли су ускоро у Ђемооу авлиЈу људи са пушкама Талијани и Шиптари, оесно говорећи међу собом. Он Је гледао кроз прозорчић и видео агу са њима. Затим се Азир-ага вратио, а о«и су пошли ка кући. Пас се трзао на ланцу узнемиреи и уплашен, а Један Талијан га Је нанишанио. Ђемо се испрсио иа прагу. АвЛиЈа Је била клизава, испаравало се ћубре. Чавке су слетале на густе и високе багремове. Мала и неугледна Ђемова кућица изазивала Је у људима презир. Тали Јани су се мрштили. Жандари су стали близу њега искежени, изгледало Је да ће га прождерати. Он Је упитао мирно. Шта Је? О, трахтор, заборавио си закон! Где ти је Даут? Он Је схватио све. Мораће да страла због њега. Заиста то ниЈе заслужио поред све беде. И набрале су се његове обрве видећи агино лице што вири из капи Је. Ста Јао Је блед, укочен пред њима, без трунке страха. Они су се згледали међу собом. Затим су га испитивали, дрмусали и повели из авлиЈе. Досађивао му је неки мали Турчин раскречен као паун, гледаЈући да га што бољв закачи песницом. Повели су га до речицв и опколили. ДвоЈица су шкљоцала затварачима да би утерали стаах у Ђема, који је ослоњен иа дебло тополе чекао. Неки се нису слагали за то, не из сажаљења, но плашећи се беса командировог. Шта ће ок рећи! Не бре, не. Ми не пуцамо у њега! рекоше многи. Мали Турчин Је бреитао, ударао псснидом у Ђемове груди и добијао у лицу црвену боЈу. Ђему се смркло од његових удараца коЈи су били све жешћи и све теже падали на његово жилаво и заморено од рада тело. Погурио се сав бео у лицу од бола. Гледао Је у траву коЈу су газиле цокуле и чизме и чуо гласове који су ишли горе уз шумовит брег. Шта се мислите када Је трахтор? (издаЈник, употребљава се у српском и шиптарском језику). Таквог и без наређења уби Јам, говорио Је Турчин и нишанио у Ђема. Сви су ућутали, чекајући да он окине. Ћемо је мерио оком црни, округао отвор цеви и осећао хладкоћу по челу. Но Турчин би спуштао пушку и сви би се дивље насме- ■« Јали. Талм'анима Је то била забава. Они су пушили. Нв смемо одмах овако, без командира. Јок вала! Меткове жалите. кукавице. Нећу да рапортирам због њета. Поведимо га у станицу! рекао Је бркати жандарм. И повели су га преко њива газећи жито. Они нису помислили да Је то штета, а Ђемо Је помислио Јер Је баш тог целог дана косио Јечам. Командир Је у лицу био бубуљичав, срвдњих година, са стотину каЈшева преко модре блузе. Каиш за пиштољ, каиш за доглед, за опасач. Погледао Је на њега као на неку живину. Одмерио му Јв погледом стас и дутачке ноге, затим св шеткао око њега правећи нервозне покрете главом. У подруму је Ђемо упозпао сељаке каЈи су лежали бледи и модри на хладном поду, Старац је бунцао згрчен и наслоњен главом на млађег сељака оштрог погледа. Стари Је узнемирен гледао у Ђемову белу капу, грчио се још вишс. Показао Је отворено неповерење према њему. Ђемо Је уморан сео поред њих. Ћутали су и тешко подизали погледе. Старац Је Јечао. По његовом набораном челу Је била усирена крв, а слепоочница раздрана и бела, бескрвна рана Је чинила његово лице слично мркоЈ храстовој крљи. Млађи Је држао ту главу гледаИући у зид очајно. Нога му Је била сломљена. Ћутао Је, и о болу су говориле његове очи и грч око уста. Старац се трзао и говорио у полубунилу, Зар и ти, шиптар са нама? ТвоЈи те гоне? Нису онн ни твоЈи ни божЈи. Не, по глави, крвнмче. КомшиЈа, стар сам много, грехота Је. Шта, хоћеш да пуцаш? Тачно, треба!... Стар Је и много су га тукли. Побићв нас Јер смо људи. Н»ега ће ноћас. Млади човек као да беше забооавио на бол у нози. унесе се у лице Ђема, Iасно изражених кости Ју. Очи су постате ситне и као да Је размишљао о нечему. Ухватише ме неславног. као обичног пролазника. Нисам прозрео њихово лукавство. И оно ме Је стиснуло за врат. На осунчаној улици, пазарног дана, приђе ми човФе да запали цигарету. Ха, а задатак, атентат, нећу опростити себи због оваквог кра Ја. Далеко од другова, од борбе... Но, учинило му се да Је много рекао, па Је снажно испитивачки погледао у Ђема. који Је био напрегнут слушајући га. Ударац цокуле у врата подрума се разлега«. Много светлости Је покуљало долв ка поду. Ђемо је марамом зави Јао главу старога када га мали Турчин дохвати за раме. За њим су ишла Још два снажна човека. Поцрвенео Је од напора да га свали на под, Ђемо Јв ћутао, гледао страшним погледом стежући ша-

ке. Накупило се у н>ему много гњева и неког новог сазнања, које га Је заносило толико да није разумевао речи и псовке. Пао је од удараца, ћутке подмећући под тврду мотку, снажну руку. Сећање му Је помутио удар у главу. Осећао Је да му тело тр«е од студи. Млади човек Је лежао прстиЈу заривених у земљу. Очи оу му биле изгубллне у модрицама. На вратима се појави вретенаста фигура командира, коЈа коракну ка Ђему. Испуштала је неки звук сличам певушењу кроз нос и то се њему учини неодољиво одвратно. И. тело са каЈшевима неким утањеним гласом рече: Ти бре, Ђемаил Абдула, иди кући. Говорио сам телефоном са Приштином и... Ђемо га поглед« без речи. Прозорчић Је слао мало светла и био све више плав. Млади сељак Је искривио лице и очаЈно со упињао да лроговори. Шапутао Је осушеним уснама: Не дај, друже, да ти други пут закуцају на прозор. Нека затекну празно лежиште... Идеш на светлост, у живот у... Ах, живот... Ђемо Јв отпоздравио на свом Језику, но они су и без речи добро разумели Један другог. Када Је пошао поред железничких стубова осунчаном стазом, ниЈв' се губио из мисли човек што као стабло лежи у полумраку, Корачао Је поред кривудаве Ситнице по испуцалоЈ обали, док су изнад њега прелетале родв и падале по дубокоЈ трави. Од болова у глави као да Је чуо тиху музику што допире преко равних ливада, хватајући га за чело. ТаЈ звук св повећавао

и ггритискао га као поплава. РоЈ мушица Је летео изнад плитке воде. Он Је журио и посртао. Пред њим се ширила равница, тешка и окована, по њој ниЈе летела стара шиптарска песма о правди. Све Је Јасније гледао пред собом и све су му биле ближе планинске стране, тамо где Је кра) равнице, и шума немо зовв у своЈу дубину. Глуви Муарем Је поред воденице плакао. Шетове испупчене очи су св купале у сузама, па му Је све изгледало мутно. Поцепан капут Је бедно висио на његовим леђима, гола колена су му вирила из чакшира. Воденички точак се бесно играо са капљицама као да му се бездушно и тирански потсмевао. Хоџин глао се толико изви Јао У плаве висине. Пуцала су на махове прангиЈе на брегу изнад агине куле обЈављујући БаЈрам. Тешко корачаЈући поред лугова прилазио Је човек. Обрадовао се Муарем, па макар ко био. Обрисао Је очи и познао Ђема. Стидио се њега, згрчио се и ћутао, гледаЈући са псећим страхом у његова дуге руке. Он му Је ставио на раме тешку помодрелу шаку. Тада Јв Муарем замумлао и сузе су опет текле као по детињем лицу. Казивао Је много мимикама и претио некомв песницом. Разумео Је све Ђемо. Умрла му Је мајка. И нема у кући хлеба. Новац, показивао Јв прстима хрпа новаца коЈу Је зарадио, ага му нв даЈе. Преварио га. Каже, нестало, украо неко. Рекао му Јв да има времена да ново заради. А Муарем јв показивао мумлаЈући на своЈе голе лактове. КаЈао се пред Ћемом, што Је пањ однео у агину авлиЈу. Бусао се у узане груди. Азир-ага Јв зачуђено разговарао са новим претседником општине у поверењу о ратним збивањима. Тешко Је било аги да поверује у слабост „Ђермана”. Зар да они пођу натрат?, Е. бели, то не ваља ни за нас. Питаћемо хоџу. Тргао се запрепашћен када Је пред њим стао за главу виши од њега Ђемо. Очи су му биле неиспаване, пуне умора и одлуке. Азир се насмешио усиљено и мало уплашен стао да вади дуванкесу. Аларазола Ђемаил. Где си био? Тамо где мв други водио. Ти знаш. Оћеш ли дуан? Не вала, из твоје дуванкесе! —• ЕЈ море, због детета ћеш погикути. Шта ти Ја могу када они, већи... Све они? Азире, зар мислиш да имамо дечји мозак. Још ми бубњи глава од удараца, но Још сам на ногама. Велики си ти. и твој отац Је као велики умро, а Авда као марва. Тако ми бога, не желим да завршим живот као он. док тебе не видим као разлупани точак од кола.... Иди, ендит, фукара! Пр>сиш се против Алаха. Не говориш паметно, биће да си од батина побудалио. Нв лротив њега! зарежао Је Ђемо гласом. Ти си га присвојио. Не, Азире. Ја морам дочекати тог правог и молгЛу му св за све нас, када звезде светлуцаЈу над Шаром. Иди, лудаче, огласићу то по селу. Квариш веру! Разумем те шта хоћеш, ха, а овамо пустили змију из кавеза. будале. Ага и претседник су га отпратили злобним потсмесима. Азир-ага Је затхм забринуто чешао обријану вилицу и шаптао дуго нешто на уво претседнику обгрливши га руком. Опет св смешио. Пошли су заЈедно поред плотова. Њихове главе Је на махове обави Јао дим од дувана и брзо св расплињзвао. Смркавало се и облаци су појачавали сумрак. У агиноЈ авлц'и се црнео пан> обрасао маховином. Ага Је у пролазу бацио на њега тмуран поглед и журио ушао у кулу. Седео Је дуго на миндерлуку и одЈедном почео да виче на младу Хафису, своју трећу жену. Она се плашила њега и њене плаве дубоке очи криле су тугу. Азирове побелеле длаке браде су гребле њене беле, хладне образе. Она га Је љубила и као сревро су сиЈале сузе на њеном лицу. Ага није хтео да га изу Је. Прилазио је прозору. наслањао се на зид и гледао. Месец Је хитво супротно од облака, провлачећи св кроз њих плашљиво, као да се боЈао да га муње не спале и прикују за црне стране Дренице. Шетао Је поново и чекао нешто. Хафиса Је принела софру. коЈу он одбаци ногом. Дохватио Је изненада за меку косу и кидао низове манистра са њеног врата у неком лудом страху. Ј м Упорно Је са прозора гледао у ноћ. Када ће зацактати и пробити његово псеће срце?! рече промукло. Пси еу зала Јали по селу и друго ое кишта ииЈе чуло, Он обуче кожух и еЈури доле. Брзо Је пошао по већ клизавоЈ земљи. На средини авлиЈе застаде, Јер чу шкрипу капи Је. Неко се тамо покретао. Његове руке утрнуше и хладноћа их прође. Зачуди с« свом гласу. Ко Је тамо? Капија шкрипну сада Још Јасније и на њоЈ зазвеча алка. ОдЈекнуо Јв пуца», дуг и бескраЈан коои отплови нв»УД уз село, као танка песма. Не дајте, Ђемо!.., пресвче се регч аги коЈи клече у блато. Звао Је шта се то десило са њим. Кидао ]е рукаиа кошуљу као да Је хтео да отвори груди у којима Је букнуо бол. Но, муња осветле његово згрчено тело. Плакала Је жена кад ое Ђемо отргао од ње и пошао у ноћ која Је његову високу прилику са пушком прогутала као нема звер. Пошао Је у сусрет стрмим путевима, стежући каиш од пушке. Ои Је знао своЈе место и куда га води нешто светло што му као нввидљива. гоуба рука показује правац.

Књижевни конкурс

У оквпру Фестивала Народне омла • двне Србије, који Ае се одржатн у Београду иовембра 1950 годиие, Цен • тралии комнтет Народне омладине Ср • бије расписује: I КЊИЖЕВНИ КОНКУРС зо кллде писце који живе и раде на територији Народне Републике Србије. У обзир долазе песме, поеме, лриповетке, драме, есеји и друти књпжеВ' нн радови. ЗА НОЕЗИЈУ једна прва награда, три друте иатра • де и четири треке иаграде; ЗА УМЕТНИЧКУ ПОЕЗИЈУ једиа прва патрада, три друте иатра • де и четири треке награде; ЗА ЕСЕЈЕ из области историје и тео • рије књижевности и уметвости једна прва награда, две друте натра • «с и три треке натраде, 11. КОНКУРС музичких композиција зо младе композиторе који живе и ра • Де иа територији Народне Републике Србшје У обзир долазе композиције из свих области инструменталие ш вокалне чу • зике, а у првом реду хореке композш • ци)е, каитате ш обрада иародншх пвсама. Најбоље композиције биАе ие. ш КОН КУРС научннх радова Ошој конкурс обухвата радове из области науке. Радошн моту битш појвлииачни шлш колектшвни. Најбољи од жих биАе натрађеиш, Рок за предају радова 1 октобар 1950 тодине. Радоше треба слати на адресу: Централнн комштет Иародне омладшие Србије, Беотрад, II нтернационалие бри • таде број 11, са иазначењем за којш се коикурс шаље. Треба шх потпшсатш шшфром, а у затвореном омоту, ша коче Ае стајатш шшфра, напшсатш тачиу адресу (такоlЈе уз шшфру). Поједшнцш могу учестшоватш са шшше радова. За блшжа обавештења заинтересоша ■ ни се моту обратштш одељењу за пропаганду н атитацшју ЦК НО Србшје. ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ Народие омладине Србвјс Јуиа 1950 тодиие, Београд