Student

Нека запажања о раду апсолвената ТВШ

У потрази за актом

Дространа аула Техничке велике шко*е. На коју ћемо страну? Најзад се решапамо да обиђемо прво апсолвенте Грађевинског факултета. Они у сзојој сали у ииру раре л спремају задље испиге. Сазиали смо, причају они, да Је у деКанат стигао Један акт, у коме Министарвгво за науку и културу предлаже да се оформв групе, тзв. „професора-тутора”, •соЈи ће надгледати рад апоолвената и дипломаца, старати се да ови на време дипломирају, итд. А о досадашњој помоћи, коЈу су профе•ори пружали њима, старијим дипломдима, они сматраЈу да Је била недовољка. Жале се да су били лрепуштени сами Овби, да им се није довољно обраћала па-Iкн.а, па чак и то да наставници, стареСникв поЈединих отсека, не познаЈу људе, асоЈи под таЈ отсек потпадају. По шихоВим речима, дакле, стан»е нцје како трева. Одлазкио у деканат да видиио где Је »аЈ ..спасоносни акт”, коЈи дипломцимз вреба да пружи „помоћ". Секретарица декаиата нам прича о тош: Ахт је заиста стигао, и ми смо већ Послали наш одговор Министарству. А како је гласио одговор? Деканат ,]е •азвао иаставнички савет ка љоме се дискутовало о предлогу Министарстза и ре•пено Јв да помоћ наставника днпломциЏл не треба да се отледа у оснивању „ту*о®>а”, већ ка начин као и досад, тЈ, коме Ј« потребна каква помоћ, да се обрати лиректно наставнику из кога предмета му |е та помоћ потребна. Ми смо послали одговор Деканата Јвиннстарству. наставља секретарица, а ЈСомитет НО смо питали за мишљење. Одговор нисио добили. У Комитету, обратили смо се другу Свети Ракочеоићу. Он Јв начуо нешто о кДгрофесорима-туторииа”, али кишта ви|пе. За некакав акт деканата, у коме се Тражи шихово иишљење, он нема поЈма. Код нас су сада избори, па ако Је Вешто и стигло, вероватно Је затурено, Јер избори имају првостепен значај. Неки другови из Комитета Н О нису сагласни оа називом „тутор”, Јер ниЈе вгодно нађено баш то име, али да Је саради>а дипломаца и наставииха потребна ТО Је неоспорно. Међутим, стање није како апоолвенти кажу, Јер (сривица пада донекле и на њих саме. Они не полажу на време испите, па им вв мсхгу професори бити криви због тога. Ту ое круг затворио. Када прођу избори на Грађевинском факултету видећемо даљу судибну апсолвенатз. За саДа се само може констатовати то. да професори хоће да помогну свима, коЈи им Ое обратв за помоћ, (ма да неки то чине Са недовољно разумеваша), али да кривица, што дипломци не дају на време исвите, пада у великоЈ мери на њих. Ако редовно дају испите, не чекаЈући да пројђе по неколико меседи, ако буду редовно долазили на факултет и за помоћ се обраћали директно наставнику коЈи им Је вотребан, омогућиће што скоријв диплоВирање. Код наставника наилазимо ва отпор... Електричаре дипломце, нашли смо испред сале бр. 60 где Је требало да имају предизборну конференциЈу. Кад су чули да ће се писати о њиховом узајамном односу са професорима, и професорским методама, дали су себи одушке. Код професора наилазимо на велики отпор. По њиховом причању, код извеених ггрофесора се осећаЈу клице бирократизма, који св огледа у следећем: На пример. ако студент-апсолвент има Један заостао испит, затражи од ваставника да га полаже у слободном роху. Декан одобри, али предметни наставник св не слаже са тим. Тада се пишв молба Ректорату, па се чека на решеше мол-6в и када се наЈзад реши, испит ое полаже са закашњењем од по 20 дана. Или по питању дипломског рада. Студент га затражи од старешине отсека. Старешина отсека се извесно време консултуЈе о томе са деканом, декан се решзва да ли да одобри или не. те у томе пролази време, чекање и дипломски рад се наЈзад узима са великим закашњсњем. ... а професори имаЈу лоше искуство Сишли смо у деканат и нашли раниЈег декана. који Још није предао дужност нсвсмс декану, г. Ранојевићу. Рекли смо му шта мисла апсолвенти о наставкицима и њихосом ставу но питашу слободцих рокова. Упитали смо га за мишљење. Стари св декан мало замислио, а затим рекао; Тачно 1е да профессри поужаЈу известан отпор по питању слободних рокова, али се оваЈ отпор заснива на лошем исхуству са ранијих испитних рокова. Наиме, дешавало се да студенти пријаве испите у једноме року, али да у њсму не изиђе на испит по 70% студезбог тота што нису довољно припремили испит, а већ у идућем месецу псстоји други слободан рок. Деканат Је водио рачуна да ли апсолвенти као и остали студенти испуњаваlу своЈе обавезе, међутим, питањо неке ближе сарадње и помоћи настВвника апсолвентима, ниЈе постављено. Бурна конфереиција машинаца Секретар Машинског факултета дао нам Је преглед конференције, коЈа Је одржа-

иа 28 октобра, а на коЈоЈ су присуствовали студенти и декан. На њоЈ Је констатовано да апсолвенти нису испунили дате обавезв али су обећали да ће се држати Правилника. У дискусиЈи, коЈу Је отворио сам декан, затражио Је да студенти изнесу саоЈе објашњење о томе зашто нису дали испите на време. Студенти сматраЈу да постоје обЈективни разлози. На пример, правилник о дипломирању је добар само за млаће а дп се за генерациЈу студената из IМS/46 године године треба донети нека прелазна одредба. Предлог већине Је, да рок за дипломирање треба продужити за шест месеци, тЈ. до Јуиа ове године. Такође би требало да св образује комиеиЈа коЈа ће извидети сваки случаЈ посебно, одредити свакоме колико Је времена потребно за коЈи предмет, а то да буде све у ркжу за свих шест месепи. Декан Је обк*е , пп све предлоте изнесе пред наставнички савет. У бурноЈ и живоЈ дискусиЈи, узели су учешћа скоро сви студенти. ПоЈедини иаставници „нису ништа знали” о слободиим роковима У току даље дискусиЈе, студенти су изнели извесне тешкоће на коЈе наилазе. Они траже слободне рокове сваког месеца, али Је било случајева да им наставници нису у потпности излазили у сусрет. На ову примедбу, декан им Је замерио, што се ниЈе обраћало директно њему, па да се ишло правим путем. Студенти су такође приметили, да поједини наставници „нису ништа знали” о слободним роковима, међутим, да Је Правилник о томе донесен на Савету, коме су присуствовали сви ваставниии. те су ови свакако били упознати са тим. „Водање термина” Апсолвенти су ипак самокритични. Сма траЈу да и они сносе мзвестан крпвице, што професори олако схватаЈу слободнв рокове. Ови рокови се не искоришћују довољно. Јер поједини другови одлажу испите за касниЈе, када такође постоји већ одређен број студената за полагање. Одлагањсм испита нагомилава се броЈ предмета у Једном касниЈем року, тв ово „водање” термииа каткад направи читаву збрку. Дешава се и то, да у Једном року дођу по два студента нз игпит. а у другом да их Је сувише велнг-и Ово би се могло решити само тако, ако се наставници буду држали донесених одредби и не буду никоме одлагали рок за хасниЈе. У оваком случају, они су ммшљења, да би апсолвентима из генерације 1945/48 г. требало изићи у сусрет, Јер разне специфичности дају њиховом захтеву извесну оправданост. Чашто Је код технолога ситуација боља Код технолога смо наишли на тгуну сарадњу између наставника и студената. О свакоме студенту који 1е узео дипломски рад, наставник предмета из кога Је таЈ рад узет, стара се и помаже му колико Је у могуКности да се таЈ рад на време и са успехом заврши. Да ли Је то само зато, „Iер су технолози везани за лаборатормЈу”, како кажу студенти осталих факултета? Не бисмо могли рећи да Је само то узрсж. Основно Је то, да студенти дипломпи наилазе ва велико разумевање код наставниха. Ова тесна сарадња доводи у већини случаЈева до научних радова. Узмимо само Један пример. Инж. Николић Је у сарадњи са Александром Гризом, издао Један научни рад: Претварање натријум хромата у натријум дихромат, помоћу угљен диоксида, ОваЈ рад Је и штам пан у Гласнику хемиског друштва (свеска I год. 1950). Ово Је Један пример, а нцЈв Једини. Професори; Др. Леко, инж. Тутунцић, инж. Димитри Јевић, инж. Ивковић, инж. Лалић, инж. Николић и други, имаЈу својв групе студената коЈи су узели дипломски рад и стаоаЈу се да они на воеме то обаве. Помоћ катедре на овом факултету Је велика. Како нам Јв казао декан Технолошког факултета инж. Тутунпић. оваква сарадња би требало да се опроведе и на осталим факултетима, а успех не би изостао. • • • Из свега овога се види да Је ближа* сарадња наставника и студената, потребна. Узроци досадашње несарадње првенствено лежв у раду самих апсолвената, као и у недовољноЈ заинтересованости наставног кадра. Ако св већ тражени слободки рокови добиЈу, њих треба искористити Јер су они одраз потребе апсолвената. Међутим, одлагање испита за извесно време, (Јер матери Јал није довољно припремљен), доприноси одуговлачењу студија и даЈе наставнику повода за погрешно схватањв слободних рокова. Том одлагању слободних рокова често Је узрок „квалитет припремања испита”, као и то, да за старе апсолвенте не постоЈи никакан Правилник а матери Јално (стипендије) су обезбеђени. Школскв управе и организациЈе апоолвената Народне омладине, треба да се критичниЈе осврну на ове и друге проблеме како би се убрзало липломирање апсолвената, нарочито стаоих. 3. ДИМИТРИЈЕВИЋ

ДОГАЂАЈИ У СЕНЦИ

Зависна независност

После избијан»а кирејског конфликта пратили смо многе сасвим оригиналне иступе индиских претставника у правцу стишавања међународне буре. Чули смо неке самосталне и релативно прогресивне притедлоге. Заиста, факат је да Индија данас поседује правну независност према некадашњој Метрополи. Но, ова „независност“ ипак је само један блажи облик пријашње зависности; некадашња колонија данас ужива статус доминиона. Нико не може тврдити да је ова промена била искључиво формвлног карактера, јер је она резултат унутрашњих олуја, када су дотадањи неограничени господари Индије, осетили да им бежи тле под ногама и од два зла изабрали мање. Али ипак, не треба пребрзо прихватити Нехруову изјаву да је данашња активност индиске владе искључиво резултат неких посебних настојања за миром међу народима, која су саставни део једне чисто индиске политике, Биће да тахва политика има неколико својих компонената, • • • Августа 1947 године Индија је проглашена доминионом. Заправо, подељена на два доминиона. Стални послератни немири и оружане побуне у војсци уродиле су плодом. Сигурно да је ово значило слабл»ење енглеских позиција. које они нерадо напуштају. Разумљива ствар, особито кад се потсетимо Черчилових речи у једном говору још из 1933 године: „Мислим да два до три милиона људи на овим острвима (мисли се на Британска острва) за своју животну егзистенцију захваљују богоданим међусобним услугама између нас и Индије.'* Другим речима. то значи да Је отприлике сваки десети човек у Енглеској био директно везан за експлоатацију ИндиЈе. Енглеска је нечувеио експлоатисала индиску привреду. Животни стандард у Индији опада из годин« у годину. Док је национални доходак на Једног човека у Енглеској износио 100 фунти, у Индији је тек 7 фунти. С правом се Индија сматрала „бисером енглеске круне“. Али, „бисер“ је потамнио Тим више што 1е Ен-

глеска, ослабљена уопште, изишла из рата с великим дугом Индији, од чега још данас Индија потражује преко 600 милиона фунти, које Енглеска није у стању да врати. Дакле, Енглеска је морала попустити. Сатуацију је вешто искористила индиска буржоазија, која је издала ослободилачки покрет и пристала на компромис с метрополом. Али, врло погрешно је мислити да је енглески „бисер’* потпуно изгубио сјај. Није могуће тако одједном избрисати корене вишевековне експлоатације. Енглески капитал још данас има око милијарду фунти капиталних инвестиција у Индији Једна половина индиске индустрије је власништво енглеског капитала. Индиска привреда Је и даље тешко везана и потчињена привреди Британског царства. У привредном погледу Индија има положај Једне „слободне" колони Је. Ту се још једном потврђуЈе оно правило капиталистичког друштва: „ко има новаи има власт". Величини новчаш-ЈХ инвестиција сразмерно одговара У* део у власти. Повлачењем енглеских трупа, проглашењем Индије доминионом и затим 26 јануара 1950 републиком, није отишао из Индије и енглески капитал. Власт је приграбила у руке домаћа буржоазиЈа у савезу с феудално земљопоседничком кастом. Интересантно Је напоменути да Је индиска буржоазија била стално па челу Конгресне странке, и, у лику Махатме Гандија и данашњег претседника владе Нехруа, била носилац антибританског ослободилачког покрета у земљи. Она је била незадовољна енглеском колониЈалном дискриминацијом према домаћоЈ инцустрији, коЈој чак и у годинама Другог светског рата ниЈе дозвоље* на производња вагона, аутомобила. авионских мотора, топова и сличних грана тешке индустрије... Но. то Је није сметало у време тешке кризе 1946 1947. када Је ИндиЈа могла да постигне безусловну саморталиост. па чак и конфискаци’у

енглеских индустриских инвестиција на рачун дугова, да изда ослободилачки покрет. Промене које су настале у Индији, слабљењем британског утицаја, привукле су пажњу САД, које траже простор за инвестирање својих неискоришћених капитала Истодобно, индиска буржоазија тражи јаче везе са америчким капиталом, јер јој њена повезаност с британском привредом, која је у сталном опадању, не обећава оно што они очекују од Америке решење данашње привредне кризе у земљи. У том правцу је Нехру још у октобру 1949 године предложио јачу трговинску размену са САД, зартажио зајам и позвао амерички капитал у Индију. Али, амерички капитал доста резервисано прилази Индији као земљи са несређеним унутрашњим питањима, а која је осим тага, врло близу епицентру савремених колонијалних потреса. Амерички „бизнисмени“ захтевају пуну контролу, повластице и високе добити за своје капиталне инвестиције које би уложили у Индију, а из овога произилази и политичка контрола Америке над Индијом. Амерички утицај у Индији без ч-словно јача. Њен извоз у Индију. у последњем деценију, повећао се за око десет пута. Но. апсолутни износ америчког капитала у Индији незнатан 1е у поређењу с енглеским инвестицијама. Међутим. енглеске позиције доста су несигурне данас, када њена привреда умног-о ме зависи од 80 милиона долара месечне помоћи по Маршаловом плану. Индиска буржоазија понекад пешто користи заиста велику англоамеричку несразмерност између стварне привредне снаге ових земаља и њиховог утицаја у приврези Индије. • • • Трострука укрштеност интереса у ИндиЈи чини интересантном њену данашњу политику На први поглед, можда ни једна земља. од избијања кореЈског сукоба до данас, није

подузела толико интервенција у правцу мира колико Индија. Али, то увек постаје само покушај једне привредно полунезависне земље да заузме независну улогу и у по-* литичком погледу, да се огради изван „блокова" великих сила ,те да користи супротност само англоамеричког блока. Корејсди конфлицт, као и повезивање једностране акције САД према Формози уз ово питање, застрашио је Индиску владу да се не изазове НР Кина и не прошире колонијални покрети у ју* гоисточној АзиЈи. Страх због властите судбине натерао је индиску дипломатију на кораке посредништва између Москве и Вашингтона, који су нажалост остали без резултата. У Савету безбедности ина ово годишњем заседању Уједињених Нација, Индија је поднела неколико позитившгх предлога за мирно решење кореЈског питања. а између осталог игггересантно је упорно залаагње индиског претставника за пријем НР Кине у Уједињене Нације. Без сумње, да је и најновије наређење трупама НР Кине о заузимању Тибета умногоме узнемирипо индиску владу. Према саопштењима. они су много полагали на мирно решење овог питања. и моментална узбуна индиских листова и владе, због пожара уз индиску границу, оптужује индиског амба садора у Пекингу ~због погрешних >бавештења индиске владе о мепама Кине према Тибету.“ Не може бити сумње у искрене кеље Пандита Нехруа за локализовање и мирно решење корејског л укоба као и најновиЈих конфликта у близини индиске границе. Али, не мора да су ове мирољубиве инспирације искључиво резултат жеља господина Нехруа. Узнемиреност у ВеликоЈ да се корејски сзпсоб не повеже уз питање одбране Чанг Кај-Шекове владе на Формози није била ништа мања нсго у Индији. Британске инвестицзтЈе V Кини су врло велике Британија уттраво била почела да оживљује

послератку трговину са Кином, али је то обуставила, принуђена да учествуЈе у привредноЈ блокади САД према Кини. Затим, у евентуалном кинеско-америчком сукобу БританиЈа 6и могла врло лако да изгуби Хонг-Конг и своје капиталне инвестициЈе у Кини. Проширење к °реЈског сукоба на Вијетнам, Бурму, МалаЈу и евеитуално на ИндиЈу, где Велика БританиЈа има огромне привредне интересе, не би ЈоЈ никако ишло у прилог. Зато ниЈе изненађујуће да Је, отприлике истодобно с Нехруовим апелима за миром, у Москви вођен разговор између британског амбасадора Келија л Громика о сличним питањима. Однос Индиске владе ггрема корсјском сукобу био Је за цело време донекле неутралан. То доказуЈе оригипалан став ИндиЈе по неким питањима на овогодишњем заседању Генералне скупштине. Приликом мпогих гласања Индија се нашла нп супротној страни него и ЈвДна од велесила. Она је тек после неколико апола за воЈничком помоћи, упутила у Короју једну симбопички наоружану Једииицу. Приликом преласка 38 паралеле, Инди!а уттозоравл владу САД да не иде мат на конац. Данашњи прогресивни иступи ин лиских претстав!?ика. било у зсмљи било у ОУН. нису дали зеких практичких резултата. Сагледани кроз горње чињенице, показују нам, V сваком поlедипом случају, прави извор оваквих побуда, а према тоие и могућност њиховог остварења. Весумње да данашњу дипломатску активност ИндиЈе карактерише жеља за избегавањем сукоба. за избегавањем повезивања уз било коју од великих сила. Узрок том 1е страх од унутрашњих и суседних револуттионапних покрета, коlи могу угрозити положаl и индиске капиталистичко-феудалне влалатуће класе коlа 6и хтела да буде господар у гвоЈој кући. Али, пракса Је показала да колониlалне и зависне државе не могу у савременим условима постићи слободу и независност у оквиру капттгалистичког друштвеног уређења.

Т. 3.

Изабрани су нови ректор и проректори Универзитета

Београдски универзитет је добио новог ректора и проректоре. Скупштина универзитетских наставника састала је се 23 октобра и изабрала за ректора Београдског универзитета др Илију Ђуричића, професора Ветеринарског факултета иза про* ректоре др Радивоја Увалића, професора Економског факултета и др Љубишу Глишића професора Природно-математичког факултета. Примајући дужност, ректор и проректори упутили су студентима Београдског универзитета преко штампе следећу поруку: „Ступивши на дужпост руководилаца Универзитета, ректор и проректори поздравл>ају Народну студентску н позивају је да солидним и истрајпим студирањем и лмчиим усавршавањсм, а са потрсбном школском лисциплином и даље ради на процвату наше Школе. У сарадњи са Универзитетским саветом Ректорат ће главну бригу посветити побољшању услова рада на Универзитету. Наставни програм и његово извођење, резултати испита, наставнички кадар и подмладак из кога ће се регрутовати нови наставнички и научнички кадрови, снабдевање библиотека, вежбаоница и иаучних лабораторија, даља изградња универзитетских института, студентских домова као и летовалишта за иаставнике и студенте и све остало што је у вези са Универзитетом и његовим даљим напретком биће стално ва дневном реду Ректората. ПоЈедини проблеми решаваће ое тек после свестраног проучавања. За неке од њих корисно ће послужити н ваша универзитетска штампа. Уз пуну сарадњу целог наставничког кадра и Народне омладине на Универзитету као и потпором иародне власти, ректор и проректори сс иадају да ће моћи одговорити велкким задацима који су пред њих постављеви.

Огласи

Обавештавам све пријатеље и поананике да ме је ухватила квота. Дутогодиппви апсолвент Мењам: Вола за трактор Иван Иваши Шеву за ласту Мира Алечковић Неизречно за непрегледно Владета Вуковић Не мењам: Чачак ни за један град на свету

Драгослав Грбић

СЛУЖБА Ректорат ТВШ тражи специјалисту математичара који може да реши проблем прве године. Пензија осигурана.

ХУМОР

Мики Најлон коментарише

Шта ти Мики мислиш о увођвњу слободиих рокова? Нема везе! Брат би укннуо све рокове, а они уводе Још нове.

Приредбе

КУД МВШ „МИКА МИТРОВИЋ” даЈе сваког дана од 16 до 18 час. приредбу у просторијама свог новоотвореног бифеа. На програму: 1. Точи друже, точи Мешовмти хор 2. Ко вино не пије Изводи дувачки оркестар 3. Ракијице рако мушки хор 4. Да попијем, да разбијем гудачки оркестар 5. Ала смо се састали бећари певају „Весела браћа жалосна им мајка” 6. Пођем клецам фолклор Улаз слободан

Привредни проблеми

Уочи зиме

Четврта година Плааа је при крају. Завршна два месеца још више истичу неколкко привредних пр-.блема, који по својој садржини немају само економски карактер. Они не значе само појаву снажног индустриског полета, већ и појаву значајног пораста стварних народних потреба Узроке ове друге појаве не треба тражити само у исцрпљеним резервама, великот несташици робе као последицама рата већ у ослобођењу наших радних маса. Нестало је економске принуде. административних мера и сличног капиталисткчке Југославије. које су стезале масе и држале на врло нискои нивоу животни стандард. Ослобођени радни човек постао 1е свестан својих потреба, његова куповна моћ је ојачала. Темпо пораста стварних народних потреба се увећао, и што је за нас важно већи је од темпа пораста производње (ма да темпо пораста производње стално расте). Таква појава може се сматрати законом за земље природао богате а технички врло заостале, које свој лик мењају путем дубоких социјалних револуција. Наша земља има такав карактер. И та релативна несташица производа има привремени карактер. Iер и произилази из једне прелазне и привремене противуречности. Поремећај робних и новчаних фондова Тако је у процесу наше изградње израстао један од најинтересантнијих проблема. Укупна куповна снага наших радних људи данас је. у својим новчаним показатељима, далеко већа од њихове предратне снаге. Производност рада у релативном порасту не покрива ову куповну снагу. Питање како покрити потребе овако брзо повећане куповне моћи наших радних људи, избија у најоштријој форми. Веће количине робе, због особености наше изградње (о чему ће у неколико бити више речи касније) неће се моћи производити у догледно време. Зато и привремени поремећаl робних и новчанлх фондова. зависан од куповне снаге радног човека. мора да буде у складу са плановима повећања стандарда. Јер, у ситуацији кад је куповни фокд већи него што

је у том моменту робни фонд, свака произведеиа роба може одмах да се купи и, уз услове постојања слободног тржишта, све пене 6и доживљавале стални скок и набијање. Систем двојних цеиа Један део ових проблема (планско и правилно регулисање куповне снаге становништва. планско уздизање животног стандарда) решава се системом двоЈних цена. Куповни фонд сконцентрисан јенарк)чито на селу. Он се не може извући производњом робе ко.lа је потребна за задовољење строго рационираних потреба нити се та роба због тога. у овим условима, може више производити. Зато 1е и пуштање неких артикала у трговину слободним ценама правилан пут. То вероватно погађа и Један део градског становништва, Јер Је део артикала у слободну продаЈу потребан у граду. Али баш њихов интерес је и тражио да се иде тим путем и што пре постигне уравнотежешв насталог поремећаја робних и новчаних срондова, па макар, у овом тренутку део терета сносило и градско становништво. Слободна трговина („клизаве цене”) показала Је да код нас влада закон понуде и потражње и да баш постављене цене артиклеша пуштеним на слободно тржиште, одговарају куповној снази одређенога слоја. • • • Тако се, значи, шгцрње животног стандарда ставља у први план горућих привредних проблема. Али, било би погрешно кад би се оно посматрало изоловано од осталих крупних питања нашег привредног плана, од општег нашег друштвеног развитка. Посебни положај наше земље (заштита независности. јачање одбранбених снага, атмосфера затегнутости и електрицитета) налаже доследно испуњавање основних начела плана базичне гране наше тешке индустриЈе остваривање задатака складних са развитком сваке заостале земље која хоће да се брзо индустријализује. И нека оријентациЈа у таквоЈ земљи, где разви Јање мндустрије претставља предуслов за унапређење цољопривреде, на пре свега и изнад свега убрзану продукцију робе намењене

потрошњи значила би збрку демагошких потеза која би врло брзо довела у безизлазну ситуациЈу правило повећања живитног стандарда и фактички онемогућила стварање солидних темеља за њвгов даљи и тра Јан успон. Таква траса 1е сувише клизава и ствара могућности за економско потчињавање иностранству, удара по оном основном што је потребно за социЈалистичку изградњу ФНРЈ. Перспектива благостања вародних маса завршила би се драматичним осиромашењем. Међутим. линија нашег напрстка не може да значи запостављање значаЈа проблема животног стандарда. Тиме би се само пореметило, чак онемогућило усклађиваше у Једну јединствену целину унутрашњих економских веза. Нема сумње да таква линија иашег општег развитка изазива и различите тешкоће, које по степену тежине биаају по некад изванредне јачине. Али, те тешкоће су „очигледно тешкоће успона, тј. нашег општег привредног напретка”, па и ова релативна несташица отстраниће се остварешем те линиЈе испушењем основних и одлучуЈућих задатака наших петогодишших планова. Битни услови су остварени (резултати прве три године Плана), а овогодишње елементарне непогоде не изазиваЈу промеиу курса у развитку наше земље. Суша и око суше То не значи да се игноришу последице које је произвела суша, да се умањуЈе њен значај, и проблематика око ше замагљује и скрива неком непрозирном копреном. Суша је захватила много ших>е него што је то у први мах видљиво. Она не значи само 10% смањења следовања хлеба и угрожазање сточног фонда, не само опадање извоза Једних а повећаше увоза других непредвиђених производа, већ и смањење девизнога фонда. Суша има и изванредан политички значаЈ. Колају разне пароле, јављају се разни „несебични” пријатељи народа (нардчито сељака над члјом се судбином сузе роне. Јео му „све отеше и огулише га до коже”). Непријатељ покушава да изазове панику. обесхрабри и деморалише нашег радног човека. Иностранство не мирује. Концентришу се злураде снаге, сабира, на разним странама света, сзе оно што мисли да Је наЈзад дошао тренутак када наша земља не може више да издржи. када ће шарке на вратима попустити на штету наше независности. Међутим, такве концесије се не рађају на нашем тлу. Економска криза није могућа. На основу реалне процене ситуације. на уочавању значаја субјективног фактора, могу успешно да се отклоне (и всћ се отклањају) привремено настала привредна колебања. Услови за то постоје: социјалистички карактер наше државе, расположива привредна средства и средства која се путем јаких економских веза, у пркос сметњи информбироовских, набављају, разне мере које доноси и спроводи Савезна влада. ПРОТИВ РАСИПАЊА У СВИМА ОБЛИЦИМА Нема сумше да изванредни значај у савлађивању не само тих тренутних већ уошпте тешкоћа плана, има штедша. ..Борба за птед_ њу постаЈе данас у тој мери једаа од основних полута читаве наше изградње и целине наших напора... за победноносно извршеше Петогодишњег плана” (из писма ЦК КПЈ). У пракси таквог гледања на штедшу мало је где било. Са схватањима прошлости није се раскзрстило, на многим местима се неодговорво расипало (фондови у трговини. пљачкање државне имовине од разних људи из трговачког апарата, поступак са радном снагом у производним грађевинским предузећима. упропашћавање станбоног фонда, итд. итд.). Заједничка имовина не дозвол>ава такве постутгке. Изванредни напори нашег радног човека та сопствена снага на коју се наша изградња данас толико ослања мора да буду поштеђени шгтекулативних намера. Борба против расипања у свим пблицима. противу нехатног и немарног пословања треба да се распламти и постане бригом сваког нашег човека. Иницијатива ЦК КПЈ и наредба Савезне владе о штедши имаЈу велихи политички и економско-друштвени значаЈ; укидаЈу се све неоправдане привилегије у снабдевању; наЈважниЈе мере за штедњу су озакоњене; оЈачала се борба против бирократиЈе, итд. Нарелба Савезне владе о штедши не обавезуЈе само више и државне форуме и оргаиизације. НиЈе ту реч једино о штедЈви у најкрупнијим пословима, већ у и оним најситнијим, свакодпевним који се дотичу сваког нашег човека. па и наше омладинске оргапизације. Колкво су само по-Iедшхс наше оргакиза.ције расипале и мало чувале новац који су добиле на самостално располагахве (КУД Филозофског факултета оргахшзује за своје чланове турне1у место да набави вајпужније рокпизите. без коЈих не може правилно да се развиЈа; окономско-здравствено удружење троши на разне непотребне издатке око летоваша на стотине хиљада динара?) Колико само може да се. у најразличитијим видовима, по хсрупним и сктним питањима. спроведе обазривиЈа финансиска политика, правилније газдоваше народним новцем. Ка пример коме се додељују позаЈмице и помоћи потпорног удружења; да ли се свима онима «соји понааљају, одузима стттпендија; ко корксти фискултурпе реквизите; изналаж - е могућности да се спортека •"тттггва самостално издржавају; смањење професионалног особља; н ваше школског и другог иксентара, итд. итд. Али о томе другом приллком