Student

ЗАНИМЉИВОСТИ

Од нефтара до пајп-лајна „ Хоћеш ли, краљу, да нафту огледамо на Стефану?"

Први сусрет човека са нафтом као и опис шених извора потичу са Блиског Истока. Пре 2280 година кроз равнице Ваннлоније кретала се војска Александра Велнког. Македоние су привлачила богатства истока а највише велике количнне злата и сребра. У том походу Македонцн су се први пут срели са нафтои. У то време чудили су се њеним особинама. Она им је служила као средство за забазу а понегде су свештеншш љубо.морно чували јаме са запал>е-

ном нафтом. Такве јаме су зване нефтар и сматране су као извор вечне свете ватре. Само још дзе три речи о писцу. Крају првог и почетку другог века наше ере припада литерарна делатност Плутарха. Написао је много дела. Имао је огромну ерудицију. У својим делима користи се многим античким ауторима. Овај одломак је узет из Паралелннх бнографија, уствари истакнутих Грка и Римљана. Његове биографије придају искључиви значај великим људима и индивидуализму. За историју су оне нзвор драгоцених података. 35. На свом путу кроз Вавилогшју, која му се одмах цела покорила, највише се зачудио дубодолнни код Егбатане. из које је, као из неког извора, сукљао оган>. У близнни те дубодолине налазила се струја нафте, која је због своје множине правила нску врсту језера. Та нафта личила је иначе на асфалт, асти се веома лако упаљује, тако да још и пре него што се дотакне пламена плане од самог зрака светлости н често запали и ваздух који се међу н>има налазн. Да бм краљу показалн особину и деловаље нафте, Персијанцн том житком ствари пошкропе уску стазу која је водила краљеву конаку, па стану на један крај и пруже своје буктиње на пошкропљена места, јер се већ смрказало. Тек што се онај крај упалио, већ се пламен, док би длан о длан ударио, даље раширио и брзо као мисао стигао на други крај, тако да је цела стаза била у пламену. Међу онима који су краља обично дворили при мазању и купању и својим шалама његове мисли окретали на веселе ствари, налазио се неки Атнњаннн Атенофан. Баш када је у купаоници поред Александра стојао некакав дечак по имену Стефан, додуше сасвим неугледан и смешна лица, али пријатан певач, рећи ће поменути Атенофан: "Хоћеш ли, крал>у, да огледамо нафту на Стефану? Јер ако се на њему запали а не угаси, радо ћу признзти да јој је снаra неодољива и страшна". Некако се сам дечак драге воље нудио за таказ оглед. Али тек што су га намазали и буктињу му примакли, изби|е из њега жесток пламен и цело тело му завије, тако да се Александар саз запрепастио и уплашио. И да није срећом онде било много слугу, који су у рукама држали судове за купање. свака би помоћ стигла сј гвише доцкан. Али, и упркос томе, тело тога дечака, које је од главе до пете билб у пламену, с великом су муком угасили и он је после тога дуго патио од ожеглнна. Отуда некоји који у миту хоће да спасавају сгвзрност с приличном вероватношћу тврде да је та нафта била отров којим је Медеја у трагедији намазала онај венац и плашт. Јер ватра није могла избити из самих тих сгвари, ни сама од себе, неro је неприметнпм привлачењем и спајањем (тј. отрова н пламена) сукнула тек онда када јој се пламен блпзу примакао. Јер кажу, кад зраци и огњене crpvje лолззе излалека, онда они осталим телесима дају само светлост и топлоту, а у онаквим која имају пнеуматичку сувоћу и довољну маску влажност скупљају се, па* се уппљују и брзо мењају цело тело. Питање постанка нафте дало је повода различннм схватањима, можда.. или можда та течност, на којој се пламен упаљује, извире ргз земље која ie ол у-"нз и лзко се ужеже. Јер Вавилонија има уопште веома вруће тле, тако да се јечмено 1 зрње често од земље одбија, искаче у вис, као да цео онај крај ол врућине лршће. А кад дође летња при- 1

пека, становиици спавају на мешинама које су напунили водом. Харпал, коме је Александар поверно управу над оном земл>ом нарочито се старао да краљевске баште и шегалиште украси хеленским биљкама. Док су му све друге бнљке ухватиле корена, јединн бршљан ннје се примио у оној земљи, него се свагда кварио, јер није могао подносити бршљан воли хладну климу а Вавилонија има усијано тле. (Цитираио из књиге "Александар Македонскн и Гај Јулије Цезар“, страна 118 до 120 у преводу др Милоша Н. Ђурића.) Кроз столећа многе најезде прошле су предњом Азијом, а нафта ' није дирана, јер производне снаге друштва нису бнле до-расле за њену s'потребу. Међутим, у нашем веку нафта је једна од најважнијих стратегиских пшовина. Ради ?ве се на Блиском Истоку сукобљавају интереси великих сила. Данас се производња нафте мерн са милионнма тона. Само кроз цеви пајп лајна дуге 1700 км. проструји дневно 35.000 тона сирове нафте.

Херодот б Лавирхнту... Говорећи о Лавиринту, грчки историчар Херодот (484—425 год. пре наше ере) прича да је то био огроман дворац у коме је у једно исто време живело дванаест египатских владара, Од три хиљаде соба, колико их је укупно било у њему, половина се налазила изнад земље а половина испод ње. Горње просторије Херодот је могао да обиђе, али ra у доње нису пустили жреци, пошто су тамо чуване мумије фараона и светих крокодила.

Не види се

Ех, што нисам Белинда! Бар бих чит&о са усана кад већ не чујем. ХУМОР

Свакаквих људи има на овоме свету. Лепо се човек роди, учи док је жив а када умре пријатељи ra сахране, сажаљиво слегну раменвма и кажу „БУДАЛА“. А неко сасвим обратно. Лепо се роди и таман почне да одбројава прве ко-раке по сво јој жнвотној стазици а пријатељи одмах: „Паметан човек видра од младића... алал му вера...“ Мој друг Мика (звали свог ra и Мика Па ника) припадао je овој другој’ људској фели. За Мику је мало рећи да је „видра од младића" (уопште. имена из богатог света фауне нису дорасла да његове личне квалитете потпуно обухвате). Он је, да се изразим нашим језиком, важио просто као некн трећи ступањ поређења за прндеве; промућуран, вешт, снала жљив или хитар. Ето, на пример шта је osaj' придевски конгломерат радио лего-с! Док смо се ми онако безбрижно купали у Сави и .Дунаву, Мика је преко „веза“ стварао „зимницу“. Стално је кружио на релацијн Београд Земун Цанчево и обратно. Качио се по ознојеним трамвајима, ускакао у вреле тролеј’бусе, чекао у реду за аутобус ... и направио човек „зимницу*. Седам оловака, 3 туцета „реднс“ пера, 85 грама мина за оловке, 4 кутије „рајснедли“, пет гума и изнад свега б флашица туша црвеног, зеленог, црног па чак и брао-н били су „скромни“ резултати његове летње кампање. У октобру ми купачи кали смо по четвдрица у једну флашицу с тушем а Мика j’e триумфално говорио: ”Везе решавају све“. Истина, нерадо j‘e признавао да су га „веза-флашнце" коштале и до 70 дииара по комаду Али шта је то према његовом триумфу а нашој зависги! Но једног дана Мика нас j'e обрадовао. Саопштио нзм је, разуме се у строгом поверсњу, да ће сутра или наЈ‘даље прекосутра стићи туш. Он ће ићи на Вождовац и Душановац а ми ћемо му у накнаду за ово обавештење купнти по две флашИце туша. Нека се нађе; ко можс Да сагледа путеве наше дистрибуциЈ*е. Сутра дан отпоче „поход* на тушеве, Свратио сам у прву књижару. Ннкаквог реда?! Ови свакако немају туша, мислнм j'a. Ипак питам: Извините, да ли имате туша? Изволте! Имамо ra као из пушке одапе продавац. Значи имате туша!! Пћ да. Колико флашнца желите? Шта да вам даље дужим. Нисам ни j'a наиван човек. Одмах сам купио осам флашица шест за меие а две за Мику Панику. ... Прошла су два дана, Мику никако да видим. Може човек још и

помкслити да сам ra преварио. Тра жпо сам га по слушаоницама, тражио по ходннцима, али узалуд Мика нигде да се појави. И најзад када сам био изгубио сваку наду да ћу ra негде угледати, моју пажњу привуче гужва на улазу у аулу. Погледам боље и шта видим? У ry-

жви, заправо у њеном центру стоји Мика и очајно шестари с рукама по ваздуху. Притрчим: Мико, кажи драгичка! Драгичка. Ево купио сам ти две флашице туша. Шта-а-а.? избезуми се човек. Туш! Па ти си човече полудио. Зар не видиш да се поцепах продавај'ући тај проклети туш. Сви су ми купили по неколико флашица. Ево ctoj'hm -већ два сата и дерем се као луд: Ево туша! ДаЈ*ем испод цене! Оригинал „Бели медвед“! Hehe нико да купи. Сви ra имају. Шта да раднм? У торби имам 40 флашица, Пошто одахну настави још мрачније: Ето, све сам паре утрошио на

тај вражји туш. Кроз којн лан ћу полагати колоквијум нз физике а немам пара ни скрипте да купим. Мене анђео доброчинства гурну лактом: Ево 3 Мико, ја hy ти позајмити 100 динара. Можемо скрипте купити одмах у продавници. Одвојисмо се из гужве и упутисмо према нашој продавници. Имате ли скрипта из физтее, упита Мика продавца. Имамо. Ево изволте. Свега 35 динара. Мика пружи стотинарку al прода* вац поче да рачуна: Молнм, 35... 40... 75... Немам ситно колега. Ах, ево! Овај туш стаје таман 25 динара. Извол’те и продавац тутну Микн у шаку кусур и флашицу туша. _ Мика погледа мене, погледа у тгро давца. Поцрвени. Хтеде нешто да каже, али у том побледи, па позелени (нисам више у стању да се сетим свих оних нијанси са Микнпог лица). Нешто промрси кроз зубе па као да је добио погон на млаз кзлети из продавнице. Флашица којУ је гневно стезао у руци била је н>егова седамдесет и прва флашица туша. 3. Н.

ПРАВА ШТЕДЊА

Зашто ниси угасио светло? Па како бих видео да спавам и да сањам?!

Све због три динара Градско предузеће за декорацију и примењену графику упутило Је стрељачкој дружини Универзитета рачун под бројем 1851 од 5-1-195! год. са следећим текстом; Услуга Значке динара 3. Свега динара: 3, и словима: (три динара) Шеф рачуноводства: Малетић Вера с. р. Директор: Иван Радојевић с.р. Порез на промет плаћамо по m>словним књигама код Пореског одељка 1 рејона Београд

У студентским домовима услед непажње студената по собама и ходницима светла rope по читаву ноћ.

Укрштене речи број 3

ВОДОРАВНО; I. Екгл. социјалист-утопист XVI в., острво, шах, израз: 2. Један месец, рудник угља у Босни, саонице, познати роман Е. Золе; 3. Орган нар. власти (скраћ.), део метка, окретна игра, ко (у наречју); 4. Пакао, средњевековно трг. удружење, словенско божанство, иницијали нашег вел. пе* сника; 5. Свеза, поток (итал.). врста ж. тканине, лопов, упитна зам.; 6. Врста коњског хода, двадссет

шесто слово азбуке, аждаје, 6-ти тондур муз. скале, сугл„ Елеонора; 7. Име пом. мин. спол»них послова, сугл. ситаи франц. новац; један зачин, сугл., свеза; 8 Јапански новац, дом. животнња, презнме савременог словеначког књижевника, малер, није тврд; 9. Овде, познати франц. физичар, река у Италији, Јапанско острво, наг; 10. Једно чуло, дупљар од кога се прави накит, супарник, острво на Јадрану; 11. Анге-

лнна, инстикт, уговорена казна, венерична болест; 12. Организација лротивавионске заштите, кинески пасуљ, електрично предузеће Србије. УСПРАВНО; I. Тама, пласт; 2, Писмено овлашћење (лат.), оснивач атомистике у античкој филозофији; 3. Коло, четврто слово азбуке, тешко тврдо дрво, сугл., лична зам.: 4. Задар копна у море, локална инфекција ткива, упитна зам., народ, слово старословенске азбуке; 5. Назив за прве арабљанске владаре, енгл. мера за течност; 6. место у коме је основана Прва пролетерска, десна притока Саве; 7. Временско раздобље, првак, го; 8. Притока Волге, удружење (енгл.), врста северних јелена; 9. Показна зам., плужи, спев, свеза; 10. Осовина, одречна речца, куда (лат.), иницијали нашег савременог сликара; 11. Честица воде, последица мање опекотине, Зевсова мати; 12. Нар. ослободилачки покрет, коњска опрема, зкаменито ист. место код Задра; 13. Проклет, лева притока Дрине; 14. Биоскопско платно, држава у подножју Хималаја. 15. Иницијали претседника владе Србије, футбалски израз, уз* вик, ходник, члан у фраиц. јез. 16. Жен. глас, сугл., део војничке опреме, сугљ, футбалско такмичење које се одржава сваке годиве код нас; 17. Муз. облик, назадак (лат.); 18. Име потпретседника президијума ФНРЈ, вештачко гориво; Решење у следећем броју.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавају се чнтаоци »Народног студента* да he наш лист почев од овог броја нзлазити сваке среде. Претплатници су дужни да измире своја дуговања и обнове даљу претплату. Због изласка листа на 8 страна овај број изузетно стаје 4 динара. Цена листа ће и дал»е бити 3 дин. Ревизори листа са факултета ће подизати „Народни студенг“ сваке среде од 7—14 часова у просторијама редакције Балкаиска 4/IV.

Одговорни уредник Сима Беговић; Уредништво н адмннистрацнја Београд, Балканска 4/IV, телефон 23-464; Чековни рачун 103-903213. Штампа *Политнка“, Стаљннградсха 31