Student

ЈАНУАРСКО - ФЕБРУАРСКИ ИСПИТИ

Патологија опет занемарена

Од 25. I до 5 11. на Медицннском Факултету је од 319 пријављених мспиха положеко 207. КарактерисТично је да је кваднтет прилично слзб, јер ка шеспгце и седмице отлада половина оценаТрећа година полагала је физиологију и хистологију. То је био услоани испит за кандидате, а подовина тих испита ннје положена. На тој шдшш резултати су најслабнји и саДа ће битн велики број понављача. У центру пажње у овом исшпном року на Медицинском фахултету налази се патологија. Од 1000 студената IV године патологију је пријавило свега 340. Нгрочито слабе резултате из патологнје имају студенти који су прошле године понављали због it.e. Од_ њиховпх Ђријазљенах мспита свега је 5% положено. Резултати осталих студената су доста 6ољи, јер 50% од пријављених испита се полаисе. ПРИРОДКО-МАТЕМАТИЧКН ФАКУЛТЕТ На Природно-математичком факултегу за јануарско-фебруарски испит ш рок пријављено је 1800 испита. Досада је на испите изашло 600 кзндидата од чега је положило 393. Осим математичара, који су досада показали најбоље резултатс (издшло на испите 120 а положило S8), минералога (изашло 37 положило 24) 5i геолога, остале групе дале су слабе резултате. Нарочито су слаби хемкчари, метеоролози и биолози, јер код н>их проценат положених испита не достиже ни 50%.

На свкм групама, без разлике на досадашњи успех, упадљив је вслики број одусталих кандигата. Тако имамо на математичком 22, иа reoлошком 44, ка географском 24 и на биолошком отсеку 33 одлож&на испата. Карактсристнчно да срло слабе peзултате показују студентп првих roдина свнх група, док старијц показују темељнтост. систематски и озбиљан рад, што се позитивао одразило п на резултате испита. ГЕОДЕТСКИ ОТСЕК За овај испитни рок.на Геодетскои отсеку пријављено је 196 испита. Први испити донслн су повољкс резултате. Од 61 нспига само пет каадидата нија положило, а три одустало. Највећи број испнта дали су студенти IV и V године. Систсматски рад и озбиљно схзаћен зиачај ликвндирања нспита довсо је до овако лепог резултата, ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ И на Економском факултсту ситуација је слична. Такође се цојаиљује да је успех старијих година бољи него млађих, Од 1353 испита у овом року, 84Q је положило а 513 пало и одустало- Иајгоре резултате показују апсолвенти и ако се од ших најзише н најбоље' очекивало. Резултатп су такви да ни половина неће моћн дипломирати у овом року. Квалнтст ссталим годииама је доста лош. Тако је средња оцена из политичке економије 6,9, немач-

ког језика 6,2, пршикдне географије ФИРЈ 6,S итд. Посе&ац проблем претстављају кодоквијудЈН на првој години. И осде, као на Природно-математкчком великн број одусталих отпада аа ”случајне сапутнике" који ће после прсих неуспсха да пређу на неки плакшн* факултет. Тако је на првој roдинп одложено 395 колоквкјума и то из основа маркснзма-лењикизма, ФАРМЛЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ Студенти Фармацеутског факултета су до 6. 11. положнли 232 испита. Квалитет испита је знатно бољи неro на Медицинском факултсту. Најслзбији резултати су из фармаие>тске хсмије. Од 37 пријављеиих коложило ју је 14 студената. Такоl>с су слабнји резултати на матсматици код првс године, јер је око половине студената одложило или пало из тог предмета. СТОМАТОЛОШКИ И ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ . Стсматолошки факултет има мало »сшгта у овом року. Пријазљено је свсга 19 н од тога 13 положено. И Фнлозофсхи факултет је досада имао мали број нспита. Свега је положено 134. Више испита полагаће се за последших ссдам дана испптког рока. Тада ћс полагати внше од половине студената овог факултсшУ досадашњсм полагашу иајбоље резултате имају стколозн, где од 13 кандидата нико није пао ни одложио испит. За њнма не зсостају мп историчари где је од 24 кандкдата 20 положило испит.

ПРОБЛЕМ НАУЧНОСТИ ПРЕДАВАЊА ПСИХОЛОГИЈЕ

(Ла-гтавак с* ограивЈ кзмеђу „система реакоија* човека с једне и бнљака к лснвотнња с друге стране?. Озде нел: д, ни рс ш о свесној делзтности чгвека* његов став крема природи је насиван, јер је његоп*а делатнслт акарзктерксана исг Бучнво као бсирба за лични опста лак, као пршаг ођаван>е спољнем све у итд. Из свега овога произилази као да искључнво прнрода дела на човека. А:стилан однос нрема природи, мељшке прнроде, то је једна од суштинскнх одлика човека и н>егове делатнсстх „Једкострано |е натуралнстичко схватаље историје пнше Енгелс —, како се оно налази ua иример код Драпера и других природњака, као дд природа искључиво дела на човека, нао да природни услови свуда искључиво одрсђују нсторискн развоз, и ово схватање заборавља да исто тако човек реагкра на пркроду, мен»а јг и ствара себи нове животпе услове“. Упознајмо се укратко како ттпоф, Бајић замсњујс термип „закс»н“, тсрминсм „празилност“. „У психологији мефутнм каже проф. Ба}нћ изгледа да иема заксна, барсм ке у обичном смислу те речн, јер пот ргчју закон ми увек мтгслимо на фттзичкс захоие, где постојн фаталност, мехашгчност збивагва, т.ј. сио што се одшрава, одиграва се увек па један исти начии. У духоанкм појавама нсма ннкада те идентнчпости јер их ми свакад видимо у другом момеиту, са другим стањсм свести, са друпгм знашем или сззнањем. Због тога што закок означава иденткчну релзинУУ (?), где се могу озлачитн исги услови, а како то у пснхологнји није

могуће због тога Је добро замекгш* „ззгкон" са речју „празило* илн , r npaПллкост* 1 . Иј сзега овога може сс захл»учпти следеће: прво, проф. Бајић у читалом сложеном комплексу' scконктости крегања, меие и развоја прнроде, друштва и људског мишљен.а сагледава једино физнчке закоие који углавиом доминнрају у нсоргаискоЈ природн. Друго, те и такве законе схвата мехаиицистичкп и фзталисткчки; саглсдаза их из перспективе формалне логике, ксја све noјаве у природи посматра са стаиовишта апст-рактне идеитичносга. Према оваквом схватању закона, природа влада, мртза аттстрактна идентичиост, иема развоја, постоји Једшо сбртање у крзту које обзиром до се све одиграва под једним те истим усдовима и на један те исти начин не даје никакзих нових квалитета. И трсће, оваквнм схватањем закона објективпо се долази до оне старе, искснструисапе супротностн измеру физичког и пснхичког. Јер ако се нз таквог физичког свста не може ш> шта нс-оо родити (а он у прегстави проф. Бајића тако изглсда) онда како би објаснили несумљиву чињеннцу да „осећаји, ми.сао, свест je£F Hajßimnt производ материје органнзозане на нарочнтн начин* (Лењип). Правклно је борити се протдк; погрешног схватања да у психичко-м иснвоту човека владају исти заксмш као и у мехаиици и физици, Јер ii то значило свођење виших фсрми материја на ниже. Али с друге стрћне непрзв.члНо је и аптинаучао пегкрати законитост једне форме кретан»а материје као што Је то човечкja психкка због тога што сојаве у тој области „свакад вкдимр у другом моменту са другог стаповштгга, с другим стањем свести итд*. Ако би се доследно ншло линијом таквог схватања онда бн сасвнм природно Дошли до нсгпрања звкотггости и у друштвеном животу. Јер, као што је поз«ато, ни у друштву не владају исти закони као у физици и хемијн, што не значи да 6и требало гонотктти о лруштвеннм „прзвилностима“, а не о друштзепим законитостима. Поред тога опшхс познато јс да ни у, физичком свсту нсма некакве фахалие узрогчкостн на чему тахо упорио иискспгра проф. Бајић. Енгелс 'пошто је врло духовнто исмејао фаталкстнчке детерминнсге, који су у крајњој шзстанцн бкли на стаиовншту теолошког схватања природе, даје следећи закључак: „оаакоа (т.ј. фаталистнтка М. М.) нужнасг аоломджг нам да се ослободимо теолошкик; схватања природе. Науци прнлично свеједно назовемо ли то, заједно с Аугустином ц Калвином божјом одлуком илн с Турцима ксметом плл пак нужношћу**, Очигледно Енгелсова крзгпмса ф«талистичких детсрмшшста не 'мимоПлаз« после толико годана ни проф. Бајпћа, Јср н сн слично фаггаисшма тврди да се „код закона мнсли на неминовну везу узрока и послсдица**, да у физнчким законнма „постоји извесна фаталност, кехаиичиост 36HBau.a w нгд. игд. Када је csoje теоретско издаггњо о предмсту психолотије дозидао до врха, проф. Бајић даје следећу оаредбу: „Психологија је наука о puзним вндозима личнкх активибсгк 4 , Наравно катедра и студспл; т-су еа сложили са оааквом дефкницај*. ,i сматрајућн је једностроном, неправилном и нелрецllзном нз разлога који смо већ раније вавели. Мсђ;, тжм на све оао проф. Бајић је имс ј један једики одговор: „Тврдио сг.м н даиас тврдим да бнх желео да изложим прстстасницима марксизиалењинизма, зашто је моја дефиницкЈа психологаје тачна u једипо .могућа“. Намеће се питање да ли се опдз ради о неразумевању днјслсктичхо матеркјалистичке филозофије илт пах о сбооно лзграђеном идеолошк« политичком стазу. Било једно нл.l ДРУго (а нама се чшш да је по среди и једно и друто) у слаком едучаЈУ иде на штету квалитета наставе. Уосталом сам проф. Бајић нзражова свој став према дијалсктичком магеријализму речима; „Тиме се Мујо осолити нгћеш“, што тркгба да значл да ником неће поћи за руком да ra убеди у истинитост дијалектнчкот материјзлизма. То исто изразно је I у следећии својкм речнма: ,Дко Јо услов бити на факултету битл маркснст-лењинист изјављујем да нисам маркснст-лењинист. Moje држиње је увек остало иепромсњсно*. Ако оставимо настрану о<во соф»:стичко постављање алтернатнве; tu { бити марксист-лењшшст или начаољо са факултета, остаје нам таман толиаго да сагледахго њсгов истансгт став према дијалектачком матеркјализму. Шастаиак У идућеж броју) МИгl?ико 3&аркоз**ћ

ВИСОКА САОБРАЋАЈНА ШКОЛА ДАВАЋЕ НОВЕ КАДРОВЕ ИНЖЕЊЕРА

Тема на дебатној секцијн IV године агрокома Пољо| привредког фаЈсултета Социјалистички преображај села je одраз рада Партије на селу. Да лн ће се ои успешно извршитИ у HtKoj земљи зависи од тога како му је која партија пришла, да ли је празилно схватила суштину учетна Мархса, Енге.тса и Лељгша о кооперацији пољопривредних произвођача. Резолуција Ииформбнроа као и многи ~критичарн“ који су се јавилн после ње, нападају кас због наше политике на селу. Кажу; „Водите кулачку политику, стварате кулачкн рај“ и томс слично. Да упоредимо резултате социјалистичког гфеображаја код нас са постигнућима у зсмљама народие демократнје, па ћемо видетн чија је политика исправиија. Jlo зазршетку Дрјтог светског раra код uac и У земљама народне лемократије пзвсдена је аграрна реформа. Како јс она спровођена у појединим зсмљама следећи подацтт. Кол нас је изведсна уз учешће народннх маса; остављеп јс мгксимум од 20—30 хектапа; створсн јс фонд сд 1,566.000 хектара од чега јс 315.000 домаћнистава добило око 800.000 хектара бесплатно, са мртвим и жнвим инвеитаром. За то време је

У суботу, S фебруара у нопој згради Внсоке саобраћајие школе па Бгновом брду, одржако Је прво ДРУгарско вече наставннка и студоката. Свсј први састанак од како је Школа почела са радом, имао јс за циљ да створи piTo ближи контакг студената н професора, да омогући прнсннју сарадњу. Отварајући ово прво всчг студсната и иастапиикз, проректор Дина Жазкозиђ бко ie врло кратак; „Ово је прва прклика да се заједно састанемо и зближиио. Нсмам мкого да вам кажгм, зигте к сами. Поf чели смо са малим, данас већ имамо иешто, а сутра имаћемо много више. - После тога ч.чакови КУД »ранко Крсмановић извели су краћи програм наредних песама и кгар«. Школа потпада дирекгно под Савет за саобраћај и всзе Владс ФНРЈ, а псчела је са радом 23 децембра. lioc.ie 5 година студија сгуденти постају инжењери-експлоатггори, којих досада код нас није било. Внсока саоораћајна школа почела јг рад са I, Ш и V ссмгстрои. На старије сексстре су прешлн студенти разних факултета TEUI. Велика зграда коју је Школа добила, још није запршспа. Самн студенти, (има око лзО), раднг бригаде псмажу при н»е«ои допршазању. Пелмка помоћ, која се оглсда на сваком кораку долази од Министарства железнкца н Сазета за сгобраћај и везе. У згргдн погтојн интернат за оне студенте који иису из Београда и који нсмају стан. У призежљу се иалази велики ресторан, где се сброци могу добити четирк пута на дан.

ЗАДРУГАРСТВО КОД НАС И ЗEMJbAMA НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

„правилна* политнка у Мађарској дозволила да земљишни максимум буде 100 катастарских јутара, па и 400 а и неземљорадници могу имати земљу. У Румунији и поред максимума од 50 хектара још увек ш>стојн 5.000 газдкнстава са преко 50 хектара, а све до 1949 године постбјала су и тзкозвана „велика угледна добра* у рукама приватштка. У Пољској је захваљујући ново добијеним областима створеп фонд од око осам милиона хектара. Овако вттсска цифра не значтт да јс и аграрпа реформа била рсволуционарна, јер у Пољској се максимум креће од 50— IC0 хсктара, односно код њих има 10.700 газдтгастава преко 50 хектара, а аграрни институти су добијену земљу мсрали плаћатн држази. Ако томе додамо да је црква у Пољској држала до морта 1850 roдппе 400.000 хектара, онда се заиста може добити јасна прстстава о „револуционарности" аграрнс реформе У Пољској. У Чехословачкој као и У Пољској добијена сс земља плаћола, а максимум ттзирси 50 хектара. Нсодређеие н замагљсне изјзве го питању сопијалистичког поеобрзжаја села, чнњештцл ла сттромашап сељак још увек зависи од ку-

лака, да кулак и даље купује земљу, лз кредит намењен селу н снромашном сељаку иде кулаку, као и то да је кулак засео у руководство задруге, имало је за последнцу сазиваље Пленума ЦК у свим земљама нзродне демократнје, да бн сс десно ззокрет у политпци на селу, да би се, как 0 се каже у закључку Пленума ПК МПТ "лупило гвозденом пе* сницом по кулаку“. Ова песница је промашила кулака, јер је, на пример у Мађарској, држава куповала сд кулака поиуђену земљу (Лељин за овакав случај каже да је то издаја социјализма). Подаци који говоре с задругарству, говоре нам и о великој разлици између пас н земаља иародне демократије. Ми смо 1945 године нмлли 5.041 земљорадкичку задругу, 1949 голике 9.060, а ако опом броју лодамо 7.012 СРЗ колико их је онда бнло, говоре јасно о темпу развоја задругарства код пас. Рсорганнзанпјом земљорадиичко набавно-пролајних задруга у задругу општгг типа, и.епнм усмерељем ка пронзвсдши, стпорили смо н прзлазну степеницу ка вишнм сблицимл зздруге. Истовремеио за земље народних демо*

кратија Јс карактеристично занемаркпаље задругарства и у последље премс курс ка ствзраљу наших облнка. Тако у Пољској је обухваћено тим обликом 10% стаповништва, у Чехословачкој било крајем 1948 годние у 208 опшгина од 13.000 тзв. једннственнк задрута (слшше пашим земљ. задругама општег типа), Румунија је у 1949 години имала 6.732 земљораднкчке зздруге (кижн облик). Резултат развоја највишег облпка задругарства сељачких радних задруга, такође иде нама у понлог. Данас ми имамо око 7.000 СРЗ, односио 19,6% обрадиве површкис, а социјалнстички сектор укупко обухвата 27% обрадиве површнне. Бугарска која важи као најиапредиија зсмља у погледу задругзрстза мсђу земљама Информбироа имала јс 1949 године 1.605 ТКЗС (СРЗ) али примене у н,иховнм правилима показују још увек лутање. У Румуиијч је било 1949 године 60 СРЗ, у Пољској је 1 октобра 1949 г. бнл 0 170 СРЗ и марта 1950 г. 649. За остале земље: Мађарску, Чехословачку н Албанију, уколико се говори о овом залружном облику. може се репи да је он у зачетку.