Student

СПОРТ-Стрељаштво и смучање НИЗ СНЕЖНЕ ПАДИНЕ

СТУДЕНТИ У СМУЧАРСКОМ ДОМУ

ДОПИС СА БЕСНЕ КОБИЛЕ

Као и прошлих година, тако је и овог пута велик број београдских студоната провео 10—15 дана на снежним пределима Копаоника, Златибора, Бесне Кобнле, Крањске Горе и другим теренима подесним за смучање. Смучарски клуб Техннчке велике школе „Елан“ организовао је на Бесној Кобнли одржавање курсева, где су се студенти упознали са основним елементима и употпунили знаље из овог лепог зимског спорта. Под стручним руководством, студенти су завршили теоретски и прак тични део наставе. ПРВИ ДАНИ ... Студенти смучари нису се најпријатније осећали првих дана. ги су јурилн и падали нкз падине пбред смучарског дома, док су почетници бојажљиво вукли ногама смучке и убадали штапозима по снегу. Одмах по доласку одржан је први „испит. * Такмнчари су возили пред комисијом која их је поделила по групама. У првој групи бнли су одабрани ФУТБАДСКА ЕКИПА ”МЕ ДИЦИНАРА “

; најбољи смучари. За будуће такми: чаре „Елана“, њих је припремао Маi рио Грубушић, члан „Темпа". Са овом групом су тренмрале и три студенткиње, које су се успешно такмн; чиле са осталим студентима. Осталнм групама руководили су најбољи смучари из претходних смена, који су добровољно остали да врше ову дужност. Студенти су сваког дана показивали све већи напредак у савлађивању градива курса. Осећало се сигурније руковање смучкама, слободније кретање. По домском реду обавезна настава је одржавана пре подне; после подне студенхи су имали слобод ну вожњу. Међутим, ни то време нијз било довољно, те су студенти ишли на смучање и ноћу. Није био ре дак случај да је пред домом било жн во у поноћ као у подне или преко чнтавог дана. У тој „ноћној >вожњн“ нарочито су били неуморни војни сту денти ваздухопловцн Черновшек, Тешић и PaiHimih. НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ Слободни часови нису остајали неискоришћени. Студенти технологије су у првој смени организовали посету оближњем руднику, где су се упознали са начнном вађења руде олова и цинка као и унутрашњим уређајима рудника. Добро импровизовано стрелиште омогућавало је raђање из војничке пушке, где су постигнути добри резултати. За финална такмичења прве смене пласирало се 12 другова и 6 другарица. Најбољи су били; Младен Марас (из 10 метака имао је 10 погодака и 59 кругова), Милан Пајевић (9 погодака, 54 и Срђан Спиридоновић (7 погодака). Од другарица најбољи пласман су имале Ружица Андрић и Радмила Павловић. КРАЈ КУРСА — ТАКМИЧЕЊЕ У СМУЧАЊУ Студенти« прве смене, пред одлазак за Београд, одржали су своје такмнчење. У трци на 8 км., на којој је учествовало 55 такмичара, прва три места заузели су: П. Бошковић, М. Марас и Д. Калдерон. Код студенткиња, које су се такмичиле на 4 км., борба за прво место је била знатно оштрмја, тако да су Ружица Андрић и Љиљана Антић поделиле прво и друго место. Трећа је била Љубинка Живадиновић. У велеслалому, због лошег времена, такмичили су се само мушкарци. Ветар и магла нису дозвољавалн вид ; љивост ни.од капије до капије. На стази од 1300 м. са висинском разликом од 350 м. и 5 капија, најбољи 1 пласман су имали: П. Бошковић, А. ] Можина, М. Васић и Б. Фотић. , СВЕ НИЈЕ БИЛО f КАКО ТРЕБА 1 Храиа изврсна, смештај добар, ус- * тешно организован курс — тиме су j

сви бнли задовољни. Остало, може се рећи, није било како треба. Организатори курса су покушали још Београду да се од клуба технике ТВШ добије један агрегат, како би смучарски дом имао освстљсње, али ништа се није учинило. Исто је било и са радио-станицом, коју је дом требао да добије да би преко ље одржавао везу са школом у Београду н да би се студенти упознали са њеним радом. Но, ни ње није било, те су студенти у дому, којн no неко-

лико дана «због невремена није до- ј бијао и штампу, били без вести. Даље, прва смена је била без иједног инструмента, док је друга нмала само једну хармонику!

Н. Стаменовић

Члан I разреда Београда?

После о-свајања првог места на првенству Трећег разреда! футбалскрг првенства Београда, екипа ”Медицинара" је на нбдавно одржаном турниру ”Графмчара“ постигла свој досала највећи успех. По-сл е сусрета 'са водећим члановима београдске лиге ”РаковlШО-м“ 2:1, "Железничарсм“ 2:0, ”Сењаком“ 2 2 и 11, *Медицннар је у финалном суорету савладао ”Графичара“ 3:2 и тако постао првак турнира. У квалификаииоиим такмичењима за улазак у 1 разред Београда, ”Медицинар* је играо нерешено 2:2 са Шолетом* н победио ”Милути.нца“, тако да je скоро обезбедио учешће у првом разреду. Футбалска екипа 'Медицннара”, коју од почетка марта тренира дугогодишњи државни репрезентативац Светислав Глишовић, за наступају. ћу сезону играће са следећим шрз- ■ чима: Голмани: Радишић и Филиповић, Бекови: Шинковић, Петровић и Ерхардић, Халфовн: Обрадовић, МИлатовић, ; Јашгћијевић, Жунић, * ( Навални играчи; Диклић, Поповић, j Брујић, Патрногић, Шећеров, Жив- i ковић, Бз л аћ и Милорадовић. У дру- l гом делу такмичења право наступа ће стећи Роглић из ”Радничког“ (Крагујевац), Јовановић из младог тима ”Црвене звезде“ и ДукИћ из БСК-а, r

ПРВА САВЕЗНА ФУТБАЛСКА ЛИГА

Победе фаворита

Прво коло Јтакмица Прве савезне лиге протекло је углавном без изненађеља. Једино се' можда победа „Борца* над .Локомотивом" 2:1 није очекивала. Највише успеха су показали „новајлије“, који су сво јим првим наступима похазали да на њих треба озбиљно рачунати. „Напредак* је показао своју вредност и играо нерешено 1:1 са „Сарајевом“, ма да су Крушевљани има- : ли више од nvpe. Иако је изгубила 1 оба бода у Сплиту „Мачва“ је оста- • вила добар утисак. Шапчани су тек ■ при крају игре код стања 1:1, при- i мили још два гола и тако били по- ( ражени са 3:1 од државног првака. ; „Спартак“ је пружио добар отпор ј „Партизану* али само у првом полу- : времену, док је у наставку попу- , стио, те је навала домаћих постави- | ла крајњи резултат 5:2. „Црвена зве £

зда“ је с доста напора поразила БСК-а 1:0. „Плави“ су играли оштро и борбено и према ситуацијама могли су да изједначе, а можда и да победе. Нерешен резултат внше би одговарао игри. Иако је „Војводина" скоро читаво време била боља и над моћннја, „Динамо" јс понео из Новог Сада оба бода. Резултат 1:0. Интересантно је да се водеђе е-1 кипе састају тек половином пролећ- ј њег првенства. Први већи сусрет о-1 држаће се тек у IV колу када се у За ј гребу састају „Динамо м и „Хајдук." ј У У колу играју „Партизан“ „Ди- I нрмо“, док се у IX колу састају у | Сплиту „Хајдук" „Црвена звезда". I У два последља кола одиграћс се | још трн значајне утакмице: „Црвена i зЕ<гзда“ „Дикамо“ у Београду, | „Хајдук“ „Цартизан“ у Сплиту I (X коло) и „Партизан“ „Црвена ј звезда“ (XI коло) у Београду, !

XУМОР

ВРЛО РАДО.... Одговор студената на испиту није задовољио и професор му се обраћа: Слабо сте ми знали... али, ипак, бнло их је који су и горе знали. Вн ме вређате друже професоре. О извнните. Врло радо повлачим реч: ннје било никог ко је од вас rope знао. ☆ ШИБЕР И ЈАЈА Били једном студенти I године арi хеологије на излету. Неколицина од i њих огладнивши одлучн се да у једном селу нешто тргује. Намерише сс на једну сељанку са јајима. Да би се показали мало важни, младићи изваднше шибере и почеше математички да обрачунавају куповнну. Мало по мало и исплатише више за неких 150 динара. Кад и остали приђоше жени да купују јаја она мх дочека речима: „Хоћу да вам продам алн да рачуњате на оно.“ * ТАКО ОН ЖИВИ Два прнјатеља стоје пред факултетом и нешто причају. У томе наиђе поред њих, свима познат, препродавац школског материјала. Видиш овог! Тај ти живи од туђих грешака. рече један од пријатеља. Како то? i Па лепо продајс човек гуме i за брисање. ' i . -fr i ХАМУРАБИЈЕВ ЗАКОН Пита?пе је гласило: Хамурабијев • закон. Студеит пошто је мало раз- ј мишљао тргну се: , Аха, тај закон је почивао на ономе: Ухо за ухо нос за нос! j

ТРИ ПИТАЊА Чиме се бави термо-дикамика? Студснт ветерине: „Изучава специфнчну тежину" Професор: !!!??? На шта се одкосе Кеплерови закони? Студент ветерине; „На течна тела“ Професор: ! ! ! ???? Јесте ли ви завршили гимназију? Студент ветерине: „Јесам* Професор; (Пада у несвест.) ОБАВЕШТЕЊА Како смо изгубили књигу евиденције о посећивању предавања (поштени налазач моли се да нам исту преда уз пристојну награду) обавештавају се другови, припадници наше групе, да се при доласку на предавања обавезно јављају другу служитељу, кбји ће на зиду ударати штрикле. Ко не поступи по овоме, биће позван на одговорност! Из VII групе прве године Више педагошке школе.

АНЕГДОТЕ

БЕЗ ТОГА НЕ БИВЛ.. • Кад се владика Раде неко време 1844 бавио у Бечу чешће је нролазио рибљим тргом и расшгтивао се о хватању и о продаји риба. Једаи i му родољуб помену како би и Црна | Гора могла имахи велике приходе { од риболова, а владика му рече: ј —Не би сте ни ви овђе јелп риI ба да ви над главом стоји турски i бијес који је прекрилно обале! Ако ј сад у Венецији накупујем праха и | топова хоћемо и ми ловит рибе. А I без тога не бива. i * РЂА ОД ДЕТЕТА ј Господине, како мој син у шко I лу? пнта Сремца један шгшш ! грађанин, прве године његова служј боваља. i Да ти право кажем, неће да | учи, рђаво је.. ј Тако је! Несрећа је то; да Је ј добар ја би ra даја на занат, али рђа, није пристао за никуд ,па га • накарз у школу. Фала ти. '

БОЖИН СЛУЧАЈ

(Наставак нз лрошлог броја! Божа се врати у кућу и понесе оно за шта је мислио да ће му требати. Главом су му се мотали разни хмедицински називи, састав руке ... Али мисао је јачала, постајала сигурнија. Само, да ли ће баш успети? Нема чим сећи кост, нема тестеру’... Зато се и одлучио за прелом ..: Мора, морз успети ... Маро, Душице. дајте што вишс ваздуха. Раскомотите се.., Припашите кецел>е. Не, немојте још. Прво да средимо... Чика Момире, да пренесемо Воју на врата... Овако, преко креветз... на овај, тако... Вежите сал, овуда ... Вас три перите руке, добро их Перите... Прегледаћу... Тако. Сзд алкохолом... Сад кецеље Ти ћеш Миро узети ове фењсре и слушзћеш ме, говорно је Божа тозничаво, иако је хтео да остане хладан. А онда н сам опра руке, припаса кецељу, ону високу какзе обично носе млаће жене и спреми се ... Сад се није више могло мислити ни о чем другом. Воја је лежао преко узане вратнице прекривене белим платном. Дева рука му је била засукана преко рамена... До лакта је била v завојима... Оперите му руку алкохолом... Овде. Сал је јодом... Душице, дај ми инекцију... да, ту... Чика Момире, иајбоље да изађете... Божа се још само једном сети кли нике, ампутацмје којој је једном присуствовао, светлс операционе дво

ране, белог стола са многим механизмима.., Прену се’и погледа по свом подруму. Лице му пресени кратак осмех пун осећаја вере... Извади сат и стави га на ормар да га може зндети... Другови... боље да не гледате... Окрените се... Маро. стави Воји на чело хладан облог... Биће му лакше. Воја погледа у Божу крупним очима, мало развуче усне уместо осмеха, који је већ н заборавио. па окрену главу на десну страну. Шприц. .. Светлб. Нож... Брже сад. Тишина. Хладно ћутање.., , Божа узе руку... Још једна провера: „Вене, артерије... Кост. Да, тако ie. .. Може сад.. .* Маро, држи овде... Јако, немој да испустиш, Инекција. Једном. још... Држи јаче. Светло. Рез. Кожа се цепа као танки папир под оштрим ножем... „Колико пажње је ту потребно... Крв! Полако... Вена*. Маказе... стегни Јаче. Промени му облог, убриши зној из ока. Војине очи су биле пуне зноја... Или суза. Ћутао је. Бол се гушио у тупом шкргуту зуба... А казаљka на сату је одмицала све брже... Чекнћ ... дај га овако... Божа за тренутак зажмури и стиште песницом чело... Узе чекић. Да ли је још некад неко овако оперисао? Руке су му биле крваве. Мара окрену главу.

Гледај овамо! Пази кахо др* жиш. Зло ми је. клону онз, Није истина!. . Мораш држати! раздера се Божа на н>у. Стегнн! Наслонн овамо... Јаче. Светло дај. Др>ти фењер! Један туп ударац по голој кости.., Једва чујан угушен Војин јаук. Тајац. Ништа! Божу обли зној Још једном! „Мора сад!* Други ударац, јачи, сигурнији. Кост се сломи.., Чист прелом. Маказе брзо.. . Ухвати овде. Воји клону главз на страну. Божа погледа на сат. Кад прође толико времена? Наже се над Воју и ослушну му срце. Иглу... Ближе фењер. Што нисте уденуле?.. Брже. Крв. Вена, артерија... Ситне жиле... Живац... Са стране тупо паде отсечена рука, Мара се поведе као да ће пасти у несвест, Пази... Шав. Време... Изрази лица. Све наједном ухвати Божз око себе. Срце је правилно ударало. Мало узнемирено... То мора. Божа се осмехну, .Дош само. Завој. Стежи боље... Тако, сад стани. Дај јод, и намаза раНу са много јода. Сад дај мени, п поче дз увија завој са свих страна. На мах му се учини да ће и њему позлити... Сабра снагу и одагна слабост. Само га опет проби зној. Добро је. Маро, зовни чика Момира. Чика Момир уђе на прстттма:

Је ли готово? Поглед му запе за отсечепи део руке на поду, Одмах се окрену и сневесели, Готово... хоћете ли ми помоћи?.. Само да га преместимо, ' Божа још једном ослушну рад Војиног срца. Гледао је у сат. Сви су ћутали. Он се одмаче и клону на столицу. Руке му падоше по страни, Осети како му прстн подрхтавају.,. Био је страшно уморан. Зној му је клизио преко високог чела убрађеног плавом полицом. Кошуља му се залепила за леђа. Поседе тако неколико тренутака, па уста, отпаса кецељу, свуче полицу са главе, и осмехну се заправо први пут. Опази како једном од рањеннка клизе полако две сузе низ лнце... Те сузе ra обрадоваше као највећа награда... И чика Момир утре рукавом очи... Маро... Не, тн Душице, узми ову руку и зави је у нешто па однеси горе... Ненрј да неко види... Остави тамо... док ја не дођем. И тн Маро можеш ићи. Иди и ти Миро. Нека дође једна да прими дежурство... Најбоље да дође Јелина. Вас три сте слободне... Хвала вам свима... па се и њему окр замарли сузом. Још је пришао свима рањеницима редом, осмехнуо се са сваким, рекао сваком по неку лепу реч, нарочито иовој дежурној шта да ради. Осећао је да црпе последњу снагу. Ако треба зови ме. Бићу у башти, рече новој болничарки и не издржз више већ изађе напоље. Тамо ra дочека пуно н>их... Гледао их је. Чннило му се да међу

тим љулима вмди и спог оца, своју 1 мајиу међу женамаЛ . На западу је сазревао дан... Не ceha се да ли му је неко рекао штогод. Свакако јесте, али он није чуо ништа. Само ик је кратко поздрзвио главом и пошао, да буде сам. Гледао је пред себе и ишао ногу пред когу. Зауставио се тек на ~крају баште, пред пухем који је туда пролазио. • Спустио се тромим покретом на земљу и заковао поглед за један од оних ситних, Јако ситних и као небо плавих цветића, који расту свуда украј друмова. Нежно откиде један цветнћ и загледа га... Како је леп?.. Мисли су му биле растргане. Погледа у своје руке. Онда се •опет зампсли. Да га неко сад убије не би се могао сетити нмена озог пољског цвета... ”Како је ситан у руци, мали? А тако леп, тако велико леп...“ Дан је уступао коћи. Још се само златило једно парче неба, превученог као велом оним танким провидним облачићима, који се као ребра поређали висином. ”Да ли сам добро урадио? Јесам, морао сам, није се могло друкчије. Само да не дође ао компликаиија... Та сваки лекар би тако урадио... Морао сам и ја. Добро је. Али?.. Не, добро је...“ Лежзо је постранце, на топлој трзви, и осећао како га савладава умор, тежак као олово, осећао је као да ra пробија она топлина нз земље. У стегнутој десној песници осећзо је цвет... Заборавио је на све око себе, на први мрак, тсоји је већ освзјао... • 1 tvnn«

Петар АНДРИЋ

Озговорни уредник Сима Беговић; Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/IV, телефон 23-464; Чековни рачун 103-903213. Штампа 'Полишка 44 , Стаљинградска 31