Student

КРОЗ НАШЕ СТРУЧНЕ ЧАСОПИСЕ

ЧАСОПИС ОСВИТ

Првк броЈ овог часопнса био Ji Ш иаглед врло сиромашан: техничKR слабо насловна страна i*e којој су слова отиснута латиниЦом а темспг у часопиоу ћкрн.тицом, материјал једноличан и з<sог дуисине Чланака чак и неиитересантан. Али, то је само утисак летимичног прсгледа првог броја. Кад се он прочита ми ипак закључујемо да су радови у н>ему прилично интересантни и, што је врло важно, у извесној мери оригинални (нарочито два семинарска рада: „Патриотизам и њсгово изопачавање* и „Маркс и Енгелс о победи пролетерске револуције у једној земљи"). Други броЈ је нешто друтоЈачиЈи: технички ј* добро опремљен али се по љеговом садржаЈу нс може реда Је квалитетом сличан првом броју. Прилично разноврстан по поЈединим чланцима, он је овај пут неоригиналан. Уводни мланак поводом 80-те roдишњице Париске комуне је посвета лаким стилом написана, коЈа, иако не претендује на оригиналност у мислима иди поставкама, даје јасну слнку Комуне и комунара. Рад „Да ли je контрареволуција У СовЈетском Савезу морала неизбежно да победи" може се похвалита само затр јер је написан од сгудента прве године (В. Трчек). Сама тема као и извесни закључци које је изнео В. Трчек били су прсдмет оштрих дискусија на 111 години ове школв. (Резултат те дискусије бно је и чланак у „Народном студенту* коЈи Је третирао исто питање на много озбиљнији начин). Другн чланци су: „Развитак робо9ласничке привреде у античкој Грчкој кроз дела античких писаца*, „РевизиЈа марксистичко-лењинистичког решавања националног питања*. Као прилог овом чланку први пут У нашој штампн обЈављел jt у целини Лењинов „Тестамент* Партији. Овај „Тестамент*, до сад непубликован ни у СССР-у, превсден је из књигв „Збирка најзначајниЈих писама света од давних дана до нашег доба* коју је издао М. Линколн и Шустер у Њујорку 1940 roдине а први га је објавио Макст Истман у „Њујорк Тајмсу* 1926 године. Кратки информативии чланак „Лопе де Вега и његово доба* вероватно је у вези са приказивањем „Фуентеовехуна* у Југословенском - драмском позоришту. Кад би се за часопис „Освит* рекло да има своЈу физиономиЈу онда би то било само у извесноЈ мерн тачно. Наиме, као будући новинарн и публнцисти, студенти НДВШ могу а и треба да обрађуЈу ширу проблематику у свом часопису. Ово би било на месту само онда ако би се сматрало да НДВШ преко часописа треба да покаже спољној пјЧЈлици како будући новинари и публицисти напредују у своме занату, а студенти НДВШ да из чланака црпе искуства својих колега који су чланке написали. Но, часопис „Освит* нема ту намеру. Он првенствено помаже студентима НДВШ. Ако Је то тако, онда се слободно може рсћи да часопис „Освит" иема своју физиономиЈу. Ево од прилике некит питања о којима би у часопису требадо да се пише: из областн иовинарства требало би обЈављивати интересантности из историје штампе и кратке рецензије на књиге коЈе су издате код нас или у иностранству, а које сваки новинар у погледу стила или композиције треба да прочита; било би корионо да се ангажују неки наши познатпЈи новинзри да по гтојединим питањима из новинарства изпесу своја искуства или запажања; такође, корисно 6и било да се разним чланцима упознају студенти са техничким поступцима у припрема- i њу штампаних списа итд. Исто ово важи и за дипломатију. У досадашња два броја „Освита" ова тема уопште ннје додирнута. Зашто се . не би објављивали разни мемоари познатих дипломата, документи из ’ историје светске днпломатије а наро- , чито из исторнје дипломатије наших i народа? 1 Задацн редакције овим би свакако ’ постали много већи и одговорнији. , Али, треба схватити да чланци овак- ј вог кбрактера не само што би више • заинтересовали студенте НДВШ за Ј часопис већ би и у извссној мери допуњавали наставу на школи. У , томе би била друта велнка корист i часописа „Освит* кој би тако постао 1 популарнији не само међу студен- ’ тима него и међу другом публиком ■ ван oee школе, В. Т. j

Свечана акаде миja на Правном факултету посвећена 32-годишњици оснивања Комунистичке партије Југославије

У суботу, 21 о. м., стуленти и наставници Бкономског, Правног факултета и Новннарске и дипломатске високе пгколе приредили су свечану академију посвећену шњици оснивања Комунистич. ке партије Југославије. О оснивању Комунистичке партиЈе Југославије говорио Је начелник историског одељења ЦК КПЈ друг Јован Марјановић. После његовог предавања солисти КУД "Бранко Кр-

смановић* извели су краћи уметннчки програм. Са ахадемије упућсн Је поздравни телеграм другу Тнту.

ТЕЛЕГРАМ ДРУГУ ТИТУ

Драги наш друже Тито, Са прославе годишњице оснивања наше јуначке Комунистичкс партије, студенти и наставници Економског, Правног факултета и Новинарске и дипломатске високе школе шаљу Ти своје најтоплиЈе другарске поздраве. Свесни тога шта претстављаш не само за

наше народе н нашу аемљу него и за цео међународнм радннчки покрет, прожети огромном љубављу према Теби, ми с највећом пажњом пратимо вести о стању Твога здравља и желимо Ти што скорнје оздрављење н а срећу и радост свих народа наше социјалистичке отаџбине. Студенти и наставницн Економског и Правног факултета и Новинарске и дипломатске високе школе

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

Можемо вac примити у ма ком ваемену године

Међтнародио одељељв Универзитетског комитета Народнв омладинв послало је многа пнсма рааним ушшериитетнма и висо. ким школама у сввту у којима по зива на оарадњу и узајамиу размену студената. Одговори, који оу досада прнмљени. доста су повољни. Отудвнтске оргачизапи]e многнх земаља разо су прихватвлв оваЈ пози»' на сарадњу. Тако лондонски студенти славистнкв и Hxyro4HoewponCKHx студнја, између осталог, пишу; чМного Вам захваљујемо на вашем писму. Нас много ннтересују Ваши лредлози које сте дали, нарочито због тога што смо и ми намер&валн да пошаљемо Вама слично пнсмо. Као и Ви желимо стварати пријатељске везе између наших земаља. Ми би били врло задовољни ако би могло неколико наших студената да посети Југославију. Добро 6и било да створимо лично пријатељство међу студентима, тј. да дођу овамо неколнко Ваших студената као гости појединих породица“. Интерфакуигтетски студентскн еавез из Милана послао је такође Једно писмо. Ево неких делова: „Врло смо се обрадовали и цениИнострани студенти у САД У САД има око 24.430 иностраних стуљената из 125 разних земал>а. Иајвећи број сп, г дената је кз Канаде, а затим из Шгае. Иностраии студенти доста одлазе на технику. Једногодишње студиргње сваког студец та стаје просечно 2.600 долара. 4t Пет стотина према сто Бриселски вечерњи лист ”Ноћ* објавио је неке податке о универзитетима у свету. У чланку се каже да у Белгији долази Један студент на 500, а у САД на 100 становника. У САД Је наЈвећи броЈ внсоких школа са двс и три године тра Јања, тако да њихове дипломе немају исту вред ност као универзитетске.

мо Вашу иницијативу. Спремни смо да са Вама сарађујемо у свему што предлажете у Вашем писму. За гостовање Вашег друштва (тј, КУД-а „Брзнко Крсмановић"—прим. ред.) обавештавамо Вас да га можемо примити у ма ком времену године до сто студената. Само треба да нам најавите месец дана пре путовања тачан број студената, време трајања посете и места која ћете посетити. Наши студенти ће за време боравка у Напуљу да Вам буду водичи и умиљати домаћини. Сматрајте нас увек спремне за спро вођење акција коЈв су корисне sa поновно обнављање пријатељства између студената целог света,*

Међународни конгрес клиничких студената

Медицинока велика школа у Београду иримила је позив за учешће на Међународном конгресу клиничких студената који се одржава у Холандији. Комитет Наролне омлади не Медицинске велике школе послаhe једног делегата као претставника београдских студената медицине. Конгрес се одржава од 10—28 јул» о. г. Током ових 18 дана, Ко«rpec ће премештати својс седиште у четири града Холавдије: Амстердам, Лајден, Утрехт и Гронинген. Позиву Иницијативног одбора конгреса досада су се одазвале скоро све земље Западне Европе, Израела и Јужне Африке. Ово је други конгрес овакве врст*. Први је био 1948 године у Лондону. Тада »ису учествовали делегати Југословенских студената медипине. Енглеска студентска унија послаће cвoje групе у колонијалне земље

Децембра месеца 1950 године са стале су се у Штокхолму уније студе-ната 20 земаља, међу коЈнма Аусгралије, САД, Новог Зеланда, Швед ске, Енглеске, Турске, Италије Холандије и других. У закључии<ма конференције истакнуто место заузело је питање коккретног повезивања студената метропола са сту дентима у колонијаним земљама. Енглеска студентска униЈа прва је почела са припремама за повезивање са студентима у колонијама. Савет највиши орган Уније на своме састанку у Саутемптону марта о. г., поред неких унутрашњих питања, посветио се углавно<м разматра њу овог проблема. Савет Је закључио свој рад усвајањем пројекта о одашиљању студентских група у колоније. Групе предвиђене од Енглеске сту дентске уннје биће paanoepcHe, односно укључиваће у себе неколицину стручњака за разне гране студент ског пословања. Њу ће сачнњавати:

кзвршни члан Енглеоке националне укије студената, који he по*н као вођа групе и саветаик у националним и /штернацноналним ггроблемнма; члан sa помоћ у прлблемима локал не организације 'н финаисија; члан »а упућивање у проблеме услута, потпора и заравља студената; члан кој« he бити укључен у културни и социјални живот. Прва територија која ће се испнтатн јесте Енглеска Западна Африка. Група која he тамо отићи задржаће се два до три месеца, што ће зависити од ситуације на терену. Трошкове око одашиљања група неће сносити Национална студентска унија Енглеске, већ ћв се студентска органнзашгја повезати са ло калним организацнјама и симпатизерима ове акције. За разматрање доиетог пројекта Савет ће одредити поткомитет, који ће извршити последње припреме и поднетн извештај Савету.

Поводом саветовања руководилаца дебатних клубова

ДЕБАТА ИЛИ ДЕБАТНЕ СЕКЦИЈЕ

Као и на осталим месшма где се дискутује било који проблем у вези са осннвањем Студентског савеза и његових удружења, на недавном саветовању руководилаца досадашњих дебатних клубова на Универзитету и великим школама ооновlна карактеристика дискусије била је у различитом пгрилажењу и онречним погледима поједииих дискутаната на тај проблем. Прва теза полази од тога да дебата не треба да буде садржина већ форма. По њој у новом удружењу не би требало ни оснивати дебатне секције као такве. Јер, кажу ззступници ове тезе, студенти се не интересују за апстрактне дискуоије или за неки атгстрактни дебатни клуб, већ за предмет или проблем ш разких области науке, политике или културе, И, ако је већ тако, зашто ови студенти не би остшвали групе (рецимо од оних које интересује економика прелазног пернода, спољна политика СССР-а, однос дијалектике и математике, компоненте архитектонскот израза једне људске етаохе итд.) и учланили се кроз њкх директно у удружења. То што ће ce рад у тим групама одвијати искључиво кроз дискусије или кроз дискусије то је само питање формв. Супротан став заузели су дискутаити који су тврдили да дебатне клубове треба оставити онакве какви су данас. Оии су за поделу, не према проблематици, већ црема годинама. Једна дебатна секција требало 6н да се бави свим оним политичко-идеолошким, економским, општеобразовним или стручним проблемима који »окрону у раду или животу чланова секције. Једина разлика од досадашњих клубова састојала би се у томе што би упис у дебатне секције требало омогућити само онима који се заиста интересују неким од проблема које она третира, и то активио. Поред ова два ооновна било је и других мншљења, која по карактеру стоје негде између горња два тако супротна става. Дискусија је поред разноликости 7 мишљењима имала и још једну карактеристику. Већина говорника (сем претставника Економског и Архитектонског факултета) није давала конкретне предлоге јер, по речима њнх самнх, иницијативни одбор за оснивање Студентског савеза ниЈе дао довољно изворног материјала коЈи би могао служити као оријентација или база за дискуснју. Но поред свих недостатака, па и поред тога што није донело никаквв закључке, саветовање ће умногомв помоћи да ее дебатни клуб или, можда је бољс рећи, пооштнчко-идеолошки и оггштеобразовlнн рад мефу студентима у новој организациЈи посгави од почетка на чврсте и здраве основе, То што ће оваЈ рад на разтотм факултетима обиловата различитим формама (а то се могло видета н* дискусије) може нас само радовати. ИЗ БЕЛЕЖАКА СА ЕКСКУРЗИЈЕ ПО СРБИЈИ

ЗВУЦИ ВЕКОВА

За историчара је од првокласног »начаја да упозиа зеlмљиште о коме учи и о коме he да прсдаје. Зато су студенти историје са својим лрофесорима пошли на екскурзију, да обиђу историске знамегнитости Србнјв. Маглич је међу првим спомеиицима које су срели, а биће их још много. О лраду Магличу немамо много података. Само се Једном спомиње у једној старој биографији... Подигнут л'е sa владе првих Немањтсћа. Време и л»уди га нису уииштили. Има облитс неткравилног многоугла. Испред главне куле налази се велгаш ров преко кога је некад био пребачен mqct, да бранн једини прилаз у град, Унутар градских зндЈтна очувани су темељи н полруми окрЈтле грађевине. Всроватно беше палата власника грала. До ње су рушевине једнобролне базилике посвећене Св. Ђорђу... У дну куле је тајни излаз којнм сс могло сићи у Ибарску до.тину... Мистично ћути старо војничко г«ездо. Сунчано поподне. Ластавице шарају шнад старог градд ловећи кукце скривене у руинама. Шаветнило неба поремети који усамљени облачак, а наш веогики „Пттников* аутобус j сенци стена лнчи на љушту*>у давмо шумрм ко(рн»ач§» cn>

ћушне према стрмим ибарсхим клнсурама. Јуримо даље. На шиљку брега у близини мале жупе сазидан Је' Брвеник. Припадао Јс челнику .Муси, зету кнеза Лазара. После Косовског боЈа ту је преноћпло Лазарсво тело. Зачуђујс та висина где се само козс пењу, А ту Је текао живот... Око Новог Пазара има много старина. Уз рсчицу Рашку морао је бити стари Рас, један од глзвних гратова у нашим крајевима у X веку. Касније је ту било оредиште еттископиie. Преко ње име града пренело се на целу државу Рашка. У XIV веку ту се јавља место Трговиште нли Пазариште. Кад Турци долазе оснивају sa разлкку од старог Нови Пазар. Поноош Звечан стојн као вечни стражар ма улазу у Ибарсху долнну, У њему је сахрањен Константин Немањић, а ту је умро н Стеван Дечански, Звечанске тамиице биле су ва дахеко ч уване шк вароду отавав*.

Јелсч, Ново Врдо, Курвин-град « још многе знане и незнане тврђаве п дворци спомнњу на људе којн су их градили и на оне који су у љима живели. * * * Откуд ови силни трагови некадашње српске моћи на Косову. Где је извор богатства за раскошну архитектуру и. сликарство? Рудтшии Брсково, Трепча, Ново Брдо и Сребретца су доносили златвике нашим лладарима. У Трепчи су још Римљани вадили руду. Окнз су мала да човек једва поверује да се ту могло радити. У средњем веку копало се много више, руда је одмах топљена н прерађена слата у Дубровник и лруге области. У шумкци »змеђу новог и старог рудника скутило се нежолкко вкла- Модерно грађене делуЈу «ао да су долетеле и пале овде кз неке далеке земље. То су станови бивших управника рудника, обично странаца који су за кратко време зарађивалн MUnfOM НА внвом

Доста даље виде се осгаци старе турске Трепче. Стрше рушевине јадне цамије без минарета. Јасно се распознају некадашње куће. Цело брдо је исецкано квадратиЂима зелене боје. Буха компресора тргла ме је из боравка у далекој прошлости и вратила пред омно које сада ради. Из њега излећу вагонети пуни рудаче, ГураЈу их младићи са белим капицама. Журе се много. Не дозвољавају да заустављамо вагонете и да их дуro тпретражујемо ради леспших парчади руде, јер раде у ахорд. Професор је из окна доиео повелик комад чисте рз г де и дао да се понесе у семинар, да би студенти добро знали на чему је почивало средњовековно богатство српске државе. 0 Новом Брду постоје легенде о количинама мата и сребра. Стева« Лечански, цар Дзтиан, кнез Лазар, деспот Стеваи, за оно време, имали су велике прнходе ш њега. На самом бВД s * вшолннн рам HNto «• оств-