Student

це", ,3едс фнлозофије", „Прре свеске кашпала” (са Марксовим својеручним белешкама за друго издање), затим Енгелса; ”Шелинг и откровење“ (1842), "Трагикомични јуначки еп“ друго издање, ”Откриће о Келнском процесу против комуниста”, издаље од 1852 (прво издање је било заплењено на швајцарској граници). затим комплетие ”Нове рајнске новине“ и највећн део бројева "Рајнских новина“ (1842—1843). Значајан је и један примерак Херценових момеора: ”11рошлост и размишл>ања“ који садржи граматичке белешке у маргиналама које је правио Маркс користећи књигу за проширење (Гвога внања руског језика. Уопште узевшн ту су сви важнијп листови раног немачког социјализма, а међу осталима и први немачки социјално-револуционарни лист „Изгнаник“. Међу архивима треба поменути Мотелеров (Из Цириха), Бебелов, Вилхелма Лнбкнехта, Бернштајна, Кауцког и Фолмара. Из времена Вајмарске републике су целокупни архиви немачких радничко-војничких совјета) од децембра 1912 до децембра 1919) и осим ових и многи други. Како се друштвена историја не ограничава само на марксистичку теорију и праксу, Институт поседује и материјале о другим важнијим правцима. То доказују архиви анар-

хиста Густава Ландауера, Нетлауа, Рамуса, Еме Голдман и Беркмана, који се налазе у Институту. Разумљиво је да се ту налазе и списи са хришћанско-социјалном садржином. Из области француске друштвене историје садржи збирка "Декав* многа података о Париској комуни 1871 године. Поменућемо и архив Жила Геда и неке необјављспе рукописе Грахуса Бабефа, револуцнонара с краја 18 века. У Институту се чувају и архиви утописта Кабе-а и Пеке-а, осим тога прва потпуна издања француских филозофа просветитеља, па дела Мабли ја, Сен Симона и др. М £ ђУ руским архивима истичу се својим значајем архив Акселрода. Смирнова (уредннк листа „Вперјод“ око 1875), Савинкова и Погресова. Из новијег времена су неки документи и писма Красина. Ту су и различита дела Лењина, Троцког и други» Руса. Енглеска збирка "Кашнор* садрки већу ко.тичину памфлета почевши од 17 в. којн су од изванредноl значаја за привредну и друшгвепу нсзорију. У вези с овим треба поменути н списе познатих ”левелера“ Лилберна и Винстенлија. Закључићемо ово непотпуно иабрајање интересантног материјала из збирке овог Института напоменом да се ту налазе и сва издања дела! Адама Смита "Богатствр народа*.

Библнотека садржи највећи део важних дела из области друштвене историје и с њом повезане политике. Највећи део се односи на Европу и Америку, али у последљс време је додато много материјала о Азији и Африцн. У погледу Иемачке заступљени су сви друштвени цокрети од Сељачког рата 1525 до националсоцијализма и послератног исриода. Свакодневно расте и збир ка часоггнса. С те стране ћемо поменути разне шпанске листове које издају емигранти у Француској и који знатно допуљују збирке мате ријала о шпанском грађанском рату. Јасно је, да област друштвене нсторије тешко може да буде строго одвојена од другнх научних дисциплина. Ово важи нарочито у иогледу политичке економије која је нераздвојно везана са друштвено историским и по.титичким погледнма. У данашње време показују студије о друштвеној психологиј|И н социологији велику сродност са друштвеном историјом, а њена веза са политичком историјом је по себн разумљива. Из тога следи да се у Инститпу може наћи и о суседним областима и дисциплинама. Институт може да има велики значај за југословенске студенте друштвсних наука I Идеа.т о&ога Института, којн је "тешко достићи, а коме се стално те-

ж| је извесна ттоптуност. Због свог ошптег научног значаја овај Институт сме да апелује на интересовање научника, полнтичара и студената, да му у тој тежњи иомогну слањем старих и нових часописа, и збирки писама истакнутих личности. Тај апел је до саДа увек показизао успехе. * Међународни инсгитут за друштвену истарију, по мом дубоком уверењу, нма велики значај за југссловенске теоретичаре и студенте друштвенглх наука. Развитак соцнјализма у Југославији после раскида са Коминформом и напредак који је још раннје учнњен не само у праксн већ и у теорији опра(вдава наде да у Југославијн стално рћсге инте(ресовање за слободну науку, а посебно слободну науку о друштву која претстаБља предуслов за изградњу соцнјалистичког друшгва, Надамо се да ће и везе сд нностранством, које «е стално појачавају, Оимогућити југословенској науци и југословенсжим студентима да се послуже богатим збиркама овога Института. 0ни у том случају са сжурношћу моry очекивати у Амстердаму пријатељски дрнјем н сваку помоћ.

FRITS KOOL сл немачког С. Ћ.)

МУТИВОДЕ на ГРАЂЕВИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ или како Јуришић и Буило схатају демократију

Пред нама Је један докуменат, неуобичајен: Захтев Удружења Савеза студената Грађевинског факулте т а Наставничком савету, у коме студенти, са конференције одржане 26 новембра, захтевају да се са њиховог факултета искључе Јуришић Дра гош и Буило Софроније. Како иас овај докумепат потсећа ua неке моменте из предратног студептског пОкрета, на неповратне моменте из тешких дана ковања студентсксг јединства пре рата! Банде , : орнасоваца“ и љотлћевгпа упадале су на састанке и зборове напредних студената са камама "и пгндрецима, инспирисане и помагане од Упразе града и разних политикантских групз. Каквим одвратним средствима су се све служилц сида разбијачи студентског' јединства Но, то је неповратна прошлост. Иемогуће је повампирити ни „ОРIIAC“ ни „Збор“, јер су им корени уништени у Народној револуцији. Јурпшнћ и Буило су то знали, зато су „добронамерио и и „теоретски“ кргкули у пово разбијање уз „моралцу подршку“ нгких људи, којн су се са њима појављнвали на конференцијамг, а да их нико на факултсту није познавао. Ево одакле је почело. Док је рефгрент на састанку П године Грађевииског факултета, говорећц о новим привредним мерама наше владе, излагао суштину, њихов карактер и нужност, Јуришнћ и Буило су у задњим клупама прегледали своје већ унапред спремљепе концепте. Они су решили да дискутују два дана раннје на једном журу, када је Јуришић рекао: „Ала ћемо прекосутра да их удесимо“. Одмах после неколико дискутаната, усгао је Јуришнћ, и извинувши се да му је нешто јасно, али да још „нешто“ није разумео, кренуо је тачно по концепту, (који је чувао све до састанка Удружења факултета) да са пуно ироније прича о псу коме газда неће одмах да сече цео реп, већ парче по парче; да је за њега све што пише у штампи обична лаж, да он саосећа са људима који пате, При том он се стално позива на неке припремљене податке, којих је имао пуне џепове, наравно, наглашавајући да он то чини „добронамерно", користећи слободу дискусије и сл. Када је један дискутант покушао да ra побије подацима и цифрама, мислећи да се ради о непознавању материјала или заблуди, Буило му је довикнуо из задње клупе глумачки резигнирано, са уздигнутим рукама: „Доста ми је тих лажи“. Али њихов први иступ је пропао, Јер су наишли на једнодушну осуду целе године. Сад тек почињу методи „ОРНАСА": после конференције обилазе студенте, питају како су схватили њихов „иступ“, да ли су разумели и све то са новим додатком лажи и бушкања. На састанак секције, где су требали да буду искључени из Савеза, довели су пет људи са других Школа који су добили задатак да их бране, с тим да за време састанка буду напољу, пред вратима. После састанка, ова групица, попут терориста-батинаша, пратила је улицом неколико стотина метара секретара Удружења, ваљда да ra заплаше. За састанак,Удружења Савеза студената, на коме је поднет заххев за њихово искључење, врбовали су студенте да их бране, да гласају против „оних“, а за сваки случај пове-

ли су п своје пријатеље; два ветеринара и студента права I године Мирка Томића. И збиља су дошли сви студенти, али не да би помогли свим разбијачима, већ да их једнодушно осуде као и избаце из своје средине. Грађевинци су лако схватили прави лик ових „добронамерннх теоретичара" и пре него што су кроз дискусију чули неке податке из њихових биографпја: Јуришић је син инжењера, некада сопственика великог грађевинског предузећа, коме је после рата експроприсано 50 хектара земље. Данас, само од кирије прима, по речима Јуришића, 30.000 динара месечно. Још 1948 годнне био је осуђен због прикрнвања нлегалне четничке организације „Бели ор*о“. Буило је био кроз гимназију у Новом Саду ндејни вођа једне непријатељске групице, која је роварила н бојкотовала рад Народне омлади-

не,Ј)ади чега је комитет Народне омладине из Новог Сада пнсао комнтету Техничке велике школе да га не треба примити на факултет. Непрнјатељи су се дуго прикрнвали. У време када је, доношењем новнх привредннх мера нашд земља кренула новом силином напред и када је требало помоћи људима да схвате нужност напора сваког појединца, појављују се они да нз мрака муте и уносе немир н неповерење међу студентнма. Зар није свеједно како иступа непрнјатељ. ако он долази на састанак са циљем „да уђесн“. Kora ће он да „удеси", а кога да брани? Нису ли биле на месту речи једног демобнлисаног граничара студента на конференцији: „Долазим са границе, из кише куршума. Тамо сам знао где је непријате.љ, алн сад ra налазим и овде на конференцнјн. Напоље нз школе“. Грађевннцн су тако н поступили. Можда ће се и на другнм факултетнма појавнтн неки Јурншић, да под маском теоретског мудровања користн наше Дрибнне, износећн иживелс буржоаске теорије. Јер нема код нас непрнјатељ другнх видова борбе; он је свудл већ крахирао. Како на прнмер-смерЈно изгледају. позиви на днскусију студената филозофије Томовића, који хоће „пред маркснстнма да брани религију". Не желн Томовић да бранн религију, већ хоће јавно, фразама н софнзмима, да вређа научни социјалнзам, да га при каже празним и некорнсним, илн ма кар да унесе сумњу. Свс те махннације разних шнћа, Бунла н Томића, ма како биле завијене показују само једно; непријатељ понегде покушава да дигне главу. Треба бити будан и поступити према њему кзко он то дасЈЈОкује.

Писма редакцији „СТРУЧЊАК‘‘ за вађење зуба

У зубном одељењу Отудентске поликлинике изпршена Је подела рада. тако да постоји један лекар комs Је Једиин посао вађењс зуба. То Је др Васа Царнћевнћ. Али, није он само стручан за вађељс зуба, већ такођс и аа ломљење корена. Врло Је честа. скоро редовита појава, да изломи корен, а тада хладно. крвпо шаље пацпЈента на Стоматолошки факултет па операциЈу. Међутим, тамо се буне зашто шј.ље њима студенте кад Је то његов посао. Сматрам Да би овога „стручшака" тре'бало одреди« на неку другу дужност коју би са више успеха обављао или ra евентуалнр пензиописати, а ua њетово место поставити неког вештиЈег човека са лаком руком за оваЈ посао.

ЉУБОМИР ПАВИЧИИ ст. економије

Зашто са таксом кад се може и без њe?

Познато је да свако онај који. је дохџао из унуирашњости треба да добије дозволу боравка. Да бих то обавио потребно ми је било поред 5 —6 дана још и доста новца (320 дин.). Наиме, поред објаве, формулар « број 1. списка станара итд., морао сам да имам и потврду о редовном студирању. Прво сам предао молбу Деканату за уверење таксирану са 30 дин. и још марака од 100 дин. Идукег дана са уверењем, те са још , једном марком од 100 дин., још једном од 50 дин., једном од 20 и једном од 10 уз чекање од неколико сати, добио сам дозЈролу. Најинтересантније /е то што ми је службеница на шалтеру саопштила да је бесмислено што нас „гњаве и тим таксама, него ми је у деканату требало издати обичну потврду о редовном студирању, а не oeo уверење са читавом серијом марака.

Тихомир ПЕТРОВИЋ ст. медицинв

Универзитетска библиотека „Светозар Марксвић“

ГЕТЕОВ БЕГ ИЗ МАЛОГРАЂАНСКЕ BAЈMAPCKE СРЕДИНЕ

Генијалнн немачки песник, један од највећих лиричара светске књи/кевностн Јохан Волфганг Гете волео је веома да путује. Жеља за сазнањем и стицањем нових животних искустава гонила ra је у непознате земље и пределе у сусрет новом и недоживљеном. Плодови тих путовања била су дела изванредних уметничких достигнућа. У ту сврху Гете посећује у два маха Италију, а најрадије одлази у Швајцарску. Познато је од каквог је судбоносног значаја била прва Гетеова посета Италији 1786 године. Италија ,ra је привлачила не само својом ‘јужњачком и сунчаном лепотом, већ и својим многобројним историским знаменитостима. На изворима класичне уметности и културе Гете се препорађа и постаје паган, а његова поезија добија израз потпуне реалности и чулности. Са једног пута у Швајцарску потиче песма „Швајцар. ски писана у прози 1 октобра 1797 год. у Ури-у, која, колико ми је познато, није до сада код нас превођена. Она је врло карактеристична за Гетеов уметнички израз уопште, као и „Морска тишина" писана 27 јула 1725 r, Обе оне потичу из времена његове плодне, присне

и пријатељске сарадње са Шилером, а у периоду иза пута у Италију. МОРСКЛ ТИШИНА Т uuama дубока у води спи Без покрета лежи море. Неспокојан морнар бди У плаве зури просторе, Ии лахора ,нити пене, Тишина мртва, цжасно, Ии вал вала да покрене. Ћути море бссталасно. „Морска тишина" Је посебно инспирисана, јер нам открива Гетеову тадању духовну физиономију. Вративши се у Вајмар Гете каклази на сасвим нсву средину и његови одно си су охладнели, не само прсма његовом штнћенику, Карлу Аугусту, већ и према његовој великој љуба-ви и пријатељицц Шарлоти Фон Штајн. ШВАЈЦАРСКИ АЛПИ Није ли још јуче твоја глава била тако мрка, ко увојци драге, чији љупки лик мирно маше из даљине. Сребрнасто сиво обоји снег , рано благе врхунце, у Hohu бурној кад ти олује пољупце беле слсше. Младости, ах зар сокови твоји не бујају? Зар пре -

ма старости не хучеР Као покретан сан ти си uiiO спаја данас и јуче. Друга земља у чијој Је лепотн песник тражио одмор и надахнуће бежећи из уско грађанске вајмарске средине била је Швајцарска. Пре. красне и неизрециве лепоте Швајцајрсккх Алпи у својој разксврсно* сти са белим пловећим маглама, зеленим долинама, блиставим глечерима и тајанственим планинским језерима били су извор његових песничкпх падахнућа. осталих песама у којима опева Алпе је и ова кратка „Швајцарски Алпи . Одвећ чулна и дубоко мисаона природа Гетеа волела је природне пејсаже и сликајући је он је у њој увек видео човека, зато све његове слике из прнроде дате су као декор, као оквир за оно што је типично, људско и мисаоно. Гетеово осећање природе развијало се под утицајем Спинозине пантеистичке филозофије. Он верује да у природи делују живе духовне силе, мењајућн се по вечним и непроменљивим законнма. Кад Гете описује природу он се удубљује у њу, открива је, ужива у њој и уноси себе или друге, али најчешће у њој жели жену. Тако и у овој песми кад слика Алпе Гете иде тако I далрко да њихову боју упвређује'са бојом увојака своје драгане, чији

љупки л«к му мирно из даљине маше, али, авај! снег је већ покрио мрке алпске брегове, као и време што је неумитно покрило белином његове косе. , Као сан прошла је младост и ■сав жал песника за тм прохујалим сном излио се у једно болно и уморно авај!

Забелешке н препеа Слободана Јаиковића

Ј. В. Гете