Student

САВЕТОВАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА САВЕЗА СТУДБНАТА

Удцужења као целине морају се више ангажовати у впшичком раду Савеза

Прошлог уторнпка одржано је саиетовањс Универзитетског одбора Савеза студената о низу питатва и проблема изградње Савеза на Беотрадском универзнтету. После детаљ не анализе досадашњег рада нове студентске организације константопано је да је нарочито последњих месецц рад на окупљању студената v секцнје и клубове Савеза успешно закорачио напред. Лруштвени клубови па Ветеринарском факултету има

лн су на том послу најбоље резултате. Успех је постигнут такође ина Шумарском и Пољопривредном факултету којп са успехом организују врло интересантна и добро посећена нредавања са филмскнм претставама. Карактеристнчно је за досадашњн развој Савеза на многнм факултетама да се формирају разне секцијс које постају једина форма деловања Савеза. Уствари, својом разнородиошћу секције су онемогућавале да

се политичка делатност Савеза на факултету протири на рад са свим члановнма Савеза. Дебатни клуб је на пример за дискуснју о неком политичком питању ангажовао углав ном своје чланове, док су већина студената, осталих чланова Савеза на факултету, остали по страни. Услед „секторске“ компетенције разних секција, у политичком раду на факултету стварају се озбиљне пукотнне које у великој мери ометају садржајан политичко-васпитни рад Савеза. Да бн се ово избегло нужно је да се у политичком раду на факултету више ангажује удружење као целина, оно треба да буде opraнизатор разних политичких поедавања, дискусија о економским пробле- * мима, дебате о спољнополитичким актуелностима итд. Али то никакр не значи да рад у секцијама може да замре. Искуство стечено из досадашњег рада наших секција треба разумети само тако што рад Савеза не сме да се одвија само кроз секцнје! О стручпом карактсру сскција такође се дискутовало на саветовању. Примећено је да се стручни карактер многих секција своди на суву помоћ катедрама. Стручпс секције су нарочито карактеристичне за Природно математички факултет, где је иајчсшће, кад се радило о оснивању ове нли оне секције, ттрсовлађивало мишљетве да секције не смеју иматн само политички карактер.

Дом „Милован Ђилас“ Пре десет дана стапари студентског дома „Милосван Ђилас“ на свечапој конфереицији нзабрали су Уггравни одбор На слици: Поглед из Карађорђеве улице па дом

ПОЗАЈМИЦЕ ЗА АПСОЛВЕНТЕ

Да би олакшао што успешније и брже завршење студија, првенствено апсолвектима и студентима старијих година, Савет за науку, просвету и културу НР Србије донео је одлуку о оскивању студентског позајмног фонда на Београдском универзитету, великим школама и академијама. Позајмице ћс се давати студентима који не примају дечЈи додатак нити стипендију, а редовно полажу испите. Највиши износ позајмице је 3.000 динара. Позајмице се могу додељивати за десет месеци у години. Фонд ће добијати средства из ДРжавног буџета, задужбина, од помоћи разних правних и физичких лица и других прихода. Примаоци позајмица биће дужни да је врате у року од осам година од завршетка или прекида школовања, не укључујући отслужење војног рока. За позајмице се неће плаћати камата, ако примслац врати позајмицу у том року. Међутим, ако не вратн, дужан је да плати још и камате за преосталу суму у висини коју наплаћује Народна банка за камате на

зајмове. Сви новчани послови фон'да вршиће се преко Народне банке. Фондом управља одбор у који улазе претставници ректората Универзитета, Медицинске велике школе, Техничке велике школе, академија, по један претставник Савеза студената тих школа, а такође и претставник Министарства финансија и Савета за науку, просвету и културу НР Србије. ТаЈ шири одбор руководиће издавањем позајмица и регулисаће начин давања. Ужи одбор од седам лица извршава одлуке ширег одбора, односно пленума и доноси конкретне закључке коме ће се дати позајмица. Студенти ће тражити позајмице лреко комисије за стипендијс свог факултета или школе. Решењс о фонду за позајмице ступиће на снагу од I јануара 1952 године, па ће се на тај начин омогућити већем броју апсолвеиата праоовремено завршавање студија и дипломирање у првом року. В. С.

УНИВЕРЗИТЕТИ У СВЕТУ

СТУДЕНТСКЕ БРО|КЕ

Доносимо податке о студентима и уннверзитетима у појединим европским н ваневропским земљама. ФИНСКА На Универзитету у Хелсинкију студира 9.300 студеката. Ове годше уписало се око 1.500. Познато је да коа севернијих народа зрелост каокчје наступа. Док код нас и многим другим земљама студенти на првим годинама обично су у 19-тој години старости, дотле у Финској у 21-oj. Просечна година дипломаца је двадесет и шест. ЗАПАДНА НЕМАЧКА У 65 великих школа и ушшерзитета Западне Немачке и западцог сектора Берлина налази се 109 хиљада студената. Посебан проблем немачког високог школства су расељена лица н разнн емнгранти који претстављају 17% од укупне цифре студената, То је сада један од најакутнијнх студентских проблсма, јср расељена лица заузимају места немапким студентнма. ХОЛАНДИЈА Уписало се на ви. соке школе и универзитете у овој годинн 28.200 студената. ИТАЛИЈА Постојн 37 универзитета са 221 хпљадом студената. Италија спада у ред земаља са највећим бројем студената. Највећи утш* верзитети су у Риму, Напуљу н Милану. Интересантно је да млади И. талијани најрадије студирају медицину (на медицинским факултетима је једна седмина од свих студеиата), а најмање су заинтересоватж филозофијом. САД 1.700 државних и приватних уннверзитета и колеџа са 2,5 милио«а студената. Значи, два пута више него Совјетскн Савез, иако је он по броју становништва већи. Америчке високе школе су доста специјализоване. Тамо студеггт учи једпу грану медихџше, техннке, али остаје прилична незналица у осталим наукама и људскнм достигнућима. О. ко овога су дуго вођепе дискусије,

спровођеие анкете, саветова.тва. На Харвардском универзитету је решено да новн студенти морају, поред редовних наставних предмета, лроучавата и нека питања из историје човсчаиствз, друштвених и лриродних назгка. „СОВЈЕТИЗИРАЊЕ" ВИСОКЕ НАСТАВЕ У ИСТОЧНОЈ НЕМАЧКОЈ АРГУС, интернационална омладинска агенција доноси чланак под насловом „Студирање по совјетском узору*. У чланку се каже да је совјетизирање високе наставе у И-

сточној Немачкој довело до поразних резултата. Студентн студирају своју струку само узгред. Правник, техничар, медицинар, уопште студент било ко>е струке, има као главни предмет Исторнју СКП(б). Она је назваиа ”кључ за напреднн живот*. Младе ст> г денте кљукају Стаљиновим интервјуима, Гротеволовим говорима и УлбрехтоЂим паролама. Прогиз оваквог система студија расте отпор. Већ је ухапшеи п{>етседник студент. ске организације у Лајпцигу, зато што се одупро уношењу совјетских узора на Лајпцишком универзитету.

Студентски дом „Иво Лола Рибар“ изабрао је свој Управни одбор

Иа конференцију sa избор Управе свога дома окупили су се скоро сви студенти-станари. После поднетог извештаја управника дома, друга Недсљкоeuka, о финансијском пословању, наста• ла /е жива дискусија. Конфсренција је показала да се студентц интересују о свим проблемима дома. Преласком на пословање no привредном рачуну на • стаке у npeo време различите потешкоhe око покрића издатака. Изнете су разне могукности побољшања новчаног фонда, али да то не буде на рачун noвишења цене уплате у дом и мензу. Видело се да се број радних места може смањити, но да npu томе услуга у дому не буде лошија, нити ,да се преоптерсћује остало радно особљс. Дат је низ умесних и конструктив• них предлога, тако да he нови Управни одбор имати пред собом конкретне задатке, а и пут за њихово решавање. Аука Марковик, претставник Одбора ССЈ са ТВШ, је мишљеља да би досадашњи управник и надаље требало да врши исту дужност, јер he он својим искуством моћи у многоме

да помогне новом У правном олбору. Иова Упраов hc сс моротч бринути ч о културном животу у лому да он не буде само пренокиште домаца. Сганарима he се ставити на расположење просторнја за развијање ове делатности. На крају је јавним гласањем изабрано 5 студената технике у Управни одбор дома. •

ПРЕДАВАЊЕ СА ФИЛМОВИМА НА ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

(Од дописпика са факултста) Стручна секиија Удружења студената Шумарског факултета оргапизуЈе порсд рсдовних систанака п гаире састанке за све чланове Удружетва. На овим састанцима одра:ава.!у се предаван.а из области шумарства пропраћена U страпим топ-филмопима. Досада су одрасапа два такна предавап.а. Ирво. „Крозија и н.епе послеДице“, са америчкии филмом о нсториЈату реке Мисисипи. одржао ie Душан Чолић, сарадник Завода за заштиту природпих реткости п научна истра. живап.а. Друго предаваше, „Сеча шу. мс по бригадном систему“, са истоименим домаћим тон-филмом. одржао ie професор Влада Поповић. После предаиап>а развила се дискусиЈа, За ona иредавања владало је велнко интерссовап.е. тако да су поред већег броЈа студената присуствовали професори и асистенти. > Стручна секцнЈа Шумарског факултета одржаваће и убудуће слпчна предапап>а. М. П.

ПРВА ЈАВНА ДИСКУСИЈА О »ТЕОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ« ТИМОФЕЈЕВА

Другог јануара 1952 године на Природно-математичком факултету у 19,30 часова у сали 45 одржаће се прва јавна дискусија о „Теорији књижевности“ Тимофејева. Дискуеијом руководи професор Видо Латковић. Приступ слободан.

НАША ЧЕОТИТКА Наставницима и студентима Београдског универзитета, великих школа и академија „Народни студент 44 честита Нову 1952 годину.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГ РАДСНИХ СТУДЕНАТА