Student
ЗАШТО СЕ ОДУГОВЛАЧИЛО СУЂЕЊЕ БУЈИЛУ И ЈУРИШИЋУ
Удружење Савеза студаната Грађевиздоког факултета одржало је 22 фебруара 1952 године састанак рашт разштраља новнх момената у ввзи са суђењем Јуршичћу Драгошу и Бунлу Софроиију студвнтима друге године. Дискутов-ато се о предлогу, којн је шхтавио предеедник Диоцшминоког суда, да удружење гкжуче овој захтев за искључен»е ових студената и да им казна буде исписиваље ce, Факултета То ie био несвакидашњи састанак. И овота nvra crvленти cv дали на знан>е свакоме да са непошатељима не може бити пскшшења и да их неће топети више ни под каквим сБоомалностима v сво-Iим редовима. Прошло ie већ тшг месена од како cv студенти Граћевинског Факултета поставили захтев школским властима ла сг хгскључе qa Факултета Буило CodJPGHHie и Јуришић Лоагош због непрш’ атељског деловање. Та дзојица студеката отвооено cv шиоили Haiпрљавше клевете гшотив наше Владе и њених напора на изпжшњи соишализма. служећи се огоцаним оеакиионаршгх ииостоаних ралио сташша. npnKaavivhn себе као заштитнтгке студената Koin cv наводно новим уредбама ..бачени на улицу“. Захтев Удружења студената био ie iacaH. Непошатељска активност локазана. Па ипак cv се v редовима школских власти нашли љули ко-I’има то нше било iacHO f!?).
KOin нису вишели v показаним чињеницама непвшатељckv активност. И се Mehv њима тенденцша да се све заташка или утлади. Поставили cv конкоетан преллог: да се сттленти „помире“ и да Удружење студената граћевинске технике повуче CBoi захтев Г.,жалбу“ како cv се неки претставнипи те тенленпш‘е изразили). Носиоци тог предакхга изражасвали cv 601'азан да реноме школе не опадне )едким iaßним суђењем. (проф. Младеновић) Усмени поедлог о „помиреh>v“ дао ie претставнипима Савеза стглената псетседник офсрмљеног диспиплинског cvna проФ, П. И баш о томе предлогу студецти cv на cacTaHKV удружења оллучивали. Зао може бити помирења измећу нас и наших кеприЗар можемо мирно гледати да се школут такви студенти коlи отвооено изражаваш csoi непшпатељски став према друштвежл saieaници? Зао смемо дозвољазати да се било од кога прљаш нашлеменитше тежње и напори наших трудбеника. Став Удружења остао ie исти као и пре три месеиа. И мопало ie тако да 6vne, iep rai став Hnie био пло<л моменталног мзб-ућења. ..младости“ као што неки од наставника гледаш на те догаhaie већ непоколебљиве решености студената да брзо рашчишћаваш рачуне са реакционарним еле-хентима. За-
то cv сгуленти одлучно затоажили. не па се ~помиое“. већ да им се да обташњење: зашто до сада сућење ниlе одожано? Зашто се оно већ одуговлани три месеца? , Жао нам ie што неки професори нису схватили да ово ниlе спор измећу самих ctvдената. већ ла ie ово сукоб двогаив нешж)атељски расположених студената и штвене заl'едшше. И професори npnnanaiv Toi доуштзеHoi па cv дужни па се са студентима боое против њених непоиlатеља. Овде Hiiie оеч о дисниплинском n'DGKpmaiv. Б\гило и Јуоишић cv политички кривпи и тако им треба cvдити. Не може се дошгстити па се исшшгу са Гоаћевинског vпишу на неки novrn тет и да се и даље школују продужујући свој штеточински рад, Није им ово први пут да се открива њихова непријатељска делатност. Јуришић ie iom 1948 године био v затвору, а и прошлост Буила ните много боља. Пружана им ie могућност да се поправе. Они се нису на то всвртали. И ctaто ie овога пута друштвена неумољива према њима. М. Османагић
БИРО ЗА РАДНУ СНАГУ НЕОСТВАРЕНА ЗАМИСАО
Жеље већег броја студената да се запосле, потсггакле су руководиоце Економоког одељења пр- школоком одбору ССЈ на ТВШ да организују један нпви обдиик студентоке самопомоћи. Поникла је идеја о стварању би роа који би посредовао прп 'запошљгвању студената. О посдо вању овог бироа за радну сггагу већ ie пиокутовано у Економоком одељењу. Биро за радну онагу пр:мао би, према пројекту, молбе стулената који желе да се з-птопе. Са друге страие биро би успостављао везе оа предузећима и у-становама којима Ј€ радна снага у ма ком облику потребна. Задатак бироа би се састо;ао да доведе у везу са предузећем о»е студенте који су за тражвну врсту посла заинтеа располажу и потребним мва.тификацмјама. За сада су прелвнђена два вида заиослења стално и повремеп.о Сам Биро преузимао би неке мање ак ције које би самостално организовзо. Но, читава ова замисао за сада стоји само на папиру. Задужешг другови нису.ноквзали довољно енергичности да још у току самог испитног рсжа, а свакако и у то време 6и бггро већ имао шта да ради, сакупе људ«
јт органнзуте посао у Бироу. Тако оу се одборн удружења ССЈ са не-ких факултета, на захтек својнх чланова, сами обраћалн предузећнма за запослења. Овакав неорган::зован подухват не "само да је био неефнкасан, ;ер иије могао да обухвати ни велнки број предузећа, mi велики број студената, него сс догађало да су се неки послови додељивали студентнма који за њега нвмају довољно стручне спремности. (Студенту медишше нпр. додељмван је посао који бн одговарао једном техннчару и сл.). Почетком овог семестра поново се покреће питање оснивања Бироа. али на широј оонови. Он ће бити заједнички за студенте свпх факултета у Београду, а такође и његово руководство. За с.ада ;е само поднета м-олба ИНО-у града Београда којом ое тражи додељивање једне просторије за рад Бироа. Али није довољно на томе остати, већ треба што пре приступити и раду. За ово питање морали би да се заинтересују руководиоцн ССЈ свих великих школа и универзитета да би се студентнма који то желе што пре омогућило запослење како би својим радом побољшалн материјллне услрве за студирање. Ј. Т.
Писмо НАСТАВНИЧКОМ САВЕТУ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА
»УДРУжење Савеза студената смдтра да овога пуха још једном истакне да су се Јуришић Драгош и Бј'нло Софроније тешко огрешили и непријател>ски одНосили премл читавој нашој друштвеиој стварности па према томе да се овде и не ради о томе да на једној страгш стоje ших двојида а на другој Савез студената као две странке у „спору” како се то наводи, већ да Су поред студентске оргакизациЈе и наставницн Грађевинског факултета позвани да се боре против сваког насртаја ка изградњу социјализма у нашоЈ земљи, па би према томе гребало да и они буду у „спору” са rope поменутим непвијатељима. Предлог о измирешу тј., да се, Јуришић м Буило испишу са школе уопште не прихватамо, јер сматрамо да се са кеприЈатељима не иожемо мирити и погађати, веђ напротив вајенергичшгје захтевамо да се поменута двојица искључе из школе. Сматрамо да разне интервенције појединих људи, од којих су негси и службеници Грађевикског факудтета (инж. Јоксимовић, асистент на Хидротехничжом отсекУ), на разне начине се неодговорно ушшћу у читаву ову ствар, са намерама да одугсшлаче и утичу на члаиове суда као и да захтевају да се горшој двојиц« омогући редован испис са факултега, није у складу са оним што се тражи од универзцтетскот пв улазећи у то из каквих се по&Ј у да све ово врши.” УДРУЖЕIБЕ САВЕЗА СТУДЕНАТА ГРАЋЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА
Хидроцентрале на Власини
(Наставак са прве стране) а у току годиие треба да се конгач«о поста)ВИ. * Систвм-ће бити врло рентабилаи, тако да ће цена енергије бити ®шод једног динара по ки* ловату, Њен аначај *е утол-ико већи што ће отклањати зв. „шпицеве” у време када друте централе услед недостатка воде не могу радити пуиим канацнтетом. Годишња производња свич електрана к.зносиће око 160 милиона кв. часова, а већ у идуfcoj години произвешће се 80—90 циишона кв. часова електричне енергкје. Електрична енергпја овога система замеаглће рад од 2.200.000 радника дневно (рачуна:ући оомочаоовно радно вре* меј, док ће например Јабланица заменити 3,9 мнлнона а Винодол 2 мипиона радника дпевно. Снаra овога оистема је у стаљу дз покреће десет индустриских цснтара- сваки по 500 елсктромотора. или пак да ооветли електричном светлошћу 750.000 станова. У току ове године основни радови изводиће се на довршељу канала на Чемерницн и тунела Божице, затим нарада бетонских обала каиала, бетонски радовп код машинских хала, гзградља камене бране н глични посл »ви. Првма подацимг иивеститора омладина треба да пзв!еде око 50.000 м* ископа и преко 70.000 м* бетона као и 370 тона транспорта дневно, Градилиште ie ду* го око 40 км., а тмла.диноке бригаде радићс на четири кључна Јгеств, на око 30 км. удаљености * Новиче еу забележиле једаи догађај. Прошлс године, док јс
велика брана бцла у завршној фази кзградље, претила ;е оуасност да вода поруши недовршену и нову брану. Био би упропашћен вишегодпшљи напор рад ног колектива. Требало је спасавати брану. Тада су сви похптали иа језеро. Радкло се дано* ноћно- само да се избегне несрећа. Три дана н три ноћи трајала је борба за брану. Коначно је притишк воде смањен. Победа
је гшојевана. А то није једини пример пожртвовзтва н херој-ства који ;е забележен од почетка изградње овсг птганта електроеиергије. Таквом колективу долазе студенти Београдског уашверзитета у помоћ, да допринесу да иашим народима буде предат на употребу још један значајан објекат. Управникова тужба
(Наставак са прве стране) привредно пословао. (Уопште занимљиво ie било понашањр тужиоиа Вуксановића. На cvду се он ол тужиоиа ггретворио v човека коlи оправлава csoie пословање. што са самом тужбом нема никакве везе). Другог дана cv саслушани сведоци оптужених та и то натпе Управни одбоо сттдентскбг дома .Милован Ђилас“. Сведопи cv са обиљем чињенида потплгно осветлили Вуксановићев однос према па чак и поема синдикално) полружнипи. Он ie олбшао и voninxe се шпе трудио да схвати студентске потребе. ЈЈретседних синдикалне подружнипе ie био његов спољни момак Он. ма да mv то није посао. ie оедовно служио уппавника Михаил.ч Вуксановића носећи mv v стан на свотим лећима огрев! Сул ie ослободио све оптужене. У обоазложењу iroecv-
ле ie ла cv сгуденти. кал cv коитиховали vпоавника. само копистили CBoia гваћанска поава и зато они не motv ла одговатзаго. Добша се ла ie Вуксановић са CBOioM -пгжбом хтео ла се опоавда ппел свотим поетпостављеним dvkoboдиоцима. Зато ie. по CBoi шзилиии. позвао на cvn као свог свелока. упоавника Пентоалне \тгоаве опгдентских помова, то нше твебало. ieo његово матеошално пословање нико ниl‘е коитиковао. Битан ie v стваои његов олнос поема шшос неоазумевања и нетопељивости. Наламо се да ie Влгксановић ceoie гоешке и да их неће више понављати. ма где оалио. Ако их ie vbhдео онда cv заиста налокнаћена дза пгоагоиена дана Koie cv студенти тгоовели v cvhhhци vaiecTo да cnoeMaiv ianvаоске испите.
Нови нацрт статута САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Пре три месепа публикован ie и стављен на напот Статута Савеза На осноbv примедаба. студентских удружења. osai нацрт ie нешто измењен. Дискусша о Статуту се ћаставља и коначни текст и одредбе Статута биће одобрени на Конгресу Савеза студената Југославше v Загоебу.
I Савез студената Југоспавије, створен на Оснивачкој скупштини априла 1951 године, претставља масовну студентску организацију, која се развипа из студентских организација Народне омпадине на универзитетима и великим школама. Савез студеиата прихвата и наставља традиције предратног ревопуционарног студентског покрета и студентских брганизација Нлродне омладине, које су успешно радипе на ствзрању политичко - идеолошког јединства студената, обнови и сређивању универзитета и вепиких школа, решавању проблема студија и наставе, потреба студената и њиховог друштвеног живота. Организације Савеза, студентска удружења, ослобођена крутих и једнообразних шема, присе више како по устројству тако и по облицима рада специфичним условима и задацима који постоја на универзитетима и вепиким школама, као и потребама и тежњама самих студената. Полазећи од таквих успова и задатака, на пннији борбе за изградњу социјализма и социјалистичке демократије у нашој земљи, и изграђивању на тој основи чврстог јединства студентске, средњошколске, радничке и сеоске омладине, кзо и даљег развоја омладинских организација, Савез студената се организује и ради на овим принципима, који чине његов статут. 11. I, КАРАНТЕР И ЗАДАЦИ САВЕЗА СТУДЕНАТА 1. Сзвез студената Југсславије је Савез студентских удружења, која организују и руноводе целокупком друштвеном активношћу студената на Универзитету (попитички, идеолошки, стручни, културноуметнички и други рад), користећи позитивна искуства студентских организација Народне омлвдине, као и предратнсг • ревопуционарног студентског покрета. 2. Савез студеката је саставни део Народне омпадинв Југоспавије. Он остварује чврсту повезаност и јединство студената са другом омлндином, кроз заједничко учешћс у оквиру Народне омпадине у борби за победу програма Комуниотичке партије Југоспавије у изградњи социјализма. 3. Савез студената непрекидно ради на развијању и јачању политичког и идеолошког јединства и свести студената, заснованих на борби за изградњу социјализма и социјапистиике цемократије у нашој земљи, одбрани њене националне независности и суверенитета као и у подизању и васпитању на универзитетима и вепиким школама наше социјалистичке интепигенције, до краја одане борби наших народа. 4. Организације Савеза студената раде на васпитању студената, не само као добрих и искусних стручњака, већ и као активних друштвених радника, људи са широким погледима и културом, спободних од сваке укалупљености миспи и догматичарства, скромних, доследних и упорних у животу и раду. 5. Организације Савеза развијају код студената озбиљно и систематско студирање, пра вилно материјапистичко проучзвањв и схватање наставне мзтерије (свестрано коришћењс предавања и вежби, семинара, организовање научних и стручних група, друштавз итд.), као и редовно извпшавање обавеза према школи Савез студената такође окупљ? и покреће студенте у третирању пробпема наставе (наставни ппанови и програми, рад катедри, уџбеници и др.), режима ступија и cn. Преко разматрзња тих прсблема и припремзња поедпога опганизаци; в студеката рапиће на ттвалању потбебне салчпње из међу настазника и студената
и помоћи школским и просвет' ним'властима>у даљем сређивању и унапређивању нашег високог шкопства. 6. Савез студената организује свестрану друштвену активност студената (културно-просветну, уметничку, фискултурну и др.), као и здраву забаву и разоноду, ради подизања општег куптурног, естетског и физичког образовања студената. Ради тога организације Савеза студентска удружзња стварају и руководе радом друштава, кпубова, секција и сличних организација, које се стварају на факуптетима ипи у оквиру универзитета за такву активност студената, у које они упазе добровољно и према својим накпоиостима. 7. Савез студената помажв при стварању и у раду организација „Партизана", појединих спортских савеза, стрељачког и планинарског савеза, оатим Народне теХнике и других организација и савеза, на Универзитету и великим >шкопама. 8. Савез студената води стапну бригу о социјалним, економским и здравственим усповима живота и рада студената и њиховим потребама, даје иницијзтиву и ради на решавању таквих проблема студената, организује рззне видове студентсие самопомоћи. Савез, такође, свестрано помаже рад Самосталних економских, здраз ствених, феријалних и других организација с)-удената, као што су: потпорни Фонд, студентска насеља и домови, ресторани и мензе, студентске noпикпинике и лечилишта, петовалишта и друге сличне установе, уводеђи што шири круг студената и ради руковођења таквим организацијам« и установама. i 9. Руководећи се принципом искрене борбе за мир, а против сваког обпика агресије, as узајамно поштовање и равноправност, Савез студената успоставља и развија везе и сарадњу са инострзним денократским студентским организацијама це попитичиим, општестудентским, стручним, кул турним, спортским и доугим питањима. 10. Савез студената издаје за своје потребе и премз могућносима опште и стручне листове, часописо и друге пубпикације. П. СТРУКТУРА САВЕЗА СТУДЕНАТА 1. Савез студенага Југоспавије састоји се од студеитских удружења, која се сгварају иа факултетима (отсецима, групама у зависносги од њиховв ‘структуре и бројчаности) и нине основне организације Савеза студената (напр. удружење студената права, удружење студената медицине, удружење студената архитектуре нтд ). 2. Студентска удоужења, као организатори целокупне друштвене активности студената на факултету (отсеку, групи), доносе посебне правилнике, према специфичностима на cboj'mm факултетима и школама. 3. Студенти који прихватају начела и задатке Савеза студената постају чпанови студентског удружења ним приступом,. придржааајући се у раду правилника удружења. Чпанови Народне омПадине, који су свршили средњу шкопу и дошли на студије* . постају чпанови студентсаог уцружења на основу чпанства у Народној омпадини. 4. У појединим местима (rpa-Јовима, срезовима,) изван унизерзитетских центара, с]*уденги (редовни и ванредни;) који г амо живе или су запоопени, твара/у своје студентскО удру•кење, у сагласности d карактером и принципима Савеза. Порел решзвања ступ,ија (уџбеници, рокови итд.), удружзње ће ради ти на окупљању стуцената из
места за време летњвг и семестрапног распуста и организовати њихову друштвену и културну активност у месту (rpaду, срезу). Ова студентска удружсња ће се везивати за Универзитетски одбор Савеза студената у репубпици. 5. Руководећи органи Савеза студената у универзитетском центру јесу: универзитетска скупштина и универзитетски одбор Савеза студената. Они претстављаЈ'у студентска удружења у универзитетском центру великих школа, посебних факултета и академија) који преко њих упазе v састав Народне омладине репубпике, као и у Савез студената Југоспавије. 6. Универзитетска скупшт’ на Савеза студената ши орган Савеза студената у уневерзитетском центру. Скупштина се састоји од изабраних делегата студснтских УДРУ* ! ња сз факултета (отсека, група) најмање једанпут сваке шког ске године. Време одржавањг и дневни ред скупштине предпаже универзитетски одбор, који, такође, одређује и број депегата, пропорционапно вепичини студентских удружења, која их бирају. 7. Универзитетска скупштина саспушава писмене извештаје одбора и надзорне комисије, одпучује о њима, доноси закључке о даљем раду организације, бира универзитетски одбор и надзорну комисију, као и депегате за конгрес, (скупштину) Савеза студената Југоспавије и конгрео Народне омладине. 8. Универзитетски одбор броји највише до 45 чланова. Он руксводи радом организација у универзитетском центру у раздобљу између две универзитетске скупштНне. Ради свакодневног рада универзитетски одбор бира између себе секретаријат (од 7 до 15 чланова), на челу са претседником, 9. Највиши орган Савеза студената јесте Конгрес. Конгрес се одржава најмање ј'еданпут у две године. Центрапни одбор сазива и предпажв дневни ред Конгреса нај'мање месец дана унапред. Ванредни конгрес може ce сазвати по одлуци Централног одбора или на захтев најмање три универзитетска одбора. Број депегата за Конгрес пропорционално према унивзрзитетима одређује Центрапни одбор. 10. Конгрес Савеза студената Југославије саслушава писмене извештаје Централног одбора и Централне надзорне комисије и одлучује о њима, утврђује општу пинију рада и задатке Савеза студената Југоспавије, врши допуне и измене статута Савеза, бира Централни одбор и Центрапну надзорну комисију. 11. Центрапни одбор Савеза студената у раздобљу између два конгреса координира и помаже рад универзитетских организација, брине се о спровођењу одпука Конгреса и претставља Савез студената у земљи и иНАстранству. Састанак Централног одбора сЗзива његов Секретаријат према потреби, припремајуђи днев ни ред и материјапе за састанак. Састанак Централног одбора може се сазвати и на захтев најмање двв универзитетске организације, 12. Центрапни одбор из свог састава бира Секретаријат, на чепу сз претседником. Секретаријат организује, помаже и координира спровођење одпука и закључака Конгреса и Централног одбора. 13. Централна надзорна комисија има задатак да прегпеда и прати посповање оделења Централног одбора (материјално, финансиско и др.) и за. свој рад одговара Конгресу Савеза студената Југоспа вије.
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ t