Student

НА ИСТОМ ПУТУ

(Насташк са прве стране) студената ове годнне да опроведу у ЖIИIВОТ задатке > фнзнчком ваогаптању, којн су на овом састанку' постављвнн. Припреме за одлазак на радну акцију По броју друга годнна премашује озе остале т Е«о*нгомlск*>м факултету. Зато се, када је реч о радним бригадама, с ггравом, од ње мнсго и очеку]е, а то се људнма мара на време предочнтп и чуш шихов глас. Не радп се о глаеу комуннота., пошто он« знају свој заддггак, у нитању су оотали студеити ванпартнјци. О томе «у се договлралн комушгсги и ванпсртијцЈЈ сваке годнцв. Слободно СУ дааалн своје предлоге ва!:-шгрlи;цн, препоручивап« какве коргке треба партнска органпзаппја да предузме како би све прппреме пред одлазак бригада на рад биле на време завршетге. Оонодаа партиска арганнзација

настојаће да шко.тске властк пре . дузму неке мере према очтгм стуј дс.нтима који су ту <:шо по спи. с«су. Иеће се дозволити да паразитски користе од у*ст:лју радних људи одвојен део друштвеиог до хотка који ш се даје у внду дечије г додагка. Претстојећц нсгагпг довешће се у склад са одласком на радну акцнју. Партиска оргдаизација предложиће нготевничком савету да се пол-агање заостал!ИХ исшпа обави у априлу, а спгурно ће оотварпти жељу студената да најпре полажу нспите он« који иду иа радну акцизу. Пошто се одлазгк не доводlа у завноност од бројз положених нсшдаа, сви наставници и асистенти факултета, који буду пошли на ргдну (кцкју, пружаће стручну помоћ студент ма за време док она буле трајала. Дсиесенз је одлука да свн с-ем болеоних ступе у радне бригаде. Сви, јер су свеснн знача>ја свог велггког задатка, Бар за један ме сец примиће на себе део терета који носе нашн радии људи у бсоби зз. п зградњу сошгјализма, Исто тахо •едиодушна и оштра осуда сзстснка бггла је кадл г .у изнец-Ј лримери појединаца који су рзз-н.нм досеткгма и лзжима покушавали ла се ослоб ;Те рати лгчног комодитета терета обавезе. После вншечаеопног трајања, првл отчорзда састанак лруге годнне Економског факултетд је згвршек. Иако првп тек, овај гагтанак ;е дао своје плодове. Комуннчуги су отворено, из уста ''војих другова чули шта о њима и њгховом раду мнсле ванпартијцм ко ! е они политччки водс и »р.спптавају. Виделн су ванпартмјии како |е чврста веза Партнјс са масама и замиолили се шта су о’Ш са своје стратге учинили да ппмпгну нз.порима својих другсва комуниста: Зампслили су се јер пм Партија даје могућности да о свом раду и сво;им тежњ2(ма отвсргно говоре и слобод|НТц, размпшљају. А ПартиЈа слуша њихов глвс прима њихову помоћ. Душан ЗАКИЂ

О ЧОВЕКУ КОГА ЦЕНИМО

Чекала сам неколико сати да се заврши седница. Разговор са човеном о којем сам желепа да пишем, бунио ме Размишљала сам иаио да почнем, како дз објасним зашто сам дошла и то тако објасним да он пристане, јер премда о њему нисам много чула, оно што сам знала било је довољно да ме одбије. Ззиста је бојазан била оправда»з. Ушао је једноставно, без позе и нисам одмах схвгтипа да јв то он. Можда сам била мапо разочарана. Нисам га таквим згмишљала. 0 м.е.чи да пишете? А, не, не. На то не могу пристати, Шта ту има дз се кзже? Ја сам стар, што сам могао дати дао сзм. Пишите о млађима, о вама шта рвдите, кано живите и какви ће-

те бити људи; хоћете ли користити заједници то Је важно. Наше је време прошло. Сва моја наваљизања нису успела. Међутим, идући пут била сам боље среће. Био је исто тако миран, озбиљан и скроман, али мање непоколебљив. Пристао је на разговор. Већ сам вам раније рекао, нема ту шта да се пише. Ја сам само точкић у збивањима и видита то трвба и аи да схватите, ви млади, јер мислим да то вама још није јасно. Танно је, то мије тако лако, али треба. Увек сам настојао да схватим студенте, њихове захтеве и потребе не само сада, него и рани Је. Па они су моји, волим их и желим, да то и они схвате. У последње

време допазили су кад нешто није било у реду, кад им је била потребна помоћ. Не пребацујем ово, апн мислим да је неопходно да ваза са нама буде чвршћа и сталнија. Уствари, то и није тако важно, хтио бих да кажем нешто о другим проблемима. Студенти гледају често на нас као на искључиво бирократски аларат који не води рачуна о њима. То није тачно и против тога се трабз борити. Ми смо се овим новим режимом студија приближили студентским захтевима. Ка њима је да оправдају наше поверење. Резултати до сада нису баш онакви какве смо очекивапи, апи има још времена. Ми не можемо и, још боље, но смемо водити рачуна само о сту-

- дентским жељама. Морамо гледа» ти даље: да ли ће на тај начин * они бити стручњзци какви су * нам потребни или не? Хоће пи 3 нас старије сменити људи каквз треба наша земља и не само » сменити него и учинити више од ' нас? Није то тако једноставно и о томе смо много размишљапи. ' Ви знате, ни ви студенти ниств истоветни један са другим. То је још теже код нас наставника. У 1 човеку ]е нешто, што га води у 1 старијим гсдинама све више конзерватизму. Томе се тешко оду-1 прети. Овде не заштићујем наставнике који не могу бити наставници због свог слабог струч-1 ног знања или због помањкања перспектизности. Такви не користе ни нама, а још мање вама; штете нам то је јасно. Хоћу да гоаорим о наотавницима који су људи као и други, са својим ситним људским жељама, твмња! ма, погрешкама. али у исто ввеме људи чија је основна мисао факуптет и њсгово напредовање. Нија то усно схватањв. разумете мв? Ако је један наставник добар стручњак, добар педагог, ако васпитава студенте тако да они буду корисни друштву, ако му сзе то лежи ту, на срцу, онда је, по мом мишљењу, добар на. ставник. Ми настојимо да наши . наставници буду управо такви. ј Не нажем да није бипо грешака . и несугпасица у којима су поје-5 дини наставниаи имапи погрешан став према студентима и не ка. жвм, даих и нвће бити, апи ту је ј Фзкултетски савет, а седамдесет људи не греши тако лако. Руководимо се оном послевицом: ви. ше људи више зна и заједнички I решавамо све проблеме* ' Не могу и непу да схватим љу-1 де који не виде и нз раде за пвоI грес. Наша је струка таква да се баш тако мора мислити. Прогрес то је најважније. Зато се требз 1 борити, борити у сваком моменту, на сваком месту, свим својнм могућноотима то је нзјпепше ; али и најтеже и баш због тога претставља највеће задовољство. Ви студенти имате тежак задзтак. Бити добзр стручњак, користан члан заједнице није пзка ствар, али ипак вам је пакше кего што је било кама. Имата перспективе, резуптати су ту, видљиви и опипљкви за свакога а ми свега тога нисмо имали. А сад још нсшто о оном точкићу. Псвезано јз са оним што сам мало пре говорио. Сваки од нас је један ситан точкић у всликој машини напретка. То треба схватити и никад не дозволити да св машина заустави због квара или заостајања једног, јер такав се можв и мора заменити другим. Збнвања око нао су значајча и свој задатак треба извршавати. То је наш допрннос заједници. Тиме се и ми мењамо, напреду* јемо и то јв оно вепико у нама. И још нешто, не пншите о мени. Не треба. Заиста, кажем вам, нема шта да се пише! Разговор је био завршен. Кпиника и бопесници не смеју чекати рвкао је на растанку доктор Коста Тодоровић, ректор Медицинска велике школе. Па ипак, упркос противљењу доктора Тодоровића, пишвм о њему, о нашем одличном наставнику и научном раднику који то свакако заспужује. Пишем о њему, јер га ми студенти вопимо и поштујемо. Надам се да ми због тога нвће замерити. Н, Н.

Какво знање из предмета "Унутрашња архитектура “ добијају студенти архитектуре

На Архитектонском факул тету Техlкнчке великс школе на Ш IХ)дlши слуша се дредмет „У иутрашња sрх , нтекlт>фа''’- Ов!ај 6и предмет тр-ебало да студен‘М;а Ш године. кров утгоанаван»е раз , Н!оврсН|Ог савременог матернјала који се примењује за проблема укутрашње архитектуре, раавија и в.асритава укус за унутрашље архитек понско обликовање. Међутгим, сгудентнма Ш годнне се на предавањнма непрестаио говloри о класичним исто риским пра»ци!ма кроз које је лрошла арн иектура (унутрашњоСт граћевина ренесансс, готике и др.), а уз то се на п.рс дгвањим.а пошвљајј/у в.рло често *сте ствари. Студенти се врло мало Јлпознавају оз савременнм матернјдлсм, са његовом употре бом и начнном примене у архнтектонске сврхе. Уместо да се Iвр|кказу”]у разноврсна сазременз решења која се одноое нл овзј предl\к;!Т, студентн Ш годнке прн егуђени с,у да слушају Истори||у ерхиггекгуре (посебат. предмет,

ксга прсда :е нсти наставиик • профсеор Тричковнћ). Потреба оз знањем ко је 6и студенти корнстили у с.зв|ремон<хм цројектовању ци)је оила задоасљека досадашњим 'иачниог.м прбдавања. Да виднмо како с.тојк ствар са вежбама гиз овог предмета? У прошлом семестру су студенти Ш годкне као гврви задатак имали: даеље арх!втекте. Задатак озбиљзн 1 ниlмало П;Р'o«т, Да ли су студенти за то били приипрем љени и оп!сРolбн!И да га схвате и реалшују <> гоме се је мало мислтгло.. Сугестије* да се тре ба помоћи стргним часогшсима, требало је да уп;отпуне оио што су студенгга трсбал« да добадју о,д предавања профессра. Опет ое пројпустило остиовно упозјнавањо са кога треба пр'Кlменитн у П!ро!Јект | овању, злгати како се и где о« иајра.ционалније користи р«ешав,'2ња унутраапње архитектуре станбених, к и другнх зт.ра.да, што је, поред правилшг рнзвнјања укуса студшаиа! је-

• дан од о<»»ан;lх аадатазса и I сирха свог предмета. - Површност у предав.ањнма, ја • ко оолањаље на исторзаду архн• тектуре сасвим су одвој-или сту денте од иредмета Уцутрдшнха архинсктура. Због непоечншћених појмова о томе каасо треба пришзити проблемима уиутрац. ш№е архитектуро, кско реглиаовати замишљени пројекат, ка с ко на.јбоље примеиитп и исмо 1 рнспгти маггсрlИlјал ког-им се ра ! сполаже- студентм оу у, изгрд-1 ђ квању свог укуса остављени ' само(М себи. Уиућени та страну ;гите(ратур)у, студе!Нlти су често падали под вепоорелан утицау ' равних праваца западњдике ар’ хитеасггуре, коци директнс примењени у нашим прo|јекти!ма поГмеду себе као супротност 1 опецифтгчвостиша под ко ; ;имз ■ се развија ваша архитектура на путу да одговори захтевима и по 1 требамз нашег ковог друштва. Заборав.ило се на то да се проЈектује у земљи са новим приликама, у ооиови измењеним услшшфз рада и жизо.та, мало :е водило раиуш о цаешм климатским, екоЈНОмским и друттвенш!м приликама кшје кзшо.ј архитектури постављаЈу и п; себн.е захтеве. Студеити су кроз своје прооекте, користећи се онаквом литерl3туром, гежили з? иеквм „виш 1м стандардом” кога су у пројектс уносили сз стрдне, п.е видећи штетност директког колирања тућих идејз и праваца. За ггравилно васпитаваље укуса студеаата кроз пред.мет Унутрашња архитектура мало је водио рдчун а професор Тричковић, или се можда није осећао надлежиим Дl3 се хват'а у коштац сл ов.ак:в(ИlМ ,Јклизааим проблемимзЛ Професор Тричковнћ мало се зала(гао да своо-а преда»ан>а приближи студеитима, са површlНИlМ знвњем излазио је пред студенте л ШlЈ!више р>ад(И тога је скретао ка историји аркитектуре, Само ради тота је т иредавања и вежбања дллазно, мали број сту-дената. Једггто пргвгнрно решење сту- ■ денти 111 године виде у томе, да школске власти нађу иачиш да се кроз 00®;] неопходан пред ' мет пружи у предавањиlм? много шире, свестр:аи'ИlЈе и савреме- 1 није зиање. осло&o'ђеlвс ово- ( шталих исторгјскдх чињеиица, , ода класицизму или некритинног преношења спраног иску- 1 СТВЗ'.

Веселин БОРЗАНОВИЋ Ј студент архитектуре

Позив на такмичење вишим педагошким школама у Србији

Студеитм Више педагошке школв у Београду уиутилн су нозив иа такмогчење за одлазлк на радну акцију студентима виших педагошких школа у Иовом Саду, Нишу и КрагуЈевцу. Позив предвиђа натјецаље у броЈу одржаних предаваша, прмрсдби о лгнвоту у радни.ч бригадама, припремање бритада аа културно-просветнн н гпортски жнвот; затим, У којој ћ® школн битц бол.и резултатн испита у Јуну и где ће дипломираги више студвната у том испитиом рожу; на крају коЈа ће школв ирема броју чланства да упути веКн броЈ бригадигта на оЗЈокте кључне капитр.лие нзградн.е, Удружење студеиата Више недагошхв школе обавечало се да ће дати бригаду од 300 студената.

РЕЗОЛУЦИЈА о проблемима студија и наставе

На основу рефсрата н дискуслје о проблемима студнја и наставе на уннверзихетима и великим школама Копгрес констатује: 1. У спровођењу одлука Ш плепума ЦК КПЈ на свим нашим у шгверзитетима и великим школа.ма постигНути Су извесагн, нак»з Још недоволлш, резултаги. Прошкрена је матерИјална база за рад факултета и брже се пошло у изграђивањ-у нових угагверзмтета (Сарајево и Скопље). проширен је такође и састав иаставног кадра. Мешан>е државиих органа у унутрашше ствари универзитета свсдеко је на најмагву меру. чкме су сгворени услови за даљу демократизацију сдноса на Ј(Ниверзитетима и велшшм школама. Углазном су ликвидиране јаче тенденције студентских организацпја за нелраетилним мешањем у стварл насхаве. Али и поред тих успеха још Увек има озбиљких слабости у погледу студпја и наставе. 2. Иако се ниво знања студеката по-већао у поређељу са прошлим годлиама, око још није задовољавајуће. Један део студеиата и даље учи површно, несистеиатскц н само за исшгт, без дубљег и солиднцјег студираша наетавне материје. Такође је велики број заосталих испита. Број студената који на време дмпломирају несразмерко је мали према броју редовних студепага. Перлод између адсолвцхрлша н дидлрмираша нсувише Је дуг, чиме се трајање схудија иродужава. 3. На неким факултетима и катедрама настава није сав,ремена, нитн повезана са проблематило:.! нашег социјалистичког раззитка, а један део наставнкна (нарочИто у друлггвеиих паука) кије уснео да у настагу унес« материЈалистичкц поглед ка свех и кримеии дкјалектичкн метод. томе су ироблему посвети.ха сдабу казкшу кано поједпне катедре, тако и факултетски савети и насхавпичкз удружеша. 4. Наставни плансдаи на свим факултетима још Увек су првопхерећенн веЛнктш бројем нредмета и не псстоји потребна сразмера у изучавању појединц х предмета. и тамо где је изврпхено сажниање паставне махерије у маши броЈ предмета, извршено је ®ише формално, ка тај начпн што Је више предмета сбухваћено Једпим ххредметом без факсичког изостављахва сувишкот материјала, такође за неке нредмете недостају добри уџбениди а нехш не одговарају како по садржаЈу, тако и по методу излагања, чимс се повећаваЈу негативне стране у насхави, 5. Режим студаја још увек ниЈе прилагођен смеркидама Ш плену.ма ЦК КIIЈ које се односе на демократнзацију паше каставе и не одговора стварнлм мртућпостимз и потребама студијд. 6. У решавашу свлх ових проблома Савез студената није с« доесљно активлрао кроз своје удружење, питп су удружеша у решавашу осшх проблема нашла своје право место. У циљу отклашаша ових слабостл кокгрес налаже: 1. Читав рад студептскпх удружсша уСмеритп у правцу постизаша бољег успеха студената, остварити свестрано, стално и системахско нзучаваше и содидно студираше наставне мате-риЈе у правцу васпитања студената као добрих сгручшака и свестрано образованих ннтедектуалаца, којл озбиљпо схваталу свој позјјз (| испушавају своје обанезе према школи. 2. У третирању дроблема учеша и студија студентска удружеља треба да се ослободе прииеке разних адмииистрахивних мера и практицизма, треба на широЈ осиовн да организују боље корншћеше предаваша и вежбк, семинаре, помоћ старијих шикии годинама, рад каучних и стручних кдубова и друштаза, обезбеђење уџбеинка и сл. Треба настојати да се иастазиа матерпја која Се изучава што више прсжме марксистичким погледом на свет, постижући то како у оквиру саме наставе (кроз нредав.аша, вежбе и семинаре) тако и кроз рад научних и стручних организација студената, водећи одлучпу п спстематску борбу протиш свих нојава пдеализма, мпстицизма и непаучности а за паучно материјалистлчко нрилажсње свим појавама у природи и друштву, 3. Студентска удружеша треба да пруже овестрану помоћ апсолвснтима, како би на време завршпли студије. Треба одлучно сузбијати и разобличавати све појаве намерног продужавања студија и нездраве тежње да се не иде изваи универзитетских центара, иако је потреба за впсококвалификованим кадром у читаној земљи врло велика. 4. Удружења Савеза студената треба да организују дискусију о тим цроблемима студија и наставе да у сарадши са удружешем наставиика поведу борбу за нравилно решавање свих ових проблема на тај начин, што ће се удружеше студената после свестране принцшхијелне дискусије псјављивати са своЈим изграђеним сгавом пред школске власти. На тај начин осгвариваће се правилан однос студената према школским властима, и сарадша између професроа и студената усмерена на сређивању и подкзању наставе, а против свих деструктивиих тенденција и покушаја којп би ишли за нарушавањем хе сарадње (вршеше прлтиска, штрајк, боЈкот и сл.). 5. Код решавања ових проблема студентска удружења псред сарадње са наставничким колегпјумима и факултетским властима треба да се повежу са разгагм стручни м удружењима, ■ као и призредшш и просветним органима. 6. Посебну пажњу треба поклонити режи.му студнјп а њешв:ом прилагођавашу програмима и плановима наставе. Режхш студпраља треба да омогући слободнији начин студирања и да отклони разне адмииистративне мере, чиме ће се унагхредтгш настава и пооаисити квалитет знања студената. 7. Удружења студената треба да органнзују ради Употпуњавања наставе разна предаваша наших стручњака, затцм одашиљаше група студената на терен, у сараднш са разним стручним организацијама, како би се впше упознавали са својом струком и разним проблемима у нашој изградп;И. 8. У циљу размене искустава но слим проблемима студиЈа и наставе пстих факултета у земљи, потребно је успоставитн што тешњу сарадшу међу студеитсклм удружењима одговараЈућих факултега.

ВАЉАОНИЦА БАКРА У СЕВОЈНУ

(Наставак са прве стране) повезани пругом нормалног колосекз. Хидроцентрала у Овчар Баљи једва *е стићи да подмири ваљаоницу са електричном енер* гијом. Рвка Ђетиља биће недовољна да снабде ваљаоницу са водом. НАЈВЕЂИ ОБЈЕКАТ ПОСЛЕ АУТОПУТА Ваљаоница бакра је највећи објекат после Аутопута. Три пута ћз бити већа од Омладинске фабрике „Иво-Лопа Рибар“ у Жепезнику. Дза милиона и шест сто-

тина хиљада норма-часова је потребно за њвну изградњу. Радови су почепи 1950 годинвПедесет и шест сеоских и средњошкопских бригада прошпо је кроз Севојно. У 1951 још дезет. У међувремену радиле су фронтовскв бригаде. Резултат 85% грађевинских радова је завршено, а бетонски скоп:т хале биће за* вршен у мају. Ове године омладинске рздне бригаде радиће на хали, на изградњи. станбене нолоније у Титовом Ужицу (седам троспратних зграда), на камвнопому. Најважнији радсаи обапљаће се на от-

копу земље за трафостаницу и на планирању унутрашњостИ хале. Поред овога, бетонираће се постоља за машине, подизаће се купатила за раднике, гаража, темељи за зграду управе ваљаонице и слични радови. Од 10 марта до 29 новембра проћи ће кроз градипиште 7.500 бригадиста, а међу њима 3.200 студзната и средњошколаца. Јулска смена омладинаца биће највећа. Радиће око 2500 бригадиста; тада долази и 1500 београдсних студената. Та смена радиће на нивелисању и фундамвнтима у хали, на

грађењу пута и пруге, а највише на откопу за трафостаницу, где ће се избацити око 30.000 кубика земље. Овогодишњи масовни радовл. су отпочели, Грађевински објекти треба да буду готови у ооој години. Средином 1953 прорадиће ливница, а крајем 1953 или почетном 1954 године и остапа одељења фабрике. Учешћо студвнтских бригада допринвђе да св овај еелики задатак испуни, да се објекат на време заврши и пусти у погон.

Добривоје ЂОКОВИЋ

МАКЕТА ВАЉАОНИЦЕ БАКРА У СЕВОЈНУ. Бетонски скелет ове хаде ј е скоро завршен. У наредним мссецима започеКе монтиршис Јфовне конструкције, на чему ће у јулу радити и студенкие бригаде

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 5