Student

ПОВОДОМ ДИСКУСИЈЕ О КЊИЗИ „ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ "

Неодрживост теорије социјалистичког реализма

на примеру књиге Тимофејева

1 На «прамч 364 кшге профе-сорв Тимофеје.ва, каћи ћемо јеццну цримедбу геоводом рачаиа „Мати”, која звуча приотчно неуобЈгчајено. Натае, У тој пр: медб?! се ка&ке, како је у време кад ос ПОј«а»ио позшти .роигн Мамсима Гсркот, „крнтј*кзl... .тик мајке ематрала нермлтш, ромаитпчним..." Ако бпсмо међутилм зажваелк да сазнамо какчва јс то крипжа имала оаако јеретичкс- ми. пгљење, од поофесора Тпмофејева ке бзкмо V вези с тт -м 'дозаалзг нлишта; загго што о« о том« »е пжори; ии«, можда, боље рећн, зато што он о томе ћути. Уотвари, ша о»е тако дискретне примедбе професора Тимофојева о некој ..крп. Т.ци’, крије се чнгга-вз јвдпа прошлоот. Једна јако поучжа. јако заш(м.БИl&а. а вРооватпо, кајЈвшие вд евега тратична;. Прошлост о којој се у Совјетском Слвезу, нзгледа, најргли.»е ћугпг. По свој ттрнлици лл ј* то разлог јед«е ааблуле која се маlНlифесl’авата к? о®д« код ивс, ка сдр&каиој ј.авиој дкадсуспји о 'ијбијзи ТлмофеЈевач у виду уверен.з да нп јсдан истакпутији маркожт, кој« се бзвн кшижевиом критиком, н»је одрицао лз је Максим Горкзт у ромапгу „Мзти” проиашзо квалитатиадо иов уметдачш ме. тод. сошт’lалттс.т:ички ревливса*. Овакво увереље, чмни шм ре, кетсди мисге да улмлред, здачи прс оваког раАмшшваи.а, Јрдсдамфдкују такве појмове као што гу: маркстгстпчка тсориЈз: кн»п. жевносттг и сошгјеиистич ки реалнззм. Обзиром та то, омалпрамо ксјришстм л®l, ггре тгего што почквмк> 031 расуђизаљем 0 озом пнггаи»у, укажемо *■ на потпЈИту попрешнрст таквог л-верељз. тлтм пре нич> то уи рен»с тпвгга Тимсфејева, отраадичаlвајући с« «а т'орв поменуту мадктовиту нримсдбу, (гамо подржава. Један човск је каравно ..во в-ремја с«о* V- да се нашали иа рачун односа МаксиV« Горког према људнма, рекао овом послед)бсм следеће „У кштжевносттг као да сте доб.п резлнгта, а у одиосу према људкма ромамти. чар*. Вшие од мг.шљења о одЈКОоу Горког према људlгма, 0-вд.с нас -интересује ова-ко узгред изрвчено мпшљење тот човека- б уметнггчком методу коТгм се служко Макслм Горктт. Сиакзко, у тсм погледу тај човек је био у тешкој н ако ?е веровзти совјетокпм теоретелчарпма реакцночаокој заблуди; јер, као што видимо, зл његз Ј« Мзассггм Гсрки бш с-мо добар резлист. Мтг бтзпмо данас са вајвећпм. зздовољотвом слушалн ктгјне заштмљшу дис-куоију коју бн тај човек гвснтуално волип с*з профессром ТнмоФсјевом по шргању соцч.Јглистгтчког реагаизча. А.т .■ нажалост. тгемилог-рдиа рука историје о«елlогућила ,те тедпу тлко пптересзнтну лнгкусију. јер човск шјн ;е пмао тзкво мтиљење о умгтнич. ком методу Мзксима Горког. бпо је Лешчц (види Максмм Гормп ..Сећањз” 290 стр?.на). II ту ге сус.рећемо са чнтчгмицом 'едном од миогпт о којој се у СССР врло радо ћ\тг. а коју можемо формулисати овакп: Лењи-н 1е бчо лглеко и од помнгли ла тр.олп како је Гспки у рпмаву „Магги" прсиашао неки квелдаатгвко нов умегнтгчкн метпд, гоичјалистички регпизам. Не гамо то. Није ичмзло ретка ттојава да. се у ра_ зчим говјетс-ким кзжчс како ■> Лењпн да употребимо тамо већ ста.тпјчрдпзоваии пзраз ~в.чгокл оцеино” роман ..Мзт' Међутпм, за тврдња је. озгко пзрзжеш. благо рсчгно обшпчч фдлсифнкат. У својнм сећањима из Лењина Горки на ;едном месту. описујмћ г сво,l прв-ч сусрет с њшј. кзже: одмах је (Летбин) почео да говорл о педостацшта књи_ ге ..МаТп”. показало ге да !<• дело прочитао V рукоппсу који ;е узео од И. П. Ла т'ж«иковз. Рекох д?, сам књигм паттсао у журбч. алп чксам гттгг.о ла пбјаснпм зашто сем ге журпо о Лењпн, клн'Мlнувии’г главом у зкак потврде, обја.дшо је то п сс.м: вгома је добро што гам кђжурно, књига је потребча всома, многи рздпчцц учесгвовнлп су V револуииоиариом п\крету тгесвесно. птихијскп. а сзд ће прочитатн тг књш’у и ока ће ттм бчти од велпж? кор.чстн. Књитл ко-п« је дош.та у пргви час. То бгше ње. гов јсдгчпт, ?ли за мег* бегчрашо драгоцени кгдтплпмепз г”. ( Стрднл 251 Ана кскве {е то • иедсстгтке ромгча ...МсттГ мпслио Лењ' г?? Свакакт ,да се то »гије одчгсттто па лз. се тако пзразнмо пптп-гачдке вр.пгие те књиге, Змачн да !е Лењин мис.хио па ттедостатке тог п\мс«а коЈк се однссс на. љегове уметничк« квг.д тетс. Ппемз томе. тпрдитч да Је Лењин ..високо оцетЈо” роман ~Мгтц”, знгчи истЈТцгти Лсњиново мишљеи.е о пнтзи тцгпагз-нзног ефекга шнс. а игтовосмечо прећутк I .двапи тнегово мишљсњ« о њешим иедолтацима у уметнпчком потлсл\ т . што све зтједпо зпачн бз«ити ге Фалспфичовањем чињеница. А сала ћемо нпзсоти мишљење које ]’♦ о толl ромс-ну дго 1908 годшге Пледанов у гвом предшвлру тбсрннку књшс „За 20 годииа”,.. г. Горм!« већ гматра ссбе мафксистом писзо ;• П.техгиов оп је у саом „Матн” већ ’)»с‘гудаlo ка-о ирогто-ведиик погледа. А.ти баш таЈ ромгн је шжззао да г. Горки ни*ако ткје пк>п«саlн з? улсгу проноведтеиса тих ноглеаг, пошто Млрксове погле т? он устгште пе рчзумс. „Ислсвест” н јегте «св и. мождз. ?ош убедљн.вг?'|Н л-чкгв т-г нотп.уног неразумевзња. Зато ЈјЗ и весшм ачо т. Гоон ■ хоће да поопсведа марксшам. счда «-кг* ге најпое тптруди да та пг'зу‘ме. Ргауметч мгрчшзгм корплно Је ч иријгтн-о лгупипе. А г. Горком ће прзумевнце доиетд: тоди и ту иез2lменlљцву коргкт. штп ће \»у Iк>стг.ти }г<но колико маао одггваоа улога ирсаloзедннвс-\ т : . ч-мзекч који грн ти>венствено језиком логике тј. човеку који гсзори сликз, (Ил»ханоз: „Уметност н књгжевиост", стргчл 244 И овде нијс толлко занимљиво ово мншљењг Плеханова. колико је занимљчв.з једдга псторапа у »езн с тнм м>тиљењем. Почетак т? нлторије наћи ћемо у прдмедбп редг-ктлп« совт*тсмсг пзда-ња кшсжевчо кргтгичкчтх члјиижа Плехгегпва. ивког Бељчшсвл, ко ју овај стављз Пле. ха-новљевог лгтнљења о романл’ ...Мати". Бељшж.тв тврди к"«о је П.тгхгпављезо м дпљењс ..дубоко иогрешнп” и кан „одличдн ц врто у бедљпв олго.вгр иа то Плехгчтгвљево твпћење". Нмв-ми Луиача-рок.т. ко;л у чтвику ..Мачесг/м 1 Гогжи умстник” (1981) између осталог впше; « „...Плехаковљев гпитоппр да су м»’»сли Гор_ ) кг лепртзплне потпуњо ;-с разумљив: Пле- 1 хзмпв је утп дпба био већ р.ерма иарааиг мењ- 1 шевтчк, ип I ејг Горкбг, разумљиво, ниеу му б - < л« гк» вољп..." Смггоап ј,е ј-аса«. Бељчижсл и 1 х<Фе ла Плеха»к>вл»ево м-ишљење < објгсне тпме, штп Је овагј „у то доб-а 6"(о всћ веома нзразтгги мењшезик” на му идеје Г ор- * гог кош требл да ; е уто шреме 6 «о бољше- г пик ш*су б'|де „ио вгхљн”. Али, да ли и* ка- з .ншо ;с т.п овом илн о гтгом литању неми Пле- С Хошдвљев ст..в погпешчч. то сс не провсрав?. т ијхм кчл! к ч-татчциром њсговог мењиге-внзма ч уотите. већ шалнзом свгкоз његовог ставз о ( ксме се у коикретно.м слрчају рзди Пр»ма то- т д

м«, 6а.ш од такве алалше мора.мо иоћт' приликом оцене Плеханбвљевог става о коме је реч. Плехаттв тврди да Горкн нцје разумео м'Е(рчсизам. У ко-м смислу? Њсгова алузмја «а ролгаи „Исиовест”, то јасно иоказује, јер јс тај I>С'М.ан бтво као што је иознато отворена проповед тзв. богоградлтељогваа блтн богогралгтгељ. то свакажо значи не разумети марксизам. Пошго је богоградитељски кграктер „И-словести” иеостгоран, могло бц се ирнметитн да 11-техаио-в н-ема права угголико, уколпко п-роши* рује тај озој закључа« и на роман „Магги”. Мсћуптм, да лн је то биш тако сигурно? Ми ће.мо потседнти само ш једа« ј.едшш детаљ из ромгна „Маггн”, Потгеп ћемо иапрнмер, иа јсдан равгшор којн воде Рибиц и Пав.те п у коме Рнбш нзмеђу оотааог кажс: „требл Пашве веру I)Сlву НЗМИСЛIШГ... трсба ствсрЈ гш бога прчјагеља људ«! А Пав.те у аиак одгч вора узвикује: Па ето постојггЈ ]е Хриотсс!” (гшбрала дела Горксг нз руском, страна 130, иддање од 1946 г.). Сад шта је то ако шгЈе богограднтељство? И да л,ч је онла случгагјото што на знду собе Па.вла Влсссва висгг слика Христакоји од.тазн у Емгиус? По сзој ни;,е. Кгл се свгквгг деггаљи сгг.тедају сгз перспективе' отворено бого* гриднтгљгких исповести, онда ;‘е по нашем мишљењу потлувго рзвумљиво игго је Плехзнов у то време пребацивао Горком нсразумевање мсрхс.чзма. Оетаје дакле још рн а . замерка због пропангандизмв-, тј. због за.мењпвсња језпка у-

мет»*ка јсзиком проповедшгка, како то каже Плехааадв. Али за>р је човск морао да буде мељшевик, да би чкшго такве замерке Горком? Уосгалом ево како је о том делу Горког тамеђу соггасд' пиоао 1910 годивге један бољшевпк (подзлдчимс.: бољшевш:) који се бавио кшажевиххм крптпком: „Поетавившп себп за цпљ да иаелпка лик идеалне ма;.ке М. Гормп је бпо прп* иуђен да пз тог лпка пзбацн еве сптно, банал по, смецшо, што постоји у сваком човеку, што сцгурно постоји и у реа;кгој Нилсвиој. Та опе. радија ■пдметнула је п дал»е обавезе; ради једпнттва колорпта мсрао је пстотако даогстралп свс ситно га баналио пз карактера Павла Власова, Украуплца, Нпколаја Изалсвпћа, Рпбпна, Натзше и д-р. који претслављају нооноце „истлие”. Тај пиз доелзднпх огранпчгвања довео је до идеалнвсв-гног приказиве.ња, које се, пзмеђу ооталог. испољава »п у језпку, ц које јс приповест лишило богатства боја. М. Г. је п овде залао у једапг од грехс-ва романтпзма... истпнз! захваљујући идеалпзованој јелиостратгости (иекад бп ге казало: тенденциозност' >, прпповеет претставља добар маперијал за п-ропагаиду, алп лропаландпстнчкн квалптетк још ие могу IПослужlдги као еведоцба за умет',џ чко дело" (В. Воровскн. „Књижввцо критички чланци”. страиа 192). Ка»о што виднмо у погледу замеоке о пропатандизму, бољшевнК Воровскп пма ст.в ко < је потпуно истоветан еа ставом мењшевика П.теханова. Али штњеиичка истачност тврђвња Луначаргког, с-амо ј.е јсдан изглсд овог елучајс. А ево дрсгог: Луначар ки је, кзз што ;е познато, у време Плехановљевог мсњ шевизма бад богот .радитељ, Заачп, прводадао е оиој струјн когу је Лењшг назвао карпкатуром бољшеЕгзма. Међутим. сад тај истп Луначарскп Плехсаго-вљев напга иа бого.гралшељство Горког < глаш. за за пгапад на бпљшввизам; омај бољш<в.П'за<м од кога су сам Луначарсми и његови жгромишљетевди напр&внли прека речима на;;емl"не.нтнијег бољшевика Лењи-на кар:«катуру, Д-руго. У вптом ч.тамку у коме је опако гигго о Горком, Псехгнов ;е напао и ЛуШчгреког и то баш због богш радите.вства, шз»«ајућп га узгред речело „књшкев.ним вет,роттром”. е ~рат” прол в њему сличнмх према једној фнтури Бјвлнжжог раггом против жаба. Да .ти је после тога Луиач-арски морао да се осети тг лич.4o шм‘ођ.епЈггм? По свој при.тмш. А ла .тп је послс свега тога случајио. што је баш Луначгрск.и изгледа првп почео да Плехшовљев став прсма ромсну ~Мати” објдшњава мењшевнзадом? То је био гшчетак историје га Плсхгновом, А крај? Крај се огледа у чињеннци ла је тај фалсифлкат Луагчар-екот у Совјетском Савезг поетао акспом, па га, ш пример, Рооетг-1?т. у прелго®ору псмеаутпг о-вјетског издања Плехановљевих дела, «ге®олп чак и не т.омl<њуђи његовсг духовноЈ' оцј. Има ли пеке разлике "змеђу он-квог почетка и снгкв.-г кроја? ИмгР»Bл«*ка је пре свега у 'ч. Луначарект* је свск-чо ии»ек7г*в:пг;.и сд Розs.итзла, јср гсг јс гјзмнстио, а овдј са-мо глепр мдвд љегову измпшљотпиу. Али псттојн ту п јелиа лубља рззлика. коју нг-.м открпзп и сукнпе рф»иос- , 1 : Бељчи к'в. иав А тећи јсш Једмт псчечниу из цгтиоапгг чљ?.мча Лу«ач;:ре.ко<ј : ..Сзда. к*ч јс поошло довољно воемена и када се можемо освриутп на лела о кл ма су тала мп гп та-ко неггтивно* говгри.ТЈ, мм те ке.тостзткс тзг иа,тзчл*о. ми о',вореио велпмо ла. и.тсп.-кн и чач <• гледпшта ?.исол’ Т!Го хчистл <чкс воел.ччтг-ги. деда као што су ..Нецрлјатељи” и ~Мгпи" припадаЈу пајбољим дглнтма уметгтчког с.твајрлташтва ~Горког* (стресна 429 шггирше књгге Пдехаиова). Из о*« речвиице се прс свега јаоио види да се ов»к»о мншљење какво има -'lунгчср~ктг о п<мпну ..Матп” мјопзо „отвореио” да каже тек 1931 годааде (дз-тум пнсања ч.тгнка) И сем тога. јаст с« и .ди да је све дот.те у Сгвје.тском Савезу влад-ЈДо мишљење супротно овом мшшљењу Луначжрскпг. Кад се то повгжс са већ идзедоппм мдшЈљењима ЛгњчШз. Плехачовг и Воровскот. шЛз се немl«нпlВН!о долази ло еледеђих закључака: 1) Све до епохе ..мудрОт руадводстЂа”, марк СIФСТИЧШ књижевиз к-рчтика у Сов г .етском Савезу није у де.ту „Матп” вилела пски квздитлгпш»з иов уметннчки метод ссцп-јалllстичкп реализам. 2> Св? дс епохе ..мудрсг рукпводстза" маркснстич.кз. књкжевна критика у Совјгтском Савезу ггдтззилз је замеоке. умбтннчкиш кт.алитетнма ромама. „Маги” и бита далеко ол да теб ромгн стави међу деал Гсрког. (Узгред реченп може ,тг то ла буде тзв, „п-рониЈа судблене”, над » сте онс 1931 годијне у којој

Луиачароки узима Горкот „у одбрану* од критике ГГтехашова устварЈ од опшхе критпке Сlа»м Максим Горки оа жаљењем ко«статл-је .„..рекао бпх да «аша критпгка за десет пос.тедњмх година није одмакла по правој лшшји даље од Плехаиова и Легвмна. А већ је доста сдучајева где сна далвко заотрањује”. (М. Горки „О литературч 1 ” страчга 113). И тако се ту пред нашнм очима откривз) једиа »отоди*ја која је почела оида ка,да су литерарне препирке у СССР, лрема речпма Горког, (видп ципгирани. чла 1;а»к те речп се случајпо налазе у истом чл-апку у 'коме је Горки ззжалио за криниковд Плехаиоза и Лвњниа) почеле да „кипте иајгрубљим личшш испадима”. Почело се фалоифижлтц.ма, а.тд фалсификат.чма у кој .м је бар било поиешто ЈШвенције, а заврин ао се розентало.вокпм цепнввнтивним препрнчавањсм „тековииа” гро. шлссти, Дјодушс сад већ у мирној бгл.рокрзггској гтмосфври у којој. и добз ~цајгруб,т>их лнчиих п:пааа” иретсте.вља недоотижаи сан. Ова историја је овакако згсшмљива, «лусграција зз моралл« и Iштелектуа;ши израз дсгеперасања једке револушге. Али та ичторпја показује и то, да се о кдној прошлосш у Совјегеком Савезу говори само сигда кад јс то неизбсжно, «а пример онда, кад се оовјетском чита.оцу мора објаснитн «еки стг(в Плехаиова па и овда се о томс ставу говори тако (Розепгал) као да. је. то бсго неки уса.мљек •(« уз то још „мењшевички” став. У стаарл, бужом око Плехалгова, под-

мукло се оакрнва чињенпца да је тај став као што смо видели био општи став ма.рксиогичке књнжевне кршг же лењичоког периода. Можда изгледа., по мало ско.тастички почетн ово излагање полемиком око разних мишљењд,. Али ми немгмо прегеши;а да ма шта докажемо Јвдзд-о мишљењем којег бгло маркгиоге; оао што смо желели дз постигнемо јесте са,мо сле-

деће; прво, дз укажемо на једагу иемспшу са којом дслазимо у додир служећм се совјетоким изворима, што иам, ако такву ч пеисл'Иl«у лажовер-110 усзојимо, обичио смета да слободно расу-

ђујемо; ,Iг, друго, да побудшмо оде кој:в буду ово чппгали да мшо размнсле над пипгањем: каlКo' то да марксистпчка, књшкевн!а крпгпжа пењинског перпода иема толпко ук-уса, цп лолико памети, Дз у лелу ~Мати" видп „кгоке уметиичке ква. литете" и што је пајдамскије од с®ега „квалитатдано нов уметгчки метод” соодјалистичкл реализам? И, најзад, да нскажемо како се чпгава једна прош.тост у књиз« професора Тимофејвза сакрива пол је.хи, м једнном диекретном ирпмедбом. Само то II Претпо-етавимо да о социјалистач-ком реалпзму и® зиамр ншша и да смо Iб2;ум(или да о- том питању иешто сазнамо из књше професора Тимофејева. У том племеи тгам на стрши 356 његове књчге, дознаћемо, да је битпа одлнка сошпасшстичког реализма у том«, што о« спаја реализам п ромаитизам. Лаље профссор I пмофејев објшињава усллвс који омогућавају такво спајање том прилпком »иа»ш тек кидшректао дознајемо да се тај спој изражава као „дуб,и«а рсалисттгчке ааализс дг*гашњипе” која отерива „дубоку перг.пектпву развптка жпзота слтрашш це*. Али онпм наш прјам социјалтстиччсог реглизма остаје и даље алстрактг«, јер још не знамо кажо коикретно знач« У оалк>.м лику изгледа ова-ј сиој рсалпзма к ромаипнзма. И дгж је врло речит кад сс ради о набрауЛ'њу услова којпг омогућавају тај сиој, дотле се у тшгледу одређтгзања тога споја, Тимофејев огрдипчава на тгригмедбу да 1 орки у р )ма«у „Матп” којл Г Плмофејев узи. ма за „образгн” соцчјалистлчког реалшзма .Јкжазује куда клу њвговн ј.уиарн, иоказује њлхову сутрашњшу”. Међулим, и ова констатацпја остаје недовољно о.тређена, јер је и св.тки исттзноки иисзц реалист „токаалвао сутрашњнцу” својих ;унака» Ко ћс на иример тврдкти да Ивајгов Чехова, ил« којп бмло друг.и његов сувипши човек, им!а руж»шчасту будућност? Зар аш>ј« Свакл читалац „И-ванова”, >( Ујка Вање” лтд. све_ етан тога ла ове те Иванове к Ујка Вање у булућиостЈ очекују салк) резнгнвција и сомоуби,ство? Уосгалом, те чињентдте свеста« је и сам Тимофејев. Он на 332 траипг своје књтпе утврђу е елемел.тарну истпт шхема којо-ј је немо|уће иттказпваги оио што јесте, а да се т тај игlЧ«и нс прикажд ч о«о што ће д,а будс; јср све што пост)'л «осн у зачетак нпвог, зачетак своје будућности персиектнву. Одатле Тимофејев шравдано з-ажључује, ла „и реалштичк« дело, које појавс слкка онаквпма како су се гне већ \обличиле у животу, и може и морс. зо.тј •опвати иитање ,•> то.ме какгш оие по(тају, у. коме се прг.зиу разви лју”. Према томс. каа се као прецпзл-рање ос«овне ол.хике соипјаппстичког реализма узме кои-статаиија ла је I‘орки откоивао булућ.иост својих л) жовз., онда је та кс« •татациј.з иеодређеиа зато, што не прарн разлику глдмеђу рсаллстичког н „соинјалистичко - ргалтотпчког” открмвања бл дућиости ликола. Ту рашикку покушБо је Тимофејев да иаправи птмиући на стоамп 322 у одељку пол насловом „Реализам”: „То што тоеба да буде поављује <>е ту (у рсалпзму НМ) као пршшип оцсјмиањ® по)аза које у жгвоту реално постоје, као \тао ио мгтрења под којим он (реаог'зам НМ) першшпоа живот..."; ц, пошто јс затим кош статовао гпре помеиуту способност реализма дз открије перопективу, Тнмофсјев дола,е: „алц нпак ос«ов«а пажња ргалгпста сконцептрпсаиа је на прнкаЈИзањ« живота какав он ; есте, и гергпектива сутрашњице... јавља се код њега, не па плану њнховог непосрелгог приказпвгзња у лаисовпма, «его као онај тгас посматрањз о коме смо горе говорили*. Међутим п гвде оотаје меодређено како то соиијалштички рсализам за раатику од реалпз.ма даје перспски ву сутргшњице на ..плану сгеиосредног п.рмк.тзивања у лпжовима? И, најзад, тек «з.' т ра-лп 361 палгзилп нешто што претендује да будр одговс.р н 1 ово пнтањс. Говојрећи о лик\’ мз(јке нз |К)ма.на Ти'моф.еј|ев пише; „Кад с« ппја-

вио ромаи, кр.тика ј-е лик мајке смахрала ие'реалшш, раманг’ тшш, таша паставка код нас сада нзгзива чуђеље: лнк ма)јке иам пзгледа У целини реалистпчки, јер знамо пут хиљадз « сгопша хиљад/а совјетоклх жена у време грађаиског I>ата, .у даннма социјалпотнчке изградље, \* доба борбе протпв фашнзма, који нам по* мазује до које је мере Гојжи у иочетку 90-тнх годаиа иогодно црте сошГалнстпчке жеце, ло које је мере п>егова реаличтшчка атвааиза нрелазнла у романшчно откртваље иерспектнва чове. ковоц- развшка У животу...” Зтгачгг, лнк грађсн мстодом соцн;адастп чког реалнзма, у садашљп1Ш је пзузетгн у омислу ромашшзмЛ, док у су* трашљинн поотлје тппичан у смтгс.ту реализма. Тако треба, дакле, кб(llкретн*о, на примеру цен* траомог лика дела које се узи.ма за образсц тог мвтода да нзгледа оиај шначе апстрактнп спој реалиама и ромадлгзма. Претпоставимо да је то тачио. У там случају иттћи ћемо се пред следећим иитаљем: како се тај метод може применпти иа грађеље тзв. негативншх ликова? На примсру мајке Горког ои као да згдокољава, али то ;с позин'ван лик. Одговор на постав.>с. п’о питаље дпће -нам прцродно, доследиа п#Имвна тог мстода ш гзградљу иегативник ликгва Шта оида треба прво ураднтн? Нрво треба наћи изузетпост у свдашњлвдг. То јс лако. Алц стгла треба наћи и тпшнчност у сутрашљшШ у смттслу реа.тлзма. Међутнм, то је, очевидно, бесмислица. Рећи да се тај мстод у пржазнватву, на прттмер, неког белогардејца огледа у томе што је тај белогардејац у садашљпцн нзузетан, алтт зато у сутрашииши тиштча«, значи, за|т.та, рсћи једиу гоупост. Првма томе излази да је тај уметцички метод прштцттч.јелиа непри* меиљив кгд се ради о негативтшм лшовима. Рећи ће се да Тпмофејев шгја мгчслио да каже он то уосталом н ие кзже такву глу'посг о пегатианпм ликовима. В-рло алп то уопште тшје ваокно, важно је да бсз обзира на то иггз је он о томе мислио, метод соштјалтгстичког реалшма пртгметвен доследио па нсгативчс ликове, као што омо видели. нужио доводи до таквих глупости. Оида се прнродно поставља ш. тање; па како је могуће да једа.и уметнички метод буде непшменљи® на јсдну в.рсту ликовз? По хшитем мг.шљељу шттаље је ногрвшно постављено, је.р је иеирименљпвост тог метода на негативне ликове чптљетшша, ко;lа ни у кошко ие тгре-Јтај.е да буде чињентгца постављаљем питања овакве врсте. Значи, ппга)И>е треба иоставити оваиоо; да лн је, обзиром на ту чиљенпцу, оно тито Тимофејев назпва социјалистпчким реализмсм, уопште иен'; уметничш метод? Да погледамо у вези с тим питањем како стоји ствар са’ прзитивндим ликом тга кога је тај метод, изгледа, могуће пртше.ниши. Све до сш ми омо птма.ти саевим сигуран крнтеријум за разликоваље ликоаа којтт су обпчна пропагандттстичка кснструкцита, од оиих кочт то гагсу. За ове ирве рекли бис.мо дз су сувшие идеалггзоваии. тј. да су сув!чше переалтш, романтични. Међтдпм, кико ђемо сад равлнковати ;латк ко-ји је грађен по методу соштјалистичког реализма, од лттка којн је прађен па мвтолу г тропаггптдИ'Стттчке конттрукције? У сгдашштши, за оба .тжа карактери.стична је изузстност; знамтт разлпку треба тра жити у томе што једги у перспектнвн требз д« постане реалан, док о другим то шт.е случај. Ал!’l зар сс отгда метод социјалlт:стичког реалттзма не би могао изразттти једиом сваквом једначином: пропагаlнд.ттспгчка кшртрукција у смтгслу романтиl3Ма (садашнми.ца). плус обећањс да ће та. кснструкиија у будућности исстаФм типична у смпслу реалlН'3.ма (.■утргтшница). А кад су то п кад ће те тшопагапднстпчке кпиструкције постати реалноот? И може ли Пропаггитдизам уопште да буде неки уотетнпчмч. ■ метод? 3!Тачи, ла се ту и не радп о пеком уметтшчком методу. већ да се једноотавно ради- о метолу' пропагандистпчке коатст.рукције који ]е произведен у чпн уметничког метода. Ако сад' делуктпвним путем проверимо т&\ закључак, још више ћемо сс уввр;гги у љегону исправносг. Јер ако ирпхпатпмо тај закључак, онда ое одједдам објашљава то. како да је ппаче пемогуће наћи ттеки о ч уран критерцјум ззl ра.з(ЛlИlКоваље тметода социјалистичког реалпзма, од метода пропаггндиетпчке конструкцтгје, Затим се објшиљава како- то да је Iнемогуће прсчмевити тај метод на изградљу негативтшх ллгкова. Па онда об;ашљава!Ју се и неке лруге чињенице које пначе не би било баш тако лако објзошрти. Објашљава сс, на прпмер, вчљешша да марксистпчка кљижевиа критстка лсљинског периода иије била у стаљу да у роману „Мати” види ирошлазак неког ква* .чс.татиано новог уметничког метода. л* ос, иаравно, објаштвавају и за(.мерке због пропагандтгома које су у тој кљнзи стсвљеие од странв ‘те псте критике. Објашљава се оида и то, зашто јв ба!ш та.ј ромаи Горкси', код кога ј« протшаидистички карактер највпше наглашен, узет зв „образац” ооштјалис.тичког развитка, а ад сример некн други розтан као: ~Дело Артлмоноких”, ~Жквот Матвеја Кржемја.кш.на’’, „Жгг вот Клима Самгина” итд. Најзад, тако се по свој г.рилтши објашњава и то, што доота дуго морлмо да тражимо по кгичеи професора Тимофсјева, да бисмо иашлlЧ неку киикретгатју од.редбу тзв. социјалистичког реалгвма и што ми, а »е о.н, морамо да лотичку везу у том смпслу изхтеђу ргччих места разбашанпх по ље_ говој кљизи; 'па. свакако и то, шго ;е љсговп тУмачеље соцнјалиол јмког реалтгзма исконструнсаио и каггег.чу.то. Тамо пас и шмлукгивни и дедукговпи их т водп једном пстом ззкључку: да. је оно што професор 'Пдмофејев иазива социјалттстпчким реалпзхшм, обич.иа ирапагаидсктпчкг консгрукција., Међутим, простор не дозвоља.ва да сад пођемо да.ве од оиог закључка. Надамо се д® ће там се иружити ирилика да то урадимо у јед. тгом од слсдећих бројева. * Паучени искуством јавне дискусије в кн>и-зи „Теорија кљижевности“, на којој је ста«, који заступамо у овом члашсу, од стране иеких дмскутаната схваћеи као „негнран.е“ Горког и ».еговог дела „Мати“, ми ћемо, да би у будуће избеглм с.шчне неспоразУме на сваку замерку те врстр озговорнти питаљем: да ли указивање на прспагандпстичкц карактер једне књиге Горког значи и негирање његовог читавог уметничког дела? и. М, ИСПРАВКА У прошлом броју, у чланку „Још о тиггичном“ поткрало се пар штампарсклх грешака од којих иа смисао утичу следеће: Реченипе; „...при чему за полазну гачку узима прототип и стварност,...“ и „При том тип см*грамо као снх категорију, која делуЈе на иаша чТла и емоцчје.“ треба да гласе: при чему за полазну гачку узима прототип пз ствариостп...“ п „При том лнк сматрамо као оиу кат*го"рнЈу ко4х делује на наш? чУ.гга и •»оциЈ*“.

СТУДЕНТ ФИЛОЗОФИЈЕ

НАПИ С А 0 Никола Милошевић

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 5