Student

Неш решења без Југађповеиа

(ине(Јхј дасЈи сј нђазпврЈ зборки!ту. То је постала најчешћа парола вецери. Када је студонтска поворка кренула пооед „Алб?llије” Теразијама и улицом маршала Тита оно мало посматрача што се ту задесило стспило се са масом. Као кад снажна бујица одрољапа обале и носи си? пред собом, улетали су у позорну и срастали са љом у јединстзену целину многи посматрачи са тротоара. БУДИТЕ ОПРЕЗНИ, ГОСПОДО! Де Гаспери вероватно резонује: „Југославија је стеазњеиа са свих страна. Свуда позици и погрде. Да згодне ли прилике да скренемо иедаће у које смо увалили* италијански народ ка Трсту, па чак и Далмздији!” Али ми н>ему и Западу одговарамо речима човека који је свио своје гнездо генија у малој Црној Гори; „Тврд је орах воћка чудновата Зубе сломи ал’ га нс поломи”. Западу поручујемо још и ово: Зар нисте имали прилике да се упознате са фашистичким апетитима? Неофашнсти свих боЈа у Италији нису убоојали међу „изгубљене земл.е” само Трст, Истру и Далмацију. Један од отаца савременог италијанскор фашивма (тих отаца има много. тако да се порекло овог Мусолинијевог бастарда не може утврдити), вођа групације бос!аlе, Едмондо Ционе, у својој нњизи I/ Јбеа согрогаИуе соше IпlегргеlаlЈопе Деllа 81опа изражава наду и жел»у да се поврати и италијанска Африка. Ми смо увидели ову опасност која се рађа на улицама Милана. Трста и Рима. Ми смо је казали гласно, нас ради и Европе ради. Пружите ли прождрљизом фаши стичком вуку само прст, зграбиће целу руку. Пароел исписане на нашим транспарентима зато нису биле само обичне пароле, Оне су решеност наших народа да бране своја права. То је део нашер живота. део нашег тела изложен оку Европе.

ПЕТО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ

УСВОЈЕН ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ДРУШТВЕНОМ ПЛАНА

28 мзрта бве родиие почепо је Пето редовтго заоеда«Је На. родне скупштиле ФНРЈ. У вишедневном заседаљу, паслжнци Народн-е екупшттше претресали предлог закона о Друштвгном плаиу за 1952 год., предлог закона о савезном буџету, предлоге опиггег зсасонз о идродшш одборима, закоиа о управшш сцоро«ша, закона о јавио-м п.равоб-ранио* штву и др. Цешрасшо мссто скупшгапскг дебате заузимају доношење закона о Друштвеном пла«у н општег заљона о народикм одборнма. Већ впше месецп радтпт колвкттиш у нашој зем.д>и. као и »дггав дгарод диокутовзлтг еу о предлогу закона о Друштвено.м плану. У свом експозеу у Скзшштјпш претседнвк Привредног совега В.ладе ФНРЈ друг Борис Киарнч је ттзнео да је током те општенародне дпскуснје дошло до неких ман»их » већих изме»а у предлсч-у. Али твегову основу, ње. гоау срж. одобрши 'су н приШагпили радни људи нзше земље. У дискуснјп о Друштвеном пнаиу и о савезном буџету говорило >е ок,} двадесет народних посланнка. Предлог за коиа о Друштвеиом плану је једЈгогласио уовојен. Други важан закс«, који јс усвојен на Петом заседању Народне скупштине, }е општн закон о наролним одборима. Демократгизаиија у управЉању прн®Ј)едо!М не би се могла замислити бсз демократизације народие власти. Ноз« закои о народним одборима је сдстављеи у том смислу. Основие но в«не у твему су у томе што у одбору града пли греза постоје два претставничка тела скупштсша и веће произвођача. На тај начитг произвођачи пелссредпо учествују у органимз нзродпе власти. У току дискусије народни посладатци су ооудили пропагаттду н ха;ку коју воде ита* лИЈТЈ»ска влада, поофашпсти и нредектпгтп око Трота Скупштина је усвојпла Резолуцију ј о тршћансксм проблему.

Студенти технике припремају маневар

Желимо да маневар постане традиција

...Тако оу лзрвили у Удружен>у студсната Техтшчке велике школе. Сасвим тачно. Све док ннформ бнрооески к њима слнчни ратни хушкачи не престапу са претњама и звеметом оружја с о«е стране граиице наше сошпалјости.чке домовиме, шши напори морају бтггп усмерени и у тгравцу оопособљгвања студената за њену одбрану. Масовпо учешће студензта треба да карактерише овај маневар. Предвиђа се да ће «а маиевру учествовати око 4500 студената. Под! Iза«>у квалилгта командсван>а блће у току прппрема тгкође поклоњева пажња. Штаб мзнгвра већ је основа«. Поаиву отудената одазвгће се н органт* ЈНА, који ће им ставити на раоположење све нрсте оруђа сувоземие војске, војне стручња.

ке за помоћ у обуци штабова у току припрема и давати стручне савеге У току извођења самог мзневра. У пр-ипремалта в«лику памоћ студенггима ТВШ указује и генерал-мајор Јавановнћ-Брадоња. Назив ратне игре пук у одбрашг н нападу. Сектор иавођсња Виича —• Момри Луг. До сада су, углавком, већ формираме јединице Извођењу обуке студената, у руковању оружјем, већ се пристушато. Аштац.нја се сп,ро®оди на састанцима Удружења студепата. У оквиру ње приказгће се и всјно-шста®пи филмови. Удружења студеиата ТВШ позвала су, оадводом маневра, <аа такмичење друге факултете. С.

Као и прошле године студенти технике ће у априлу одржати маневар. На слици: два грађваинца за време прошлогодишњих мангвзра очекују у рову „напзд нвпријатеља“

О неким проблемима Удружења студената медицине

Организација Савеза студената МвДицинсног факуптета нијв до скора ималз јединствено руководство, већ су постојала руководства година ноја су дирентно била псвезана са Одбором Савеза студената Медицинске велике шкопе. Та организациона расцепканост сада је отклоњена формирањем посебних студентских удружења за Стоматолошки, Фармацеутски и Медицински Факултет као целине. Изградњу Савеза студената Медицинског факултета отежава чињеница да вна има преко 4.800 чланова, те је технички немогуће стално окупљање топиког броја студената. Због тога је још увек нужно да у оквиру Удружења постоје секције по годинама преко којих ће се одвијати рад Савеза. Користећи искуства Удружења од прошле године, а на основу Статута Сааеза, припрема се ових дана правилник Удружења студената медицине, о коме ће се у секцијама дискутовати и који ће се касније, на састанку делегатских секција, усвојити. Најважније питање сааког удружења, па према томе и нашег, јесте садржина рада удружења, форме кроз које ће се она остваривати. Искуство показује да смо у првом семестру ииали ослабљену организацију. Дешавало се да на појединим годинама од 800 1000 чланова Сааеза конференцијама присуствује 200 300 чланова- Има и таквих људи који, од како је формиран Савез студената, нису узвли учешћа ни на једном састанку. Суштина тог пробпема лежи у томе да се у свести студената промени однос према својој организацији и у садржини рада, у интересантности пробпема ко]е Савез третира. Последње конференције секција, које су одржане прошле недеље, показују да се том погледу озбиљно напредовало. Не само по броју присутних (а присуствовало је оно 80 ’/с), него и по дискусијама, видело се да су Први конгрес Сзвеза студената, а нарочито говор друга Тита нашим делегатима, дали потстрека чпанству нашег Удружења, а исто тако и оним појединцима које ]е бипа прилично обузепа стихија нерада и апопитичности. Садржина рада, ко]у сада има Удружење, је врло богата. Оно већ почиње да развија своју

двлатност на идеолошкопопитичком пољу преко предавања, дебатних клубова, усмених новина и др., па, затим, кроз развијање друштвено забавног живота преко куптурно-уметничког дру штва, литерарног клуба, Народне технике и др. Удружење се даље ангажује на проучавању студи!а и наставе, спорта и фискуптурв и економских проблема. Далено би нас одвепа анапиза свих депатности удружења. Задржаћемо се само на два, по нашем мишљењу, најважни]а питања. То су идеопошко-попитичко васпитање и борба за што брже и квапитетнијв попагање испита. Још на почетку семестра прекинуло се са бесплодним дискусијама о формама рада но]е су често одвајапе Савез студената од основних пообпема организације. Већ је на свим секцијама бипо дискусије о Друштевном плану, а у оквиру целог Удружења одржано је предавање о кључним објектима и колонијапном питању У светлости догађаја на Средњсм Истоку. Ускоро ће бити предавање о нашем задругарству, економској сарадњи у свету и др. Неке године, као например I и Ш, имале су врло> успепе састанке дзбатних клубова. Досадашња искуства говоре Да јв много боље да св у секцијама организуЈу предавања, састанци дебатних клубова, усмене новине итд. Задатак Удружвња био би да сада тзј политички живот још интензивнијв развија и да га споји са свакодневним стручним усавршавањем. Друго важно питање из рада Удружења ј‘е учешће у решавању пробпема студија и наставе. По овом питању, Удружење студената медицинв се нешто јаче активирапо прошпе године приликом дискусија о режиму студија и о другим маставним проблемима. Овога семестра ми ми слимо да читаво Удружење ангажујемо у тзв. Месецу посвећеном етици лекарског позива. Одбор Удружења припрема и тезе за дискусију на којој ће и студенти изнети своја мишљења о плану и програму наставе, о квапитету предавања и вежби, о рожиму студија и шзстогодишњем шкоповању. То су неки важнији проблеми нашег Удру жења, који, нису и једини.

ПИШЕ

ПРЕТСЕДИИК УДРУЖЕIБА СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ

СветиславКОСТИЋ

Млађи заостају због старијих

НА ТЕХНОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ

За»од за квалипаггивну и кван титативну анапизу је већ годаинама ире-дмет д скуеија оту. денlата кижих годииа Технолошког факгултета. Пооблеми. који се ту јевљају резултат су објективних тешкоћа ко;е су у овзквим ззводи-ма немиковне, зат ,м режима студија ’ на овом фжултету, а « рада самих људи ксији ту вежбају. Пре свега рад у лаборатормјама је за студвнгге велика ортерећење. У Заводу за кваититаткшку гиглту вежбе се обавља;|у четнри пута иедељно у место пет пута како је доскора било. Прогром ]е остао исти, а да би се студентима пружило више времена за рад, вежбс се одржазаЈУ од 13 - 19 часоза. Ко, то сиче никакво побољшмће, јер предавањз трацу до 13 чассва, па су студенти IВрlИМ'o>рани да због ручка или маггуштзЈу предаваља или да з/скашња:ва;у на што опет отежава рад у лаооратсрији. Миш.ЂСње је студеиата да је 6ол>е и даље одржавати вежое и иетком или померити почетак вежби т Н часова са тр а ;ањем до 20 чссова. Акализе се не завршавају V пррдзиђеном року. Место одрећен.з четири семсстрз рада у ла бограторијама. вежое трају мно-

го више. Садашњој трећој годиии продужен )е рок завршетка рада у Заводу за кватитативну англизу до }уна месеца, таио да у овом заводу вежба већи број студеиата с а те године, него са друге кој,а би ту тре бало да ради. Од 157 студената друте године, 60 ради у Заводу за каантитативиу апализу, 47 се још налази у Заводу за квалнтативну анализу, а остали, у већини случајева, не раде ла60(Р12ториске вежбе, јер за њих та.мо нема места. И тажо из године у годину панавља се иста ситуација да студенти нижих годики 32(остају са радо.м због стармјих генерација. коце не из* лазе на време из Завода. Где је кор си овскј појави? ПРЕ ПОДНЕ ПРЕДАВАЊЕ, А ЦЕЛО ПО.ПОДНЕ ВЕЖБЕ Бе.тики број предавања и задржавање р.ади тога преко це лог дана т факултету отежааз »ормално учсње студендта технолотије. Меј>у студентима ирве год.нl::е но;'автта се тенденцира да још почетком м.аја напусте род у лабораторији, да би се пркпремили за јунски иопитни рок. Казнене анализе које су биле уквнуте, повдно су уведене. Аиалиду, која је и после по

прдвке остала неисправна, кандкдат је дужан да поново изради, а као казну ј ; ош једну више. Ако су од четири ашлизе две по‘Прешне, кандидат је обавезан да направи шест добрих.

Тиме се олуговлачи рад У Заводу и онемогућује другим студеттима вежбање, Можда би се могао наћи веки други начиlн кажњанања студеиат|а мој« иепажљкво раде, тако да то не

би штетило осталим отудевтима Асиствнти у заводимга не даЈУ једнаку по-моћ овима студенти* ма. Често се дешава да поје* динци и по две три недељс ра* де једну анализу> а да нм асиСтент нн једном не приђе, додуше студената је много, а аоистенагга мало и оти су још за узети прегледом анализа и колоквијумима. Али ту би валуало наћи неко решење и омогућити сгуденггима подјједнаку помоћ. Посто|ји такође нзмс* ђу вежби и иредагваља' Студенти доугог семестра паралелно слушају предзвања и вежбају у Заводу за ква'ЛlИтатввну аиализу. Ред излагања Нlаставпика, пак није исги као редоолсд анализа (слуша се предавање о пр* Вo|ј, а практ-ично ради друта или трећа), те су студеитј упућсни само на лнтературу. Ради тога оу анализе лишене помоћа &систеша|та површно обрађен-е. И оами студенти одуговлзчв са радо!М у лаборзторији, Држе место, а не долазе редовно на всжбе. Овд се нарачи-то чесго дешава после ззвршlнс аадлизе, кад;а сс з-бог непар-злелног учења и вежбања кандидат посебно припрема за колоквијум. Већ су предузете мере да се студентима. коуи се дуже в-раме»в не појављују у лабораториј!** одузме меого и додеди друр ГО'М«. ВИШЕ БРИГЕ И СМЕЛИЈИ ПРЕДЛОЗИ На гхобољшању хигкјвнloкик услова доста је учињеио. За»о» ди оу смештеии у велике са«тле простори Је. Вентклатори и капеле р-аде. Студент-и раопол!жу са приличним бројем посу да. Док су се доскора два сту« дента служила са по једном шприц-боцом, данас )е сваки студент има. Лупање боца )о с-мањемо. Но, дешава се да појединци не користе капеле. тв се у 031М0|ј просториЈН ствара не потребан дим и смрад. За овако велики бро|ј студен-ата, који ту раде, још је увек мало суш'Н.ица и електричних пећи. Редовна је по!Јlава да се чека у реду за добијвње места у њима. Сва ова питања траже своје решење. Заводска клlК|ференција, која би могла да допринесв извесгом побољшању. у Заводу за квамтитатшвну ан-ализу већ да®Нlо није одржана. Удружење Савеза студената Технолошког фзкултета могло би да се више позабави овим проблемима ида смелије иступа са овофим предлозима, како би се у лабоlраФО|рlИЈ'а'ма но(р мвлаи рад за све стуленте.

Јо« ТУЦАКOS

Анализа је завршвна, Да ли је успела?...

Математичар - научник или математичар - педагог

„...Мислите д а имам више вргмена од вас студената? Тек сада сам почео да учим и то геомстрију за трећи, и алгебру за пети разред гимназије, јер на факултету нисам научио шта и како да предајем деци у гимнааији...” (Из Јпсма једног дипломираног студента математпчке групе Пркродло " математичкор факултета). Као «а већпни факултета и иа Природно - математичком факултету приступито се после Резолуцчје' 111 пленума ЦК КПЈ ревиз: |ји настаииих. плаlКова. На ма'пематичкој групи суштива тога прилагођавлња састој|ала се у одlВГ.l : гању матемаггике и ивхи* ничке групе, а сужавање настав нч>г п.т-ајна и шрограма извршено је из тај начин штс су два предмета, обичие и делимичне г?'ЛНД'Ч!!«е. гтопљони у један првдl\;ет чији пропрам обухвата програ>ле сба фузнонисана прел мета. Оаако створект! кодсм прелмоту додадо је н изучавање области вариуационнх рачутна.

ФоР'малнloч кзаршено одвајање мапаматичке и мехакичке групе могло би се окарактерисати као једаш мали успех. Али, у сушти»и, пов систем наставе на матем-атичкој групи њеним студентима није дшео велике користи. Овако замишљон наставки план и’.ма у виду стварање математичара специјслиста. Изгубило се и овог пута из вида да се на Мјаггематичкој пруп« Природноматематичког факултета. школују претежш, бар за 90 од стс, будући »аставвиди средњих школа, а не подмлаДlак будућих наУчника и маггематичара, Искуства наших другова »аспавннка који су ое већ сударили са прак сом, јасно то говоре. Као резултат иотог погрешног схватања имсмо и чињеницу да је потпуио запостављено пед-а-гошко - методичко обучавање студената математике. Читав рал у том смислу свео се на два чаеа опште педагогије у два семеспра и хоопитовање код неких беогргдских гимиазија. ХоспитоБ-ање .је поставље-

но тако да скоро нема уткцаЈа на доби>аЈше дипломе. Студент је дужан да с.туша девет часовз предавања неког професора бес градске гим!Нlааи);е, а десетог ча са сам да држи предавање. Нису ретки примсри са тих предавања:* непозна®ање струч»ог маперијала и топалиог недостатка пед-агошких и методичких мвалитепа. А ипак тзј студент добнја диплому и одлззи у гимшвију! Својјим садржајем и методсм пед-атогија на маггематичко|ј гру пи П|риролно-математичког фм култета не заузима оно мест које би, по њеном значају з а нас, будуће наставнике и васпитаче, требала да заузима. Радн тога сматра«мо да је неопходн" увести методику појединих П(р:lдмета, на месту мето дику математике, јер 'излагање поједладих јелиИнца, ње по)'едиlНИlХ м!атематичких појмова и рудивираном методичару чини тешкоће. Хосиитовање је, пуе.ма постојећим жхгућнloСпиlма, добРо вј

стављено, само ваља увести већу контролу и не треба избегавапи да се студенту којн не поседује одређиане педагошко-мегодинке кватитете, одложи за извесно време давање диплolме. Насгаини план на математичкој групи Природно-математичмог факултета мора се свакако и што пре довести у склад са реалношћу, тј. да се побољша настава из педагогије, уведе методика м.аlтемlаггиlке и повећз кошрола код хоспитовања. Са мо тап<о постављена настав(а донриигЉе оа своје стрlане да у гимназије одлазе добри стручњаци, добрн педагози, који ће моћи дз рзде иа подизању данас тзко НИСКOIГ ниеоlа математнчког знања С|редњошколаца. У том случају неће бити ни питање научног подмлатка запостављено, јер св-аки талентовон студшт Са сврнlбНlИ,м студијама. пошто 01влада онштим математичкиоЈ знањем. може, уз обезбе ђену матери.јалау егзистенциту. да |рсди ша галм лаљем угзвошавзњу м. ИИКОЛИЋ

СТРАНА 2

НА Р О ДНИ СТУДЕНТ _ БРОЈ -Ј