Student

Апстрактна уметност на дебатном клубу Академије ликовних уметности

Мала зпрада код Калеи<егда«а ЈКЛМ од јупр-а до м-рака. Ко би ушао у прехворје сусрело 6и га га»то 'Нско,хкlКО клмених киповз и мнслио 6и да '1 у нигде никог а нема. Међутим, ако сааш привдр« у неку од соба, у свакој се нешто ради држе се предаван,з. слика се н, уопште* све је у покрету. Ако н нема часова, сту дснте можете »аћн у бкблиоте' ци. То је свет гтудената лнковннх уметнкзсти. Њихоза Акадсм.ија је м»л« ценггар који је скупно 6удуће ноеиоце уметиичког живота> ове врсте. Иаишао сам управо пред поче ТЈ« састанка дебатиог клуба. Тема је ,-0 апстрактној уметностн”. Претседнlик клуба ВерговиК дац'е ми објашњења: Дебатни клуб има једну ћна чвфну нвмену. Ту треба да се

окарактеришу сви модерни прав ци . у ликовној >тметности. Рад клуба не отраннча'вамо на уско стручне проблеме, вгћ се, напро тив, иде за тим, да се свака појава, сваки правац што више прикаже у његовој непосредшј вези са дру шт»еlним устро!ствспм и фтмозофскнм схватањиам дате спохе или временског периодж Наравно, то не би много користило кад те дискусије не 6и тежиле да одреде и став младих студенага ирема таквим пр-имерима. А како изглела тај сгав? Па* у већини случајева он је оиакав какав треоа да булс. Уосталом зашто да одутовлачнм- сада ће почети саст2«ак и ту ће се па;јбоље видети, ' Тог момепта улази јсда« по"крујгниЈи младић н интересујlе се колико је сатн.

Леси ли <-'е спремио за ди* скусн|ју? пига га друг преко стола. Један другн ~зло6ни" цује. К'3(ко да није, ено му пун џеп хартије! То је референт. Саст а иак почиње у мгло(ј собгт која јс, мора се пузизшгги, скромна по изгле* ду, алн је атмосфера иитнмнијо. Оео ј«е» у ствври шаставак дискусије ко|ја траје већ тртг пута. У пржси је да увек јелан прочита известа'н мал« реферат у коме поставља неки проблем или доказује .вдкУ тезу, па се после разговара о свему. Овога пута референг говори о Матисовом хуманизму и чску шава дз прикаже извесне појзве уношењз људског и животн)о<г код овог сликара- насупрот осталим •гпстрактиим” уметницима показујући њихову крајњу од ма каквог слемента људског или стварног. Њсгово излагање обилује леним и луховитим обртима ко:«ма упр®во 'излаже руглу схватања носил"|ца модернпх стремљења у сликарству- Међутим, ту пма печега н пропушпеног. Један од присутшгх ззмолио га ла попови одељак гле је говорио о утицају друшгвене позад,и::,е 'на изграћивање таквих схватањтк двкле изгра-ћива«* самих праваца. Референт ј!« пре турао дуго по списша и, стваоио, иије могао да нт.ђе неипо (оошфетж), већ је митао оно што се приближшо однкусило на го питагве. Ту се показвла јед[вдстраиост у изв>тском смислу. Стп набацити шУмове није довољно. Оно што се могло чзкљу читн из разговооа присутних показује ла не посто-ш одрећен систем расветљглтзњу тог проблема. Све што се чуло било је упртво онолико котико се може прочитати у неком општем ,спп•у, али зато ни У ком случају довбљно за кзумтзање оншх про блема ко'и се стављају цоед сту лепте ово Акалемкјс. Колико сам лознао* скрштз. предавања и литература нелсвољии су за илучавгњс уметнимке, налгоадње са стртвде лруштвеио илеолошко поллогр. Је.дичц могућност је да сс то поститме путом овзтсвих дискуоија и разтовора. Шта ср све може десити, паl'.боље илуст.рује једац пример. На неком од претходних састанака. јелан ол млађих студеиата изјавио јс „да ог њему љич но, апстракша уметност допада”. Зашто?... то ии сам не уме ла о6?ас»и» *.ома му се просто на просто донала”. Таквих примера има још неколико. Како ми је претседикк Верговић исприч-ао то су углавном млађи студ!«нти кО'ји још увек нису до вољно ушди у проблеме ликовне уметностп. В. С-

А. ЈОВАИОВИЂ: Из мапе „Охрид“ (дрворез)

„Багдадски лопов"

Александра Корде

Ако сМ'O ввћ клаоифмксвалп фллмовс на озбп.ђнс и ллкс, омгда у овс другс спадд и ~Багдалок: ; ло-паз. МретггоставЉам, . да јс пвај филм пспушк! своју .л:жу" намеиу; бзјка о „леиотици која има обрзе као „рамлзаискп месец’ и „млзлом пришцу којп жели да свој иалод уср-гћ: “ и, најззд, о млалом лопсву Абу. Тако је бајка лоби.та сву лепогу п мар у овом филму. Упрзво :е то филмска бл;.ка: непотеишгра ис бојс и и тепилраиа раскош; всран спољн:l амбијена - л ваиред ца Рожсовз музпха; источњачка фалтазија и вештп фплмскп трикови; просечна тлума. цсетс.шиа камвра п мслитсратк-ко нсбо у Ксрдштпм ате.всима. Мз ооие сие

Пе су такође изврсце, врло дтшамгинге ц «еобпчпо верпс источи>а)ЧКом колпрмту. Нелостатак јс свакако, што филм цсма иотпупог воаттдаунтета; што ритам осетно иада всћ у другоЈ половтши фи.тма: губи св осповпа илеја и паетепено се дабија утисак, да Је у овој поло-в»'шп фцлма желео да прпкаже како се праве фплмскн трlкови, јер. онп пису ловољво мврето сапкапи у опиовну драмоку радњу. Са овпм нвдссаатком п Још неким непзменутим, ..Багдадски ло псв" је пспунло гвоју наметту; краткот.рајио ттао је разонод,’lo а врмо ћемо крвткотрајно и да га се сећамо. В. М.

Белешка о Јесењину

~Сел»ак је бшо првц човек на свету и последњш ће иа њем-у остагш* швсао је немачкн реалист Ваг«ер ц тпме као да Ј« ндразцо ону коистантну мисао Сергеја Јвсењида, „последњег пеовдка села аи антејски оданот простоти сељачке душе. Неоређен « неорећан у животу, овај духовитн питомац модерног столећа, шмао је разлога н личгвог права да се изгуби» у кругу малодушностн, безиадежиости и „тгстгхолшији зеца”. Његов најшглаји прлјатељ и сарадипк у имижЈШИзму Мариј е нгоф, запазио је у свом „кроки” роману следећв: „Критнка је побудтиа Јесењтиа да ствсри своју бандчтску биографију; да се просла вгг као бандпг V поезнји и животу”. Његовнх тридесст година испуииле су се болесном горчином којој је пружена драстнчиа одувдса самоубпством и пос.тедњтгм стнховима цапмсаним сопствен-о.м крвљу; „Довиђења, друже, без стмска, речи клети, не тужн н болно не мрштн новпјс. V овом животу ш)Ј‘е ново мрети,

ал ни жнввт, 6о;гме. кије најновпје’’. Посзија сељачшх сашова то је матерњи језик Сергвја Јссењииа. Водети одећу од овчје кож«, усамл>ене јгжсике и брестовс завичаја и патријархаднУ писме. ност под омрдљтавим кагсдмлом, ниј-е значшло ни став, шг позу, већ иајпуишје цскусгво детињ« ства у породши, без „гогољевсмгх” или „гсрочких” комплекса, Јесењлка није цривлачила сео ока егзотика, ружичаста поза-дпна сеоскпх романа 19 столећа; иитп је траговгlма окандишвских књи жешгика пошграо у „судбниу селз” као најпречи кгшжевшг мотпв, Он се враћао чобански жудко и отраоио своме детињству, овојој старој мајци и рођеној кућкцн, која је обојена суичанпм залаоком и окићеиа мирисиом рсзедом. Отуда Јесењинова драма наступа из ’ поразиог осећаља да се излраг «е може, да је „иеминовност зала’ ставнла печат на његово мело п да 1® изгубио животнн компас без могућностн д а га поно.во нађс. Као фатални госполгш Ваређи из ПирЕlНделове повеле, пекада нослушио сеоско

момче, зшварало ое у круг IрадСК.ИХ зкдова', оотављало да У «*•му открије хумор или трзгику, » последња одлука <и*ла је готоао пвизбежпа, Нвумиггни цнклон вре мена није поштедео „кудравос Сергуња” и он се, немоћан Д* ухвати корзк са револуцијом, као друштвени отпадни«, шшар У порааном боемском биван>у. Бити далеко од рођених, бити си* ротан у милионском граду а и* мати ос-етљивост брез« у груди* ма то је иајсталниј« вакуум м | од)срн)И | х псстгика. а Јесен.ика У првом реду, 9 По својим садржајним линлјама и ВИIСОКОМ поетском коефици* јенту, непатвореној искрености и кристалној једностаlвиости, ЈесеПгннова поезија првеиствсно је изречена снровим бојама исповеоти као иа платну слмкара Ван Гога. Мелодија простодушие мајке над колевком узбуђује га и иаводи га на шаптање а ланвни серафан највољеиије сесдре нскпћсн је пољским цвећем. Да* рови младости нестају у пра.шнии врвмеиа, док пакденом брзи* ном пролази „туђа- гроЈка”._ Међутпм, швгова поезија ннЈе накрцана сузама и моловима, сликама грбавих анђела и фангом* скнх кактуса. Све што је доживео носио је у грудима, нре него што је попео у џеповима и ставпо «а хартију. У налету иовпх имена и праваца, када је уда.рснн рчтам Демјана Беднот нмао одјек весни!ка буре, рјазансш јуноша никоме није прплазио као кижа вредност и лабави тра* бант. Био је свој од почетка до краја, од првог пољупца до последње чаше. Сабнрање снага з* тихlи живпт није му полазнло з* руком. Распуштен и разузда« као босоноги гамен, Јесвтвин је арожпвео своју младосг иамеђу лва спета: сељачког и велегралоког, између траженог и ненађе* Ног. Иако безобзирне аполитичаи, несвеслан збивања ,ц кових маршева око оебе. Јесењип ула* зи V поезпју своје епохе као њец на;бнстри|ји и иа|Јискренији рефлекс. А каснпја боемска пустош и кафанокм жаргсн нс припадају његовој м.тадгћкој хзрфн, пошто је своју разориу „јегењинштнну* н сам жигосао; ~Бто, себе не сачувах ја, за пољупне и зз живот тивс Тако сам ма.то прешо путева. А миого, миого погрешпо’. Ои је певао пз без аркада и „мука речп”, без жеље да прекраја овст н ваепитава људе. А његово иесшчко дедо огтаће израз најчиошје тсхникв, про-изиигде из огећања сразмерностн. Запо њему дасу потребии бронзаин спомешгци: оп је у напшм скамијама, у иашим чгспвима размишљања. у визиЈи детнњства, која нас чегто прати... Збиља, био јс гамо једаи Лесењин, кар што је бето само јвдан Гарсија Лорка н јвдаи Јирцси Волкер...

М. МИРКОВИЋ

ЗА ПРОШИРИВАЊЕ АУДИТОРИЈУМА

На огласннм таблама по аулама и ходиицима иаших факултета често се једва примети, затрпана читавом галеријом застарелих објава и шдрених позива на игранку, по иека неугледна плаката која, међутим, пајављује извесио интересантно или културно предавање. че-то са пројекцијама или днскусијом. И нико, ко се пе палази у кругу организатора. или ко није наишао на ону једииу плакату, која о томе обавештава, неће дозпати за дотични састанак. А то је обпчно једино предавање те врсте што се одржава у Београду, скуп који би раДО посетили многи студенти са друтих факултета, па и нв само сту денти. Нарочито у последње време, од како /е Савез студената почео да развија своју активност кроз ииз посебних секција и клубова, бројни су овакви заннмљивц и поучии г<, “ станци. Обрађују се иитересантне теме које нису увек уско стручне природе, покређу се питања од општег културпог значаја. Међутим. ови скупови остају често незпатно посеђени, пролазе незапажеио. Док се сматра нормалним ако се за игранку објави оглас У дневној штампи, док се приредба или књижевно вече попула’ рише на разним Факултетима исговремеио, предавања и дискуснје из области науке, културе и уметности одржавају се,

као по правилу, само у оквиру трупе или факултета. Једини крупнији изузетак /е дискусија о теорији књижевпости иа Филозофском факултету. која се настављала кроз осам шнроко погећепих састанака. Али ова! изузетак је уједно и пример који је управо показао потребу и доказао могуНност оваквог проширеног аудиторијума. Добро би било обчовити прак су, да се иитересаитпа преДапања у току иедеље најављују пре ко „Иародног студента , ‘. То не б и иаметало тежу дужност, осим што би обавезивало ортаинзаторе и предаваче џа одговорно прилажење послу: дакле , на пешто од чега не би било пи какве. штете. Посебно би се мог.чо размислнтц о проширивању нашик ге минара, повремено, када се о* брађују интересантне и акгуелие теме. Јавпи научпи састанци ретко се одржавају■ међутим свака струка на разграна Јом Београдском универзитету, великим школама и академнјама могла би стручио Да објасни голике проблеме који интересу!у наше студенте и ширу јавиогт. Ово је утолико пре потребно што су јавна предавања на Колапчевом народном универзитету, као и на рејоиским паподпим универзитетима, редовно бе.т дискусије. Али ово би био првенствено задатак катедара. И. Т.

ПРИЧА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА“

ПРИЈАТЕЉИ

Бранко ПРЊАТ

дјеца су га из милоште протвала шјор Фифи 1 II тако јо осгало. а ои Је вода*о дјецу. волио Ј« сно. што ииј* имао... Вио 1с то обиман ситн« тнновник и радло Д**' десет годнла у општниској армк«. Урсдан, недантал, одавао је човјека мирна, дадовољна самим собом. Пмао Је једииот доброг н нрисног пријатељ;*, шјор Марка, бријама, оца петоро дјеце и в.тасника омалене .мрачке радн.е из које се л*)е могао исгјерати задах влаге. Вријач је ђио ситаи, Келав, ллаш.љив човјек н у говсру је замуикивао. Тр-уди« с« д* лредусретљивошћу н љубазном УслУгом да снојој радк»н оно, што Јој је одузпмжо заблчен положај и неугледна нрогтормја. Ова д»а човЈежа убрзо с* спријате.љише, збллжише, лосташе ножлт , к в**€o. Бмли су исте мирне нарави. нијесу «ол.елм I буку ми велике поремећаЈе. У свему су се елагали, у полв риЈечи разулшЈевалн, Обојица су тежили за Једно.дичннм и мирним лсивотом, којн Је, истина, мало давао м Још маље обећавао, али коЈи ниЈе тражпо веће иапоре нл пресУдНе одлуке. То љнхово пријател.ство толико је ојачало да ј иијесу мотли један без дрз'ГОга. станова.-ш су у комшилуку. ИзЈутра, кгда је треоа.то ићи на посао, шјор фнфи 0и звао бриЈача: Шјор Марко, врнјеме Је .., А бриЈач би му одговарао уви Јек исто: Идем, идем, шЈор ... Пос.тнје ручка обојица Су вољели да попиЈу по чашу пива, не више. знала се кафанд у коју би сврагили, знао се н»ихов сто н њиховв мјеста, и келнер је знао шта им треба. шјор Фифн би тада обрвсао дланом ивицу чаше (то Је ок увнЈек чинмо, м то му поста на»»lка), потегао гутљаЈ, дв«, одахиуо и рскао: Ех. тако ти јс то ... као да је исггричао иеку дугу прнчу, занимљнву и необпчну. Шта можемо, казао би брмЈач гледај Ући У пјенушаво пиво и претура]уl\и своЈе мнсли и брмге, без реда и краја, коЈи се ниЈе мотао ни сагледати, ии наслутнти. Бријач Је имао лмјепу, здраву дјецУ, коју Је чниовник необмчно волио. Тек што би се шЈор Фифи поЈћвио иа брнјачева врата, дјеца би га салетЈела; шјор Фифн, шјор Фифи, дошдо шјор ФИфИ... А он би их по»lило®ао, штипнуо, заголицао. Понекад би му се прст« заплели у дЈечију косУ. Он бн се за треиутак замислио и уздахнуо. зашто се ииЈе жеиио, то нико сем н.ега ниЈе знао и зато га Је та бољка више пекла. Текле су године, излизаие, Једноллчн«. А.ти и тај миртги, монотоки жнвот био је преккнут. Првкииуо га Јс р*т и мталнЈанска охупација. И све се цаЈедном преломн, заталаса, помути. ~ Ево иам рата шЈор марко, рекао јв за.

бринуто чиновннк, као што је раннје говорио: ~Ево иам кише, шЈор Марко*'. Оба пријатеља бијаху збуљени, уплашени. Пр«и се сиашао шјор Марко. Он је поново, када с-у ее дотаћајн нанзглед сиирмли, отворио своју радљТ. Треба фамилиЈу хрвиити, товорно је чмковиику као правдајућм се за кешто. Тако Је богме, слагао би се одм*х шЈор Фмфи, којм Је остао без посда. Сада Ј* често одлази* У шЈор Маркову радв.у само зато, што Је иави*еао да у седам уЈутру **Д* у град. Та лолу**р»чиа Р*дн.а у коју сукчев зрак ме 6и допро ки у во бшЈел*

~Али зжшто, зжшто према меии тако?“ питао с* н*мо*lНи бриЈач, када Ј« остајао између н*тмри зид* своЈе тмурне р*д«.е. Свакот дана све је ман>е зарађивао. али Је м даље своЈе у*лут« »Удио смо ил италијаиском... Некако иочетком јесеим, догађаји почеше Узкматм озбмаинији ток« По околним брдима сгаде да здјаКуЈс, да Јввка пуцљава по нмтаве сате, са иеуједпачеком жветином. По граду ®е Удвоетручмше патроле, отпочеше хапшек-а. БрвЈач лоста Јаш оићушнаја, и*чУЈкм]и. Зваш, шЈор Фмфи, рекао бик ти »ешто... обР*>

дина, би.та му ј* ча к и прнЈ*тиа; потсјећала га Је на канцеларију. Ту Је прегледавао цталнЈанске лнстове, коЈи су Јављали о велнким побједама «* фроиту, понекад би обојина, заннЈемивош гледвли какву прашљаву моторизовану колоиу, која би тутњвла улицом. * Е Јвс сила говорио је чиновиик. О»о, што Јес-јес, повлаћивао би бриЈач, коЈи с« некако скупно у се, ћутљнв и неповјерљив. Своје услуге иудио Је само на италиЈанском, којм Је научио негдје у Првом свјетском рату. Једног Јутра дође му неки Ммтар, стар, крупан и напрасит човјек. помозбог газда: викну с врата, ~ Боц ћорно сиљоре, —■ одтоворм брзо и пословно бријлч, сапуњајући неког мталијанског »оЈвп«|, Митру сс чупаве обрве скупише, брци подигоше, Личио Ј* иа накостриЈешену орлушииу. Ама шта ти је даиас болан?. узвмкиу он и подиже штап. Шјор Марко Је почео оштрити бритву н мздиже раиеиа као да очекује ударац, Ипак рече: Прего еиЈћоре. Пв фукаре, брзо ли с* потадијаичи, оспсова митар, пљуну м изађе. Бријач Је био збуњеи. воЈиик Ј* гдедао зачуђено. Тешко су падале шЈор-Марку те ријечи, али Је трпио. Рад му је давао мало хљеба и мпого поимжеља. Старе муштерије почеше забсрављати и.егову радњу и ићи на друга мЈеста. Л»Уди та се стддоше клокигн.

тмв се Шјор-Ма|«о чииошнику. једног* дАна кал остадоше иасамо. , Реци ~. Да ти ттраво кажем, недгодно ми је некако... кажи ти, само. Ја сан човјек од фамилмЈе, м дјецу имам, па ме, вал>да, разумијеш. А и тн би могао иматц мепријате.Ба. виђаЈу нас .-кУДи сваког дана заједно. па могу бог зна шта помис.тити, Знаш добро каква су давас времена и какав Је овај свијвт ... Знамг, знам. Истину велиш врате богами, и « даде му чиновник да доврши. Брзо Је устао и опростио се. Од тада је ријетко иавраћао бријачу и то само иослом. Тога кншиог дана негдје у блишкц зачу ое пУНљава. Узнемирени бријач затвори ра д н.у ратшје ио обично и крену кући. Успут га пресрете италијанска натрала. ВоЈиици су би.ти дтрки, укрућен«. Низ шлсмове су им се ипЈедиле капм ккше. Ш.)ор Марко им пружи легитимацију, али подсфицир одлучио одби. Сињоре, сињоре, промуца преплашени бријач, осјећаЈући да ово И« слути добру, А онда г» поведоше, Ишао Је пред воЈиицнм«. без иједне мисли у глави, не заустивши ии рмгЈечи, као да му ј* неко тог треиутка узео моћ мншљења, моћ говора. Ноте су му клецале. Опет се проломи иеколико пуцњева, иоврх густог маслињака, горе у страни, дизао се туст стуб црнот дима, коЈи се псвиЈао ношвн вјетром. Два војника пронегоше иосила нрекривена шињелом, чији Је скут би« крвав.

А &ријач је ишао, стготицао се и опег ишао. Под ногама је осјећао тупу равнинУ. У Ушима му ј« шумјело... ити је то морс шум.јело цросичјуНк о распукло стиЈен.е своЈу зелену пЈену, Онда застадоше. Пред н.им се затегну зелен-н ч.лаиковити поЈас војника ... Вио је убнјен за иеког убије Ног офидира. Тако Је шјор чжфи остао без јединог пријатеља. клоиуо и посустао, вије разбирао смисао ријсчк коЈе Је чуо. „Стријељали, ох боже“, поиављао је много пута *»дуКи путеи н обилазећ« око шЈор Маркове радн.е, у нади да ће га ипак негдЈе видјети. Дуго бм тако чекао пред вратима и а«борављао шта чека м зашто чека. Пролазили су мииути, масови, а н>егов тупи поглед бмо Ј* прмковац за акд шЈор Маркове- ради.е. И тек тада ова»«о Је да н* том ностоЈи нека прн* мрл.а, хоја се надмма и смалује, добива чУдне облмке » неодређен* »еличине. Час му се чиии да Је *о само нацртана глава Мусолинијева. а час опет да је он Мусолини, жив и намргођен. А онда се тргнУо, одмахнуо руком м упутио кеситурно кућм. „Због чега су га убили?“ почео је да размшпља. Можда Је радно нешто против ове власти, можда Је помагао опе горе .. . можда је ... А опда наЈедно.м застаде. „Дко Је так&, окда ће и мене, онда ћ с сигурно менс!“ Та мисао га следи. Осјећао је свуд* око себв сиве лиЈепљиве слојеве ваздуха. „И мене ћ«... и мене ће... Са влажних зидова кућа, гледало га је липе у шлему мрко пријетећи. Прмчињало му се да за собом чује бат цокула, Неко у пролазу рече: Добар дан шјор-фифи! Ништа није одговорно, само Је иепрестано У&Рзаиао корак. Људе је обилазно, као што се овилаз« локве воде. Дошао је кући ни жив ии мртав, Брижљиво Је закључао врата и пао ка кревет, краткн зимскн дан бпо је на измаку, ттрви сумрак Је почео да увирс у собУ, да испуњава кутове. Небом су пловили тролж ниски облаци пуни кише. Они су «оспли таму н ст-рах. Мииовнику Је првн пуг у жи> воту било страшпо да стоји сам у соби. Сјпц су згушњавлле. Ко зна колико је тако лежло. Гргао га је шум нејасач, Језив. Скочио Је с* кр-г.етл и пришао прозору. ГУк« Је пружио према вратмл/а. Крлз раздрљени облак указао се мјесец. гране огол.еле мурве бацале су по соби своју сјену, мрежасту. изувијаиу. То Је иаукова мрежа. Ве.тнчи је то морац бнти паук, Јер Је чlттапа соба у мрежи. неко Је дохватно кваку на »ратима и чиновиик ј* пае. Паукова мрежа је лагано блиједила, Напољу Је дувао вјетар н покренуо зарђа.ти прозорски хапак. Он Је тужно запвплио: Фифи ~. шЈор Фифи ...

СТРАНА 4

, Ч . V, > ђВО Ј 0 пародни стУдемТ ——■