Student

Докуменат Централног одбора Савеза студената Југославије

„Сјај“ и беда Међународног студентског савеза

Дан&с у међународном студент. схом животу постоЈе углавном две темденцнје. са једне стране, ствар на жеља огромне већкне студент. ских унија за пријатељском са. радњом, сдојена са практичним ттокушајима да се таква сарадња оствари. Са друге стране, тенденција да се студенти деле на припаднике једног и.ти другог непријатељског табора по принципу политичких 6ло_ кова, да се у међународну студент. ску сарадњу унесу недемократске методе руковођетка и односа, да се наиетне хегемонија ~водећих’’ унија. Такву политику епроводи информбироовгко руководство М е ђУнародног

студентског савеза. А типичан при. мер недемократског поступка је од. нос дрема Јутословенским *,студен. тима. Централни одбор Савеза студена. та Југославије 3* недавно издао Јсдац докуменат у коме је изложен положај Савеза и његов однос пр е . ма појавама у студентском животу у свету, а особито према Једно. страноЈ и коминформнстичкој политиди Међународног студентског савеза. Редакција „Каlродног студента" објавиће у ово.м и у наредним бро јевнма главне делове овог документа. блока, МСС се морао нужно удал»ити од устава. Иступање низа студентских органкзација бнло је нстовремено праћено са миниму. мом практичне актЈгвностц и то углавиом на земље везане ‘са СССР-ом. Резолунија Коминформа је и форма.тно озаконила нове доносе у МСС-У. ннје овде место да говоримо о историјату тога документа. Желимо само да нагласимо да је још пре тога СССР покушао да према Јутославијм води политику неравноправких односа. Ево једног при_ мера, коЈи је интересантан за студенте. Ми смо плаћали за наше студенте, питомце и стручњаке по званичном курсу од 5,30 рубаља према једном долару, иако је стварна куповпа снага рубље далеко мања. средства за плаћање морали смо стварати нашим изво. зом, састављеним углавном од есенцијалних добара, по светским ценама, тако да Је за неробна пла ћања СССР добијао наше наЈвред. »ије артикле. После резолуције Коминформа најављен Је општи напад на Југославију. За остварење тога циља послУжила су сва средства и организације где су доминтграли совЈетски руководиоци. МСС Је у то_ ме одиграо жалосну улоту. Ево неко.тико чињенипа које објашњавају како су руководиоци МСС.а замислили и остварили ~нове“ од_ носе са нашом организацијом. У дожументима и „студентским новостнма" ниЈе више било говора о Југославији, иако смо рецовно слали наше извештаје и чланке. у одговору МСС-а писало . Jes „Веома жалимо, али у наредна че. тири броја „Студентских новости" нећемо моћи да објавимо било шта о Југославији, Јер Је сав материјал већ унапред спреман. По директивама совјетских РУководилаца на нашим радним ак. цИјама 1948 и 1949 тодине нису уче ствовале омладинске радне бРига. де из псточноевропских земаља.

Однос Међународног студентског савеза према студентима Југославије

Међу делегатима, који су се У иовембру месецу 1945 године саСта. ли у Лондону да дискутују о међу народној студентској сарадњи, на. ладили оу ce и претставници југо. еловенских студената. За ондашње услове то је било нормално. Стварала се таква организациЈа коЈа ће се, у изие ртудената, борити за боље услове живота и образовања. На Осшгвачком конгресу Међу■ародног студентског савеза авгУста месеца 1946 год., заједно са мтгогнм друтим делегацмјама, и ЈУгословенска делегација се борила да се створи такво међународно счудентско тело, хоЈе би било спо. собно да окупи студенте разних звмаља и да ради на задовољењУ основних студентских ' потреба у вези са наставом. здрављем студената, спортскнм и културним животом. Наша делегациЈа се наро. чито залагала да се донесе стварно демократски Устав МСС.а. Од тог времена, студенти Југо. олавије су се трудили да што више развију везе са студентима нз ЛРУ гих земаља. Од 1945 до 1949 год. око 10.000 страних омладинаца, од чега највише студената, из 42 земље учествовало је на добро. вољним радним акцијама код нас. Од конференције у Лондону 1945 год. па до Јануара 1950 год. Југо. славију је посетило 119 делегациЈа са 1002 члана. Поред тога, треба имати у виду многобројне култур. не, спортске, научне и друге гру. пе, као и учешће на међунлроднмм студентским конференцијама. и фестивалима. није било ниЈедне важшиае међународне студентске манифестације у коЈој нису актив. ио учествовали Југословеиски сту. денти. такође смо, заступајући

принципе независности народа и његово право на самоопредељење, помагали студентима ШпаниЈе и Грчке. Такав наш рад омогућио Је да претставнИци јутословенских сту. дената буду бирани у сва извршна гела МСС-а. читаво време до изба цивања задржали смо место члана Извршног комитета МСС-а. На мно гоброЈним конференцијама наши ггретставници су често иступали не само у име југословенских студе. ната, него и у име МСС_а, популаризираЈуђи и браиеђи његов Устав. Током читаве сарадње са МСС-ом, често смо се сукобљавали са руководиоцима МСС.а, који су билм под утицајем совјетске политике. Нисмо се слагали са њиховои тен. денцијом да се МСС потчини полтггици Совјетског Савеза и да по. стане његов експонент. нисмо се слагали ни са ставом МСС.а, којм је његову практичну активност сводмо на ништа. створен на платформи широког јединства схудена. та, узајамног разумевања и прак. тичне сарадње, а све више подређнван политици једног агресивиог

Вести из Одељења за међународне везе Универзитетског одбора Савеза студената

У петак су у Београд допутовале иа тродИевни боравак две групе студеиата из Западие Неилчке. npiEta трупа са универзитета у Тибннгену имз 35, а друга оа универзитета у Мајнцу 34 студеига. Одељен>е за међународне .везе гфнмило је ПO3IИIВ од Хербри универзитета у Јерусалиму да упути три београдска студента Mla Ак/адемски спортски фестивал, који се одржава 7 и 8 маЈа у Јврусалиму. Наши студенГн ви прво учествовалм на спорт оком такмичегБу а после обилавили вначајмифа историска места у Израелу. Спремљен је материјал за преи број информативног билтеМа Оавеза студената Београдског угавверзитета и великих школа. Вилтек Зе намењен иМостраним отудентима и тгзлазиће убудуhe једанпут месечно на ентлеcicocm језику. Први број садржи материјал 'из културног, политкчког, стручног живота наше органмзације. Приводе се к Рају преговори између НанионалНе утшје студенат* Финске и нашет "Универзитетског одбора о доласку фимскнх студената у Југославију. То би била прва росета фин ских студената нашој земљи. Предвдгђа се да he доћи 30 стУдемата, који he боравити четриаест дана и за т 0 време обиhn нека места у земљи. Даодесет студената са групе ИсториЈе уметности Филозофског факултета се приггремаЈу дв у августу посете важниЈе историске спомекике у Фракдуској. У Јулу—ангусту дођи he тридесет фракцуских студеката историЈе уметности код нас.

Антиуставна одлука о избацивању Југославије

Ови И слични поступци били СУ самО увод и приггрема далекосежнијих акција. Августа 1949 годиие ухапшен је претставник Југосла. впје у Припремном комитету Свет ског фестивала студената и омладине у БУдимпршти. Ово је учињено са знањем и уз помоћ при. премног комитета, чиЈи Је мађар. ски делегат Варга и там учесхвовао у хапшењу. Југословенској де легацији био је ускраћен долазак на Фестивал. Септембра 1949 године на састак. ку Савета МСС-а у Софији, Југо. словенска делегација бита је ухапше на и протерана на наЈбруталнији начин. Хапшењу Је присуствовала и члан Секретаријата МСС.а. бу. гарски претставник Рајна ГеоргиЈевна. Са трибине савета МСС.а, његово руководство Је и јавпо об. Јавило свој став према Југославији. оно Је подржало поступке бу. гарских власти. На протесте фран цускиХј енглеских, даиских и шкотских претставника, Секпста. риЈат МСС-а кије дао никакав од говор. руководство МСС.а Је обилато користило сва средства у општој иепријатељској кампањи против Југос.тавиЈе. Наши пред.този да се продискутује о насталим односи. ма и да делегација МСС-а посети ЈугославиЈу, оотали су без успехаНа састанку Извршног комитета у Локдону јануара 1950 године до, несена је једнострана и антиустан. на одлЈжа да се искључи наша организација из МСС.а. Конгрес МСС_а у августу 1950 године у Прагу није, наравно, донео пика. кво побољшање нити промену > његовоЈ ПОЛЦТИЦIИ. ратификУЈУКи недемократске поступке и озлуку о искључењу наше организације, конгресна трибина Је коришћена за нове увреде и нападв на нас.

руководство МСС.а је одбило да отворено дискутује о поступцима Сецретаријата и о кршешу Устава, оправдавајући то потребом чуван.а „јединвтва", тако је МСС своЈ политички став мрема Југославији потпуно поистоветно са комин. формистичким Цил. те пропаганде совјетскик руководилаца је оио јасгл: у окви_ ру општих задатака Коминформа потстицати југословенске студенте на рушеше легалног поретка, а према иностравству онемогућиги било какав контакт из«еђу југосло. венске и другпх студентских организација и /дискредитоват и студеит ске руководиоце помоћу измишље них клевета. Међутим, намера ру. ководиоца МСС.а није се, остварила. Везе између југословенских и других студената, не само да се нису прекинуле, већ више појача ле п продубиле. То Сведоче много. бројне делегапије студетских, Уки,ја и хиљаде студената из свих кра јева света. који су посетпли .IУго. слави Ју. Делегације западноафричких, згпадноиидиских и пакистан. ских студената, вританске нацио. налне уније. студената и делегат Светске универзлтетскс помоћи Филип Зили, повољно су се изра. змли о југослсвенској студентској организацији. РазУмљиво је да је одбрана, принципа демократије п равноправ ности студентских униЈа, што је доследно заступала наша студент. ска организација, наишла на вели. ко одобраван.е од стране демократ. скич студентскцх маса. уместо нас, руководиоци МСС.а су успели да себе упропасте. Нешто до избациван>а ЈугославиЈе, а нарочито од тада. углед и бројна снага МСС.а нагло опада, а н,егова политика па. стаЈе све истоветниЈа са политиком диригованом из Кремља. (Насташтће се)

Кроз универзитете у свету

ИСТОЧНА НЕМАЧКА. Буџет ча у и институте у И. сточној Немачкој sиће сма«.ен за ову финансиску годииу. Број запосленмх у инстиггутиlма биће ре. дуццран, а издаци за стипендије сман.ени. Од почетка феоруара ста. рији студемти ће прашати само по. времене стипендије, које ни пр«тближно нису довољме за живот. ФИНСКА. 400 фннских студената биће упослено као вође за време ЛетнлllХ олммписких игвра' у Хелги»кију. Да Ои се припремили за те дужности, сјии се сада налазе на специјалвим куреевима.

ФРАНЦуСКА. МкнисТар за просвету Француске обећао је пуну подршху државе за подиз»ње уни. берзитетског града у Сент-АНтоаку. У овом моменту седам хил»ада па. рмских студената жи.ви у потцуно ие хиитијенскигм становима. Студентока ушцја у Монпељеу је, у име 6000 студената унивеlрзитета, одлучила да више не посећује виосколоке претставе. Ова одлука је цонета зато што бисскопске управе неће да, дају студентима повлашћене карте, којв су имали и пр« рата.

Тимочка буна 1883 године

"Не бојмо се браћо никога"

...Када се рвзишао дим од плотуна које су ~сејме | ни“ Кралл Орбије, Милана, испалили у груди ттоследших на смрт осуђеких бутгговника, на КрадБевици је завладао чу дан магр. Ућсутале су кокинке и острагуше, престале оштре команде, умукле пмскаве трубе заЈедно са калуђерским појањем н кукњавом над ракама. Тако се у тишини отртла оа родних поља по окрвављеким обалама Тимока та* позна јесен 1883 године. А народ Тимока: Он Краљевицу овако спомипм: „Под Краљевмцом испод шуме борове На спомен бдије човек од бронзе, Огроман, хладан, црн ко громовник Разгртих груди тологлав стоЈи, Мртвим очима крвнике броЈи, Све златне шапке, цилиндре сјаЈне; У црним устима, бронзаним лрсима, Давно замрли узвик ce чује: Пуцаlјте...“ Краљевица ’ не гооли Краљеве. Она ке тргги тиране. Њево гесло тјз давнина је остало увек исто: ~Силу силом одбите“... У народу су о КраљевицЈГ писане меоге пеоме чак Је било и пе. смарица које су некада продаване на вашарима. Оне сада вероватно леже негде по прашн,'авим стал цима какве бопблиотеке. ПоменућеМо само Једну. Писао Ју је песнизс из народа. Он није олаван ни поЗкат, баш као и сви они који сУ

o Краљевици писали. Био је то саМо обичак хроЈач из Алексинца, Тимочанин, по политичким убеђењима радикал. Звао се Димитрије Марковић а његова мала књижица, популарисана по вашарима носи следећи наСsлов; * i Строго забрањена књита са тробз Љубе Дидиђа и Божииовиђа У Алекоинцу 1887. годин«. Напис;ао Д. Марковић Певање почиње овако: Живот људски варкица Је нвка Но док сиЈа ена чуда ствара, Једног диже а другог обара, Једном даде да у злату сија Другом тврде стене да разбија Једном срце да слободу брани ... Тужни СУ го били дани. Неколико година' свега после краљевачке тратедкје. Стихоаи товоре сами з® себе. Не треба мм коментара. Ево како је власт гледала иа народ: ОваЈ народ и није за друго Beh да слуша пгга му којм хаже И да плати што му они траже, Свету овом слобода не треба Продадоше селлка на плугу .., И далл: Сполшњу ти вешала, робиЈу, Но дотле те добро испребију

Па те тако пошљу полужива На робију ни дужна ни крива. Па зар Србин то може да сносц Да у својој домовини проси. * Прошло Је већ од тада шездесет и осам година. Много је догађаја од тада прохуЈало низ далека полл Cp6itje. Пролазили су ратови и окупациЈе. А Србија је остала иста, као на Краљевици. У време када Је фапшстичко тане изнад ЗаЈечара пробило бронзано попрсје Дидићево, непознати песник већ је пи сао стихоlве; били су посвећеви тимочким бунтовници!ма, Дидићу и и Краљевици. Вође су пале ал народ живи Живи и тешка сел»ачка мука, Пролазе многе године црне И ево опет плотуни грме... « Ових дана, о годишњици буне. н» Краљевицу је заиста изашао н»род. Освеђеиа Је спомен плоча стре љани!М бунтовиицима. Народ ју je откр(ио. У Зајечару је од скора основа« музеј. Један чпЈтав део поовећек Ј* иокључиво ТимочкоЈ Буми. Народна власт ревнооно ггрикупља податке оа терена ад још живик Очавмдаца и оних кооима су очеви о овој буни причали.

ИваН ТАЦИЂ

НАША КОЗЕРИЈА ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА

Решио сам да напишем роMia«. Не због M'piojre/ha у дро* леће сви пишу и уздипгу, meiro просто Ж6ЛИIМ да овековечим неке cißaipiH- Већ сам наиисао једну главу, nai као и ови остали писци ipoiMiaiHia, нисам jie назв-ао првом него триндастом (да би читаоц|И ПOIМНСЛИЛIИ како сам далеко одм‘а(К,а(о). Сада оба®љујем први одктомак а касније ћу, вероватио, обј|ављи«ати и остале одломке из onnoiMiaiKa. ...И тако се архивар Софроније заљуби у лепу студенткињу Ми. лицу.. Њихово познаиство било је ориггиално. Упозналн су с* док cj' посматрали како се гради један велики станбени блок. (Ово сам убацио због социјалистичког реализма какав употоебљавају наши млади штсци. Иначе су могли да се упозиају и у неком семинару или библготепи јер они и за то служе. Ја саад чак и maгагсао како би нзгледало то позианство у семинару па иако оам тај детаљ одбацно. ипак ћу вам ra изнети). Софроније је седео у Углу. Иза љета једна симпатична девојка решавала ;е га овојим колегиницама укрштене речи. Остали су глаоно, полутласно глн ша. патпм разговарали. На другом крају неки настран чо-век чак је покмшавао и да учи. (Морате признати да сам бар приближно оеалистнчки насликао наше семинаре). I Египатско божанство уз'викну девојкд нза Софронија. I Богиља Ра одговори Софроније. Тако Је почело љихово познанство. Пошто је чуо да оиа студира кљ!:жевност (била је на другој годинн. нисам хтео да узмем брупошкиљу, да бкх показао да л*Уди могу да се заљубе и У студенткиње са старијих година). Софротгје брже боље прелиста све могуће Kibnre које ie У свом жнвотл г прочитао, да бм се бар. K2iKo тако пришремио за рвзговор га њом. Ви рекосте да гте из околине Крагујввца? запита Милпша. Софронијев одгпвор био је потврдан. CjajiHo, онда ћете ми сигурно моћи да тачно одговорите да ли се код вас каже: „нашим брату”? Ово иптање мало збуни Софроннја, али се о« брзо снађе и одговори. Говорм се и то често. Милица је била очарана. Зато уследише нова питања са њене срране. Да ли случајно знате шта је код вас д-ало танко јер у отвореном слогу? Софронију заклецаше колсна ,(шта би тек било да ra је питала |за дебело јер?), али на срећу Ми-

лица то није примстипа него продужи. А можда ое сећагге и прошвода друге паЛатализације? По други пут чашнце у зглобовима Софрониј-евих колена нзвршише неуоби.чајено кретање, ал» O'H издржа на ногама. Но, ударци нису престаја.ти, ређали су се партиципи, јотовања, групе торт и толт, разне појаве нз индоевропских језика итд, итд.

Софропије је већ био „гроги* па ипак прикупившlи сву снагу рече: Мидице ја те волим! Ју, зар са кратко силазним акцентом трже се Милнца. —Ма како кратко, дуго, дуго, те волиад и волећу те завапи Софроније. Не, ту не може доћи ни дуro гилазни ни дуго узлазни акценат одврати она.

Ама не говорим о акценту »его о љубави, а ако је већ у питању акценат онда ће то ceaкако бнти дуго узпазни скоро no'BiiKa Софроније. 4 Онда је то неки нешlра®илан изузетак одврати Милица. Ма не то је љубав простења Софроиије. ЈБубав, права љубав продужи о« љубав какву налазимо код Пушкина, Ге. теа, Шекопира... Милица га прекиде пнтањем. О чему то говорите? О вашој слецнјалности, о ономе што ви студирате, о тој тако уавишено], тако лепој... Ала опет је био прекииут. Пребацили сте се, ми три годние студпрамо језике, а тек четарте године завиримо мало и у књижевност. И ма да ја вас не омагграм за непостојано А, и, ма да бих желела, ако не да постанемо африната, о«о бар да ви будете носиоц сдога. али шта ћете плаи.

Као што видате оки су се зишјгн и да вам ова епизода. не би била нејасна, рећи ћу вам и како he изгледати к,рај мог ромаиа ... Пооте Дlвадесет година Софронијева кћерка и Миличин стш налазе ге и воде исти овакав разговор (ако се можда дотле наставни план не промени!) д. Н.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водоравно- 1) Мера за течност; 5) През«тме познатог француског ггисца: 7) Почетно слопзо имена и презиме naoireir позкатот стонотенисера; 9) Мушко име у падежу; 10) Велигеа река у АзиЈи (наопаио); II) Израз за стротца, код муслимана; 32) Део куће: 13) Предлог; 14) Домаћа 15) Врста огрева (мно жина); 17) Лука у НемачкоЈ; 1в) Страно женско име: 20) Опера од Вердија; 22) Једаи самогласник и два сугласшжа; 23) Почетно слово презимена и имена Једног нашег средн.евековног владара: 25) Временско раздобље; 26) Једра (провинцијализам); 26) Егнпатско божанство: 29) Супротио од неггзран; 30) Егзерцира; 31) Азрамов си«; 33) Ћи лим (скраћено); 34) Писац Илијаде и Одисеје; 36) Лична замешвда; 37) Точкови (хрватски); 39) Страно жен ско име. • i Усправно: 1) Мириси; 2) Топи; 3) Име француског писца (наопако); 4) Чешши с.тависта; 5) Врсла дратог камен,а; 6) Наш филмокц редитељ; 7) Почетно слово имена и презиме француоке књlиже(анlИlце; 8) Супарник; 12) Иницијвли македонског револуционара; 14) Ватриште; 16) Део куће; 19) Пакао; 21 презиме нашег шахисте: 22) Час (татинскв); 24) Стидети; 25) Презиме Нашег фут башског судилје; 26) два самогласни. ка и један сугласник; 27) Летопи-

см; 29) Омоти; 30) Замор; 32) Храда љива воћна течмост; 35) сукоб; 3«) Угаитна замекиад (дијв* лекат), В. С. К.

6

Нвдајв Савез студсната Југославије на Всоградском универзитв ту н великим школама. Урвђује рсдакциони колегијум, одговорни уредник Александар Нснадовић Урсдништво и администраш!* ја Београд. Балканска 4/IVs те лефон 23-464, чековни рачун 1031-903213, Тромесечна првтплата 60 дин. Штампа ~Глас” Моше Пијаде 8. Листи излазн средом.ивна 5 дик.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ $