Student

(Набтавак са прве стране) Кроз дискусију поводом писма ЦК КПЈ, изоштравајући свој критеријум, ми смо се срели са читавим низом појава у нашим редовима, нао што су: пијанчење, коцка, неморал и, често пута са тимв повезано, попитичко пасивизирање, некритичан и колонијопни однос према иностранству. Показало се по правилу да информбиро налази своја шпијунска упоришта у једној таквој деморалисаној средини. И обрнуто. Појаза ове врсте деморализације је често пута поспедицз депоаања информбировских епемената. То нам истозремено открива сву моралну беду информбироа и показује какве су те „здраве снаге I .' на које се коминформ ослања. То нас истовфемено упућује на будност према овим подмукпим намерама деморапизације у на ‘ шим редовима од стране једне паклене политике ноја не бира средства да би оствзрила својз циљеве. С друге стране, реакционарни елементи, остаци и недоношчац потучене буржоазије, ослањају&и се ка подршку резкционарних и мрачних фактора са запада, такоl)е покушавају да дигну главу. Они који су до јуче бездушно експлоатисали наш народ, они ноји су у време рата носили четничко-недићевске шубаре и конарде и за појасом каму, сада навлаче' јагњећу ’ кожу, покушазз-, ју да протуре разке идеалистичне и антимарксистичке теорије и теоријице, реакционарне паропе. Чссто ови „борци за демократију и спободу" напајају се у мрачним шпиљама разних верских секти, сумњиве егзистенције. Па су са у задње време и иеки страици активизирали покушавајући да искористе исмрену тежњу наших студената да упознају науку и куптуру других земаља. Од грамофонских плоча декадентне музике, преко журевз и чајанки које се организују при страним читаоницама, они чак иду дотпе да покушавају да створе некакое хорове и организују излете, издашно стављајући на распопожење превозна и друга средства итд. Сви они имају некакве својв рачуне на нашем Универзмтету, међу иашим студентима. Нажалост, комунисти и други члз-

нови Савеза студената нису на врсме реаговапи на ове појаве, тако да су неки мапограђани, као муве на пепак, прихватили ове „форме рада“ каљајуки свој национапни понос и достојанство. Утицај ових реакционарних елемената ухватио је припично корена на неким нашим уметиичким академијама и другим школама и факултетима, нарочито међу студентима који се баве књижевношћу, сликарством и другим врстама уметности. Тамо се Фрајерлук шепури као доказ неке „више интепигемције", а боемство је постало код појединаца нека врста легитнмације за уметничке квалификације, нека врста кандмдатске пообе кроз коју треба да прођу млади уметници. На чашим гкадемијама нема, напоимер. принципијепне борбе против оваквих појавз и утицаја нама стране и туђе нултуре чији су носиоци често и неки настзвници ча овим шкопама. Над је реч о борби против ових реакционарних и декадентних појава мзпограђзнског иживљавања, које се често пута могу нарочито видети на нашим приредбама, игрзнкама итд., ми морамо стално миспити на рззвијзње онога што је позитивно, онога што је наше, што је здравије и пепше. А ми смо ту често пута оскудни, суви, сувишв крути, тако дз некн пут изгпеда као да нисмо у стању, да приредбу, игранну и друге врсте забаве, које би такође биле живе, веселе, духовите, без накарадне музике изнакажеиог ппеса и ®ра/ерске бпазмраности. (Ево мотива за днскус,ију међу комунистима и у Савезу студената!) Кад је реч о борби за пик чпана Савеза студената, за лик комунисте, чпака Партије на Универзитету, попед борбе за правнлну попитичку оријентацију и за културни одгој, ми не смемо никано испустити из вида наш основни задатак, о коме је друг Тито такође гозорио: стицање солидне стручнз спреме и што брже укључење у изградњу земље. Тај задатак је неодвојив од борбе за пик новог интелектуалца уопште. Њега нииако не смеју губити из вида наше партиске оргзнизације и Удружења савеза студената, нарочито у овом тренутку када се ближи крај године и јунски испитни рок, Разуме се да се овим, што Јв укратко речено, ни издалсиа не исцрпљују задаци који непосредно стоје пред партиском организацијом и Саеезом студсната. Ми још морамо много да радимо на изградњи наших удружења (израда правилника, припрема за стварање удружења по унутрашњооти итд), настојећи стално да рад нго!ег Савеза студената унапређујемо. Поред припрема за испите у јуну и одласка на радну акцију, ми се морамо озбиљно припремати за претстојећи фестивап који треба да се одржи средином маја. Овзј фестивал треба да буде још једна смотра нашег пспитичког јединства, смотра наших достигнућа на стручном, културном и фискуптурном пољу у току прошле године.

Захваљујући помоћи коју нам је пружио Централни комитет, наше партиске организацијв су углавном схватипе сво)* основне слабости и недостатке. Постали су много јаснији задаци и путвви нзшег даљег развоја. Партиске организације и удружења Савеза студената појачапи су своју активност. Међутим, крајње је време да партиске организације прекину са секташким држањем унутар Савеза студената и дискусијама у затвореном кругу, да пренесу тежиште свога рада на удружење Сзвеза студената где комунисти морају постати нзјбољи и најмарљивији чланови. Задаци партиске организације и чпанова Партије понаособ ие исцрпљују се и не ззвршавају на крају партиског саста>жа. Нзпротив. Они ту својим већим делом тек почињу.

ОСОВИНА РИМ - МОСКВА

Италијански листови посветили су много гтростора коментарима о демонстрацијама, које непрекидно трају у нашој земљи од почетка Лондонске конференције- Заборављајући на то да их коминформовска штампа надмашује у нападима на Југославију, листови деснице с „чућењем’, се питају откуда на транспарентима југословенских демонтраната пароле „Доле осовина Рим — Москва". Ма да нимало не верујемо у искреност овог „чуђења”, јер подударност Иредентистичких иасртаја с циљевима московске агресије очигледна је и за основце, помоћи ћемо„им да иас схвате. Заправо, цитираћемо им, као најбољи доказ, изјаве њиховог новог „осовинског партнера Радио Москва, у једиој гд својих многобројних смисија поспећених Југославији, тврди дн „југословеиска Влада није против учешћа Италије у управи зоне „А'\ али „организује шовиншстичка иступања” да би одвукла пажњу југословена од тешког стања ’* и „да помогне Влади де ГаспериЈа у њено ј ббр би против све јачег утицаја КП Италије ”• Заиста, више него шаљиво! Не само што ..нисам против учешћа Италије ” него још и „помажемо де Г асперију”\ Овде је одрубљена гдава свакоl логици, осим московској, ПО КОјој није грех рсћи какву било глупост , само гко оиа помаже Кремљу у његовом рнду нротш 'Југославије- Треба ли овде 7ражити, ко угтвари помаже де Гасперију? И да ли /е још увек тако „чудаи ** спонтаии узвнк наших огорчених грађана: „До• ле осовина Рим — Москва"? Пискарала из „заграничних ” гпв&етскнх губернија потрудила су се да распреду, надују и „поткрепе новим чињеницамв' ту безглаву тезу Мсскве. Зато Радио Праг, шест дгна касниЈе објгвио вест да /е 280.000 београћаиа изашло на улице под „притиском терора и об мана' Како то иије било довољно убедљиво, откривен /е сведоказујући детаљ да су иа улицу „пстераии ученици школе за глувонему децу” који су одобравали кад им '-е „л авао зиак • Овако пешто б есмислено, иехумано и ружно могао /е написати сгмо бескрупулозии фабриканг пашквила, лишен основник моралпчх квалитета. Истина, од њега се није ни могло очекивати да каже нешто паметно и по штено. Али могло се очекивати да размисли о реаговању и најбезазленијег слушаоиа кад му се каже да су „по команди" земонстрирала дсца која су глувонема! Ма колико овакве „патке” биле глупе, ипак у то; гДупости пма неког ситема- Оне су срачунате да послуже једном одрсћеном циљу који је внше опасан него глуп. Опасан за оне који га не примећују или заборављају на њега-. Наиме, совктнма је тршћанско питање добро дошло и они га вешто искоришћавају да погеју клину раздора у овом делу Европе. Преко сво}е Филн'јале у Италнји потхргњују ире• дентистичке апетнте , којч нм , вјто су бучннји и иереалнијн .

све више користс. Прво збо г тога што Италшја своје захтеве везује за учешће у Атлантском пакту и самим тнм компромнтује идеју западноевропског савеза, а друго, што попустљивост западиих сила према агресивним аспирацијама италијнске иреденте рађа оправдаии тпев наших народа- Ово друго питање је за њих изгледа много важннје, јер се надаsу да ће затезање око Трста помутити нашс односе са Западом, да ће нас на тај начпн изоловати од света. План није за чотцењивање. На]мање бн Трсбало да га игноришу наши ратни савезници, ко ■ ји имају скупо и болно искуство с чталијанским „осовинским комбинацијама. А. В.

Партиска организација и Савез студената

Нч гпици: Студенти друге гедине Економског факултета који су се првог дана уписали у радну бригаду

250 СТУДЕНАТА НА ЕЛЕК ТРО ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ ЈАВИЛО СЕ У РАДНЕ БРИГАДЕ

Јsв студенжга Електротсхничког ф»кУлтета пријавило се до сада у рад н« Сригаде. На акцнју одлаз*. изнв_ ђу оста.тих, ВУкаш«н Малсмикоса, иосилад Ордена рада Ш реда, Љубоммр марнчић, троструки Ударник и други студенти који су се мстакли на досадаиш>им радним ккцијама.

СТУДЕНТИ АГРОНОМИЈЕ ДАЋЕ ЧЕТИРИ БРИГАДЕ

етудеити агронОми!« су одлУ’чили‘ да за овогодишње радне акцмјо фоЈ>мирају четдри радне бригаде. гјсвака гсдина по Једну бригаду. По досадлшшим резултатим* угогеа У бригаде може се ре*ик д« Ке сгуден. ти агрономтије испужгги ову своју обавезу.

Да ли је по среди страх

У научним групама на Медицинском факултету ради врло мало млађих студената

Аш погледамо „Медштицски подмладак' 1 плн списак члакова паучппх група, прочптаћемо махом пмена ■студепала деветог и дес-етог семестра плл апсолвепата. Зар. ушшаћемо сс, међу млађим студентпма медсцине нема таквпх којп би бнлн способни да буду сарадници овог стручког часоппса или, што је још логичкије, да буду члаловн научннх група. Млађи студетрти сматрају ла су одвојени од клпнпка пошто на њимз не рале н да због тога имају врло.мало шаиси да са успехом раде у научннм групама. Међутим ка Фтизиолошкој клнницп на тгример, др Љубисавл>свнћ нудп групн млађпх стуудената теме за обраду и своју помоћ. Он је гаремз« да им г,таlви иа расположење лабораторчјум и своје болесннке са одељежа као и сву потребну стручпу .-нитературу. Свакако јо је више тгего

довољио за онога којн пма воље за рад. Ретка је појава и на институтнма да ноки млађи студент узме тему за научну обраду. А н»их је читав низ из облаоти фпзиологије, ангтож;је и хемије; са мало труда и добре воље све се оне могу са успехом обраднтп. Па ипзк то само раде демонстраторп. Узрок страх! Млафн студентн се плаше да не претрпе неуспех! Ако је то занста тако, онда су по среди пре пеке „ведпке” амбиције него 'искрена жеља да се нешто научн. И, сто, «вшто због лсности, н«што због „страха” читав низ и«тересаитннк медицпномих пробле ма остаје пр страни од пнтересовања наших најмлађих медицикара. Зар нису плтересангне нове хгетоде у теранпјама, нови ленови. ретке болести - , јсови потез.и шхжа у хттруршким пшервенцпјама? Сада, када се наше иаучне гру* пе прппремају за конкурс на М?ј ском фестп.валу, млафи сгуденти добијају једикствену пр>плlику да се заједно са својпм отаријнм ко легама н уз помоћ наставника -§ри блпже впше свету науке, свету са којпм су општплп једино кроз уџбенпк илп скрппта. Страх п изговоре који су иајчешће ошрав-т дање за леност, треба оставнтл пред вратпма клинпка и библиотека. ИСПРАВКА

У прошлом броЈу иашег листа, у ппсму редаицији Друга 'Миодрага Станковића текст У заграли у првом пасусу треОа да гласи: „. •. (свде изузимам о* не кози на писмсном не нзраде иишта, тј. врате празан лист хартије). '

КОНКУРС

за најsоље књижевне и лнновне прнлоге са радних анција Редакшпа нашег листа ствовати сви студенти. расписУlе нагоадни кон- Радове тоеба слати покурс за наlбоље књижев- што.м на нашу адресу не и ликовне прилоге (БАЛКАНСКА 4/1У) са учесника V прошлим рад- ознаком за конкурс или У обзио их лично донети у редакдолазе необтављени днев- циту. ници бригада и поlедина- Конкурс трате ло 15 маца, одломци из дневника. Iа. Натбољи поилози опоиче. песме. репсхотаже, б)ављиваће се у листу по ' цртице успомене. сећања. оном оеду како стижу. слике. цртежи. фотогра- Резултат конкурса и иаФиlе и слично, граде биће обтављен на У конкурсу могу уче- краlу матског Фестивала.

,,Први конгрес Савеза студената Југославије"

У издању „Народног студента“ ових дана излази из штампе брошура „Прзи конгрес Савеза студената Југославије'“. У брошури је штампан разговор Маршала Тита са делегатима, реферат Милорада ПешиЈла, као и остали материјал са Конгрес а. Брошура Ка се продав ати преко факултетских удру жења која треба да на време изврше поруџбине.

0 организацији умног рада с нарочитим погледом на учење *

Мотпб д.анашњег предаван>а је једна врло жалосна лињеннад. ко,ј.а ое слстоји у хоме ш*р је ефнкасност умног рвдл. всћтгне љули по правплу за једну, две, па и трн нетвртпне мања него што би смела да буде. Ероблем који с« овде поставља гласи да лн иостоје средства да се та појавт. ако не сасрим искоренн оно бар сведе на ммимум, другим речнма поставља ге пнт-ање којк су то факторп од којнх вависи успешан умпн рад. .усиешно учење. Дан.ас долазнм у нскушеље да вом поаавпдим што ћетс чути можла. јелпо рђаво предавање алн снгурно о доброј теми. И једно и друго биће засаута колеге 'Бзрнћа-Зинајр, који је иницијатор о»ог предавааБ«. У стварп. ,)а сам ланас заловољ*н што ћете имати прплике дз чујете оно што ни ја ни ко други к*ко из моје тако н из рапнјих и позниЈнх гелераднја није имао прилике икад да чуЈе п да се користп тиме, Ја ћу иокушати да вам то пзложнм у крзткнм потезнма онако како нас данао о томе учн пснхологнја- Ја нисам по струдјН ни пспхолог ни педагог, Па сам био мншљења да је целнсходније да вам.ово предавање олржи неко од њих. Ја сам локар нли мнслхгм да због тсга ни Један ол вас; ие очекује сада од мене волшебни редепт са којим ћете ви као с оним чудотворним штапићем са мало нли без п мало напора Да одлнчио сввладате своју материју, Пре свега. Једно морате нмати увек на уму: кад сс нађеш дред сопственнм великнм резултатнмв, хшкад не веруј ла сн постнгао макснмум оног што си могао ла постнгнеш! Ради као да пз тебе мора ла постане научна величина Њутновог илл Теслиног ранга! Лко шк сам видиш да твојн резултатн Јкздха нису онаквн какви бп требалл да буду н порел велнких нмпора, онда не треба да скрстнш руке, ие .јвлнкуј, нити се мпри „са сво Јом сулбином!** Не лај се нлкада обесхрабрити, било" да ти сам мис.шш да резултати твога рада нису добри, бнло ла други тако мисле о •) Предавање одржано пред с-о т дентима Медпцимског факултета 8 марта 1950 год.

твоме ралу, о твојој способносгн! Сетн се еамо ле је један од најбољих анатома света пао на нгпиту из анатомије, не заборављај нпКад да је Ларвинов учптељ см.атрао да од ма.тог Чарлиа неће биги пикад нлшта. ло Је славнн музнчар Хајдн био јако ралочардн «бог неуспеха свог м.тадог ђака Бетовена! II док ово говори.ч већнна од вас каже у себп: Ама, остввн се ти Њутна н Тесле,' анатома Танллера, Ларвила и Бетовена, кажн тн нама, просечннм људпма, ако зиаш и можеш, к«ко ми своЈ умнн рад треба дд органшујемо да бисмо постиглн што бољс реуултате. 4 Потпуно сте у, праву. Позваћемо се одмах на .јсдног од највећих ФилозоФа света који Јв ре„Ја не држпм прелавања за генијалне јер ће оил сш наћи пут, нити држим та лредаваа« за сллбоумне јер ми се не бн исддашо тај труд“. Парафрвзвр&јући ту мнсао могло би се рећи да је познавање целнсходне органнзаднје умнот рада потребно оној ишрокој масн која~стоЈи између геннЈа и глупака. Ако сада преФормулишемо проблеч. оида ћемо рећи да ол глеси: како ћете за минима.тннм ухрошком енертје и миним,алним утрошком времеид ла постигнете максималне резултате прн учењу. Ие знам ла лп ћете бити приЈатно из«енађени нли тешко разочарани, кад вам будем ремо олмах ш самом лочетку нзлагања да веллка тајна успешног умног рале, успешаог учења лежн у фактору капиталног значаја, у Једном фактору којн ннје ништа друго до воља за радом. Пре много векова скотнсти, Скотус и његсва

школа поставили су тврђеље:' »Уоlипlаб вирепог 1п1е11ес1и«. Као п многе друге филозофоке школе којо су долазиле и одлазиле н она је у овом свом тврђењу садршавала зрно истине које је од великог значаја за данашшу нашу тему. Могло би се рећи да је васпитење, образовање вољс пентрални ћлп један од централлих проблема пелагогпЈе. »sо!l ре<lаBoBу«, „нежна“ педатогија има у ствари за задатак да овако вли онако приволи ђака да учн и то без муке н супа. Данас се.сметра као несумњиво ут»рђеннм да добор део узроке неуспе-ха ле:ки у отсуству вол>е за учењем. То св да лако закључити из јасних резултата пслхолошких експеримената. Ево јсдног од тих еждлгерпмената: у једном разреду се нспишу на таблн 20 невеоаннх речп. Ученнци се позову да пх преоишу, зетим без њкекве претходне опомене, каже им се да склопе свеске и да по сећању испншу лсте речи. Неколико дана доиније експерггмегнат се понавље са другом листом речи али се \*ченмдииа овог пута нагласи ле се од њих тражи да те речи запамге. То је бала једниа пзмена у друтом експернменту, а студенти су се сетили 30% внше речн него при 4 нрвом експерименту. Резлика нзмеђу првог л лругог експеримента је биле само у томе. што је прн другом бно унет фактбр намере којн је побољша-о упамћивење. У другој врстк скспернменге узете су две скупшв ученика да упамте један ннз бесмнслеинх слоговв. ЈедноЈ скудпнп је речепо да ћв се од њих затражити да одмах после учења понове бесмислене слотове а другој скушгни да ће се од њих захражлти да тај магеријзл репродужују теж после две Међутим, испитане су обе скупнне олмзх после уче-

н.а и вије било иикакве разлипе у ефекту. Две недеље доцније пспитане су обе скупине али се овог пута пот;азлло аа Је друга скуппна знала ‘20 г /о више бесмисленпх слогова. Обе врсте експеримента повазују велпку улогу воље при учењу. Нш;о тре мисли да вам тврди дА је при умном раду воља свемоћна али је нВсумњиво да бвз вол>е ба учгњем -немл пртвог успеха. Жсља п воља аа уиење\т, ( са сазнањем су основни услови бео којих сви' другп повољни услови нс воле впдном успеху. Циљ учеља мора бити јасан, мора се бити начисто са сврхом тог учења. Ни иајмање ннје свеједно са каквом сп намером дошао на једно предавпњ§. Један је до-шао јер није знао шта ,ће баш с тим временом да урадл, друш да пвће на том предавању друга и од њега узме кључ од заједничке собе, трећи јер Је баш те иедеље пао ред на њега да буде прпсутан на.предавању тог предмета. четврти је ссо у прву клупу Јер род гог наставника беш тих дана полаже испит, петп је дошао да нсшто научи нсшгг, а шесги да би нешто научио што ће му требати к»о лекару. СамО' присуство овог послслњег је пелнсходио у погледу сфикасног учењо, јер задржаваље оног што учимо у првоме реду зависи од наше немере. Ако учлш нешто да Он знао само на испиту, онда ћеш то вероватно п знати на испиту, али Је мало вероватно да ћеш то зегнтп и доцннје. То је главшг узрок зншто по завршстку студнја не остаје баш много у глави од сног што се знало на. нспиту, Кад нешто учиш морвш имати-да у.му докле ће ти то знаље бнти потребно. Практично не долази у обзпр нека нарочнте разлика у.напору коЈи улажеш ла бк нешто научно -сам з«, нспит нлп за примену у твом будућем професионалном животу. Пошто једно и лруго нде „о пстом трошку“ енергија, онлјл се користи 'реаултатнма пснхолошких истраживања н васпита.вај себе да учиш не за испит већ за жнвог, јер оно што учпш за живот -знзћеш п на нспиту, алн оно што учиш зв исшгг слабо ћеш знати н у аашоту^ (Наставак у идућем броју)

Пише: ПРОФ, др

шеф Неуропсихијатриске клинике Мвдицинског факултета

ВЛАДИМИР ВУЈИЂ,

2

НАРОДНИ СТ УДЕНТ

БРОЈ 9