Student

НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА

За младу ге.церациЈу која учи и рада на Универзитсту у условлма изградже соцЈИЈаитизма nnđe без интереса да сазиа у какиим су услокима студирали и борили се студеити овога 'УниЕерзитета ггре тридесет годика. у време када се шадизала стара, €(урж.оаока Југославије, у доба обзнаиа и Закона о зашгити државе. Данагшвој публици није тешко претпоставити какво je мишљење о тадашшсхј ствариости имало напредно јавно мнен»е на 'Универзитету и ван њега. Међутим, никако не треба прелазити преко мишљења л.уди којм су се трудшги да помотну консолидацију настале државе баш зато шгго револуциоиарно врење у читавој земљи до ОбзнаНе још је изазиввло снажне утиске у тлавама интелектуалне елите тадашн»ет друштва. Један меморандум! кота су 16 јакуара 1923 године професори Филозофоког фаасултета гаоднели Ректорвту о приликама на ‘Угтаверзитету даје лрилично живу слику свакодневног живота и могућностм рада и студиража, Делове тога меморандума ниже доносимо. Питање матери Јалних могућности и кредита било је нвјболније и Cfito је стварало границе у Ј>аду. О томе како се ова цигвеница испољава у овакодневном рвду меморандум пише: „Наставници су у аггсолутноЈ нсмотућности да врше набавке кн.и га и инструмоната за своје семинаре и кабинете, и не могу да исплате већ до сада учшвене набавке. Људи верадо лифврују Унивврзитету; у чаршгији се, уопште, избегава да се Универзитет кредиггира, ма и оа riajмаљом сумом. Наставници остају без потребнтх полица, сијалица, столова и т. д. Што многе установе унивврзитетске гопсу већ затворене дссад, има се захвалити catvro добро{ј вољи појединих наставника, који најпрече потребе подмирују cboJihm новцем... Да оставимо ситније случајеве, један је наотавмиlК морао платити своЈим новцем три ва.гона угља за нову зтраду...” У простори|јама УНиверзитета овуna се осећала не само оскудица мего и јазашлук и з а пуштсност ”.. Слушаонице оу редовно неизветрене; ваздух је у њима тако рђав да Су случа)јеви падања у несвест чести. Катедра је редовно прљава, гако да настазНик Нема где да остави шешир и своја екрипта; нити може да се наслони, на катедру. Табла никад mije избрисана; креда, ако je уопште има, најгорет Је и њоме се не може писати: сунђера нема, као што нема ни крпе за брисање; ако има ове последње, она је таква да се не мсже узет-и у руке од прљавштине. Светлост за време предавања Је изузетно слаба; ђаци ће упропаотмти вид због ње, а наставнмк је у оНом полумраку у немогућностн да прочита што је забележено, пошто кад његовом катедром никад нема сијалице. Скамије су од свих могућих модела; не греба ваљда ни помињати да оу за све удесне сем sa седење. (На једном друтом месту готово рећи, скамије пвдаЗу чим се ко приближи...’' (Слушаонвсце су стално тгрљаве и до краЈњих гран Ица загађене. што се тиче огрева у староЈ згради, учиокице су биле често хладне а у новој згради соте су хладне у®ек. У тоЈ новој зтради наставници због зиfc*e једва држе своја ггредавања; рад у семинарима и кабин е тима не мотућан Је из истога разлога... Коовики Је неред, нвЈбоље се види какве су свечаносттг или проолазе. Кад је ггрофеоор Оман држао своЗе предавање, на катедри су биле две свеће усађене у чаше с песком. При прослави г. Лозанића, у ггрисуству краља и патријарха до"lесена Је Једна лампа без кугле. Нереди на, озетосавскоо прослави познати су Brfi целом свету...” Универзитетска библиотека Јадно је изгледала. „...Најболније место јесте Универзитетска библиотека. Немарност која се ггрвма овој установи показује, позната је и довољно осуђена од целота света. Ми не очекуЈемо да наша библиотека ггреко ноћи гтостане већа од бечке или париске, али кад ое за четири године нОвог унирерзит е тског живота није могао библиотекару осигурати ни новац да плаћа поштарину за поклоњен е књиге, ми мислимо да Је свзка крићика и сваки предлог негхотребан. од оваквог неинтерссовања hsith и наука и настава: то бар Н е гребв доказивати. Ово неинтересовање je нарочито велики грех дак вс кад су књите изузетно скупе, тако дв их ђаци не могу куповати; кад ни Једне Јавне библиотеке riefc*a у Београду; и када ђашг по своЈим становима немају ни нвјелементаркијих услона да се могу носветити студи Јама ...“

Сгудекти и њихови проблеми изазивали су главобољу. .. Што се тиче ђака и њихових удружења, очевидно је да питање о томе тре-6а озбилжно узеТи у обзир. Не улазећи дубље у то које мере треба гтредузети, ми само окрећемо пажњу на онај вандализам који оу извесни ђаци починили приликом ско рвшњих својих зборова у сали старе зспрадс, кад су се гађали књигалта. Књиге те биле су својина српског Семинара, и биле су заковане у сандуцима који су стајаши у ходшвку; ђаци су сандуке отковали, вадишм књиге и бацали се њмма један на другога. Ко Је ушао у оашу после тога збора, могао је видети сав патос прекриљен листовима од исцепаних семинарских књига, као и поједиНе листове који су вмсили на лустерима ...“ ■услови за живот и рад студената били су врло тешки. Од гтреко 9000 студената у шКолскоЈ 1924 —25 години стипендиЈу је уживало само 377 слушалаца. Да у избору стипендиста економске прилике кандидата нису морале битц полазни моменвт, оведочи чињеница да Је на седници Универзиггегског сената 18 септембра 1921 решено да се министар пр-освете замоли „да што пре пропише правила, на осмову

којцх ће ое давати благодејање". ЖивогМи услови студеиата понаЈпре су се показали на здрављу младих људи. УнаЕверзитетски лекараг у евам извештаЈу за школску 1924 —25 тодину пишу: „■.. Мооке се са ошђрношћу рећи да Је скоро гаоловниа наших студе«ата требала лекарску помоћ прошле године. Те су болести често врло озбиљне .. О оболењима студентмиња лекарка је извела следећц „... Овн случаЈеви обичнб су последица врло тешшг жи®ота наших студенткиња, гбиховог слабог маггериЈалног стања, велике преоптерећеиости (разНе службе, канцелариски рад поред школског рада) *i рђавих хигијенских прилика; .. . преко целе године жале се стУденткиње на ... рђаве . .. и влажне станове, ... на слабу хрвму, катквд на недовољгау кућну негу...“ Све ове чињенице утицале су да су се студенти интензивно иИтересовали за решавање политичких га осталих питања. Двадесетак двна после мездорвндума један професор Филозофскот факултета, потписиик меморандума између њих четворице, рекао Је (8 фебруара) у предавању ria Коларчевом универзитету: „. .. Видимо нашу унивврзктетску омладину утгрегну-

ту у служби разних појштичких и стр анч ароких клубова; вотдимо је да бедно подражава безНачедНе партиоке борбе нашег политичког живота; уместо да наша омладина предшачи свој им идејама које ће заметнути једнота даиа нове гвравце и нова схватања у нашвм јавном животу, ми је видимо да чека од политичхих клубова на директиву за oaode дешање.. Сличмо се изразио, и реастор Универзитета у свом годишњем извештају за шолску 1924—25 годииу: и .. .Једно зло ко(је се одавно укорвнило међу нашим ђацима, то Је партиска политика. Нијко Не брани студентима да се баве политшсом уошите, али Је несумнлшо за осуду што су они под неиосредиим утицајем и У пупој оргаиизацијји данашњих политмчких партија у земљи ...“ Треба рећи да Je тач«о да оу основну политичку боју делатнрсти студе Ната у то време давале борбе ситнобуржоаоиих и буржоаских сгранака које су се преносиле међу студенте. Али, тешки животки услови и глас напреднизс студе Ната који ntnaiK није могао бити угушен утицали су да је, нешто касније, дошло и до сукобљавања са орга-

нима властм.

Б. ХРАБАК

ОГЊЕН ПРИЦА на Филозофском факултету

Херој револуционарне марксистичке мисли Југославије, Огњен Прица, кога су због његовог револуционарног уверења и делања стрељале усташе 1941 године међу првима, био је и студент Београдског универзитета; и на нашем Универзитету је доприносио својим радом, као што га је тај Универзитет истовремено даље васпитавао. Како је за период студија Огњена Прице не само шира читалачка него и ужа стручна публика слабо обаве-

штена, у овом чланку донеће се основни подаци о студирању Огњена Прице на Београдском универзитету, колико се то може извући из његовог студентског досијеа. Огњен Прица рођен је 27 новембра 1899 на Илиџи. Отац му је био ситан државни службеник ћесарско - краљевске монархије- Први разред гимназије учио је млади Огњен школске 1910 - 1911 године код фра њеваца у Високом. Бистром дечаку тешко да није запело за око много што - шта из живота фарисејских учених и културних мантијаша. Остале разреде средње школе, све до матуре, учио је у Великој гим назији у Сарајеву, касније По вој сарајезској гимназији. Ма турирао је „с одликом” 26 јуна 1918. У осмом разреду раз-

редни старешина бцо му је историчар и нумизматичар Иван Ренђео. На матури „био му је њемачки језик облигатан”. Ујесен 1918 уписао се на Загребачком универзитету, на математичку групу Филозофског факултета. Године 1919, када Је формирана КПЈ, он је постао један од њених чланова. У Загребу остаје до краја летњег се местра 1921 године. За време загребачких студија имао је прекид у студирању. У зимском семестру 1920-21 био je у

Бечу, где се и уписао на тамошњи универзитет. Зима 1920 -21 је време када је 29 децембра 1920 изашла Обзнана, по форми ,-један велики плакат” а по садржини државни удар буржоазије, када легална сред ства нису више могла да обезбеде класну владавину буржоазије. Биће да је боравак Огњена Прице у Бечу био везан за његов политички радНа Београдском универзитету Огњен се уписао 7 новембра 1923. За време од јуна 1921 до новембра 1923 није уписивао и оверавао семестре, дакле није студирао. О тој години и по његова живота ништа не стоји У документима које је поднео универзитетским властима у Београду. Зна се само да је у Београд дошао са туберкулозом плућа, и да му је секун-

дарни лекар држакне болнице у Сарајеву 25 октобра 1923 издао уверење да се Огњен код њега налази на лечењу од 20 септембра до 25 октобра због ТВС fibrosa densa pulmorium. На Београдском универзитету Огњен је уписао и оверио зимски и летњи семестар школске 1923-24 и зимски семестар школ ске 1924-25 године. Слушао је тадашње професоре математике и физике Михаила Петровића, Николу Салтикова, Милорада Поповића и Милутина Миланковића. Одмах по доласку у Београд слушао је и психологију код Бране Петронијевића (тако је уписао у семестрални лист), етику код Драгише Ђурића и Проблеме сазнања код Николе Поповића. За то време становао је у школској 1923 - 24 години у Шуматовачкој 73, а 1924 - 25 у Мачванској 5. Огњен Прица студирао је у Београду Теориску математику. Физику, као испит под „Б” положио је 26 јуна са оценом осам. Пријаву за испит под „А” поднео је 24 јануара 1925, али тада није полагао. По друти пут се пријавио 30 септембра и радио је писмени део испита 4 октобра 1925- Није изашао на усмени испит, пошто му је писмени рад оцењен тројком. Дакле, Огњен Прица није дипломирао на Београдском универзитету. О раду Огњена Прице као комунисте и марксисте нема бележака у досијеу и осталим актима универзитетских установа. За време његова бавл>ења у Београду универзитетска омладина била је активна. Када је, например, Драгомир Андоновић, ванр. професор Техничког факултета и ранији комуеистички одборник Београдске општине иза општинских избора од 22 августа 1920, пензионисан, а доцент Медицинског факултета Б. Д. Милоје| вић и још један асистент отпу. штени као комунисти, студенти i су 12 марта 1924 извели велике демонстрације. У физичкој са* ли, сада Сали народних херо( ja, за време предавања ггроф. Милорада Поповића демонстран . тису упали у дворану, тусеса . купили и продемонстрарирали београдским улицама. Четвртог . децембра исте године познати ■ Ваведењски студентски збор за вршио се линчом кундацима од . стране жандарма и пуцњима и , рањенима у аули старе зграде [ Универзитета. Мало је веро* ватно да у овим акцијама , није узео учешћа комуниста . Огњен Прица. Б X.

Факсимил молбе Огњлна Прице за признавање семестара

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ

ЗАШТО ДА ИЗГУБЕ ГОДИНУ?

Висока саобраћајна школа престала је почетком ове школ ске године да прима студенте прве године, Но, не само то него је укинута и друта година иако је прошле године постојала прва. Око 70 бивших студената ВСШ нашли су се током августа у ситуацији да траже факултет на коме би могли да наставе студије- Неки од н»их морали су пре уписа на нови факултет да полажу пријемни испит, други су се уписали без њега. Само њих петоро који су конкурисали на Технолошком факултету, успели су да упишу грећи семестар, док су сви други поново студенти прве године. На тај начин 65 студената приморани су да без своје кривице изгубе једну годину студија, да без своје воље студирају годину дана дуже него што су то желели Да ли je то право да се нашим друговима који су пре годину дана имали жељу да студирају на ВСШ, оспорава право да упишу другу годину својих студија, иако су они већ похађали предавања и вежбе пуну

годину дана? Ректорат ВСШ, чији су студенти они били, требало би да посредује на одговарајућим факултетима по овом питању, јер ни једном студенту није било предочено да he им школа после годину дана отказати даље студирање. Но, када би ови студенти и уписали трећи семестар питање још не би било решено, него би требало посредовати да им се омогући и полагање испита из прве године у првом испитном року, Пракса показује да и ту иМа сметњи. Тако се бивши студенти ВСШ, а сада слушаоци на Технолошком факултету са много муке, а са мало успеха труде да стекну право полагања испита из прве године у jaнуарском року. Ту им се прави сметња чак и из оних предмета које су они имали на својој школи (хемија). Тако he они моћи да полажу заостале испиге тек јуна заједно са редовним испитима што опет значи, с обзиром на велики број испита, губитак године. Ј. Т.

ОПШТЕ ОБРАЗОВАЊЕ

факултативни предмет на Грађевинском факултету

Обим и тежина материјала који се изучава на Грађевинском факултету чини га, ако не најтежим, а оно сигурно једним из мале групе најтежих факултета уопште. Због презаузетости радом на факултету, највећи број студената, нгнамерно је занемарио своје опште образовање. Посматрајући овакво стање Наставнички савет факултета донео је одлуку да уведе Лакултативни предмет Опште образовање. За овакву одлуку било је више разлога. Жели се да студенти буду упознати, сем са наукама које слушају на овом факултету и са наукама које се предају и на другим факултетима. У наше људгка мисао уопште, напредује врло брзо. Зато је треба пратити. Прошлост је показала да једнострано образовани стручњаци имају озбиљних недостатака. Програм овог предмета обухвата предавања са темама из: грађевинске технике и техни-

ке уопште, медицине, правних и социјалних наука, политике, филозофије, кшижевности, матерњег језика, разних врста уметности и др. За предаваче ће бити ангажовани људи ?соји се налазе на врховима појединих грана науке, културе и уметности код нас. Тиме се студентима указује дивна прилика да чују и сазнају оно зашта би им било потребно много времена када би сами радили, или оно до чега сами никада не би ни дошли. Од предавача се тражи велики васпитни утицај на мишљење студената. Распоред предавања омогућио је да Опште образовање могу слушати сви студенти факултета. Прво прелавање одржао је у суботу др. С. Ристић, професор Више педагошке школе са темом: „Логичне основе природних наука“. Ово добро предавање одржано је пред скоро пуном свечаном салом студената и добрим бројем наставника Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ

Међународне студентске везе

Почетком сваке школске гоцине, па и ове, осећа се жива активност студентских организација на међународном пољу. Крајем прошлог месеца одржане су две веома важне интернационалне конференције у којима су узели учешћа и наши претставници. i ЕВРОПСКА СТУДЕНТСКА ШТАМПА i У Паризу је од 21 до 24 септембра одржана конференција европске студентске штампе, на којој су присуствовали делегати Велике Британије, Немачке, Финске, Грчке, Италије, Холандије, Шпаније, Шведске, ШваЈцарске, Француске, Сарске области, Луксембурга и Југославије- На конференцији се широко расправљало о могућностима размене информација о студенгима у појединим земљама. Посебно се говорило о „European Students* Mirror“ (ESM). Шта значи ESM? Буквално значење речи је; „Европско студентско огледа ло“. Уствари то је један билтен, који се појављује у Берлину, а има за циљ скупљаше и ширење информација о студентима Европе и осталог света. Сви они који примају билтен обавезни су да редовно шаљу своје публикације или вести о студентима истој редакцији. ESM данас доноси поред обичних, нвобрађених информација и преглед студентске штампе, а и оригиналне извештаје из разних земаља о студентским питањима. Излази једанпут месечно. Штампа се на енглеском у 600, на немачком 500 и на француском у 300 примерака, сем тога понешто на италијанском и на шпанском језику. ОвИ примерци се не шаљу само студентским листовима, него и свим студентским удружењима, па чак и појединцима који се интересују за студентски живот. Конференција европске студентске штампе корисно је по служила у размени искустава претставника разних земал>а, као и у доношењу смерница за даљи рад на међународној сарадњи. На конференцији је решено да се за сада организује привремени бИро, који he спроводити донесене закључке и ра-

дити на извршавању постављених задатака до конференције свих студеитских унија, која ће се одржати у јануару идуће године у КопенхагенуЕКОНОМСКЕ И СОЛГИЈАЛНЕ ПОТРЕБЕ СТУДЕНАТА Од 29 септембра до 3 октобра одржана је конференција за економске и социјалне потребе студената. На конференцији су учествовали делегати Енглеске, Немачке, Белгије, Данске, Шкотске, Шпаније, Финске, Француске, Грчке, Италије, Луксембурга, Норвешке, Холан дије, Сарске области, Шведске, Швајцарске, САД и Јутославије. Били су присутни посматрачи из Финске, Јужне Африке, Индонезије и претставници емиграната- из Чехословачке и Украјине, експерти из Француске, гости УНЕСК-а, Међународне универзитетске помоћи и Координационог котлитета из Лајдена. На конференцији је детаљно дискутовано о социјалној статистици, здрављу, социјалном осигурању и стручном опредељивању студената, Закључци предвиђају низ мера за поoољшање животних услова студената; помоћ за индивидуални смештај, станбени уреди, помоћ за заједнички смештај студената, техничка питања која се односе на заједничке станове, управљање заједничким становима, неопходност студентских ресторана, субвенције од државе, квалитет оброка и хигијенски услови, побољшање исхране, школарина и мере за њено укидање, књиге, скрипта, превоз, спортови и ферије. У већини земаља низ ових проблема није начелно решен. Из закључака се види да европски студенти траже неке ствари које се у Југославији уопште не постављају као проблем (школарина, домови итд.), мада су и код нас потребе студената веће него што им се може да пружи. * Обе конференције организовала је Национална унија студената Француске. Сарадња, успостављање веза, измена мишљења, добра организација и срдачан пријем су основне карактеристике оба међународна састанкае п.

БРОЈ 20

НАРОДНИ СТУДЕНТ