Student

У част VI конгреса КПЈ

ОТВОРЕНА ЈЕ ПРВА ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКЕ ФОТОГРАФИЈЕ

У присуству претставника професорског колегијума и Универзитетског одбора Савеза студената, као и извесног броја студената, у недељу пре подне отворена је прва изложба уметничке фотографије фотоаматера Београдског универзитета, великих школа и академија, у просторијама Друштве ног клуба студената Техничке велике школе. Изложбу је отворио друг Јоца Ристић, претседник Универ зитетског одбора Народне технике, који је том приликом из међу осталог рекао: „Жеља нам је да овом изложбом, која је отворена у част VI конгреса КПЈ, учествујемо у опште - народном полету и претконгреснбм такмичењу које је обухватило све наше политичке и друштвене организа ције. Свакако, то је врло мали прилог према ономе што да ју трудбеници у привреди и ин дустрији. Још нас свега пола сата дели од отварања Конгреса. После исцрпне анализе пређеног пута, у историском периоду за наше народе између два конгреса, VI конгрес he осветлити путеве наше даље социјалистич ке изградше. Ми ћемо бити срећни и спремни да под руко водством Партије и друга Тита спроводимо одлуке Конгреса у дело. Народна техника постала је веома важан фактор у подизашу техничке културе наших на рода, нарочито омладине, На Универзитету, организација На родне технике је крупна политичка и друштвена снага, потребан и неопходан сарадник школских власти у практичној примени знања стечених на фа култетима". На крају друг Ристић зе захвалио уметничком жирију и организаторима ове лепе и ин тересантне изложбе, остварене скромним снагама Клуба фотоа матера. Ова изложба на којој се на лази неколико десетина успелих фотографија, како по раз новрсности тематике тако и по квалитету израде само је једна мала илустрација много стране делатности организације Народне технике. Док су присутни гости ’и сту денти разгледали изложбу уметничке фотографије, истовремено vy се преко радио апа рата чуле речи друга Тита којима је отворио VI конгрес наше Партије. м. мил.

ПРВИ ПУТ у државном дресу

Видео сам. га »епун оат ттосле завршетка футбалоке утакмице са Египћанима. Био је некако омушен и нерасположен. Ето, Шисам Ја крив. победили смо, али је могло да буде и боље. Шта ја могу кад сам нвке наше игргиче тек сада видео, а са већин'ом ггрвипут играо у истом тиму. Зв.учало је то као неко правдањо... „НЕ БОЈ СЕ НИЈЕ МИ НИШТА“ . . . У разиим месгима je учио .дбколу, Алекеинцу, Нишу и конач-но у Беовраду. Мајка је желела . да Јој оин постане човек, да му школа буде изнад задовољства. и мали Станоје Јоцић је мајчиНе жеље испушавао још од гарвог разреда гимназије. Врло добар кроз све раз‘реде и малу матуру је положио са врло добрим. Али, волео Је и футбал. Његови другови су се утришвали, ко he више тимона да научи напамет, ко ће више слика играча да исече из новииа. А Станоје Himje знао ни оНе најважгоије, Рајка, Бобека, Беару ... Једнога дана, то је било у Нишу, мајка је стајала крај прозора. из цаљине је долазила већа група дечака и старијих. Носе неонто на раменима, као да је човек. Нешто

је штрецЈГуло око срца. „Само Д а гогје мој цале“, помислила је. Али, нажалост, био је баш о«. Лежао je ка раменима другова, док му ј« де<зга нога висила и чудно се клагила. Уздигао се мало и довикнуо јој: Не боЈ се, није м>и ништа, Све ће бити у реду. Играо Је на једној њиви са одраслима. Пред голом је незгодно пао, а бек му се срушио на ногу. Сломљена кост, са тим оботчно почин»У миоги футбзлери То је оправдами изготор са којим се изостаје од школе по неколико месеци. Али СтаноЈе Је већ после неколико дана поново сео у школску клутгу, да дсжаже мајшг да му заиста ниЈе ншнта. СВУДА ИСТИ У ШКОЛИ, КАО И НА ТЕРЕНУ Тек када је из Нинга донгао У Београд да зав.рши VH и УШ разред, чуо је за РаЈка, Вобека, Љубу Ловрића... Видео *ix Је ,на терену, али се imje затГооио њим-а. Није знао напамег ти'Мове у којима су играли, важниј|е је било запамшти стихове из „Гороког вијенца*'Играо Је вине пута за школу и

доносио Јој нобеде. Али никзда није постао уображе.ц и самовољан. Другови су га заволсли и изабрали ra за секретара разреда. и нз тој цужности, био је то исти онај Јоцић, неразметл»и,в, нриступачан и велики друг. Године 1949 у финалној утакмидп за средшошжолоко првенство Београда, постигао Је цва гола и донео прво место ДРУгој мушкој пимназији. А када су у београдским гимназијама завршени Виши течајни испити, на оведочанству CraiHoja Јоцића писало Је: ЕХоложио са врло добрим уопехом и признаје му се зрелост.

О&ично се са футбалерима и шортистттма може причати само о спорту. Када сам уподнао Јоцића говорили смо о музици. Навводио сам разтовор на футбал. проговорили смо само неколико речи, па опет црешли на друте ствЗ|ри. Стуцира права и већ за јануар спрема „Римско право** и „Исторуију др?каве и хграва".

„МОГУ ЛИ БЕЗ КОПАЧКИ? . • Сшгачжм итца подмлатка „Металца“ (сада ВСК). Дечаци се ужурбаио спремаЈу за излазак на терен. У мртва тигшгна, само се чује шум бачемог одела или лупа испуштене ципеле. тренер стоји и посматра их, Поглед му Је лутао од једног до другог и зауставио се на Јоцићу. Он Јданас први пут наступа у тиму на првенственоЈ угаосмиди. Лицс му сс мало уозбиљило. Станоје Је седео у углу, није се облачио. Приинао Је тренеру: Могу ли данас да играм у својим цинвлама? Копачке ме жуље. Други се свађаЈу, око тога, ко ће пре да их навуче, а тебе жуље. Хајде, обуци се, навикнућеш ...

Поталшао ra Је по рамеву и охрабрио. Тада, први пут са копачкама Јоцић Је врло добро играо, постигао два гола и побсду.

Станоје Јоцтгћ, десна полутка БСК-а

„ Вечити ривали " поново у финалу

29 НОВЕМБРА НА СТАДИОНУ; РРШАН - 11. ЗВЕЗДД По други пут од како се играју утакмице за пехар Маршала Тита, у финалу се састају „Партизан" и ;,Црвена Звезда". У првом сусрету 1948 године „Црвена Звезда" је победом од 3:0 победила „вечитог ривала“ и по први пут пренела Куп у своје просторијг, где је стајао три године. Године 1951, пехар је освојио загребачки „Динамо“. На Стадиону, на Дан Републике, пашће одлука за 1952 годину.

Рајко Митић, капитен Стјепан Бобек, капитен „Звезде“ * „Партизана“

СПОРТ

Колмко пута су гледаоци окочипи на коге када би се Јоцић дро-sио измеЗ>у протииничке одбране, незадрживо јурнУо натгред и јаким шутем гготодтро мрежгу. Голмани то најбољо знају. Обично новајлија у нвкоме тиму већ на првој утакмици покаже вепику вредност. Тада Је најбољи у гиму, а касније понусти и сташнира. код Јоцића је обрнуто. На првим утакмицама Је слабиЈи, а на osaiKOj следећој све бол»и. Стручњаци сматрају да су баш то таленти, и да Је то гарантија за буцућно-ст. Сгвортиста мора да буде ув©к хладвокрван, да се никад н© занесе уопехом, да сммруЈе друтове и tfa терену и у животу, да не буце никад самовол»ан. А Јоцић Је баш такав и зато га другови воле.

И у недељу, док су на Стадавондг овирале вациоаалне JcmiH'e и итрвчи Југославије и Егиита стазали посторој еии истгред трибине, међу играчима у плавим дресовипиа калаоио се и силшатиини црн»л®ан>асти дтладић са бројем осам на леђима, десна полутка гима. Први гпут je на грудима noнео држаини грб Југославиое.

ЗОрак ДИМИТРИЈЕВИЋ

ФУТБАЛ МЕЂУ СТУДЕНТИМА

„Техничар" и даље без пораза

Победивши у недељној утакмици клуб „Жарково" са 2:0 (1:0), „Техничар“ је освојио два важна бода за пласман у јесењем делу првенства. После победе у VII колу над „Поштаром“ са 2:1, „Техничар" је у VIII колу играо са „Обилићем" и код стања 2:2 у 55 минуту утакмица је прекинута због инцидента који је изазвао резервни играч СД „Обилића“. Због једне судијине одлуке он је напао међашњег судију. Ударени судија одбио је да даље суди и утакмица je прекинута. Очекује се одлука Градског футбалског одбора о овој утакмици. Вероватно је да ће се одиграти нова утакмих/а. Она ће одлучити о коначном пласману „Тех-

ничара'* који се моментално на-4 лази на петом месту са 9 бодова и једном маше одиграном утакмицом иза „Синђелића" ко-, ји је одиграо све утакмице, а има 10 бодова. „Техничар" има све изгледе да буде на четвртом месту. У недел>ној утакмици са „Жарковом", иако некомплетан, „Техничар" је пружио солидну игру и сигурно тукао добар тим противника. Голове су постигли Илић и Качаревић. Врло добром игром истакла се ужа одбрана Кандић, Најчевски Р., Качунковић и голман Анастасевић. Најбољи у тиму био је тренер екипе Качаревић.

М. Милосављевић

КАЈАКОМ НИЗ ДРИНУ

За пдовидбу кајаком Дрина је најтежа и најинтересантнија река у Европи. На кајацима које су сами направили, пет студената пло вило je низ Дрину од Фоче до испод Љубовије. * * * Незнам да ли ћу успети да вам дочарам ту пловидбу, почео је своју причу Веса Вукосављевић члан ПБ друштва ТВШ. Штета је што не можете чути и остале другове, који нажалост нису овде. Уосталом покушаћу. После завршене прошле школске године, чланови ПБ друштва са ТВШ у саставу бригада својих факултета, отишли су на радну акцију. У повратку одлучили смо да кајацима пловимо низ Дрину. Међутим, пошто је свега нас пет имало кајаке, то група није могла бити већа. Само Велимир Радуловић, Ратко Станкић, Давор Врцан, Душан Радивојевић и ја. у радионици Друштва завршили смо каЈа ке типа „Хлепер I“. То су врло добри и практични каЈаци, могу да се склапаЈу и носе као куфер. У томе Је шихово преимућство за транспорт. Финансираше пута и храну нешто Је поднело Друштво, а остало ми сами. Тешкоће Мислили смо да пловимо од састава Пиве и Таре, тЈ. од самог по четка Дрине. Мсђутим, пошли смо око двадесет километара ниже од Фоче, Јер смо до ње Једино имали железницу. Прва етапа ниЈе била особито интересантна, јер на овом делу Дрина је релативно мирна. Когод нас Је видео показивао Је извесну радозналост, Јер само нас петорица, изузев два Енглеза, Једини смо у овој години каја ком пловили низ Дрину. Тешкоћу за пловидбу чинио Је врло низак водостаЈ реке. Мисли се да тако низак ниЈе био за последших четр десет година. У Вишеграду смо ноћили и посетили тамошње Бродарско друштво. У другој етапи пролазили смо испод Једног порушеног моста. ДвоЈица су прошли сретно/а трећи је налетео на део конструкциЈе коЈа Је вирила из воде. Поцепао Је кајак. Штета Је била већа и одмах нисмо могли извршити поправку. Помоћ смо добили од оближње Јединице ЈНА где смо се задржали на ручку. Преко Горљег и Доњег Бука У кориту Дрине има миого камених и других нрепрека. Због љих и великог пада, рекд Је Јако узбуркана. Извесна места Је врло

тешко и скоро немогуће прећи ка Јаком. Оваква места, утолико су опаснија Јер Је пред препреком, например стеном, велики пад који изазива страшан удар воде. Таква места зову се букови. На читавоЈ дужини Дрине наЈпознатиЈи су Горњи и Доњи Бук. Код Горљега, четворица су прошла док се jeдан преврнуо. Одмах смо • похитали да ухватимо његов каЈак, док Је он пливањем морао да дође до Л? •.у.у.у v.-.v ■ •>. . j ,., ,

обале. Пливати у овако немирној води пуној подводних стена ниЈе нимало лако. сем тога и вода је била врло хладна. Доњи Бук Је наЈопасниЈи у Дрини. Овде се корито реке сужава на једну грећину. Брзина воде Је велика, а удар снажан. Вода се пе ње и одбија на све стране. Практично, овде Је немогуће проћи кајаком. Зато смо испред улаза у оваЈ бук изашли на обалу и преиели своЈе каЈаке. Често када би се нашли на неком брзаку и ишли у сусрет стеки о коју вода удара, мислимо да ћемо ударити о њу и разбити се. Инстинктивно би остављали весла и пружали руке у правцу стене, како 6и ублажили удар. Али, до уда ра не би дошло. Вода која удара у стену одбиЈа се и не дозћољава каЈаку да се приближи.

Кроз кањов Иајлепши део Дрине је њен Кањон. Дуг je око двадесет километара, Улазећи у њега човек је одушевљен лепотом и величанстве нбшћу. Просто ремек дело природе. Изнад саме реке, скоро сасвим вертикално, дижу се у вис

стене од 500 до 1000 метара. Узани пролаз коЈи величанствено де луЈе, покрива велики део небеског свода. Голе стене и тек по коЈи бор. ПружаЈући своЈе корене дубоко у камени крш, стоЈе они као какви стражари поздрављаЈући и опомињући сваког ко би се усудио да поремети тишину и сазна лепоте овога кра Ја. Прола} j

зећи кроз Кањон, нисмо видели т једиог човека. твк по која дивокоза, орао или каква друга пти ua. ДоцниЈе смо сазнали, да овде има и медведа. Пошто смо ноћивали далеко од насеља, у брду и дивљини постојала је боЈазан да нам се што не деси, Сви смо били под Једнако уморни и нико ниЈе могао да чува стражу. Зато смо спавали са сеггирицом испод главе. Ипак најлепши спорт Ја волим многе спортове завршио Је своЈе излагање Веса Ву косављевић. НиЈедан ме не привлачи колико каЈакарство. Тешко је схватити одушевљење човека када савлађуЈе велике препреке. Колико сам срећан када цаЈаком пролазим кроз водене стубове букова. Дрина Је врло бистра и лепо се види дио њеног каменог корита. На месту где Је она мирна, пустим да сама вода носи каЈак. За то време посматрам живи свет у реци, ту скоро на домаку моје руке. А доле на камену разне ситне водене животиње. Док пролазимо кроз корито, наиђемо и на коЈу псћину. Зауставимо каЈаке ка со би Је боље видели.

Успешно смо прошли јер су ce догодила само два превртаја. Двојица из групе први пут су тада би ли на дивл>ој води. Идуће годинв мислимо да пловимо низ Неретву до мора.

Живојјш ПРЕДО ЈЕВИЋ

КОШАРКА На брзопотезном турниру

Мушка и женска екипа Звезде“ освојиле су прва места

На брзопотезном турниру београдских кошаркашких клубова одржаном у част Шестор конгреса КПЈ, у прилично јакој конкуренцији КК „Црвена звезда" (мушке и женске екипе) освојила је прао места

БРОЈ 20

НАРОДНИ СТУДЕНI

7